Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije ima nas 70, međutim potrebno je da utvrdimo broj narodnih poslanika prisutnih u sali, pa vas molim da ubacite identifikacione kartice u jedinicu elektronskog sistema.

Pošto nas ima 87 u ovom momentu, ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. našeg Poslovnika? (Da)

Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, bili ste odsutni, gledali ste filmove Kurosave u Japanu, da vas obavestim da nisam dobio nijedno objašnjenje na ona pitanja koja sam postavio ovde, gde sam tražio da mi se objasni, ali to nije veliki problem, to je normalno stanje kada je u pitanju Narodna skupština, pa sam za danas ovlašćen u ime SRS da zatražim neka objašnjenja kako bi mogli što uspešnije da obavljamo funkciju narodnih poslanika i da učinimo da Narodna skupština što bolje poštuje Ustav Republike Srbije.

Gospođo Đukić-Dejanović, imali ste prilike da čujete verovatno juče i prekjuče, skupila se velika bolumenta u Srbiji i kažu – moraju Srbi da uklone barikade. Čitali ste to verovatno. Postavlja se pitanje, dobro, ako uklone barikade onda će biti mrtvi. Ovi ljudi na barikadama kažu – mi se ne plašimo ni KFOR ni NATO pakta ni ovih terorista, plašimo se ove vlasti. Kažu, preko barikada gledamo neprijatelje licem u lice i sa njima možemo da izađemo na kraju, ali pozadina im je opasna. Plaše se kakva je pozadina, kakva je logistika. Izražavaju sumnju sa obzirom da ovo da do 9. decembra treba da se reše neke stvari kako će da se odmotava to.

Znaju oni za NATO pakt da je neprijatelj, znaju oni za KFOR i za ovu privatnu misiju Borisa Tadića zvanu Euleks, znaju oni za 22 države EU, znaju oni i ovo što je rekla Angela Merkel – što si podneo zahtev za kandidaturu, sram te bilo ili ukinite paralelne institucije. Ispada da ova izjava može da se koristi kao svojevrsna zamka da državni vrh, kako to kažete, poziva Srbe da uklone barikade i da se na taj način dokazuju kod Angele Merkel da ne postoje paralelne institucije, međutim moram da unapred da vas obavestim a šta ako ovi iz Brisela pozovu ove proevropske stranke pa kažu – ne, vi morate da uklonite barikade. Onda bi bila taktika zavadi pa vladaj, onda bi bilo Srbija na Srbe. To je takođe moguće.

Da li vidite kako se menjaju izjave. Pitaju onog Zumbula, a on kaže ne znam šta mi je draže, da li EU ili Kosovo, to je isto kao da me pitate za dva sina koga više volim.

Šta reče juče? Da li pozivate Srbe da sklone barikade? Ne mogu ništa da se izjasnim, ja ne živim tamo, ne žive ni moja deca. Pa, gde mu žive deca, valjda mu deca žive u Srbiji? Nije valjda Senjak, Dedinje ili Kragujevac nešto van Srbije?

Plašim se da gazda iz Brisela ne kaže – džeki, dođi k nozi. Vi što se smejete, 16 džekija postoji.

Gospođo Đukić-Dejanović, interesuje me da se Vlada izjasni, da obavesti Narodnu skupštinu i javnost da li će da krene pre 9. decembra ili posle 9. decembra koji su na barikadama, jer to je sledeći zahtev Angele Merkel, da se na vreme informišemo, da se obavestimo. Znate, znaju Srbi sa one strane ko se nalazi, kad oni krenu, Srbi čekaju, što se ono kaže, na rutave grudi, ali šta je sa pozadincima, šta je sa Republikom Srbijom, sa proevropskim strankama koje su na vlasti, da oni ne pošalju neke jedinice?

Moraćete da izađete na brisani prostor da se izjasnite. Morate da ukidate paralelne institucije, pa idite pa ukinite institucije u Prištini, oni su paralelne. Ne biste da ukidate institucije u Prištini, vi sa institucijama ko bajagi iz Prištine srdačno razgovarate i onda ništa ne potpisujete, ali jednostrano Srbija donosi uredbe i odriče se Kosova.

Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje? (Da.)

Reč ima gospodin Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i sada okupili ovde da raspravljamo o nekim pitanjima koja su toliko nebitna za Srbiju u ovom momentu, a o onim ključnim pitanjima ne raspravljamo, niti ko želi da raspravi.

Čuli ste sad i neke rasprave o Kosovu. Zašto se ne pokrenu neka pitanja koja su izuzetno važna za Srbiju? Čitav svet o tome raspravlja u ovom momentu, svi parlamenti, samo smo mi pasivni i samo mi ćutimo.

Drugo, Srbija ne zna u ovom momentu da li ima Vladu ili nema Vladu. Da li Srbija ima premijera ili nema premijera? Da li postoje sednice Vlade ili ne postoje sednice Vlade? Da li se ovde vlada uredbama i telefonskim sednicama u ovako teškoj situaciji za Srbiju? Ne kažem samo teškoj situaciji zbog situacije na Kosovu, i koju nas je dovela ova vlada, svojim odlukama koje je donosila bez ovog parlamenta i kršeći Ustav i određene važeće zakone koji su doneti u Republici Srbiji.

Ova vlada jednostavno ne rešava ni ekonomske probleme koji su izuzetno važni za Srbiju. Ova vlada svaki dan je u kampanji i pojedini čelnici ove vlade ili neki koji su van Vlade, ali njegovi predstavnici učestvuju izuzetno puno u Vladi, vode kampanju i stalno ponavljaju da je ova vlada nesposobna, da nije ni za šta, da ne može da reši nijedan problem i da što pre treba da ode.

Prema tome, pitanje je jednostavno - da li mi sada imamo Vladu? Da li je Srbija brod koji pluta na otvorenom moru i ne zna gde će se razbiti o neke stene? Ko vodi ovu državu? Mi čujemo ponekad predsednika koji samo nešto otvara. Ovde se otvara autoput gde nije zatvorena finansijska konstrukcija. Ovde se otvara autoput gde nije bio nikakav međunarodni tender za izgradnju autoputa. Bez međunarodnog tendera ne možemo pristup dobiti bilo kojoj ozbiljnijoj banci evropskoj ili svetskoj, da bi koristili sredstva.

Ovde smo nedavno čuli premijera koji je ispričao niz, da ne kažem, gluposti, da su sve finansijske konstrukcije za koridore zatvorene, da su nađeni investitori. Setimo se samo, Grdelički tunel treba da se radi najmanje četiri godine da bi se završio i da je to izuzetno skupa investicija.

Ovde pojedini političari iz vladajuće koalicije otvaraju i metro, bez tendera, bez ičega, uslikaju se, radovi počinju. Ova država je jednostavno ušla u jednu totalnu anarhiju, gde se ne zna ko pije, ko plaća, ko šta obećava, ko otvara, ko potpisuje, ko sklapa.

Prema tome, molim vas urazumite se i dajte ovaj parlament da preuzme neku određenu ulogu, da poređamo tu članove Vlade i da vidimo da li oni funkcionišu, da li oni govore među sobom, da li komuniciraju, da li su oni sposobni da reše bilo koji problem i da se urazume da se vrate važećim zakonima koji važe u ovoj državi.

Još nigde na svetu nisam čuo da neko iz čista mira izađe na ulicu i kaže - evo otvaramo metro, radiće neka sumnjiva firma koja je ovde kupila jednu fabriku i kupuje sad neke druge firme itd, bez tendera, bez ičega. Niko ne zna koliko to košta. Niko to nije isprojektovao. Ugovara se nešto bez projektne dokumentacije, bez ičega. To nigde na svetu nema, samo kod nas.

Ovde se prime hiljade nekih agronoma na određeno, preko omladinske zadruge, na dva-tri meseca. Vodi se kampanja koja je skuplja nego plate tih agronoma. Oni će biti tobože negde neki savetnici. Niko nema da kaže gde, kako, ko će da ih plaća, gde će ti ljudi da sede, sa kim će da komuniciraju. Selo je odavno umrlo.

Prema tome, mi nemamo Vladu i zamolio bih predstavnike i vas, kao predsednicu parlamenta i sve narodne poslanike, da mi zovnemo tu Vladu jedan dan i da pitamo, da li ona postoji, ili je imamo ili je nemamo.

Ako je imamo, kad se ona sastaje, koje su te sednice i da vidimo izveštaj o radu te vlade.

Sad se sprema budžet. Kako se sprema budžet? Ko sprema budžet? Gde se pravi budžet za narednu godinu? Koje su to investicije koje će ući u budžet? Da li će taj budžet obezbediti sigurnost gađanima ili neće itd? Hvala.

Vreme.

Narodni poslanik Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već četiri meseca traje agonija srpskog naroda na KiM, agonija koja je poslednjih dna došla valjda negde do svoje najviše nepodnošljive tačke.

Kao posledica jedne pogrešne, promašene politike ove vlade, kao posledica politike koju neovlašćeno vodi predsednik Republike, neovlašćeno zato što po Ustavu za to nema pravo, kao posledica svega onoga što se dešavalo tri i po godine, danas smo došli tamo gde smo došli.

U istoriji bilo koje države ima teških situacija, situacija koje traže hitna, mudra i pametna rešenja. Najnormalnije je da se ta rešenja potraže u institucija koja je najvažnija u državi, a to je ova skupština. Niko nema tapiju na pamet i niko nema tapiju na mudrost i niko nema tapiju na patriotska osećanja, nego hajde jednom konačno da se ovde pogledamo u oči i da konačno vidimo da li nešto za onaj nesretni narod na KiM možemo da učinimo, jer njegova krivica je ogromna. Oni ljudi, zamislite, žele da žive u državi u kojoj su rođeni, žele da žive u državi u kojoj neguju decu, žele da žive u državi u kojoj su sahranili svoje mrtve. Žele da žive u državi u kojoj imaju svoja imanja, a mi ih odlukama donetim na telefonskim sednicama Vlade, koja ne samo da ne sme da pogleda u oči ovu skupštinu, nego ne smeju ni jedan drugog da pogledaju u oči, na telefonskim sednicama Vlade koje su meni razumljive kada se radi o tome da li treba poslati neku urgentnu pomoć nekom poplavljenom selu, potvrđuju odluke i donose uredbe koje jedan činovnik Ministarstva inostranih poslova, kojeg je neovlašćeno poslao predsednik Republike, doneo i koje su dalekosežne, jer de fakto znače priznavanje KiM.

Zarad čega se to radi? Zarad toga da vas neko tapše po ramenu? Zarad dobijanja kandidature za članstvo u EU? Što se tiče tapšanja po ramenu, podsetiću vas da ti isti koju ovu vlast tapšu po ramenu su 1996. godine utvrdili, citiram, da je Slobodan Milošević faktor mira i stabilnosti na Balkanu, a onda su tri godine kasnije ti isti ponovo pokrenuli priču o tome da je Slobodan Milošević, citiram, balkanski kasapin.

Kada je reč o članstvu, odnosno o kandidaturi za članstvo u EU, ali podvlačim bez određivanja datuma, šta to znači? Ne znači apsolutno ništa. Znači ko vršno pero od mrtve kokoške.

Turska je kandidat 20 godina, jedna vrlo ozbiljna zemlja sa 80 miliona stanovnika.

Makedonija, odnosno izvinjavam se, bivša jugoslovenska Republika Makedonija, tako je zovu u Evropi, je kandidat šest godina. Da li to nešto znači za njihove ljude? Ne znači ništa.

Treba da postavim pitanje, ali znate, sva pitanja su već postavljena, što se tiče Vlade i predsednika države. Čovek može da postavlja pitanja ljudima koji su odgovorni za ono što rade, koji imaju osećaj, ako ništa drugo onaj ljudski osećaj da je problem težak. Stoga postavljam pitanje vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović. Vi ste treći čovek u državi. Da li imate nameru da u ovim dramatičnim prilikama, zašta imate pravo, sazovete sednicu Skupštine, da jedni druge konačno pogledamo u oči i kažemo, svako u skladu sa svojom pameću, političkim opredeljenjem i svim ostalim ljudskim osobinama, da li imate tu nameru? Ja vas molim da vaš odgovor ima samo jednu reč. Sve drugo smo kazali jedni drugima, a kazali smo sve drugo i ovom narodu. Nažalost, nesrećnom narodu. Hvala.

Gospodine Šami, kao prva među jednakima, poštujući Poslovnik i potrebu svih poslanika da radimo u skladu sa Poslovnikom, učiniću sve. Tražite jednu reč, ali prosto, pričali ste šest minuta, pitanje ste postavljali šest minuta. Moram vam reći da svaku valjanu inicijativu staviću na dnevni red i o njoj će se izjasniti Skupština.

Gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zbog građana Srbije koji ne moraju da znaju neke stvari koje se ovde netačno iznose, imam potrebu da postavim pitanje – da li se možda promenio Ustav, pa time i nadležnosti Vlade Republike Srbije, odnosno nadležnosti parlamenta?

Dakle, Ustavom je definisano da je nadležnost Vlade Republike Srbije da kreira i vodi politiku. Stalno insistiranje da to preuzme parlament, pokazuje najmanje dve stvari – ili da se ne poštuje Ustav i da se namerno derogira institucija koja se zove Vlada, a time derogira i institucija parlamenta, za koji se zna, takođe, šta su mu ustavne nadležnosti ili, sa druge strane, je to spremnost da se ne poštuje Ustav. A ako se ne poštuje Ustav u takvim kardinalnim stvarima, pretpostavljam da postoji spremnost da se on ne poštuje i u drugim elementima.

Dovoditi u pitanje nadležnost Vlade da formira pregovarački tim i tvrditi da je pregovarački tim formirao predsednik Republike, namerno je obmanjivanje javnosti. Dakle, nadležnost Vlade Republike Srbije jeste da formira tela u skladu sa onim što je deo politike koju Vlada vodi i to je Vlada u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima uradila i formirala je tim koji obavlja pregovore, kako bi se ljudima na KiM omogućilo da normalno žive.

Ja i verovatno većina građana je skoro oguglala na potrebu da se vodi nekakva stranačka jeftina politika kada su velike teme u pitanju. Ono našta ne možemo da oguglamo jeste neodgovornost za to u kakvom trenutku Srbija sada treba da rešava ovo pitanje.

Ono što je zahtev da se razgovara o temi, mi razgovaramo više puta u toku meseca u ovom parlamentu. Nekoliko sednica skupštinskog Odbora za KiM je bilo na ovu temu. Na njoj su prisustvovali ministar, šef pregovaračkog tima i mogao je da prisustvuje svaki poslanik koji je bio zainteresovan za tu temu. Istovremeno, u četvrtak smo, poslednji četvrtak smo imali Vladu i takođe smo sa njom mogli da razgovaramo o toj temi.

Šta je smisao zahteva da Skupština raspravlja u plenumu o nečemu što je direktna nadležnost Vlade. Možemo da kažemo – tražimo da Vlada podnese izveštaj. Vlada redovno podnosi izveštaj i Odbor raspravlja o tome. Jedini zaključak, tužan, koji se nameće iz ovih zahteva jeste da neko misli da na temi Kosova i toj teškoj tragediji koja traje decenijama, još uvek neko može da pridobije nečiju dušu i nečiji glas.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavku Dragomira Cimeše na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine, povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stavovi 2. i 3. iz Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Dragomiru Cimeši, izabranom sa izborne liste ZES – Boris Tadić, danom podnošenja ostavke, odnosno 30. novembra 2011. godine.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Esad Džudžević, Vitomir Mihajlović i Zoran Nikolić.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 6, 7, 8. i 9. tačke dnevnog reda, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Dušana Petrovića, ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, koga pozdravljam jer ulazi sa svojim saradnicima i dr Zorana Stankovića, ministra zdravlja, prisustvuju i Ljubiša Dimitrijević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dr Elizabet Paunović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Lidija Stojanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Marija Jeftić, pomoćnik ministra zdravlja i Vera Despotović, viši savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima 6. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU.

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Mirović, Zoran Krasić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Dragan Stevanović, Marina Toman, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga i Arpad Fremond.

Primili se Izveštaj Odbora za trgovinu i turizam i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodin Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, da računate od vremena koje pripada poslaničkoj grupi.
Malo ću duže pričati o ovom amandmanu, pošto je sladeći amandman identičan i na član 3. i na član 5, a zasniva se na onome što je malopre gospođa Kolundžija slikovito objasnila. Ona je oguglala na DSS, a cela Srbija je oguglala na harmonizovane standarde EU. Oguglao srpski narod na tu otrcanu frazu – EU, standardi EU itd.
Pošto smo na terenu oguglali, da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, da se ovaj zakon donosi, a on će u najvećem delu da se primenjuje kada Srbija pristupi EU. Tako ste napisali, član 30. Predloga zakona. Tako je napisano, nema potrebe da klimate glavom. Tako je napisano. Pročitajte, vi ste napisali. Znači, kada Srbija bude punopravni član EU, 2389. godine, onda će da se primenjuju neke odredbe ovog zakona.
Sada dolazimo na teren vidovitosti. Vidoviti gospodin Petrović, još vidovitiji Boris Tadić i vidovite proevropske stranke. Šta mi amandmanom tražimo? Amandmanom tražimo ono zbog čega ste duvali u pištaljke, 1996. godine ste duvali u pištaljke i lupali šerpe, pa ste 2000. godine bili ispred ove zgrade, ušli ste nažalost u zgradu, pojavili se piromani, još to nije razrešeno. Znate zašto? Pa tada je bila parola - Srbija je svet, Beograd je svet. Da li je tako bilo? Nosili ste one čaršave tamo - Beograd je svet, demokratija, itd. itd.
Šta smo mi predložili amandmanom? Da se Republika Srbija ne vezuje za standarde evropske unije, nego za međunarodno priznate standarde. Mi smo članovi Ujedinjenih nacija, tu važe međunarodni standardi, hvala Bogu nismo članovi Evropske unije, što bi nas obavezivali ti njihovi harmonizovani standardi? Usput da vas obavestim, ovo "harmonizovani" greškom su dali meni taj amandman, imamo mi stručnjaka za harmoniku Baneta Đokića. On je stručnjak za harmonizaciju. Doduše, još se nije komponovala pesma Evropska unija nema alternativu.
Vidite koliko je to smešno, Evropska unija nema alternativu. Evropska unija kaže – 15. januara, nisu sigurni da li će da postoje. Pošto smo sada u vreme barikada, gospodine Petroviću, vi ovde predstavljate, zastupate Vladu i sve proevropske stranke, vi možete da se ograđujete od ovog zumbula Nikolića, u vašoj politici nema razlike. Rekli ste – hvala Bogu i on je za Evropsku uniju, pa ste ga pohvalili, tako je.
Tu je sada jedna barikada Evropske unije. U Srbiji, samo se u Beogradu čuva Evropska unija. Ne čuva se ona više u Briselu. Ne čuva se ona ni u Budimpešti. Ona se čuva samo u Beogradu, od strane proevropskih stranaka. Vidite, harmonizovani standardi Evropske unije, kakvi Sveto pismo, to je Sveto pismo. Još malo pa u liturgije ima da ga stavite, i ona jutarnja i ona večernja. Još malo. Verovatno možete i sveštenike da naterate da pevaju. Doduše u liturgijama neka živi patrijarh, sada ćete da kažete neka živi predsednik Evropskog saveta Van Ronpej, onaj Popaj,
Kaže, ovaj zakon stupa na snagu, kada - odmah, a kada će da se primenjuje - kad Srbije postane član Evropske unije. Gospođo Kolundžija, ja sam oguglao na ovo, Evropska unija nema alternativu i građani su oguglali na to. Vi niste informisani. 80% ne želi da čuje za Evropsku uniju. Zašto? Izgubili su posao po evropskim standardima, privatizacija po evropskim standardima, izgubili su posao, imaju evropske banke odraše ih, ne mogu da žive više, privreda znate i sami u kakvom je stanju, gospođo Kolundžija, svakog građanina ste zadužili sa 3.000 evra, gde su te pare? Niko od njih nije tražio pare od EU i od banaka. Što ste to potrošili, njima nametnuli dugove? Imamo po evropskim standardima organizovani kriminal. Imamo paradu gordosti po evropskim standardima. Imamo mobing po evrospkim standardima. Imamo korupciju po evropskim standardima. Da li se hvaliste pre neki dan da ste 700 evropskih zakona usvojili ovde, sve je harmonizovano, samo što se ne čuje harmonika. Sve ste harmonizovali. Samo hvalim epohalne rezultate proevropskih stranaka. Sve ste lepo sredili. Šta još treba da se harmonizuje? Nema šta da se harmonizuje, samo niste napravili ni jedan dobar rezultat. Sve ste upropastili. Svuda su negativni rezultati po evropskim standardima.
Gospodine Petroviću, zamolio bih vas da utičete na onog vašeg portparola Vlade. On pogrešno obaveštava javnost. Vrlo precizno ću da vam objasnim o čemu se radi. Napravili ste neku famu, neku galamu, da je 9. decembra neki dan, nešto odlučujuće. Gospodine Petroviću, 9. decembra se vrši ocena da li ste se harmonizovali po evropskim standardima. Kako ta ocena treba da glasi? Da li će Srbija da dobije status kandidata za eventualni početak pregovora o eventualnom pridruživanju eventualno EU ako bude postojala, a tamo negde u 2389. godine. Vaš portparol Vlade kaže da se 9. decembra odlučuje o statusu kandidata za članstvo. Ne za članstvo.
Ono što prošli put rekoste, vama je članstvo bitno, 2389. godine, ali nećemo mi postojati tada. Računate odmah članstvo da bi dobili one fondove. Nema više ni tih fondova. Istopilo se. Kantona pozvao građane Evrope da povlače evre, smejaste se pre šest meseci, zaigrala meca kod njih. Jeste videli?
Vidite, ona kompozicija od 27 vagona ide prema rupi, pa onda ide jedna sajla od pet kilometara, pa iza sajle se nalazi jedna kompozicija od šest, poslednji vagon je Srbija, peti vagon je Kosovo. Oni računaju nezavisno Kosovo, prave dva izveštaja, gospodine Petroviću, u ponedeljak. Jedan se odnosi na Kosovo, a drugi se odnosi na EU. Kažite mi, kako ćete harmonizovane standarde EU da primenite na barikadama, kako ćete u Prištini? Što niste doneli uredbu kojom obavezujete one koje su privremene institucije u Prištini da poštuju tekst uredbe? I to će da stupi na snagu kada uđemo u EU, je li tako, po članu 30. Predloga zakona?
Zašto je hitan ovaj zakon koji stupa na snagu relativno brzo, a primenjuje se kada na vrbi rodi grožđe. To se obično kaže za ovo stanje. Kaže – kada će da ti svane? Kaže – kada dođu Nemci ili kada dođu Turci. Srbiji nikada nije svanulo, ni kada su bili Nemci ni kada su bili Turci ovde. Na to smo oguglali. Oguglali smo na EU. Ona je simbol – imaš pare, bogat si, nemaš pare, niko i ništa nisi. Uveli ste da roditelji plaćaju školarinu decu. Ako ne plate školarinu deci, deca će biti neobrazovana. Gospođo Kolundžija, oguglali smo na vaše statističke podatke, 22.000 ljudi sa diplomama ne mogu da se zaposle, nalaze se na birou, a 11 godina ste na vlasti. U vašem sistemu su prošli obrazovni proces. Možete da se pozivate na Slobodana Miloševića, možete da napadate Slavicu Đukić-Dejanović, ali ona je zapalila, otišla. Možete da napadate i Miru Marković, možete da napadate i Bogoljuba Karića, sa njim ćete da budete u koaliciji. Zašto ćete da budete u koaliciji? Proevropske stranke, morate da se ujedinite. Imate samo još 10% biračkog tela u Srbiji.
(Predsedavajuća Gordana Čomić: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda. Vaš amandman, reč "i propis EU", zamenjuju rečju: "međunarodnim", pa da se sa argumentacije o dnevno-političkim događajima vratite na amandman koji ste podneli na Predlog zakona.)
Gospođo Čomić, Srbija je svet, nije Srbija EU. Mi radikali idemo šire. Ovo vaše je mnogo usko za vas, em pogrešno, em usko.
(Predsedavajuća: Potpuno vas razumem da vam je teško da poštujete odredbe Poslovnika i da kao poslanik to smatrate uskim, ali je tako, pa ćete morati da poštujete odredbe Poslovnika, bilo vam usko, bilo vam široko, dok se ne promene.)
Gospođo Čomić, Srbija je članica UN. Nas obavezuju ti standardi. Mi nismo u EU. Vi niste obavešteni dobro. Mislio sam da su samo ovi neobavešteni. Vidite i vi ste neobavešteni. Nas ne obavezuju propisi EU. To su loši propisi. Vidite koliko su to loši standardi. Malo ste počeli da ih primenjujete i pogledajte, zapošljavanje, ekonomija, privreda, tajkuni. Zašto ne primenite evropske standarde, da tajkuni moraju da plate porez? Ne smete, tajkuni vas sastavili.
Gospodine Petroviću, mi smo član UN, hvala Bogu nikad nećemo biti u EU, niti oni nas žele i to kažu.
Pozivam vas, gospodine Petroviću, pošto mi skupljamo peticiju sa potpisima građana koji jasno hoće da kažu – ne želimo ni mi u EU, kad završite sa ovom sednicom, molim vas, možete kod Stefanovića, kod Munjića, potpišite tu peticiju, jer delite to uverenje. Vi verovatno više volite Srbiju nego EU. Pa, Srbija može da nalazi sreću u Srbiji, ne može u EU, koja ide sa onim vozom preko Kasandrinog mosta, propada u ambis. Otkačite ovaj poslednji srpski vagon da spasimo nešto.
Gospođo Čomić, imam neka neodložna državna posla, moram da idem za Niš, izvinite što ću danas biti malo odsutan.