Nemam ništa novo da kažem. Prosto, EU je uspostavila jedan sistem koji je kako za ovu vrstu proizvoda, tako i za prehrambene proizvode i to je sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o svim rizičnim produktima koji mogu da se pojave na tržištu. Postoji prijemnik, ovo je jedna dodatna odredba koja govori o tome da ukoliko smatra za shodno nadležni organ može o tome da obavesti i proizvođača i neustanovljava niti konstituiše obavezu da se takva stvar uradi.
Sa druge strane, ovo je naravno važno i bitno o čemu vi pričate, o tome da onaj ko ima problem mora da ima saznanje o tome i da se postupak vodi sa licima koja su na ovaj ili na onaj način kupila tu robu od stranih proizvođača, manje više kada je roba široke potrošnje i rad sa distributerima. Distributer je taj koji je u odnosu, kada su sve ove procedure u pitanju, u upravnom postupku je stranka kao uvoznik. Naravno, ta svoja saznanja će na ovaj ili onaj način svakako adekvatno onome od koga je tu robu iz inostranstva kupio, pa je ovde u okviru svoje delatnosti prodaje, obavestiti i skrenuti mu pažnju na adekvatni ili eksportovati naravno ili već uraditi sve ono što njihov ugovor utvrđuje. Za takvu situaciju kada se radi opet o industrijskim proizvodima, oni koji su kao industrijalci kupili nekakvu opremu za koju se ispostavi da ima problem će one od kojih su tu opremu kupili opet u okviru svojih ugovornih obaveza i opštih pravila imovinskog prava i međunarodne trgovine naći način kako da im daju obaveštenje.
Naravno, to nema veze da li je to roba iz Nemačke ili je iz Kine ili je iz Nemačke države iz Afrike ili odakle god. Temeljno, naravno, nećemo se složiti o tome da li mi treba da se upodobljavamo sa sistemima koji postoje u EU i u tome imamo različite političke poglede. U tehničkom smislu više je nego korisno u to sam potpuno uveren, da mi uđemo u jedan razrađeni efikasan sistem koji funkcioniše u EU, a to je sistem koji omogućava zaštitu, i koji je preko jednog vrlo razuđenog aparata ustanovljeni, danas, postoji i priključujući se jednom takvom sistemu, mi nikako ne možemo doći u lošiju poziciju da one u kojoj se sada nalazimo, možemo samo ukoliko iskoristimo sve prednosti tog sistema biti u boljim prilikama i u boljim okolnostima.
Još jednom da kažem to, da to ne utiče na bilo koji način u suštini na položaj, onih koji su proizvođači industrijske robe i tehničke robe, jer oni će na ovaj ili ovaj način ili je to nužda života, biti obavešteni o tome, zbog toga što će njihovi ugovorne strane biti oštećene, ako im je roba u suprotna propisima ili proizvodi rizik i opasnost, pa će to već biti pitanje nekih drugih postupaka i rešavanja bilo mirnim putem, bilo kroz različite vrste zaštite koje učesnici u prometu obezbeđuju jedni drugima.
Što se tiče odgovora na krizu, dakle to prosto imam potrebu da odgovorim na to pitanje. Brojevi su najbolja slika stvarnosti kada se bavimo ozbiljnim debatama. U ovom trenutku u bankama u našoj zemlji je štednja preko sedam milijardi evra. Dakle, na početku krize u jednom trenutku i zbog različitih poruka koje su davali stručnjaci, različiti drugi učesnici u javnom životu i u nekoliko nedelja, gotovo milijardu evra je otišlo iz banaka, ljudi su se uplašili i povukli novac.
Danas u bankama u Srbiji je sedam milijardi evra devizne štednje. Kao što je činjenica da je Deleze potrošio milijardu evra da kupi ovde u Srbiji jedan trgovinski lanac, da je to znak poverenja u sistem, tržište, zemlju Srbiju. Tako je i sedam milijardi evra koje građani imaju na štednji znak poverenja u sistem koji postoji. Tačka 1. i tačka 2. Nije samo slika koja bi trebalo nekoga da na ovaj ili onaj način pobudi njegove emocije, da se mi nalazimo u jednoj strašnoj ekonomskoj turbulenciji u celom svetu. Činjenica je da prvi put od 1917. godine je Amerika dobila sniženje kreditnog rejtinga, prvi i jedini put. Nema ni jedne evropske zemlje, izuzev Srbije koja je dobila u ove tri i po godine povećanje kreditnog rejtinga.
Dakle, oko odgovora na krizu. Da li mnogo porodica ne žive dobro? To je tačno. Da li je najpreči zadatak da se pronađe mogućnosti i prostor da ljudi uđu u priliku da baveći se onim što znaju, da rade zašta su se školovali, obrazovali, zašta su spremni da ulože svoju energiju, ostvare svoje zarade i da žive bolje? Pa naravno, ali objektivne činjenice i brojevi govore o tome da bez obzira na vrlo ozbiljne probleme koje imamo u našoj ekonomiji nije tačno da nisu pronađeni adekvatni odgovori na mnoga teška i bolna pitanja.
Mislim da je dobro da vodimo ozbiljnu debatu o tim stvarima svim zajedno, jer ovo nije pitanje trenutne pozicije u politici, da li se nalazimo u Vladi ili smo u opoziciji, ovo je vreme kada dobri odgovori na ova otvorena ekonomska pitanja, otvaraju jedan veliki prostor da ni u relativno kratkom vremenu, narednih nekoliko godina, napravimo jednu ozbiljnu ekspanziju i ozbiljne iskorake i zbog toga mislim da nam je svima interes da stvari koje su dobre ne odbacujemo apriori nego da ih podržimo, da bismo onda i ono što kritikujemo, da bi to imalo težinu i da bi bilo shvaćeno na najbolji mogući način i dobro namerno, kao što i ovu današnju debatu zaista iskreno shvatam dobronamerno.
