Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovu priliku ću da iskoristim da prvo informišem i obavestim određene državne organe i institucije, a potom da od njih na osnovu toga tražim informaciju i obaveštenje, da bi mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika.
Ni jednostavnijeg pitanja, ni dužeg vremena za odgovor. Pre dva meseca pitao sa ministra prosvete – koliko je novaca predviđeno za pedagoške asistente za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom? U međuvremenu to sam i psimeno poslao. Nadam se da će, evo tri put Bog pomaže, da ću dobiti odgovor.
Republički fond za zdravstveno osiguranje njegovog direktora i upravni odbor obaveštavam i informišem da postoji Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje Vojvodine i da postoji zakonska obaveza Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da određene nadležnosti prenese i poveri Pokrajinskom fondu za zdravstveno osiguranje Vojvodine.
Do danas, naravno, nikom nije palo na pamet to da učini. Moja informacija, koju tražim, se ne odnosi na to da li direktor i upravni odbor nešto rade, to me ne interesuje, nego me interesuje kada će poraditi na prenosu i poveravanju nadležnosti na Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje i time ispuniti svoju zakonsku obavezu? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put ću ponovi pitanja Vladi Republike Srbije – kada će konačno Narodna skupština Republike Srbije raspravljati o najbitnijem nacionalnom pitanju, o najbitnijem državnom pitanju, a to je svakako u ovom trenutku Kosovo i Metohija?
Srpska radikalna stranka je još 28. jula podnela interpelaciju Vladi Republike Srbije po pitanju stanja u južnoj srpskoj Pokrajini. Ustavni rok je 30 dana da se Narodna skupština izjasni, odnosno da diskutuje i da se izjasni o toj interpelaciji. Od 28. jula do danas prošlo je četiri meseca. Još uvek nemamo bilo kakav odgovor od Vlade Republike Srbije, iako smo i ja i drugi poslanici nekoliko puta čak i na ovaj način postavljali pitanje kada ćemo o tome razgovarati.
Neshvatljivo je da i Evropski parlament i Evropska komisija i Savet Evrope i Savet bezbednosti raspravljaju o KiM, a da je Narodna skupština jedino mesto gde se o tome ne može raspravljati. Vama je, pretpostavljam poznato, da i Odbor za KiM takođe trpi žestoke opstrukcije, da se sednice Odbora odlažu iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i da pregovarački tim uporno odbija da dostavi Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima, a time i građanima Srbije, jer praktično su ti sporazumi tajni za građane Srbije, odbija da dostavi te sporazume koji su postignuti.
Do sada je postignuto šest sporazuma, mi smo dobili do sada tekst četiri sporazuma, iz njih je jasno da je Vlada Republike Srbije u potpunosti priznala šiptarske kvazi institucije. Podsetiću vas samo na neke delove sporazuma. Tim sporazumima koje je dogovorio Borko Stefanović mi priznajemo katastarsku agenciju Kosova, priznajemo vrhovni sud Kosova, priznaju se lične karte, priznaju se saobraćajne dozvole, priznaju se vozačke dozvole, priznaju se registarske tablice, matične knjige, državljanstva, i praktično, na taj način, sve ostale institucije.
Istovremeno, Vlada Republike Srbije se postignutim sporazumima odrekla prava da za vozila čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji KiM, izdaje registarske oznake sa gradovima srpskim poput Prištine, Gnjilana, Peći i drugih. To je nešto što mi zaista ne možemo prihvatiti, ali imajući u vidu stanje u Vladi Republike Srbije i činjenicu da je sada potpuno ogoljena ta izdaja od strane EU, odnosno da je Srbiji jasno poručeno da se mora odreći KiM, da mora poštovati teritorijalni integritet Kosova, imajući u vidu činjenicu da čak i potpredsednik Vlade ili privi potpredsednik Vlade, kako ga nazivate, Ivica Dačić, javno poziva i kaže da je pametnije odmah priznati nezavisnost KiM, kako bi se prekinulo to mrcvarenje koje će se nastaviti. Mi zaista mislimo da je krajnje vreme da se i u Narodnoj skupštini o tome raspravlja.
Naravno, Boris Tadić nastavlja da obmanjuje građane Srbije, navodeći kako to, naravno, nije uslov i kako ta ucena EU za koju smo mi znali još ranije, mi to tvrdimo i godinama, da to nije postavljeno na takav način. Ako nije postavljeno dobro bi bilo da čujemo na koji način jeste postavljeno. Uostalom, veoma bitno pitanje je pitanje - kako se te evropske vrednosti primenjuju u Srbiji? Evropska vrednost je, vi tvrdite, brisanje granica. Kada se radi o Srbiji, EU postavlja nove granice na teritoriji naše zemlje. Evropska vrednost je humanitarna pomoć i pomoć ugroženom stanovništvu u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji KiM. Ta evropska vrednost se primenjuje tako što se blokira ruski humanitarni konvoj od 27 kamiona i skoro 300 tona pomoći, a maltene, iako se i o tom problemu oglasila i Maja Kocijančić i svi ostali, najviši državni ograni ostali su nemi po tom pitanju, što nas upućuje na to, da su se oni praktično odrekli KiM.
Moje pitanje Vladi Republike Srbije je – kada će se raspravljati u Narodnoj skupštini o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, a to pitanje je stanje u južnoj srpskoj pokrojini, odnosno KiM:

 Narodni poslanik Gojko Radić ima reč. Izvolite.

Pre nego što postavim pitanje, zamolio bih predsedavajuću da dobijem odgovor na odavno postavljeno pitanje, ministru Obradoviću, oko uvođenja bilingualne nastave u osnovnoj školi "10. oktobar" u Subotici.
Moje pitanje se odnosi na Ivicu Dačića i na predsednika Vlade Mirka Cvetkovića. Pošto znate da se u Subotici rade obilaznice i na autoputu je izvršena eksproprijacija zemljišta i ta eksproprijacija je dostigla cenu od nekih početnih 8 -10 dinara do 60 i nešto dinara, zahvaljujući pobuni ljudi kojima se vrši eksproprijacija.
Ne bi bilo čudno, kako su došli do takve cene, ali postavlja se jedno vrlo zanimljivo pitanje. U Subotici se u okviru eksproprijacije dešava jedna ogromna pljačka državne imovine. To se desilo pre jedno pet godina i, ne lezi vraže, radi se o istom čoveku koji je izvršio razmenu Minerve i poslovnih prostora u Subotici.
Eksproprijacija livnice se vrši, koju je Agencija za privatizaciju prodala u vrednosti od četiri miliona i 700 hiljada dinara. Da ne bi bilo čuda, isti vlasnik koji je menjao Minervu, a sada i livnicu, jer on je vlasnik livnice, daje livnicu ne kao eksproprijaciju zemljišta, nego objekta i zemljišta. To je 5.260 u metrima kvadratnim. U zidovima 284 metara kvadratnih.
Zanimljiva stvar je da je lokalna samouprava ponudila istom vlasniku to i dostavila Vladi pod rednim brojem eksproprijacije – privredno rešenje Vlade Republike Srbije 05 broj 465-513 5-2010 od 15. jula 2010. godine. Ništa ne bi bilo čudno, ali je zanimljivo da su ovde kvadrati došli do 1.200 evra.
Evo primera. Lokalna samouprava nudi vlasniku osam poslovnih prostora. Ovih osam poslovnih prostora ima površinu 641 metara kvadratnih. Procenjena vrednost je oko 1.200 – 1.300, a uglavnom 1.230 evra u proseku po metru kvadratnom, što iznosi 730 hiljada evra.
Kako to da država proda livnicu za četiri miliona i 700 hiljada, tj. 80 hiljada evra u to vreme, a sada isti objekat, koji je maltene napušten, u ruinama, taj isti objekat sada plaća 730 hiljada evra.
Izvršili smo i fotografisanje objekta. Izvršili smo fotografisanje objekta i on je sav u ruinama. Tamo više nema proizvodnje. Livnica više ne živi. Postavlja se pitanje – kako to da za privatnu kuću pored livnice, gde se isto mora izvršiti eksproprijacija, nude čoveku 25 hiljada evra, a on živi u svojoj kući, da bi sada došlo do 35 hiljada evra? Postavljam ministru Dačiću pitanje – zašto državni organi, MUP, tužilaštvo ne reaguju i stanu jednom konačno u trag bogaćenju pojedinaca i uzimanju kompletne državne imovine u Subotici i stavljaju se u ruke jednom čoveku?
S tim povodom, tražim odgovor od Vlade – da li je Vlada izvršila i koji je veštak u Subotici vršio procenu? Imam informacije da je vlasnik livnice naručio sebi veštaka iz Beograda, a da je opština vršila usluge veštaka iz Subotice. Postavljam pitanje, imali smo pre nekoliko meseci raspravu o sudskim veštacima, sada se pokazuje kako rade veštaci, kako im se kaže i kako se naruči. Kako može napuštena zgrada da vredi 730 hiljada evra i da se za nju daju poslovni prostori koji su vredni 600 i nešto hiljada evra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana gospođo potpredsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim dva pitanja koja se odnose ne toliko na rad Vlade i vladinih institucija, koliko na sisteme koji su u nadležnosti pojedinih javnih preduzeća, odnosno pojedinih ministarstva.  U tom kontekstu ću  postaviti dva pitanja.
Pre nekoliko dana u tri polimske opštine, zbog dugovanja za utrošenu električnu energiju, a koja prelaze iznos preko 300 miliona dinara, smenjeno je nekoliko rukovodilaca EPS u Prijepolju. To je vest koja sama po sebi ne bi zasluživala nikakvu pažnju, jer je to normalno i suvereno pravo rukovodioca, odnosno direktora EPS u tom regionu čije je sedište u Kraljevu.
Međutim, postavljam pitanje – zašto se različiti aršini primenjuju na različite gradove i opštine na teritoriji Republike Srbije, kada znamo da veliki gradovi u Srbiji duguju po nekoliko puta više nego sve opštine na teritoriji Sandžaka, a tamo nema nikakvih smena, niti ikakvih sankcija protiv rukovodilaca? Ključno pitanje koje se desilo je – koji su ljudi koji su postavljeni umesto tih koji su navodno smenjeni zbog slabe realizacije naplate električne energije?
Naime, na mesto vršioca dužnosti EPS u Prijepolju je postavljen gospodin Danilo Pušica, koji ima završen Elektrotehnički fakultet, međutim, pripravnički staž mu je istekao pre nekoliko meseci, a za to mesto je najmanje potrebno pet godina radnog iskustva. Na mesto tehničkog direktora, još veća bruka i sramota, postavljen je Golubović Borko koji ima, pazite, molim vas, treći stepen srednje tehničke škole, a za to radno mesto je potrebno imati najmanje tri godine radnog iskustva u struci i imati titulu, odnosno diplomu diplomiranog inženjera.
Na žalost, ovaj čovek ne samo što ne ispunjava uslove i ne samo što nema radni staž, nema adekvatnu stručnu spremu, nego je umešan i u neke afere koje su se dešavale u proteklom periodu, a koje su vezane za krađu merne grupe nekih konzola, a čak je bio i pred disciplinskim postupkom, o čemu su se vodile i rasprave unutar elektrodistribucije. Ni jedan, ni drugi, koji su postavljeni na ove funkcije, ne ispunjavaju ni jedan jedini zakonski minimum za ova radna mesta.
Stoga, moje pitanje je direktoru Elektrodistribucije u Kraljevu, koji očigledno stoji iza ovih ljudi koje je postavio, o čemu se tu radi? Da li Vlada Republike Srbije, da li Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo energetike znaju da u ovom trenutku širom države Srbije neki ljudi, pošto su i državni organi i javnost i građani okupirani teškim životom i velikim političkim temama, rade neke stvari koje su suprotne zakonu? Tražim hitan odgovor kako je moguće da na nekim ovakvim nižim mestima, pod navodnicima, pojedini direktori očigledno sprovode neke interesne grupacije i zastupaju interese pojedinih grupa, a ne sprovode interese države, odnosno naroda, a još manje to rade suprotno zakonu?
Drugo moje pitanje vezano je i odnosi se na dva velika grada u Srbiji, a to su Niš i Novi Sad. Naime, do dana današnjeg mi u tim gradovima nemamo postavljene načelnike policija. Moje pitanje je kada ćemo imati načelnike policija u Novom Sadu i u Nišu, jer smo svedoci svakodnevnih prekršaja i svega onoga što se dešava, krivičnih i kriminalnih radnji na prostoru ova dva velika grada, a nemamo čelnog čoveka policije koji bi, nadam se, te stvari uspeo da stavi pod kontrolu? Hvala na pažnji.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286? (Ne.)

Pošto se više niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.

Obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i: Zoran Petrović, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Gordana Stanić, načelnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre nego što pređemo na deo sednice utvrđivanja dnevnog reda, molim vas da utvrdimo kvorum potreban na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, da bi Skupština mogla da odlučuje o tačkama dnevnog reda, pojedinačno o predlozima za objedinjavanje načelne rasprave i izmene redosleda tačaka dnevnog reda, kao i o dnevnom redu u celini.

Molim vas da svoje poslaničke kartice stavite u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da nas je u elektronskom sistemu sa svojim poslaničkim jedinicama prisutno 126, kao i da je još jedan određeni broj narodnih poslanika prisutan u sali za sednice Narodne skupštine, tako da ćemo sada odlučivati o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka dnevnog reda.

Predlozi za razmatranje akata po hitnom postupku.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 127 prisutnih, 121 narodni poslanik glasao za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o stanovanju.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 127 prisutnih, 118 narodnih poslanik glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 122 narodna poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 122 narodna poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije, u iznosu do 25 miliona evra, a za "program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II – FAZA 2".

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 109 narodnih poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke a.d. Beograd za potrebe kupovine zgrade Aeroinženjeringa i izvođenje neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 114 narodnih poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i programu za program "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza IV" na iznos od 45 miliona evra između KfW-a, Frankfurt na Majni i Republike Srbije.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 113 narodnih poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o osiguranju.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 126 prisutnih, 121 narodni poslanik glasao za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o kinematografiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. decembra 2011. godine.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 127 prisutnih, 118 narodnih poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. decembra 2011. godine.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Konstatujem da je od 127 prisutnih, 116 narodnih poslanika glasalo za.

Skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Molim da se izjasnimo.

Od 127 poslanika, 119 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. decembra 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 127 poslanika, 100 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom prihvatila, ovaj predlog.

Predlog za spajanje rasprave.

Narodna poslanica Jelena Trivan, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. član 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o stanovanju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.

Zatim, 2. zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osiguranju.

Zatim, 3. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke A.D. Beograd za potrebe kupovine zgrade "Aeroinženjeringa" i izvođenja neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i programu za program, rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza IV u iznosu od 45.000.000 evra između KfW-a Frankfurt na Majni Republike Srbije. Zatim, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25.000.000 evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II - faza 2 i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije Evropske investicione banke u Republici Srbiji;

Zatim, 4. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u borbi protiv teških krivičnih dela naročito terorizma i organizovanog kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja državljana dve zemlje, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Bugarske o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove, koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa;

5. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu.

Da li narodna poslanica Jelena Trivan želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da se izjasne o predlogu narodne poslanice Jelene Trivan za objedinjavanje i zajednički načelni i jedinstveni pretres pojedinih predloženih tačaka dnevnog reda, a kojima se Narodna skupština već izjasnila prihvatanjem.

Konstatujem da je, od 127 narodnih poslanika, 119 za, te je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog narodne poslanice Jelene Trivan.

Predlog za promenu redosleda pojedinih tačaka.

Narodna poslanica Jelena Trivan, na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je promenu redosleda tačaka dnevnog reda sednice, tako da redosled tačaka dnevnog reda bude sledeći: 1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, 2. Predlog zakona o kinematografiji, 3. Predlog zakona o izmenama Zakona o stanovanju, 4. Predlogu zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije uslovima ekonomske krize, 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre, 6. Predlog zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, 7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, 8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, 9. Predlog zakona o izmeni Zakona o osiguranju, 10. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke A.D. Beograd za potrebe kupovine zgrade "Aeroinženjeringa" i izvođenja neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu, 11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i programu za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza IV u iznosu od 45.000.000 evra između KfW-a Frankfurt na Majni Republike Srbije, 12. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25.000.000 evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II - faza 2, 13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije Evropske investicione banke, 14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u borbi protiv teških krivičnih dela, naročito terorizma i organizovanog kriminala, 15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja državljana dve zemlje, 16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, 17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Bugarske o socijalnoj sigurnosti, 18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove, koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, 19. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu,

20. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu, 21. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu.

Da li narodna poslanica Jelena Trivan želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje predlog o izmeni tačaka dnevnog reda.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Konstatujem da je, od 127 narodnih poslanika, 117 za, te je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.

Utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu rasporeda redosleda tačaka dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Konstatujem da je, od 127 narodnih poslanika, 120 za, te je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, u celini.

Molim Službu da pripremi prečišćen tekst dnevnog reda.

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku,

2. Predlog zakona o kinematografiji,

3. Predlog zakona o izmenama Zakona o stanovanju,

4. Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije uslovima ekonomske krize,

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre,

6. Predlog zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre,

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima,

8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava,

9. Predlog zakona o izmeni Zakona o osiguranju,

10. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke A.D. Beograd za potrebe kupovine zgrade "Aeroinženjeringa" i izvođenja neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu,

11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i programu za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza IV u iznosu od 45.000.000 evra između KfW-a Frankfurt na Majni Republike Srbije,

12. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25.000.000 evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II - faza 2,

13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije Evropske investicione banke, u Republici Srbiji.

14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u borbi protiv teških krivičnih dela, naročito terorizma i organizovanog kriminala,

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja državljana dve zemlje,

16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije,

17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Bugarske o socijalnoj sigurnosti,

18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove, koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa,

19. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu,

20. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu,

21. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Pre nego što pređemo na otvaranje tačke dnevnog reda, obaveštavam Narodnu skupštinu o ostavci člana Vlade.

Primili ste ostavku gospodina Božidara Đelića na funkciju potpredsednika Vlade, koju je, saglasno članu 278. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Vlade dostavio predsedniku Narodne skupštine.

Podsećam vas da član Vlade ima našim Poslovnikom mogućnost da obrazloži svoju ostavku.

Obzirom da ministar Božidar Đelić nije prisutan, podsećam vas da je članom 278. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici, konstatuje, bez pretresa, da je član Vlade podneo ostavku i da se o tome ne odlučuje.

Saglasno članu 278. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština konstatuje da je Božidar Đelić podneo ostavku na funkciju potpredsednika Vlade.

Prema članu 278. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, danom konstatacije ostavke člana Vlade na sednici Narodne skupštine, članu Vlade prestaje mandat.

Pre nego što pređemo na 1. tačku dnevnog reda Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, želim na osnovu člana 90. i člana 87. takođe da obavestim Narodnu skupštinu o Predlogu za način kojim će teći naš rad tokom današnjem dana i tokom sutrašnjeg dana, s obzirom na odluku o objedinjavanju tačaka dnevnog reda, odnosno zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu za pojedine tačke dnevnog reda.

Danas, u četvrtak 15. decembra 2011. godine, Skupština će raspravljati od Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i Predlogu zakona o kinematografiji. Ako bude potrebno, na osnovu člana 87. Narodna skupština će raditi na sednici i posle 18,00 časova. Drugog dana rada, sutra, u petak 16. decembra, radićemo sledeći objedinjeni, odnosno zajednički načelni i jedinstveni pretres. Pauza uobičajena od jednog sata biće data u 14,00 časova.

Prva tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika koji žele da uzmu učešće u raspravi kada budemo otvorili načelni pretres po 1. tački dnevnog reda. Na osnovu člana članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine prijave za reč se primaju do otvaranja načelnog pretresa.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zlata Đerić, poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Bojan Đurić, poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Milisav Petronijević, poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Nemanja Šarović, poslaničku grupu SRS.

Ukoliko bilo koja od drugih poslaničkih grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova da ih predstavljaju tokom rada u pretresu po 1. tački dnevnog reda, molim vas da nas o tome informišete da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu. Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, morali smo da se pojavimo sa izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku zbog toga što moramo da izbegnemo svaki rizik da, ukoliko dođe do prevremenih izbora, da na tim izborima dođe do bilo kakvih problema vezanih za birački spisak.
Problem je u sledećem, pre dve godine kada je usvojen Zakon pristupilo se odmah svim pripremama neophodnim za raspisivanje tendera kako bi neko uradio tu jedinstvenu elektronsku bazu podataka. Raspisan je tender, javilo se dva konzorcijuma. Jedan konzorcijum je bio neuporedivo skuplji, odnosno drugi je bio neuporedivo jeftiniji od prvog. Normalno, izabran je konzorcijum koji je bio jeftiniji i on je imao obavezu da u roku od šest meseci završi taj posao, odnosno do juna 2011. godine. Moram reći da je sama tenderska procedura trajala shodno Zakonu o javnim nabavkama skoro celih sedam meseci. Nažalost, ljudi koji su preuzeli obavezu da završe ovaj posao nisu ga završili do juna meseca. Zatim su prolongirali taj rok do avgusta, pa nije bilo gotovo ni do avgusta, pa do 10. oktobra, pa nije bilo gotovo ni do 10. oktobra. On je tu negde sada u završnoj fazi.
Mi smo kao ministarstvo naplatili sve one penale koje smo mogli da naplatimo u skladu sa zakonom i ugovorom, ali ukupan iznos posla, i mislim da tu jeste bio glavni problem, ukupan iznos posla je šest miliona dinara, što je bilo poprilično neverovatno, a drugi ponuđač je imao sto i nešto miliona dinara ponudu, iako je procena vrednosti samog posla bila na više od 30 miliona dinara, što je po meni potpuno realno. Znate kako, odbiti ponudu od šest miliona u današnje vreme, to bi po meni za onoga ko to uradi bio medijski linč. Prema tome, prihvatili smo najjeftiniju ponudu. Obzirom da iza te ponude ipak stoji "Telekom Srbija", Privredna komora Srbije i "Komtrejd", tako da nije moglo da bude sumnji u kvalitet onih koji su se javili u tom konzorcijumu.
Kako bilo, sa biračkim spiskom se kasni. Ministarstvo svakako ne može biti odgovorno za to ni na koji način, obzirom da je sve radilo isključivo u skladu sa zakonskim procedurama. Treba reći još nekoliko stvari da bi objektivno sagledali ovu situaciju.
Prvo, da je birački spisak kao jedinstvena elektronska baza podataka mogao biti urađen do sada, da je to jednostavan posao, neko bi ga uradio za ovih 20 godina ili bar za poslednjim 10 godina, obzirom da mi imamo višestranački sistem od 1990. godine, danas je 2011. godina.
Drugo, koliko je to komplikovan i težak posao i koliko mnoge države ne mogu to da reše, to je primer nedavnih izbora u Hrvatskoj gde je birački spisak, odnosno stanje birača izazvala skandal, imajući u vidu da je broj birača skori istovetan broju građana na popisu, gde se barata cifrom od nekoliko stotina hiljada koji očigledno ne mogu biti birači. Ili popis nije tačan ili birački spisak nije tačan, a biće da birački spisak nije tačan. Nije to tako jednostavno rešiti pitanje biračkog spiska.
U vrlo kratkom roku preko 130 procesa je urađeno koji elektronski moraju biti obrađeni, 130 procesa, rešenja, zaključaka itd, koje mora automatski sistem da obrađuje, što govori o obimnosti posla. Takođe smo se susreli sa velikim problemom da je dosadašnji birački spisak vođen u preko 100 različitih i međusobno ne spojivih informatičkih rešenja, takvo je stanje bilo u Srbiji pre nego što je započet ovaj posao.
Dalje, veliki problem matičnih brojeva i naziva ulica. Određeni broj birača i dalje nema upisan JMBG, a jedan broj birača ima upisan pogrešan JMBG. Takođe, preko milion birača, ovo je vrlo važan podatak koji treba da se zna, za preko milion birača lokalne samouprave vode duple adrese. Radi se o tome da jedinice lokalne samouprave menjaju nazive ulica, a da se to ne sprovodi u MUP-u, da se ti podaci ne dostavljaju i imamo problem da je nekom u ličnoj karti je jedna adresa, a na biračkom spisku druga i da on u stvari glasa koja je u biračkom spisku, jer lokalno službenici znaju kako je koja ulica menjala ime.
Naravno, ključni problem vezan za ove adrese je taj što ne postoji jedinstveni adresni registar kućnih brojeva koji je po Zakonu o premeru i katastru trebao da uradi Republički geodetski zavod. Dakle, taj posao takođe nije još završen.
Takođe, treba reći da u bazi podataka u MUP se vodi preko devet miliona punoletnih građana a svi znamo da imamo oko 6,7 miliona birača. Dakle, jednostavno ova vlada je krenula da reši nešto što očigledno niko nije rešavao prethodnih 20 godina, nešto za šta se niko nije posebno interesovao prethodnih 20 godina i nešto što je bilo aktuelno samo kada prođu izbori, pa kada je neko nezadovoljan izbornim rezultatom onda izađe i maše biračkim spiskom i kaže – evo ovde je bilo onih koji više nisu živi ili ovde je bilo nejasnoća itd.
Dakle, nemam nameru da opravdavam ove koji izvode ove radove jer su se oni ugovorno obavezali da će uraditi to do juna meseca, a nisu uradili i nije moje da ih opravdavam. Ali želim da skrenem pažnju na to koliko je ovo težak i komplikovan posao i da zbog toga je možda bila ideja ministarstva da se to završi do juna meseca malo i preambiciozna. Možda nismo bili svesni u momentu koliko je ovo zapušteno, koliko imamo problema u vođenju ovih evidencija i koliko imamo objektivnih poteškoća da dođemo do one konačne evidencije jedinstvenog biračkog spiska.
Ono što danas mogu da kažem to je da su svi građani u tom sistemu jedinstvenog biračkog spiska, tog novog koji je napravljen, da je završeno tih 130 procedura, verovatno mnogima delujemo čudno, ali verujte 130 procedura je moralo da se uradi, da je birački spisak osposobljen da automatski menja mesto glasanja po zahtevu građana i da ga nakon izbora vraća. Manje-više, posao jeste završen ali ja, kao ministar, prosto nisam spreman da preuzmem rizik da pustim to da počne da važi od 24. decembra, a da pre toga nismo sproveli odgovarajuće testove kojima bi se potvrdila ispravnost novog sistema biračkog spiska.
Takođe, teško je proceniti da li će izbori biti redovni ili vanredni. Ako su izbori redovni sva je prilika da ćemo imati jedinstveni birački spisak. Nadam se, ne mogu da obećam ali sva je prilika da hoćemo. Ukoliko, pak budu prevremeni velika je verovatnoća da nećemo moći da radimo po novom jedinstvenom biračkom spisku.
Ako se uzme sve to u obzir, onda je logično da pristupimo ovom rešenju kojim ćemo samo produžiti vođenje u skladu sa prethodnim propisima biračkog spiska sve do redovnih izbora. To je jedna mera opreza koja nam dobro dođe da ne bismo, u slučaju raspisivanja prevremenih izbora došli u situaciju da ne znamo po kom spisku će se izbori održati. U krajnjem slučaju bolje da bude tako, pa za nedaj Bože i kad dođu redovni izbori da imamo praktično alternativu odnosno duplu kontrolu kako će se sprovesti izbori.
To je osnovni razlog ovih današnjih izmena. Mislim da je potpuno jasno koji su problemi nastupili. Mislim da je takođe potpuno jasno da jedina odgovornost Ministarstva je ta što je napokon pokušalo da reši pitanje biračkog spiska i što će ga na kraju rešiti jer svi ovi što dobacuju i što nešto negoduju su bili na vlasti i niko ovo nikad nije rešio i mogu samo da budu ljubomorni što je neko smogao snage da uđe u rešavanje ovoga, ali to je njihov problem. Očigledno postoje drugi problemi koji muče neke ovde kada ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje na duže od 15 minuta. Imamo još samo dve izmene.
Jedna izmena je da se potpun pojednostavi, dakle u toku ovog rada, ovih inflacijskih rešenja, utvrdili smo da jednostavno može još da se pojednostavi procedura i da će moći da se glasa nezavisno od mesta prebivališta, po mestu boravišta, van prebivališta, bez procedure koju smo predvideli zakonom. Dakle, da se ne radi postupak i donosi posebna rešenja jer bi to znatno iskomplikovalo celu ovu stvar. Ovako to ide daleko brže, jednostavnije. Samo smo pojednostavili tu proceduru.
Drugo, bila je još jedna nelogičnost koja se odnosi na naše građane koji se nalaze u inostranstvu, pa taj spisak, istovremeno do sada je radilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radile su jedinice lokalne samouprave, što je bilo poprilično komplikovano, pa smo sada ispravili tu nelogičnost i to su druge dve promene koje se nalaze u ovih šest članova Zakona koje danas predlažemo.
Dakle, posao je pri kraju i opreza radi treba jednostavno samo produžiti primenu i na neki način obavezati lokalne samouprave da nastave da vode i po starom i po novom. Mislim da to nije mnogo teško za njih. Istovremeno mogu da ažuriraju sve to vodeći računa o ovim novim procesima i bolje je tako da ne bismo došli u neku situaciju u kojoj će neko zloupotrebiti i praviti skandale i tamo gde ih nema i kompromitovati naš izborni proces. Hvala na pažnji.