Narodni poslanik Marina Toman ima reč.

Dame i gospodo, govoreći o reizboru gospodina Šabića nemoguće je zaobići dva ključna problema, koja se odnose na primenu samog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Svakako, ta dva ključna problema određuju i status samog Poverenika. Zapravo, ta dva ključna problema pokazuju kako to izgleda u praksi kada se neko u javnosti zalaže za transparentnost  u radu, a sa druge strane na sve moguće načine pokušava u praksi da to ne sprovede.
Ta dva problema zapravo pokazuju iskrenost, odnosno neiskrenost Vlade u doslednom sprovođenju ovog zakona, Vlade koje se navodno zalaže, da ponovim još jednom, za transparentnost, a pri tome je u praksi opstruiše. Ta dva ključna problema su pre svega odbijanje Vlade da reaguje po rešenjima Poverenika i zastarelost prekršajnih postupaka.
Pre nekoliko dana, kada su se neki ljudi, kojima su uskraćene informacije od javnog značaja, požalili jednom službeniku jednog ministarstva, rečeno im je – ne brinite, gospodin Šabić će već pronaći načina da to reši. Da se zakon primenjuje, odnosno da ga Vlada poštuje, ne bi bilo ovakvih opaski i gospodin Šabić ne bi trebao da pronalazi zaobilazne puteve i načine kako da se zakon ispoštuje.
Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna, što stoji u članu 28. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Isti član takođe navodi da se u postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje. Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. tog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja, primenom mera iz svoje nadležnosti. Tu dolazimo do problema, odnosno do opstrukcije Vlade, koja se, kao što se pokazalo u praksi, više puta oglušila o ovaj član i nije odradila svoj deo posla.
Postoji na desetine rešenja koje organi nisu izvršili, a koje je Poverenik prosledio Vladi, koje je trebalo da obezbedi njihovo izvršenje. Uostalom, to navodi sam Poverenik u svom izveštaju za 2010. godinu. On tvrdi da je pomenuti problem bio prisutan u većoj meri do maja 2010. godine, nakon čega su usledile izmene zakona, i to nakon većeg broja razgovora sa predstavnicima nadležnih organa, uključujući i predsednika Vlade, pisanih inicijativa i javnog reagovanja.
Ovaj zakon bi zapravo mogao da bude primer upravo kako se zakoni selektivno primenjuju, odnosno da zakoni nisu za sve obavezujući. Upravo sama tvrdnja Poverenika da je zakon promenjen nakon reagovanja, odnosno razgovora sa predstavnicima nadležnih organa, sa premijerom, raznoraznim inicijativama, pokazuje i potvrđuje ovu činjenicu, jer da se zakon zaista sprovodio u svojoj punoj meri ne bi bilo potrebe da Poverenik ide okolo i ubeđuje one koji krše zakon da se zakon promeni i da zakon krene da se primenjuje.
Vlada je ta koja je Poverenika bila stavila u krajnje neprijatan položaj, odnosno nije li Vlada ta koja je tim svojim stavom i tim svojim nečinjenjem poslala jasnu poruku uprkos zakonu? Mi smo ti koji odlučujemo o svemu, pa i o tome u kojoj meri će se zakon sprovoditi. Ta ista vlada koja se navodno zalaže, da ponovim, za transparentnost rada državnih službi.
U javnosti je inače ovih dana, kao i u prethodnom periodu, bilo dosta polemike da će Vlada doneti akt kojim će urediti ovo pitanje, odnosno uredbu kojom će precizirati njeno postupanje. Međutim, još uvek ništa nije učinjeno na tom polju.
Ovaj problem je mogao biti izbegnut da je bilo više spremnosti Vlade da mnogo ranije predloži odgovarajuće izmene zakona, tvrdi Poverenik. Slažemo se u njegovoj oceni, ali samo delimično, jer je ključno pitanje zapravo koliko je Vlada spremna? Mi smatramo nedovoljno. Vlada i ostali državni organi procenjivaće i dalje šta je od javnog značaja i na osnovu njihove selektivne subjektivne procene odlučivati i pravu koje je propisano zakonom.
Primera u praksi je mnogo. Navešću samo nekoliko. Od decembra 2010. godine, novinar "Velike Srbije", Ivan Minić, kome je inače pre nekoliko dana izašla iz štampe knjiga "Pustošenje Srbije", koja zapravo predstavlja praktičnu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, pokušava više od godinu dana da dođe do informacija koje bi ukazale na to kako se odvijala realizacija tzv. posla veka, odnosno konsolidacije zajedničkog srpsko-italijanskog preduzeća "Fijat automobili Srbija". Na adresu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja upućeno je niz pitanja koja se odnose na poštovanje preuzetih obaveza od strane "Fijat grupe" iz Torina i Republike Srbije, ali iz te institucije nema odgovora već više od godinu dana.
Prvo pitanje odnosilo se na sve budžetske rashode i subvencije u 2008, 2009. i 2010. godini, koje je naša država realizovala u Fasu. Postavljeno je pitanje – kada sve, koliko novca, na koji broj računa, kome, po kom osnovu je uplaćivano iz državne kase i niz drugih pitanja. Odgovori na prethodna pitanja međutim nisu stigli, tako da još uvek ostaju nedoumice i dileme koje bi trebale da otklone zapravo to ključno pitanje – koliko su građani i država dobili tim ugovorom, a koliko su izgubili?
Po svemu sudeći, pošto se te informacije i dalje kriju, odnosno ne dostavljaju se na uvid javnosti, one samo potvrđuju tu jednu činjenicu da je u pitanju bio prosto jedan predizborni posao i da će na kraju od njega najveće koristi imati zapravo "Fijat".
Takođe, sam Poverenik u svom izveštaju naveo je podatak da su se građani žalili i na rad pokrajinskih organa. Primer koji ću navesti savršeno oslikava da su nadležni pokrajinski organi dali sebi za pravo da procenjuju koje su informacije od javnog značaja, a koje ne. Naime, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine odbija da da informacije koje se odnose na izdavanje lokacijske dozvole za gradnju fabrike "Junidisk" u Kovačici, fabrike za preradu opasnog industrijskog otpada, između ostalog i azbesta na oko četiristo metara od prvih kuća.
Međutim, za pokrajinski sekretarijat zabrinutost stanovnika Kovačice za zdravlje, za posao, u pitanju je inače poljoprivedni kraj, nije bitna i tražene informacije nisu od javnog značaja. Ne može da u zahtevu o nekoliko hiljada građana odlučuje nekoliko službenika i čelnih ljudi pokrajinskog sekretarijata. Kakva je onda šansa građana, koji nemaju mogućnost da izvrše pritisak preko medija, da dobiju informacije od javnog značaja? Nikakva. Zbog toga, kada govorimo o ovoj temi, o instituciji Poverenika, o njegovom reizboru, važno je govoriti o ovim problemima.
Svi ćemo se složiti da je načinjen napredak u primeni ovog zakona, ali pre svega zahvaljujući samom Povereniku. Ali, pomak je učinjen, odnosno urađen do određenog nivoa, do tog nivoa do kog je procenila Vlada da treba da se ide, iako je zakon jasan. Dok se to ne promeni neće biti nikakvog govora o potpunoj primeni ovog zakona.
Takođe, kada govorimo o zastarelosti prekršajnih postupaka, važno je navesti neke podatke koje navodi i sam Poverenik, da je procenat onih koji su odgovarali za povredu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje veoma mali. Služba Poverenika inače je dostavila spise za oko 2.000 slučajeva nadležnim ministarstvima, i to Ministarstvu kulture, od čega je u najvećem broju slučajeva nastupila zastarelost.
U toku su promene, odnosno pripreme izmene ovog zakona u kome se rok za pokretanje prekršajnog postupka produžava na pet godina. Mi smatramo da je to jedna dobra izmena, ali takođe očekujemo da se ovaj zakon što pre nađe pred poslanicima u ovom parlamentu kako bi o njemu raspravljali.
Na kraju, još jednom da podvučem da će Vlada na kraju biti ta koja će odlučiti u kojoj meri će se zakon poštovati. I da ponovim – zamerke na rad Poverenika nemamo, ali i te kako, još jednom podvlačimo, sudbina samog zakona a takođe i sudbina, odnosno koliko će sam poverenik uspeti da ispoštuje ovaj zakon, zavisi pre svega od Vlade, odnosno od onih koji opstruišu sprovođenje ovog zakona.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su se izjasnili i dali svoje mišljenje u odnosu na predloženog kandidata za Poverenika za informacije od posebnog značaja.
Ono što se može reći, to je da smo imali dosta podataka u javnosti da je Poverenik imao dosta problema kada su u pitanju podaci od javnog značaja da budu objavljeni i da građani o tome znaju, da je Poverenik imao velike probleme i da, po mom dubokom uverenju, nije dobijao valjane podatke, niti ih je dobio precizno, ni u obimu u kojem je tražio. Ono što je primećeno u toku primene ovog zakona, a to je selektivna primena ovih odredaba zakona, u zavisnosti od onoga ko informaciju traži ili ko je izjavio žalbu na odluku nekog državnog organa.
Ono što je predviđeno u članu 9. ovoga zakona, a to je – kad se može isključiti i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovde često u primeni dolazi do zloupotreba. Mnogi organi, odgovarajući na zahteve podnosilaca zahteva za dobijanje informacija, često se pozivaju na odredbu člana 9. ovoga zakona, jer je tu u pitanju jedna otvorena mogućnost i jedna zakonska šupljina i u mnogim brojnim slučajevima neograničeno može da se pozove organ da nije dozvoljen pristup tražiocu određenih podataka zbog života, zdravlja, sigurnosti pravosuđa, odbrane zemlje, nacionalne i javne bezbednosti, ekonomskih dobara zemlje i tajni. Sve ovo, gospodo, možete sada u svakom predmetu da ostvarite uvid i da vidite da ovde ima najviše zloupotreba i da su ovde građani uskraćeni da dobiju pravo i da dobiju prave informacije koje oni traže.
Ono što moramo uvek isticati i parlament to mora da zna, kao i građani Srbije, da mi nemamo precizne podatke o tome koliko je ko podneo pritužbi i koliko je ko podneo žalbi i koliko je ko podneo zahteva. I drugo – kakav je ishod pritužbi i žalbi koje su građani ili druga lica, bilo pravna ili fizička lica koja su tražila određene podatke, da li su oni u tom slučaju obavešteni u skladu sa zakonom ili nisu?
Iznenađen sam da gospodin Šabić, bez obzira na svoju kvalifikaciju i svoje stručno iskustvo, koje je nesporno, kako to, gospodo, do današnjega dana nisu objavljeni podaci o hapšenju 12 i po hiljada građana marta meseca, aprila i maja i juna 2003. godine u akciji "Sablja"? Šta je tu bilo? Što nemaju građani Srbije pravo na informaciju koliko je lica bilo privedeno, koliko je bilo uhapšeno, koliko je lica zadržano, protiv koliko lica je određen pritvor u trajanju od 30 dana, u trajanju od dva meseca, tri meseca, šest meseci? Drugo, šta je bilo sa ishodom tih krivičnih prijava, tih sumnjivih okolnosti, ko je od njih optužen i ko je osuđen? Tu su bile teške povrede osnovnih sloboda i ljudskih prava.
Što se tiče odgovora na postavljena pitanja, očigledno da mi često ne dobijamo odgovore na postavljena pitanja. Postavio sam pitanje i tražio odgovor – kako je sprovedena privatizacija u preduzećima u Pančevu: Veterinarska stanica, list "Pančevac", "Pan sirovina", "Utva vozila", "Kibernetski centar", "Jabuka", Industrija skroba, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika" Pančevo, "Utva point" Pančevo, "Silomont" Pančevo, "Mlekara AD" Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš" Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "El promet" Pančevo, "Gaj" Pančevo, "Staklo" Pančevo, "HIP Petrohemija" Pančevo, "Zvezda auto-moto društvo", "Ukras", "Profi stil" Pančevo, "Tehnički centar" Pančevo, TP "Trgoprodukt" Pančevo, UP "Sloboda", "Krznara" – fabrika krzna Pančevo, "HIP Azotara" Pančevo.
Kada je u pitanju "HIP Azotara" Pančevo, gospodo, nisam dobio odgovor, iako sam tražio, a poznato vam je da je 2006. godine Azotara prodata za 13,5 miliona evra, a da je njena knjigovodstvena vrednost bila 45 miliona evra, da su mangupi iz inostranstva, uz pomoć profitera iz Srbije, demontirali Fabriku "Karbamit 2" koja je prodata i raspakovana, odvezena u inostranstvo i prodata za 32 miliona evra. Građani i radnici su se obraćali Povereniku bezbroj puta, ali nisu dobili valjane odgovore.
Ono što je ohrabrujuće, tek je Ivica Dačić pre neki dan, iako smo mi o tome raspravljali i u Skupštini, pokrenuo pitanje prodaje Azotare i odgovornosti određenih lica, to se krilo do pre neki dan, da je podneo krivične prijave protiv odgovornih lica zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je državi naneta šteta samo prodajom Azotare od preko 50 miliona evra.
Zašto se Poverenik ne uključuje, ne odgovara i ne saopštava javnosti? To je ono što mi imamo kao primedbu, što se ti podaci prikrivaju i stavljaju pod tepih. Ne sme tako da se radi. To je bio slučaj i sa "Pekarskom industrijom Pančevo", "Stari Tamiš" Pančevo, "Pamučni kombinat" Pančevo, "Fabrika sijalica". Građani pitaju, pošto su građani Pančeva ostali i bez posla i bez imovine, postavljaju pitanje – pošto je onda prodato Pančevo?
Drugo, gospođo predsedniče, kada će biti objavljeni stenogrami sednica Vlade od 12. marta 2003. godine do 1. januara 2005. godine, da bi videli građani šta je koji ministar predlagao, za šta je glasao i da li su u to vreme poštovani Ustav i zakoni? Ako jesu, u redu je, ali to do današnjeg dana nije objavljeno i to do današnjeg dana predstavlja neku tajnu. Mislim da to nije nikakva tajna. To je bila Vlada koja je došla posle 5. oktobra. Interesantne za javnost su upravo sednice od 12. marta do 1. januara 2005. godine. To je ono što mislimo da ne treba da se krije, građani će to kad-tad saznati. Brojne informacije, brojni podaci i brojne žalbe koje se rešavaju, nije dovoljno da postoji, pre svega, Poverenik i da se samo bavimo brojkama. Kad pogledate od 2004. godine kakvo je stanje po pitanju osnovnih ljudskih prava i njihove zaštite iz godine u godinu.
Imate pokazatelje da se povećava broj žalbi i pritužbi na organe uprave, a da poverenik reaguje, ali njegove reakcije ne daju nikakva rezultat i one se povećavaju, što znači ipak da nešto nije u redu i da se upravo krše osnovna ljudska prava od strane organa koji rade u upravi.
Poznato je da građani imaju pravo da izjave žalbu na odluku državnog organa, ali, vidite gospodo poslanici, u opštinama i gradovima kako vam radi administracija, koliko građani čekaju na obično rešenje i na običnu dozvolu. To je problem, tu se najviše građani žale. A žaliti se nekom gradskom ili opštinskom organu ne vredi. Zato poverenik treba da ima veća ovlašćenja i veću odgovornost.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim pretres pitam  da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. našeg poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres od Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstven pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem 5. decembar 2011. godine sa početkom u 16,00 časova kao dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje.
Izjašnjavamo se o 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 30. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, Narodna skupština bira Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Od 129, 127 je glasalo za ovaj predlog.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Čestitam gospodinu Šabiću na izboru i želim mu mnogo uspeha u daljem radu.
Vama zahvaljujem na saradnji, bićete informisani o našim daljim aktivnostima.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje po njoj, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.