Zahvaljujem, gospodine ministre.

Gospođa Paunović je htela repliku, ali nema razloga, ministar je samo odgovorio na vaše komentare.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BIOCIDNIM PROIZVODIMA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, Dobrislav Prelić i Gordana Paunović-Milosavljević.

Primili ste i mišljenje Vlade o tim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji želi reč. Izvolite, gospodine Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, baš kada sam pročitao obrazloženje, gospodine ministre, nije mi bilo jasno zbog čega niste vi prihvatili ovaj moj amandman, ali nikad nije kasno.

Vi u obrazloženju kažete ovako, tj. Vlada – amandman se ne prihvati iz razloga što je obaveza dostavljanja podataka utvrđena članom 37. Zakona o biocidnim proizvodima, "Službeni glasnik" itd, itd, pa kaže – među podacima koji se obavezno dostavljaju u skladu sa citiranom odredbom su i podaci koji se mogu označiti kao poverljivi.

Naime, u onom prvobitnom Zakonu o biocidnim proizvodima to je član 30, stav 4. koji kaže – zahtev iz stava 1. ovog člana može da podnese strani proizvođač preko zastupnika, odnosno predstavništva sa sedištem u Republici Srbiji. Ako je to toliko poverljivo, ne može da stoji reč: "može". Gospodine ministre, mora da stoji reč: "obavezan je". Dalje se nastavlja u vašem obrazloženju - strani proizvođač nema pravo izbora da li da dostavi poverljive podatke ili ne. Znači, nema izbora. Ako nema izbora, onda je obavezan da to uradi. Ili, kažete - već samo može, opet se pojavljuje reč "može" u vašem obrazloženju, da izabere načine na koje će da ih dostavi Agenciji za hemikalije.

Dalje - ovi podaci su neophodni u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje privremene dozvole, a strani proizvođač, opet stoji reč "može", može da ih dostavi direktno Agenciji za hemikalije ili preko zastupnika. Nemojte, molim vas, za nešto što je poverljivo da stoji reč: "može". Nema, ako je nešto poverljivo, to znači da je obavezan. Verujte, ministre, ne vidim razlog zašto ne bi bio prihvaćen ovaj moj amandman.

Dokazno je na osnovu obrazloženja Vlade, a na osnovu podnošenja, da ona reč: "može" treba da se menja rečju: "obavezan", jer u vašem obrazloženju kažu da je to poverljiv dokument materijala. Nemojte nešto što je poverljivo da ne bude obavezno, nego može. Mogu da idem, a mogu i da ne idem. Nema tu mogu ovamo, mogu onamo. Znači, zakon je decidan i zbog toga ste sada pretrpeli ove promene.

Evo, vidite sada, da ne bude ko je podneo, kako je podneo, podneli smo i vidite da podnosimo amandmane koji će apsolutno da poboljšaju ove izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima.

S obzirom da moje kolege nemaju još puno vremena, gospodine ministre, vi i ja smo stali kod onog osiromašenog uranijuma. Sećate se da ste vi obrazložili i rekli ste da iznosim neke netačne podatke, da širim alarmantne vesti. Pa, osiromašeni uranijum je urađen 1999. godine na teritoriji Srbije, posebno Kosova i Metohije, južnog dela Srbije i, kako vi kažete, u Vojvodini nije. Locirano je, imate podatke vi, na 91 lokaciju. Imate sve podatke, ali treba samo da vas podsetim, Novi Sad je u Vojvodini, srpskoj Vojvodini, Novi Sad ima predgrađe koje se zove Šangaj, koje je bombardovano. Onda, imamo taj Šangaj koji je imao rezervoare na milione i milione litara nafte, naftnih derivata, a gađan je raketama sa osiromašenim uranijumom. Gde se nalazi Batajnica, gde se nalazi Pančevo i Fruška Gore? To je Vojvodina.

Pitao sam vas još nešto, šta je, gospodine ministre, sa "Jugoremedijom" zrenjaninskom? Šta je sa zemunskom "Galenikom"? Šta je sa "Srbolekom"? Pogledajte zašto se "Jugoremedija" nalazi u takvoj situaciji u kakvoj je sada. Ovo su natpisi u novinama, nije ovo izmislio Milorad Krstin. Kaže ovako – hrvatski biznismen Luka Rajić na proleće počinje proizvodnju lekova u Zrenjaninu, fabrika je pri kraju. Naslova je ovakav: "Sa "In Med" kašika je u med". Kaže – hrvatska farmaceutska kompanija "Farmes", vlasništvo jednog od najvećih hrvatskih biznismena, Luke Rajića, do sredine naredne godine počeće proizvodnju lekova u pogodnim smeštajima u zrenjaninskoj industrijskoj zoni "Baglješ". U "Farmasu" naglašavaju da se ne plaše konkurencije, s obzirom da će poslovati u gradu gde već postoji fabrika lekova "Jugoremedija". Zatim, otkud hrvatska kompanija u gradu na Begeju? Rajić je, naime, uspostavio saradnju sa beogradskom firmom "In Med", koja je 2008. godine u industrijskoj zoni "Baglješ" u Zrenjaninu počela izgradnju fabrike lekova. Inače, taj gospodin Lukić je u Srbiji poznat kao vlasnik "Dukata" iz "Somboleda" u Somboru.

Bezrazložno se ne dovodi "Jugoremedija" u tešku situaciju, da radnici jednostavno ne dobijaju platu na vreme, a u pitanju je fabrika lekova dobro poznata po lekovima koji su se samo proizvodili u "Jugoremediji" i proizvode se. Ti lekovi sada stoje u magacinu, ne mogu da se distribuiraju, a jedan od razloga, voleo bih da me razuverite, jeste i ova firma o kojoj sam pričao. Izvinjavam se, nisam još ovo što je podvučeno crvenim, kaže – nogu povukao Todorić. Pre Rajića u Zrenjanin je stigao najveći hrvatski tajkun, Ivica Todorić, koji je kupio fabriku ulja "Dijamant".

Da li je moguće, gospodine ministre, da treba da se ugasi "Jugoremedija", a da će ova hrvatska firma "Farmes", ona je već izgrađena, ona će da startuje, da radi, a da se ugasi jedna dobro poznata i priznata, da ne kažem svetska, nego evropska fabrika lekova? Zato je bilo moje pitanje postavljeno – da li je moguće da nam i tu hrvatski tajkuni preuzimaju primat, pa čak i u medicini? Samo mi navedite jednu firmu za proizvodnju lekova koja je iz Srbije otišla i kupila neku fabriku u Hrvatskoj. Navedite mi to, ne znam lično, izvinjavam se, gospodine ministre, ako nisam obavešten, nadam se da jesam, ali vi mi kažite jednu fabriku koju je kupio neki vaš tajkun, otišao u Hrvatsku i kupio hrvatsku fabriku lekova.

Vodimo malo računa o građanima Srbije i o onima koji su zapošljeni. Taman se ta "Jugoremedija" iz Zrenjanina otrgla od onog "Nina Jaka Radović 80", a sada ponovo dolaze neki drugi koji hoće da je unište. Ne smemo to da dozvolimo. Srpska radikalna stranka to ne sme da dozvoli. Evo, mi to sada kroz ove amandmane pokušavamo da vam ukažemo kakvih sve nepravilnosti ima. čuli ste kolege oko ove bolnice. Sada vam i ja iznosim direktno. Pogledajte, priča nije baš za decu. Ovo je ozbiljna stvar i vi to morate ozbiljno da shvatite i da mi odgovorite. Hvala vam.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođa Gordana Paunović-Milosavljević.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je podnela amandman na član 10. stavove 4. i 5. kako bi popravili tekst ovih izmena i dopuna Zakona. Član 10. se odnosi na izmenu člana 53. osnovnog zakona, tako što je predloženo da se promeni tačka 16) u 4. stavu i tačka 17) u petom stavu, koji jasnije i preciznije definišu dužnost i ovlašćenja inspektora u postupku vršenja nadzora nad primenom zakona. Radi javnosti bih želela da podsetim šta su biocidni proizvodi, to su aktivne supstance ili smeše koje sadrže jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljenih u obliku u kome se snabdevaju korisnici i čija je namena da hemijski ili biološki uništi, odvrati ili učini bezopasnim, odnosno spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme.

Vi ste odbili ovaj amandman. U obrazloženju ste naveli da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 2. Ne vidim neku sličnost jer ovaj amandman pod rednim brojem 2. se odnosi na član 9, odnosno na član 52. starog zakona, osnovnog zakona, a dok se ovaj amandman odnosi na član 53. na koji smo mi podneli, to jest na tačke 16) i 17). Znači, nema nikakvih sličnosti. Ovo što ste napisali u obrazloženju, navodite da, između ostalog, ovo znači da navedeni biocidni proizvodi mogu da se stavljaju u promet isključivo za profesionalnu upotrebu.

Sad vas pitam, pošto ste u ovom obrazloženju ovog zakona o izmenama i dopunama zakona napisali za finansijska sredstva, kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da sa ovim postojećim inspektorima ispunite ovu obavezu koju zakon nameće? Mislim da su ne samo potrebna nego su neophodna upošljavanja dodatnih inspektora, jer na ovaj način ne samo da postoji opasnost da se ugrozi zdravlje ovih ljudi, jer, kao što smo čuli, ovi biocidni proizvodi ne samo da su štetni, opasni, ukoliko se sa njima nepravilno rukuje ili ih koriste ljudi koji nisu profesionalno za to obučeni, nego mogu da imaju i karcinogeni efekat, mogu da imaju i zapaljiv efekat i da na jedan veoma težak način ugroze zdravlje i život ljudi.

Zbog toga smatram da je prethodni ovaj zakon, osnovni zakon, imao rešenje u članu 53. koje je bilo i mnogo jasnije i preciznije, nego ovaj. Ovo je samo jedna pravno-tehnička norma koju ste pokušali da ovim izmenama i dopunama popravite. Hvala.

Pošto je ovo poslednji amandman na ovaj zakon, da li još neko želi reč?

Hoćete gospodine ministre? Izvolite.

Reč ima ministar prof. dr Zoran Stanković.

Hvala, predsednice. Mislim, gospodine Krstin, da ovo što ste rekli ne stoji, jer kaže: "među podacima koji se obavezno dostavljaju". Znači, podaci se obavezno dostavljaju, a bira  se način kako će ih dostaviti. To je nešto što stoji i tu nema dileme, ne treba da piše "obavezno" zato što je već definisano predloženim zakonom. To je prva stvar.

Kad me pitate za osiromašeni uranijum, malo ste se kasno uključili, od 1999. godine. O osiromašenom uranijumu govorim još od 1985. godine, kao što znate, među prvima sam o tome progovorio. Ono što ste rekli, da je bombama sa osiromašenim uranijumom gađan Novi Sad i Fruška Gora, to nije istina. Imate izveštaj Vojske i to veoma detaljan, na kojim je sve lokacijama. Ovo što ste rekli o Kosovu je tačno, ali što ste rekli o Srbiji, o Fruškoj Gori, to nije tačno i to pogledajte. Možemo zajedno da pogledamo.

Kada govorite o naselju u Novom Sadu, hoću da vam kažem da tu postoji jedan problem, nešto što je otkriveno, da je u eksplozivu došlo do promene i umesto vodonika je stavljen fluor i na taj način su eksplozivna dejstva mnogo jača u odnosu na eksploziv u kome je vodonik stavljen. Međutim, veoma opasno kod ovakvih bombi je što fluor, kada dolazi u dodir sa vlažnom sredinom, pravi hlorovodoničnu kiselinu, pri čemu u kontaktu sa mekim tkivima dolazi do otpadanja delova mekih tkiva, koje je veoma opasno za one koji to ne znaju. To je nešto što se desilo sa devojčicom koja se zove Šarenac Slađana, koja je u više navrata lečena mojom inicijativom, kako na VMA, tako je išla i u Švajcarsku i, na žalost, posledice od toga su ostale.

Ono što se sada priča o "Jugoremediji", "Galenici" i "Srboleku", nešto ću da vam kažem – nije "Jugoremedija" od juče problem. Kad govorite o tome da li dolazi i ko dolazi da pravi lekove i proizvodi lekove u Zrenjaninu, to je van nadležnosti Ministarstva zdravlja, ali moram da vam kažem da je "Jugoremedija" sa velikim problemima, pogotovo ako uzmemo u obzir da je šest lekova izgubilo licencu za proizvodnju još 31. decembra 2010. godine, a oni su mimo toga nastavili da proizvode. Među tim lekovima se nalaze i "lasiks" tablete i "lasiks" ampule, koje su izuzetno značajne. Da ne govorim o ostalim lekovima, o kojima vi govorite. To je nešto što je veoma problematično.

Nije niko kupio iz Srbije firmu za lekove u Hrvatskoj. Moram da vam kažem da je u Hrvatskoj, to sam pokrenuo u Privrednoj komori Srbije, činjenicu da je iz Hrvatske u Srbiji registrovano oko 220 i nešto lekova, a proizvodi "Galenike", "Hemofarma" i ostalih fabrika iz Srbije veoma velikih problema imaju, samo par lekova je registrovano.

Kada govorimo o "Jugoremediji", moram da vam kažem jednu stvar. Na čelu te fabrike se nalazi čovek koji je po profesiji mašinbravar. Sa njim sam razgovarao i zajedno sa Ministarstvom ekonomije i sa njim, pošto je on, odlukom malih akcionara došao na čelo te firme, znate da država ima udela oko 42% u "Jugoremediji", naš stav i dogovor je bio da se ova neprijatnost, koja podrazumeva licencu koja je izgubljena zato što "Jugoremedija" duguje 958 hiljada evra poznatoj firmi, da se to reguliše. Sada su u fazi pregovori na kojima radimo da bismo pomogli da "Jugoremedija" opstane, obzirom da je njen proizvodni program jako bitan za zdravstveni sistem Srbije.

Kada je u pitanju amandman o kome govori dr Paunović, moram da kažem da je upravo sanitarna inspekcija zbog toga uvedena u ovaj zakon, obzirom da ona do sada nije imala nadležnosti, a uvođenjem u ovaj zakon, istovremeno je još jedna obaveza za sanitarne inspektore koja ne podrazumeva nikakve materijalne izdatke, osim činjenicu da oni moraju da imaju doobuku i oni već idu na treninge, tako da će, stupanjem na snagu ovog zakona, istovremeno preuzeti ovu obavezu, imajući u vidu nadležnost i imajući u vidu šta rešava ovaj zakon. Hvala.