Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije ima nas 70, međutim potrebno je da utvrdimo broj narodnih poslanika prisutnih u sali, pa vas molim da ubacite identifikacione kartice u jedinicu elektronskog sistema.

Pošto nas ima 87 u ovom momentu, ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. našeg Poslovnika? (Da)

Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, bili ste odsutni, gledali ste filmove Kurosave u Japanu, da vas obavestim da nisam dobio nijedno objašnjenje na ona pitanja koja sam postavio ovde, gde sam tražio da mi se objasni, ali to nije veliki problem, to je normalno stanje kada je u pitanju Narodna skupština, pa sam za danas ovlašćen u ime SRS da zatražim neka objašnjenja kako bi mogli što uspešnije da obavljamo funkciju narodnih poslanika i da učinimo da Narodna skupština što bolje poštuje Ustav Republike Srbije.

Gospođo Đukić-Dejanović, imali ste prilike da čujete verovatno juče i prekjuče, skupila se velika bolumenta u Srbiji i kažu – moraju Srbi da uklone barikade. Čitali ste to verovatno. Postavlja se pitanje, dobro, ako uklone barikade onda će biti mrtvi. Ovi ljudi na barikadama kažu – mi se ne plašimo ni KFOR ni NATO pakta ni ovih terorista, plašimo se ove vlasti. Kažu, preko barikada gledamo neprijatelje licem u lice i sa njima možemo da izađemo na kraju, ali pozadina im je opasna. Plaše se kakva je pozadina, kakva je logistika. Izražavaju sumnju sa obzirom da ovo da do 9. decembra treba da se reše neke stvari kako će da se odmotava to.

Znaju oni za NATO pakt da je neprijatelj, znaju oni za KFOR i za ovu privatnu misiju Borisa Tadića zvanu Euleks, znaju oni za 22 države EU, znaju oni i ovo što je rekla Angela Merkel – što si podneo zahtev za kandidaturu, sram te bilo ili ukinite paralelne institucije. Ispada da ova izjava može da se koristi kao svojevrsna zamka da državni vrh, kako to kažete, poziva Srbe da uklone barikade i da se na taj način dokazuju kod Angele Merkel da ne postoje paralelne institucije, međutim moram da unapred da vas obavestim a šta ako ovi iz Brisela pozovu ove proevropske stranke pa kažu – ne, vi morate da uklonite barikade. Onda bi bila taktika zavadi pa vladaj, onda bi bilo Srbija na Srbe. To je takođe moguće.

Da li vidite kako se menjaju izjave. Pitaju onog Zumbula, a on kaže ne znam šta mi je draže, da li EU ili Kosovo, to je isto kao da me pitate za dva sina koga više volim.

Šta reče juče? Da li pozivate Srbe da sklone barikade? Ne mogu ništa da se izjasnim, ja ne živim tamo, ne žive ni moja deca. Pa, gde mu žive deca, valjda mu deca žive u Srbiji? Nije valjda Senjak, Dedinje ili Kragujevac nešto van Srbije?

Plašim se da gazda iz Brisela ne kaže – džeki, dođi k nozi. Vi što se smejete, 16 džekija postoji.

Gospođo Đukić-Dejanović, interesuje me da se Vlada izjasni, da obavesti Narodnu skupštinu i javnost da li će da krene pre 9. decembra ili posle 9. decembra koji su na barikadama, jer to je sledeći zahtev Angele Merkel, da se na vreme informišemo, da se obavestimo. Znate, znaju Srbi sa one strane ko se nalazi, kad oni krenu, Srbi čekaju, što se ono kaže, na rutave grudi, ali šta je sa pozadincima, šta je sa Republikom Srbijom, sa proevropskim strankama koje su na vlasti, da oni ne pošalju neke jedinice?

Moraćete da izađete na brisani prostor da se izjasnite. Morate da ukidate paralelne institucije, pa idite pa ukinite institucije u Prištini, oni su paralelne. Ne biste da ukidate institucije u Prištini, vi sa institucijama ko bajagi iz Prištine srdačno razgovarate i onda ništa ne potpisujete, ali jednostrano Srbija donosi uredbe i odriče se Kosova.

Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje? (Da.)

Reč ima gospodin Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i sada okupili ovde da raspravljamo o nekim pitanjima koja su toliko nebitna za Srbiju u ovom momentu, a o onim ključnim pitanjima ne raspravljamo, niti ko želi da raspravi.

Čuli ste sad i neke rasprave o Kosovu. Zašto se ne pokrenu neka pitanja koja su izuzetno važna za Srbiju? Čitav svet o tome raspravlja u ovom momentu, svi parlamenti, samo smo mi pasivni i samo mi ćutimo.

Drugo, Srbija ne zna u ovom momentu da li ima Vladu ili nema Vladu. Da li Srbija ima premijera ili nema premijera? Da li postoje sednice Vlade ili ne postoje sednice Vlade? Da li se ovde vlada uredbama i telefonskim sednicama u ovako teškoj situaciji za Srbiju? Ne kažem samo teškoj situaciji zbog situacije na Kosovu, i koju nas je dovela ova vlada, svojim odlukama koje je donosila bez ovog parlamenta i kršeći Ustav i određene važeće zakone koji su doneti u Republici Srbiji.

Ova vlada jednostavno ne rešava ni ekonomske probleme koji su izuzetno važni za Srbiju. Ova vlada svaki dan je u kampanji i pojedini čelnici ove vlade ili neki koji su van Vlade, ali njegovi predstavnici učestvuju izuzetno puno u Vladi, vode kampanju i stalno ponavljaju da je ova vlada nesposobna, da nije ni za šta, da ne može da reši nijedan problem i da što pre treba da ode.

Prema tome, pitanje je jednostavno - da li mi sada imamo Vladu? Da li je Srbija brod koji pluta na otvorenom moru i ne zna gde će se razbiti o neke stene? Ko vodi ovu državu? Mi čujemo ponekad predsednika koji samo nešto otvara. Ovde se otvara autoput gde nije zatvorena finansijska konstrukcija. Ovde se otvara autoput gde nije bio nikakav međunarodni tender za izgradnju autoputa. Bez međunarodnog tendera ne možemo pristup dobiti bilo kojoj ozbiljnijoj banci evropskoj ili svetskoj, da bi koristili sredstva.

Ovde smo nedavno čuli premijera koji je ispričao niz, da ne kažem, gluposti, da su sve finansijske konstrukcije za koridore zatvorene, da su nađeni investitori. Setimo se samo, Grdelički tunel treba da se radi najmanje četiri godine da bi se završio i da je to izuzetno skupa investicija.

Ovde pojedini političari iz vladajuće koalicije otvaraju i metro, bez tendera, bez ičega, uslikaju se, radovi počinju. Ova država je jednostavno ušla u jednu totalnu anarhiju, gde se ne zna ko pije, ko plaća, ko šta obećava, ko otvara, ko potpisuje, ko sklapa.

Prema tome, molim vas urazumite se i dajte ovaj parlament da preuzme neku određenu ulogu, da poređamo tu članove Vlade i da vidimo da li oni funkcionišu, da li oni govore među sobom, da li komuniciraju, da li su oni sposobni da reše bilo koji problem i da se urazume da se vrate važećim zakonima koji važe u ovoj državi.

Još nigde na svetu nisam čuo da neko iz čista mira izađe na ulicu i kaže - evo otvaramo metro, radiće neka sumnjiva firma koja je ovde kupila jednu fabriku i kupuje sad neke druge firme itd, bez tendera, bez ičega. Niko ne zna koliko to košta. Niko to nije isprojektovao. Ugovara se nešto bez projektne dokumentacije, bez ičega. To nigde na svetu nema, samo kod nas.

Ovde se prime hiljade nekih agronoma na određeno, preko omladinske zadruge, na dva-tri meseca. Vodi se kampanja koja je skuplja nego plate tih agronoma. Oni će biti tobože negde neki savetnici. Niko nema da kaže gde, kako, ko će da ih plaća, gde će ti ljudi da sede, sa kim će da komuniciraju. Selo je odavno umrlo.

Prema tome, mi nemamo Vladu i zamolio bih predstavnike i vas, kao predsednicu parlamenta i sve narodne poslanike, da mi zovnemo tu Vladu jedan dan i da pitamo, da li ona postoji, ili je imamo ili je nemamo.

Ako je imamo, kad se ona sastaje, koje su te sednice i da vidimo izveštaj o radu te vlade.

Sad se sprema budžet. Kako se sprema budžet? Ko sprema budžet? Gde se pravi budžet za narednu godinu? Koje su to investicije koje će ući u budžet? Da li će taj budžet obezbediti sigurnost gađanima ili neće itd? Hvala.

Vreme.

Narodni poslanik Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već četiri meseca traje agonija srpskog naroda na KiM, agonija koja je poslednjih dna došla valjda negde do svoje najviše nepodnošljive tačke.

Kao posledica jedne pogrešne, promašene politike ove vlade, kao posledica politike koju neovlašćeno vodi predsednik Republike, neovlašćeno zato što po Ustavu za to nema pravo, kao posledica svega onoga što se dešavalo tri i po godine, danas smo došli tamo gde smo došli.

U istoriji bilo koje države ima teških situacija, situacija koje traže hitna, mudra i pametna rešenja. Najnormalnije je da se ta rešenja potraže u institucija koja je najvažnija u državi, a to je ova skupština. Niko nema tapiju na pamet i niko nema tapiju na mudrost i niko nema tapiju na patriotska osećanja, nego hajde jednom konačno da se ovde pogledamo u oči i da konačno vidimo da li nešto za onaj nesretni narod na KiM možemo da učinimo, jer njegova krivica je ogromna. Oni ljudi, zamislite, žele da žive u državi u kojoj su rođeni, žele da žive u državi u kojoj neguju decu, žele da žive u državi u kojoj su sahranili svoje mrtve. Žele da žive u državi u kojoj imaju svoja imanja, a mi ih odlukama donetim na telefonskim sednicama Vlade, koja ne samo da ne sme da pogleda u oči ovu skupštinu, nego ne smeju ni jedan drugog da pogledaju u oči, na telefonskim sednicama Vlade koje su meni razumljive kada se radi o tome da li treba poslati neku urgentnu pomoć nekom poplavljenom selu, potvrđuju odluke i donose uredbe koje jedan činovnik Ministarstva inostranih poslova, kojeg je neovlašćeno poslao predsednik Republike, doneo i koje su dalekosežne, jer de fakto znače priznavanje KiM.

Zarad čega se to radi? Zarad toga da vas neko tapše po ramenu? Zarad dobijanja kandidature za članstvo u EU? Što se tiče tapšanja po ramenu, podsetiću vas da ti isti koju ovu vlast tapšu po ramenu su 1996. godine utvrdili, citiram, da je Slobodan Milošević faktor mira i stabilnosti na Balkanu, a onda su tri godine kasnije ti isti ponovo pokrenuli priču o tome da je Slobodan Milošević, citiram, balkanski kasapin.

Kada je reč o članstvu, odnosno o kandidaturi za članstvo u EU, ali podvlačim bez određivanja datuma, šta to znači? Ne znači apsolutno ništa. Znači ko vršno pero od mrtve kokoške.

Turska je kandidat 20 godina, jedna vrlo ozbiljna zemlja sa 80 miliona stanovnika.

Makedonija, odnosno izvinjavam se, bivša jugoslovenska Republika Makedonija, tako je zovu u Evropi, je kandidat šest godina. Da li to nešto znači za njihove ljude? Ne znači ništa.

Treba da postavim pitanje, ali znate, sva pitanja su već postavljena, što se tiče Vlade i predsednika države. Čovek može da postavlja pitanja ljudima koji su odgovorni za ono što rade, koji imaju osećaj, ako ništa drugo onaj ljudski osećaj da je problem težak. Stoga postavljam pitanje vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović. Vi ste treći čovek u državi. Da li imate nameru da u ovim dramatičnim prilikama, zašta imate pravo, sazovete sednicu Skupštine, da jedni druge konačno pogledamo u oči i kažemo, svako u skladu sa svojom pameću, političkim opredeljenjem i svim ostalim ljudskim osobinama, da li imate tu nameru? Ja vas molim da vaš odgovor ima samo jednu reč. Sve drugo smo kazali jedni drugima, a kazali smo sve drugo i ovom narodu. Nažalost, nesrećnom narodu. Hvala.

Gospodine Šami, kao prva među jednakima, poštujući Poslovnik i potrebu svih poslanika da radimo u skladu sa Poslovnikom, učiniću sve. Tražite jednu reč, ali prosto, pričali ste šest minuta, pitanje ste postavljali šest minuta. Moram vam reći da svaku valjanu inicijativu staviću na dnevni red i o njoj će se izjasniti Skupština.

Gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zbog građana Srbije koji ne moraju da znaju neke stvari koje se ovde netačno iznose, imam potrebu da postavim pitanje – da li se možda promenio Ustav, pa time i nadležnosti Vlade Republike Srbije, odnosno nadležnosti parlamenta?

Dakle, Ustavom je definisano da je nadležnost Vlade Republike Srbije da kreira i vodi politiku. Stalno insistiranje da to preuzme parlament, pokazuje najmanje dve stvari – ili da se ne poštuje Ustav i da se namerno derogira institucija koja se zove Vlada, a time derogira i institucija parlamenta, za koji se zna, takođe, šta su mu ustavne nadležnosti ili, sa druge strane, je to spremnost da se ne poštuje Ustav. A ako se ne poštuje Ustav u takvim kardinalnim stvarima, pretpostavljam da postoji spremnost da se on ne poštuje i u drugim elementima.

Dovoditi u pitanje nadležnost Vlade da formira pregovarački tim i tvrditi da je pregovarački tim formirao predsednik Republike, namerno je obmanjivanje javnosti. Dakle, nadležnost Vlade Republike Srbije jeste da formira tela u skladu sa onim što je deo politike koju Vlada vodi i to je Vlada u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima uradila i formirala je tim koji obavlja pregovore, kako bi se ljudima na KiM omogućilo da normalno žive.

Ja i verovatno većina građana je skoro oguglala na potrebu da se vodi nekakva stranačka jeftina politika kada su velike teme u pitanju. Ono našta ne možemo da oguglamo jeste neodgovornost za to u kakvom trenutku Srbija sada treba da rešava ovo pitanje.

Ono što je zahtev da se razgovara o temi, mi razgovaramo više puta u toku meseca u ovom parlamentu. Nekoliko sednica skupštinskog Odbora za KiM je bilo na ovu temu. Na njoj su prisustvovali ministar, šef pregovaračkog tima i mogao je da prisustvuje svaki poslanik koji je bio zainteresovan za tu temu. Istovremeno, u četvrtak smo, poslednji četvrtak smo imali Vladu i takođe smo sa njom mogli da razgovaramo o toj temi.

Šta je smisao zahteva da Skupština raspravlja u plenumu o nečemu što je direktna nadležnost Vlade. Možemo da kažemo – tražimo da Vlada podnese izveštaj. Vlada redovno podnosi izveštaj i Odbor raspravlja o tome. Jedini zaključak, tužan, koji se nameće iz ovih zahteva jeste da neko misli da na temi Kosova i toj teškoj tragediji koja traje decenijama, još uvek neko može da pridobije nečiju dušu i nečiji glas.