Narodni poslaniče, imaćete vremena i prostora da obrazložite ono što želite, ali u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupšti-ne. Dakle, zakon o dosijeima nije ni u kakvoj vezi, postojeći ili bilo koji u nacrtu ili predlogu, sa temom dnevnog reda. Molim vas da sve što želite da saopštite o temama koje vi smatrate da su u vezi sa temom dnevnog reda, učinite tako da i mi ostali ostanemo van svake sumnje da je u vezi sa temom dnevnog reda.
Istrošili ste sedam minuta od vremena poslaničke grupe. Molim vas da se prijavite i da nastavite da koristite svoje vreme.

Još dve rečenice ću, a možda i malo više od dve rečenice. Moram reći da otprilike postoji strah od nekih ljudi zbog otvaranja dosijea. SPO je 2004. podneo zahtev za otvaranje dosijea. Godine 2010, krajem prošle godine dobili smo obećanje od ovog parlamenta da će se naći u prolećnom zasedanju, pre gotovo godinu dana, više od pola godine, a nije se našao. Mislim da je to obaveza svih nas da učinimo, kako bismo i informacije od javnog značaja učinili dostupnim svim ljudima koji se nalaze u tajnim dosijeima.
Međutim, ovo je zemlja u kojoj disidenti prodaju svoje vile na Dedinju, posle progona od svake političke vlasti. Ovo je zemlja u kojoj jedna politička stranka priča će nas uvesti u EU, a ne može svoje funkcionere da uvede ni u Hrvatsku i ovo je zemlja u kojoj je potrebna veća kontrola Vlade i sprovođenje demokratskih zakona.
Pošto nemam mogućnost u parlamentu, a ne znam koje bi to drugo mesto moglo da bude da iskažem svoje stavove vezane upravo po ovoj tački dnevnog reda, svoje izlaganje ću završiti, a vama se zahvaljujem što ste jako bili strpljivi.

Osam minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mislim da sam jedan od narodnih poslanika koji je možda i najviše koristio pogodnosti date ovim Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. Međutim, današnja rasprava je specifična zbog toga što veliki broj predmeta koje ima Poverenik i veliki broj zahteva, u skladu sa zakonom, da Poverenik bude taj koji će omogućiti građanima da dobiju određenu informaciju, zapravo, znači to da institucije Republike Srbije rade sve lošije i lošije iz godinu u godinu.
U skladu sa zakonom, svaki građanin ima pravo da od nadležnog organa zatraži određenu informaciju, a Povereniku se obraća tek onog trenutka kada, u skladu sa zakonom, državni organ ne odgovori i ne dostavi traženu informaciju o onome koju je nju tražio. Imali smo priliku da čujemo i predstavnici vladajuće koalicije se ponose time što se broj tih neispunjenih zahteva državnim organima ne povećava iz godinu u godinu.
Koliko suštinski ova vladajuća koalicija želi sprovođenje zakona, koliko želite te demokratske institucije, bolje od tog vašeg formalnog zalaganja za njih govori činjenica koliko ste stavili novca na raspolaganje Povereniku za informaciju o javnog značaja. Onaj ko zaista želi da se u tom smislu ta situacija popravi, da je to vama zaista cilj, onda biste kancelariji Poverenika omogućili idealne uslove za rad. Podsetiću vas da se tu ne radi o stotinama, milionima dinara ili evra, već o znatno nižim platama i znatno nižim iznosima. Ako može Republika Srbija da izdvoji stotine miliona dinara za bezbroj agencija koje ste formirali, praktično, nema novog zakona koji se donosi, a da se ne bira nova agencija, kako je onda moguće da vama suštinski nije stalo do toga da ovoj instituciji, da kažem čiju vrednost prepoznaju građani, bez obzira na političku opredeljenost, omogućite normalan rad?
Imali smo priliku da, da kažem sarađujemo sa gospodinom Šabićem, uslovno rečeno da sarađujemo, je do te saradnje dolazi onda kada drugi državni organi ne ispoštuju svoje zakonske obaveze. Praktično nas vi danas stavljate u položaj da mi treba da se zahvalimo Rodoljubu Šabiću zbog toga što je on taj koji poštuje zakon.
Naravno, mi nemamo bilo kakav razlog, posebno razlog da napadamo Rodoljuba Šabića, ali u normalnoj državi, u demokratskoj državi, poštovanje zakona je normalno. Nije normalno da se vi dičite time što postoji ta kancelarija i Rodoljub Šabić, da ta kancelarija ima sve veći broj predmeta, jer to suštinski znači da državne institucije ne funkcionišu.
Govoriću o dve grupe zahteva koje sam podnosio. Dakle, govoriću samo na osnovu činjenica. Da bih ilustrovao kao primer, jedan deo su zahtevi koje sam podneo, na koje još uvek nisam dobio odgovor, a jedan deo su zahtevi na koje jesam, uz pomoć kancelarije Poverenika, dobio odgovor. Mislim da je to u prethodnom periodu bilo veoma važno za građane.
Jedna od informacija, koja je svakako bila propraćena u medijima, je informacija o tome kako je SNS finansirala svoje najviše funkcionere preko preduzeća "Profajler tim", a novcem iz budžeta opština Zemun i Voždovac. Naime, u dve opštine u Beogradu su na vlasti predstavnici SNS i, odmah nakon što su došli na vlast, oni su zaključili nekakve fantomske ugovore do kojih, moram reći još uvek, i pored toga što smo ih tražili i tražimo već duže od godinu dana, nismo došli, ali smo, preko zahteva o dostupnosti informacija o javnog značaja, koji smo uputili Trezoru NBS, došli do konkretnih novčanih iznosa koji su iz budžeta opština Zemun i Voždovac prebačeni na račun preduzeća "Profajler tim", da bi, zatim, preduzeće "Profajler tim" isplaćivalo platu Aleksandru Vučiću, zameniku predsednika SNS i drugim funkcionerima SNS.
Samo za godinu dana je prebačeno, ni manje ni više, nego 11.038.900 dinara. I sam Aleksandar Vučić je, u emisijama u kojima je gostovao, potvrdio, npr. 4. novembra u emisiji "Raspakivanje" kako radi u preduzeću "Profajler tim", do duše nije znao kako se to preduzeće zove, ali je rekao kako vredno zarađuje svoju platu, iako, navodno, kako tvrdi nije na grbači građana, on se time ponosio, kao što vidite, jeste. On je tada tvrdio kako oni sprovode nekakve privredne kampanje, a mi smo, kroz Agenciju za privredne registre, utvrdili da se 80% prihoda ovog preduzeća odnosi na prihode upravo od ove dve opštine. Kada se tome doda još nekih 600 hiljada, 700 hiljada koje su dobili za prelom opštinskih novina, onda se vidi da je taj procenat i veći od 80%.
Mi postavljamo pitanje: koje je to privredne kampanje za koja preduzeća osmišljavao Aleksandar Vučić, ako se vidi da možda za godinu dana svega dva miliona dinara otpada na prihode koje mi u ovom trenutku ne možemo identifikovati, ali ćete se saglasiti da bilo koja ozbiljna privredna kampanja zahteva neuporedivo više novca?
Naravno, to nije prestalo u trenutku kada smo mi izašli sa tim u javnost. I dan – danas, saopštiću to na nekoj od narednih sednica, opštine Zemun i Voždovac iz svog budžeta, iz onoga što ovako osiromašeni građani uplaćuju u budžet, finansira najviše funkcionere SNS.
Podaci koje smo, takođe, dobili od Trezora NBS, su podaci koji se odnose na finansiranje, praktično stranačkog lista SNS, preduzeća koja su u vlasništvu, takođe funkcionera i bliskih krvnih srodnika i uopšte bliskih srodnika najviših funkcionera tih stranke jer, verovali ili ne, od onog trenutka, u septembru 2008. godine, kada je ova izdajnička grupa pokušala da napravi prevrat u SRS i kada su ukrali mandate SRS, kreće izdašno finansiranje, praktično stranačkog lista "Pravda", od budžeta grada Beograda i, između ostalog, od nekih javnih preduzeća.
Mi nismo uspeli da dođemo do podataka od svih, ali smo došli, npr. do podatka o tome koliko su dobili od "Telekoma Srbija". Za kraj 2008. godine, odmah nakon izdaje, radi se o novembru i decembru, "Pravda", koja dotle nije dobijala ni dinar iz gradskog budžeta, dobija za ta dva ili tri meseca iznos od 1.669.464 dinara. Odmah nakon izdaje Đilas, koji je nalogodavac budžeta i koji samostalno odlučuje koliko će kom listu dati, kreće to da isplaćuje "Pravdi". U 2009. godini dobijaju znatno veći iznos, tj. 9.859.254 dinara, pa u 2010. godini dobijaju iznos od 7.088.498 dinara. Ukupno u 2008. godini, kraj 2009. i 2010. godine iznos je 18.661.889 dinara.
Koliki je iznos iz budžeta grada dobili za 2011. godinu još nismo saznali, ali pošto se približava kraj budite sigurni da ćemo i to znati već početkom sledeće kalendarske godine.
Ono što je zanimljivo, to je da je to preduzeće koje je formalni izdavač Pravde, skoro dve godine u blokadi. Verovali ili ne, oni su u blokadi od januara meseca 2010. godine, što znači da su oni skoro dve godine u neprekidnoj blokadi. Iznos za koji su bili u blokadi bio je 60 miliona i 660 hiljada dinara, u međuvremenu, od mog poslednjeg obraćanja i provere, taj iznos je porastao na 61 milion četristo i nešto hiljada dinara.
Istovremeno kako bi praktično prevarili dužnike oni su osnovali novo preduzeće, inače istine radi, dakle, direktor preduzeća Pravda pres i zastupnik preduzeća Pravda pres je supruga Nebojše Stefanovića, visokog funkcionera SNS, a kada je ovo preduzeće palo u blokadu oni su osnovali novo preduzeće pod nazivom Pravda plasman, u kome je većinski vlasnik ista ta Ana Stefanović, supruga Nebojše Stefanovića, visokog funkcionera SNS.
Oni su na preduzeće Pravda pres koje je u blokadi ostavili dugove, a novoosnovano preduzeće je to koje ubira prihode i preko koga oni praktično i dalje funkcionišu, pretpostavljam isplaćuju plate ili šta god drugo.
Ono što je takođe zanimljivo je to koliki iznos je to preduzeće dobilo od "Telekoma Srbije", koje je javno preduzeće, praktično koristi javno dobro, a nekada i monopolski položaj i na osnovu toga veoma dobro zarađuje. Videli ste kako su oni histerični bili kada se govorilo o prodaji JP "Telekom Srbija". Mi najpre nismo znali o čemu se radi, ali kada smo utvrdili kako ih izdašno finansiraju i koliko su desetina miliona dinara dobili, onda su stvari mnogo jasnije.
Za 2008. godinu preduzeće Pravda je dobila 20 miliona 257 hiljada i 300 dinara od JP "Telekoma Srbije", za 2009. godinu – 18. 786.600 dinara. Za 2010. godinu iznos od 23 miliona dinara, što znači da su takozvane opozicione novine. Za tri godine od javnog preduzeća u većinskom vlasništvu Republike Srbije je dobila, ni manje ni više, nego 76.430.600 dinara. Kada se na taj iznos doda iznos koji su dobili od grada Beograda, odnosno iz budžeta grada Beograda, ukupan iznos koji je Pravda dobila je 94.705.779 dinara, praktično milion evra u osiromašenoj Srbiji za opozicioni list stranke koje deli vrednosti zadnje dve godine koje promoviše DS prethodnih 20 godina.
Postavljam pitanje – kako je moguće da vi iz vladajuće koalicije ovako terorišete jednu opozicionu novinu? Zašto ne počnete na isti taj način terorišete stranački list SRS "Velika Srbija", pa da i nama isplatite, možete retroaktivno za taj prethodni period od tri godine, iznos od 120, 130 miliona dinara, pa da i mi malo kukamo kako smo ugroženi. Gospodin Jugović je maločas govorio o policijskim dosijeima, o tome kako oni nisu dostupni javnosti. Policijski dosije dr Vojislava Šešelja dostupan je javnosti. To isto da je želeo mogao je učiniti i Vuk Drašković.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, Zakon o otvaranju dosijea nije na dnevnom redu, pa vas molim, o dnevnom redu.)
Gospođo Čomić slažem se. Jedan od poslednjih dokumenata koji sam dobio preko poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno od gospođe Gordane Šunjevarić, pomoćnika generalnog sekretara, pre nekoliko dana sam obavešten, dakle konačno sam dobio, od opštine Voždovac smo zahtevali da saznamo kolika je nadoknada za članove i predsednika upravnog odbora. To je nešto na čemu smo insistirali skoro godinu dana, jer su predstavnici SNS bili zgroženi kako se u gradu Beogradu u javnim preduzećima čiji su budžeti i po 5,6 ili 10 milijardi dinara, nadoknade članova upravnih i nadzornih odbora po 10, 20 hiljada dinara. Oni su naravno krili tu informaciju kao zmija noge, ali smo došli do podataka. Odmah nakon što su formirali vlast, jedna od prvih odluka na Skupštini gradske opštine Voždovac, 27. januara 2010. godine naprednjaci su imenovali Snežanu Žugić za direktora SC "Šumice". Oni su imenovali predsednike i članove upravnog odbora, itd, Novak Stanišić je bio predsednik upravnog odbora.
U to vreme nadoknada je bila 10 hiljada dinara. Nadoknada za predsednika Upravnog odbora. Druga odluka koju su doneli je odluka o isplati naknade po rešenju skupštine gradske opštine Voždovac – odobreno je povećanje nadoknade za predsednika Upravnog odbora, gospodina Novaka Stanišića, na iznos sa 10 hiljada dinara povećava se na, ni manje ni više, 70 hiljada dinara, koji će se isplaćivati u dva dela po 35 hiljada dinara. Pogledajte kako licemerje vlada kod poslanika SNS. kada je opština njihova, kada su na vlasti, u pitanju ona za preduzeće čiji je godišnji budžet možda 50 miliona dinara, 70 hiljada mesečno je adekvatna nadoknada. To je na godišnjem nivou nekih 840 hiljada dinara, 840 hiljada u odnosu na budžet od 50 miliona dinara, a u gradu Beogradu gde su preduzeća, npr. GSP ima planirani gubitak u budžetu od 6 milijardi dinara, nadoknada za predsednika upravnog odbora je 25 hiljada dinara i oni kažu kako je to ogromna nadoknada.
Ovakvih primera ima još koliko hoćete, ali sada da se povežemo, jedno od važnijih pitanja, da se povežemo na ono što nismo dobili. Imajući uvidu da su neki sporazumi između pregovaračkog tima, kako kažu Prištine, odnosno tih privremenih institucija i srpskog pregovaračkog tima postignuti još u julu mesecu, onda sam ja, kao i drugi članovi Odbora za KiM, ostali smo uskraćeni da dobijemo informacije. Još u avgustu mesecu sam podneo, pročitaću, pošto je gospođa Trivan maločas pitala kako se koristi, zarad građana ću pročitati kako zvuči zahtev: "Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja – Obraćam vam se shodno članu 15. stav 1. u vezi sa članom 5. Zakona o slobodnim informacija od javnog značaja i zahtevam da mi u propisanom roku iz člana 16. dostavite informaciji o sadržaju sporazuma, dakle sa privremenim institucijama samoupravi u Prištini, koji su se odnose na katastarske knjige." Pokušavali smo i kroz institucije sistema, to je ono što je posebno loše, pokušavali smo kao narodni poslanici da dođemo do te informacije. Apsurdno je da mi kao narodni poslanici, kao predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije koja je najviši organ u Republici Srbiji, da smo mi prinuđeni da preko Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja dobijamo informacije koje su relevantne za naš rad. Tu informaciju smo dobili, nisam dobio u skladu sa zakonom, nego sam dobio redovno kao poslanik, o sporazumima postignutim u oblasti carinskih pečata, o Sporazumu u oblasti slobode kretanja, matičnih knjiga i katastra, ali tek, kao što se vidi, 11. novembra 2011. godine, sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Radi se o tome da mi ovde nismo imali, mora proći određeni rok da bi smo podneli zahtev povereniku, da bi poverenik mogao nešto da učini, ali je to nešto što je potpuno skandalozno. Ono što je još gore to je da u tom odgovoru pregovarački tim za dijalog sa privremenim institucijama kaže i sledeće – da su određeni narodni poslanici, oni mole.
Evo da pročitam sve. Želeo bih da iskoristim priliku da se obratim sa molbom da se svi izveštaji pregovaračkog tima dostave svim narodnim poslanicima, pošto su određeni narodni poslanici protestvovali zato što nisu upoznati ni sa jednim izveštajem pregovaračkog tima. Ti određeni poslanici, kako ovde kažu, to su poslanici SRS, među kojima sam ja i gospodin Kragović i gospodin Božidar Delić i svi drugi koji su prisustvovali sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju, bez obzira na to da li su članovi ovog odbora ili ne.

Narodni poslaniče, ipak vas molim o temi dnevnog reda, a u skladu sa članom 27. i vas i službu poverenika za informacije obaveštavam da postoji akt o kojem je se ova skupština izjasnila krajem jula 2011. godine koji propisuje kad i kako se podnosi izveštaj. Tako da, molim sve učesnike u zahtevima za traženje i u dostavljanju informacija od javnog značaja da pročitaju i druga dokumenta koja se tiču eventualnih zahteva bilo koga, narodnih poslanika ili građana. A vas molim o temi dnevnog reda.

Zaista se trudim gospođo Čomić sve vreme da govorim o tome, evo govoriću još o poslednjem zahtevu koji sam podneo danas na današnji dan i to je opet, mogu pročitati kaže – zahtev za pristupu informacija od javnog značaja, obratio sam se pregovaračkom timu za dijalog sa privremenim institucijama ...

Narodni poslaniče, sad vas podsećam da imate ovlašćenja kao narodni poslanik, da postoje Poslovnikom utvrđene odredbe u komunikaciji između Skupštine i Vlade i da tema da li ili ne, mi svi zajedno uspevamo da kontrolišemo Vladu ne može biti tema rada poverenika niti može biti tema zakona o slobodnom pristupu informacijama. Tako da vas molim da ne zloupotrebljavate podele Poslovnika.

Gospođo Čomić, još nekoliko rečenica, ali zaista ne znam zašto me prekidate. Pokušao sam iz svog ugla...
(Predsedavajuća): Zato što kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
... da iz svog ugla kažem koliko je gospodin Šabić doprineo da se ova zakonska prava koja mi imamo ostvaruju i u praksi. Ništa drugo. Dakle, ne govorim apstraktno, govorim o konkretnim, evo mogu da vam donesem da vam pokažem zahtev koji sam podneo ...

Narodni poslaniče, ne bih vas prekinula i podsetila na teme dnevnog reda da niste konkretno kazali da povereniku Kancelariji poverenika upućujete zahtev da vam dostave dokumenta na koja je obavezna Vlada Republike Srbije. Dakle, malo svi više da čitamo bilo bi mnogo jednostavnije.
(Nemanja Šarović): Molim vas da mi se vrati vreme.
..Narodni poslanik Nemanja Šarović, ne boravi dovoljno često u sali za sednice, pa nije imao prilike da iskustvom zapamti da nikad, ali nikad ne oduzimam vreme koje je na raspolaganju narodnom poslaniku, bez obzira da li je vreme poslaničke grupe ovlašćenog predstavnika ili poslanika koji koristi vreme kao predsednik poslaničke grupe za ono vreme koje moram da iskoristim da bi ga podsetila na odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u ovom parlamentu 2004. godine usvajan zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poslanici SRS su utvrdili ono što danas takođe možemo da potvrdimo da je i ovaj zakon prilično predstavlja samo mrtvo slovo na papiru i da njegova primena neće doneti do onoga što je valjda bila intencija zakonodavca.
Radi se o tome da je ovo bio loš zakon i godinama unazad smo slušali upravo gospodina Rodoljuba Šabića koji se žalio na taj zakon pa je inicirao njegovu izmenu dva puta, pa smo imali izmenu tog zakona, evo sad vidimo u najavi takođe da Rodoljub Šabić ima nameru da inicira izmenu ovog zakona i onako kako je on to sada najavio, čini se da je to dobra ideja. Samo ne znamo šta će biti kad zaista dođe do toga da budemo raspravljali o tom zakonu.
Podsećamo da je Rodoljub Šabić je izabran na ovu funkciju davne 2004. godine, više godina je kuburio sa problemima koje je imao, kako je on tvrdio sa predstavnicima izvršne vlasti. Prvo nije imao prostorije, te nije imao dovoljan broj zaposlenih da rade sve one poslove koji su u nadležnosti poverenika, s obzirom na zakon koji je usvojen, pa je bilo problema i sa visinom zarada, itd.
Ono što je suština jeste da i vi kada ste donosili ovaj zakon i kada ste prvi put birali gospodina Rodoljuba Šabića za poverenika, kao ni danas nemate baš iskrene namere i niste baš u praksi pokazali da poštujete tzv. nezavisna regulatorna tela, kad kažem vi mislim pre svega na predstavnike izvršne vlasti, a svakako i skupštinske većine koja tu izvršnu vlast, odnosno Vladu Republike Srbije podržava.
Čuli ste od poslanika SRS da smo mi na konkretnim nekim primerima zapravo uspostavili, rekla bih korektnu saradnju sa gospodinom Šabićem. Mnogo toga što smo objavljivali u našim stranačkim novinama "Velika Srbija" dobijali smo na osnovu naših saznanja, tražili smo i dobijali smo podatke od gospodina Šabića. Naš anti-korupcijski tim koji predvodi jedan vrlo sposoban mlad čovek, Ivan Ninić, takođe ima korektnu saradnju sa gospodinom Šabićem, ali postoje ipak problemi.
Postoje problemi i to na više koloseka. Najpre gospodin Rodoljub Šabić ne može da vrlo često dođe do informacija koje su od javnog značaja ako se od njega to traži, pa onda on dalje traži i problem bude da on mora da vas obavesti i obaveštava, kaže – znam da to treba da dobijete ali ne daju oni iz Vlade, oni iz Javnog preduzeća, itd, iz Pošte, zavisi od koga se to traži i na šta se zapravo odnosi taj zahtev.
Takođe, jedan veliki problem u funkcionisanju poverenika jeste zakon koji je tako koncipiran i takav je usvojen da zapravo poverenik čak i kada bi hteo da ovaj posao radi još bolje nego što ga radi, ne bi to mogao zato što se njegov posao završava na tome da zatraži informaciju i da je dobije ili ne dobije. Ako je ne dobije, nikom ništa. Može tamo neko da plati neku kaznu od 200 hiljada dinara i on može kao poverenik da izrekne tu meru, a znate kada je u pitanju neki kriminal od više miliona evra i kad neko treba da da informaciju o tom kriminalu, onda će on pre da prihvati da plati kaznu povereniku od 200 hiljada dinara, nego da daje tu informaciju koja je mnogo, mnogo veća, prevedeno u dinare ili evre svejedno.
Dakle, to je jedan problem. Sledeći problem je što i tamo gde uz pomoć zainteresovanih lica, gospodin Šabić dođe do određenih podataka i kad je očigledno jasno da se radi o nekim kriminalnim radnjama i tu se stavlja tačka. Može da se objavi u nekom mediju, rekoh mi to objavljujemo u "Velikoj Srbiji", možda još po neki mediji po nešto od toga objave, ali nema reakcije državnog tužioca, nema reakcije MUP i šta smo radili, ništa.
Dakle, to je feler u zakonu, a pre svega problem u funkcionisanju državnog tužioca koji bi trebao da prati i ovaj parlament i medije itd. i da na osnovu saznanja pokreće odgovarajuće postupke. To je obaveza državnog tužioca i zapravo svih javnih tužilaca i njihovih zamenika.
Postoji još jedan problem, gospodin Rodoljub Šabić, zapravo poverenik za informacije od javnog značaja u ovom slučaju je to Rodoljub Šabić, ima obavezu da reaguje slično javnom tužiocu i kad dođe do određenih saznanja on treba da pokuša da dođe do podataka da bi raščistio neku situaciju, neke notorne činjenice koje se pojavljuju u javnosti i tu imamo problem da nismo baš imali neku veliku ažurnost u tom delu gospodina Šabića.
Gospodin Šabić je ovih dana inicirao jednu temu i mediji se bave tim, odnosi se, kako on kaže zloupotrebu ličnih podataka građana u nastupima nekih političkih stranaka, odnosno aktivista političkih stranaka.
Ovo je tema o kojoj smo mi u SRS više puta govorili i konkretne podatke smo iznosili.
Činjenica jeste da pojedine političke stranke zloupotrebljavaju tu činjenicu da imaju vlast u nekoj lokalnoj samoupravi i da na osnovu toga mogu da dođu do biračkog spiska i taj birački spisak sa svim podacima koriste u svoje stranačke svrhe.
Gospodin Rodoljub Šabić, bar što se obraćao u javnosti, primetio je da postoje određeni problemi. On kaže da se podaci dobijaju i od lokalne samouprave, iz vojske, policije, školskih ustanova itd, ali čini nam se da se nije ovim problemom pozabavio na pravi način, onako kako smo mi iz SRS o tome govorili i kako ćemo i danas o tome da govorimo.
Srpska radikalna stranka sada vodi jednu veliku akciju, zapravo kampanju pod naslovom "Nećemo u EU". Nije dobro, čini nam se, da se mediji sad baš bave ovim stavovima Rodoljuba Šabića, jer to može pogrešno da se protumači.
Gospodin Šabić govori o zloupotrebi podataka građana. Kako? Kako se to dešava? Tako što smo, recimo, imali, sećate se kada su naprednjaci prikupljali potpise za promenu Ustava, a kad su kao hteli da smanje broj poslanika, a u stvari su hteli da brišu preambulu da je KiM sastavni deo Republike Srbije, i onda su oni prikupili ne znam ni ja koliko potpisa, ti potpisi su stigli u Skupštinu i na Odboru za ustavna pitanja smo se dogovorili da se ti potpisi provere zato što je postojala sumnja da ti potpisi nisu baš uzimani od građana, već da je tamo neko sedeo u nekoj kancelariji i štancovao potpise istom olovkom, istim rukopisom, samo malo pomešano i tada je rečeno na Odboru da ti svi potpisi budu odneti u MUP na proveru i prošlo je od toga više meseci, nemamo nikakve informacije o tome. Da li je MUP utvrdio da je tu bilo zloupotrebe biračkih spiskova? Mi u SRS tvrdimo da jeste. Neki naši ljudi su bili svedoci kako su se prepisivali podaci iz biračkog spiska i kako su službenici, koji primaju plate u opštinama gde su ovi na vlasti, potpisivali umesto tih nekih građana, stavljali potpise.
To se dramatično razlikuje od onog što radi SRS. Mi u našoj kampanji "Nećemo u EU" dolazimo kod građana sa praznim obrascem i građani dobrovoljno nam daju svoje podatke - ime, prezime, matični broj, broj telefona i lično se potpisuju na taj obrazac koji mi donosimo. Zaista imamo izvanredan odziv građana Srbije koji znaju da ne treba da se plaše SRS, koji znaju da SRS neće da zloupotrebi to što od njih traži i koji nikada ne zloupotrebljavaju i nisu ni kada smo mogli da dođemo i gde imamo vlast, gde možemo da dođemo, recimo, do biračkog spiska, nikada to nismo radili. Dakle, sa praznim papirom dolazimo kod građana da nam daju potpise.
Takođe, ono čime je gospodin Šabić trebalo da se malo bavi to je finansiranje političkih stranaka, odnosno, konkretno finansiranje Napredne stranke
Interesantno je da čovek koji je poverenik za informacije od javnog značaja nije postavio pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije koja je ostala potpuno gluva i nema na informacije koje smo mogli da pročitamo u medijama, recimo, da je žena Tomislava Nikolića, Dragica, njegovi sinovi, snaje, ujne, strine itd, da su pre nekoliko godina davali neke ogromne pare za finansiranje te Napredne stranke, pa je onda Vučić rekao da je Tomislav Nikolić došao do nekih para, ali pošto je tada je bio loš Zakon o finansiranju političkih stranaka nije mogao sam to da uplati pa je morao da to razdeli po rodbini, da se to uplaćuje. To je informacija kojom je trebala da se bavi i Agencija i poverenik i javni tužilac.
Nažalost, to je izostalo, kao što je izostalo i reagovanje poverenika vezano za informacije koje je objavljivao "Vikiliks", kako je to, kako je rekao Manter, Miki Rakić mu je rekao da je dobio nalog od Borisa Tadića da, kako je rekao, pomogne Nikoliću i Vučiću u pokušaju puča u SRS. Kako se nije gospodin Šabić zainteresovao kako je on to trebao to da im pomogne? Naravno, parama. Jasno je, ali smo očekivali da će gospodin Šabić kao poverenik, kao i mnogi drugi kada budemo govorili i o drugim nezavisnim telima, podsećaćemo vas na to.
Naravno, ono što svakako treba da podsetimo gospodina Šabića, pošto se danas raspravlja o njegovom reizboru pretpostavljam da prati rad Parlamenta, da smo mi iz SRS tražili da nam dostavi podatak koji ministri su glasali za priznavanje Vrhovnog suda tzv. države Kosovo u sporovima oko katastra koje je prihvatio Borko Stefanović.