Da, ali ja imam svoja dva minuta po amandmanu, a ostalo vreme koje ću potrošiti je vreme ovlašćenog predstavnika, na to sam mislila. Na član 7. koji govori o tome koji se predmeti opšte upotrebe smatraju zdravstveno neispravnim podnela sam amandman da se u stavu 1. tačke 2) doda nova tačka 3) koja glasi: "Ako sadrži nano čestice organskog ili neorganskog porekla, štetnih po zdravlje ljudi ili nano čestice čije dejstvo nije poznato", postojeće tačke od 3) do 8) postaju tačke od 4) do 9).
Živimo u veku novih tehnologija koje donose progres i napredak u životu ljudi, takva je nano tehnologija, ključna tehnologija u dvadeset i prvom veku. Pošto su ovom predlogu zakona nigde ne spominje eventualna opasnost od zloupotrebe nano tehnologije ja ću, zbog građana Srbije, izneti neke manje-više poznate činjenice u vezi sa upotrebom, a naročito zloupotrebom nano tehnologija. Ovom tehnologijom se kontroliše i manipuliše materijom na molekularnom i atomskom nivou, a veličina čestice se meri nano metrima. Samo da podsetim, jedan nano je milijarditi deo metra, što odgovara veličini ćelije ili nekih njenih delova, na primer DNK. Nano čestice mogu da posluže kao matriks u koji se umeće aktivna supstanca i one imaju sposobnost da menjaju svojstva materije koju nose. Tako, npr. kristali nekog materijala, kada se smanje do tih dimenzija, mogu da posluže raznim namenama, za koje, inače, ne bi bili primereni. Dakle, imaju sposobnost za izmene ponašanje čestica sa kojim se vežu i tako stvaraju nove materijale sa novim osobinama i koji mogu biti korisno upotrebljeni.
Takvu korist, npr. imamo u medicini ili u farmaciji, kada se polimeri, kakvi su polilaktid ili poliglikolid, koriste kao nosioci supstanci, odnosno lekova za lečenje. To je savremeni i priznati metod lečenja nekih bolesti kada je neophodno kontrolisano konstantno ili periodično prisustvo nekog leka u organizmu. Nano čestica, sa kojom se u svom matriksu nalazi lek, u interakciji je sa ćelijom i pod određenim uslovima, spoljašnjim ili unutrašnjim, oslobađa aktivnu supstancu, tako da je svrha ovog načina lečenja da se postigne efikasna koncentracija leka za jedan duži vremenski period.
Osim u medicini, nano tehnologija se primenjuje i u proizvodnji predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički preparati, posteljina, nakit, sportska oprema, odeća, sredstva za dezinfekciju, deterdženti, sapuni, kućni aparati, boje i lakovi itd, a takođe i u prehrambenoj industriji. U ambalaži za hranu, npr. nano čestice koje sadrže srebro, povećavaju rok trajanja namirnica, tako što se iz njih oslobađaju joni srebra koji deluju baktericidno.
Takođe se nano srebro koristi i u sapunima i deterdžentima za dugotrajnu antibakterijsku zaštitu. Međutim, osim što mogu da budu u službi zdravlja, ove čestice mogu da nanesu i štetu zdravlju. Udisanje nano čestica, npr. pri proizvodnji predmeta bez adekvatne zaštite, izaziva oštećenje pluća. Ove čestice probijaju odbrambene barijere organizma, osim udisanjem i preko kontakta sa oštećenom kožom ili unošenjem preko hrane.
Kada jednom uđu u organizam, nemoguće ih je ukloniti. Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom u Kini, kada su stradale osobe radeći bez adekvatne zaštite u fabrici koja koristi nano tehnologiju.
Uvođenjem novih tehnologija u proizvodnji predmeta opšte upotrebe, pojavila se zabrinutost koliko su opasne nano čestice koje se nanose direktno na kožu ili preko kože u organizam. U kozmetici, na primer, u kremama za sunčanje, koje sadrže zaštitni faktor ili u kremama protiv starenja kože, unose se nano čestice metalnih oksida koje lako prodiru u ćeliju kože u laboratorijskim uslovima i mogu oštetiti njen DNK. Godinama kasnije, oni mogu biti izazivači bolesti. Ovo se naročito odnosi na mladu kožu, takođe i na staru i oštećenu kožu koja lako apsorbuje nano čestice titandioksida i cinkoksida koji sadrže mnoga sredstva za sunčanje.
Nove tehnologije su po pravilu uvek bile ispred sistema njihove kontrole. Tako se dešavalo da se neki proizvod povuče sa tržišta kada se naknadno utvrdi da je on štetan po zdravlje. Ova tehnologija koristi se u svetu više od 40 godina. Uspostavljanje sistema regulative i mehanizma kontrole nano proizvoda je neophodno, ako težimo zaštiti zdravlja i zaštiti životne sredine.
Mislim da ovaj predlog zakona mora sadržavati odredbu koja se odnosi na nano čestice u predmetima opšte upotrebe, pogotovo što postoji jedna velika regulativna praznina u tretiranju ove materije. Lično mislim da bi trebalo doneti poseban zakon, sveobuhvatan, koji bi regulisao ovu oblast. Ovu regulativnu prazninu koriste velike kompanije, pa zbog toga imamo sve učestaliju pojavu ubacivanja ovih čestica u predmete opšte upotrebe, naročito onih čije dejstvo nije poznato, zbog čega ih treba smatrati zdravstveno neispravnim.
Proizvođači bi morali na svojim proizvodima da stavljaju etiketu sa naznakom da oni sadrže nano čestice, a na to bi ih obavezivao zakon. Evropski parlament propisima o neškodljivosti hrane npr. traži od proizvođača da na svojim proizvodima jasno naznače da sadrže nano čestice, ukoliko ih imaju. Naravno da niko ne zagovara odbacivanje upotrebe nano čestica i nano tehnologije uopšte, zbog neslućenih mogućnosti korišćenja, neograničene primene, zbog nove ekonomske revolucije koju će doneti u svim sektorima privrede, a koja se već predviđa za 2015. godinu, ali je činjenica da smo došli u situaciju iz vremena pojave genetski modifikovanih organizama, genetski modifikovanih semena i useva i da se moramo ozbiljno pozabaviti zdravstvenom dimenzijom nano tehnologije.
Niste prihvatili amandman i napisali ste: "iz razloga što se odredba člana 7. tačka 4. Predloga zakona odnosi i na proizvode, odnosno sastojke dobijene nano tehnologijom". Evo šta piše u toj tački 4: "ako sadrži materije ili sastojke koji nisu dopušteni ili ako ih sadrži u nedozvoljenoj količini, a koje mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi". Ako se podrazumeva da se to odnosi i na nano tehnologiju, koja se nigde ne pominje u zakonu, onda je suvišno nabrajanje predmeta opšte upotrebe u članu 3. Predloga zakona. Dakle, svi koji dolaze u kontakt sa kožom i sluzokožom mogu se smatrati predmetima opšte upotrebe.
Šta iz vašeg obrazloženja znači – ako sadrži materije ili sastojke koji nisu dopušteni? To može biti širok spektar raznih materija, od bioloških, hemijskih, organske, neorganske prašine i ko zna šta sve može spadati pod pojam nedopuštene materije. Amandmanom se precizira na koju se materiju konkretno misli. U tom smislu ne može biti nedoumice kada se u zakon ugradi jedna jasna odredba. Nano čestice i nano tehnologija kao glavna tehnologija ovog i narednih vekova ne može se stavljati pod ostale materijale i sastojke, pogotovu što se za njihovo identifikovanje zahteva odgovarajuća tehnologija i stručnost.
Nano česticama i zloupotrebi nano tehnologije se mora dati mesto koje zaslužuje po mogućim posledicama po ljudsko zdravlje. Uostalom i vrhunski naučnici se slažu da je zbog neslućenih mogućnosti nano tehnologije da se stvari u "malom svetu" ponašaju potpuno drugačije od onih "u velikom svetu" i da je sve veći jaz nauke i etike između naučnog, istraživačkog duha i zlog duha manipulatora i moćnika. Hvala.