Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovu priliku ću da iskoristim da prvo informišem i obavestim određene državne organe i institucije, a potom da od njih na osnovu toga tražim informaciju i obaveštenje, da bi mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika.
Ni jednostavnijeg pitanja, ni dužeg vremena za odgovor. Pre dva meseca pitao sa ministra prosvete – koliko je novaca predviđeno za pedagoške asistente za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom? U međuvremenu to sam i psimeno poslao. Nadam se da će, evo tri put Bog pomaže, da ću dobiti odgovor.
Republički fond za zdravstveno osiguranje njegovog direktora i upravni odbor obaveštavam i informišem da postoji Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje Vojvodine i da postoji zakonska obaveza Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da određene nadležnosti prenese i poveri Pokrajinskom fondu za zdravstveno osiguranje Vojvodine.
Do danas, naravno, nikom nije palo na pamet to da učini. Moja informacija, koju tražim, se ne odnosi na to da li direktor i upravni odbor nešto rade, to me ne interesuje, nego me interesuje kada će poraditi na prenosu i poveravanju nadležnosti na Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje i time ispuniti svoju zakonsku obavezu? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put ću ponovi pitanja Vladi Republike Srbije – kada će konačno Narodna skupština Republike Srbije raspravljati o najbitnijem nacionalnom pitanju, o najbitnijem državnom pitanju, a to je svakako u ovom trenutku Kosovo i Metohija?
Srpska radikalna stranka je još 28. jula podnela interpelaciju Vladi Republike Srbije po pitanju stanja u južnoj srpskoj Pokrajini. Ustavni rok je 30 dana da se Narodna skupština izjasni, odnosno da diskutuje i da se izjasni o toj interpelaciji. Od 28. jula do danas prošlo je četiri meseca. Još uvek nemamo bilo kakav odgovor od Vlade Republike Srbije, iako smo i ja i drugi poslanici nekoliko puta čak i na ovaj način postavljali pitanje kada ćemo o tome razgovarati.
Neshvatljivo je da i Evropski parlament i Evropska komisija i Savet Evrope i Savet bezbednosti raspravljaju o KiM, a da je Narodna skupština jedino mesto gde se o tome ne može raspravljati. Vama je, pretpostavljam poznato, da i Odbor za KiM takođe trpi žestoke opstrukcije, da se sednice Odbora odlažu iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i da pregovarački tim uporno odbija da dostavi Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima, a time i građanima Srbije, jer praktično su ti sporazumi tajni za građane Srbije, odbija da dostavi te sporazume koji su postignuti.
Do sada je postignuto šest sporazuma, mi smo dobili do sada tekst četiri sporazuma, iz njih je jasno da je Vlada Republike Srbije u potpunosti priznala šiptarske kvazi institucije. Podsetiću vas samo na neke delove sporazuma. Tim sporazumima koje je dogovorio Borko Stefanović mi priznajemo katastarsku agenciju Kosova, priznajemo vrhovni sud Kosova, priznaju se lične karte, priznaju se saobraćajne dozvole, priznaju se vozačke dozvole, priznaju se registarske tablice, matične knjige, državljanstva, i praktično, na taj način, sve ostale institucije.
Istovremeno, Vlada Republike Srbije se postignutim sporazumima odrekla prava da za vozila čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji KiM, izdaje registarske oznake sa gradovima srpskim poput Prištine, Gnjilana, Peći i drugih. To je nešto što mi zaista ne možemo prihvatiti, ali imajući u vidu stanje u Vladi Republike Srbije i činjenicu da je sada potpuno ogoljena ta izdaja od strane EU, odnosno da je Srbiji jasno poručeno da se mora odreći KiM, da mora poštovati teritorijalni integritet Kosova, imajući u vidu činjenicu da čak i potpredsednik Vlade ili privi potpredsednik Vlade, kako ga nazivate, Ivica Dačić, javno poziva i kaže da je pametnije odmah priznati nezavisnost KiM, kako bi se prekinulo to mrcvarenje koje će se nastaviti. Mi zaista mislimo da je krajnje vreme da se i u Narodnoj skupštini o tome raspravlja.
Naravno, Boris Tadić nastavlja da obmanjuje građane Srbije, navodeći kako to, naravno, nije uslov i kako ta ucena EU za koju smo mi znali još ranije, mi to tvrdimo i godinama, da to nije postavljeno na takav način. Ako nije postavljeno dobro bi bilo da čujemo na koji način jeste postavljeno. Uostalom, veoma bitno pitanje je pitanje - kako se te evropske vrednosti primenjuju u Srbiji? Evropska vrednost je, vi tvrdite, brisanje granica. Kada se radi o Srbiji, EU postavlja nove granice na teritoriji naše zemlje. Evropska vrednost je humanitarna pomoć i pomoć ugroženom stanovništvu u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji KiM. Ta evropska vrednost se primenjuje tako što se blokira ruski humanitarni konvoj od 27 kamiona i skoro 300 tona pomoći, a maltene, iako se i o tom problemu oglasila i Maja Kocijančić i svi ostali, najviši državni ograni ostali su nemi po tom pitanju, što nas upućuje na to, da su se oni praktično odrekli KiM.
Moje pitanje Vladi Republike Srbije je – kada će se raspravljati u Narodnoj skupštini o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, a to pitanje je stanje u južnoj srpskoj pokrojini, odnosno KiM:

 Narodni poslanik Gojko Radić ima reč. Izvolite.

Pre nego što postavim pitanje, zamolio bih predsedavajuću da dobijem odgovor na odavno postavljeno pitanje, ministru Obradoviću, oko uvođenja bilingualne nastave u osnovnoj školi "10. oktobar" u Subotici.
Moje pitanje se odnosi na Ivicu Dačića i na predsednika Vlade Mirka Cvetkovića. Pošto znate da se u Subotici rade obilaznice i na autoputu je izvršena eksproprijacija zemljišta i ta eksproprijacija je dostigla cenu od nekih početnih 8 -10 dinara do 60 i nešto dinara, zahvaljujući pobuni ljudi kojima se vrši eksproprijacija.
Ne bi bilo čudno, kako su došli do takve cene, ali postavlja se jedno vrlo zanimljivo pitanje. U Subotici se u okviru eksproprijacije dešava jedna ogromna pljačka državne imovine. To se desilo pre jedno pet godina i, ne lezi vraže, radi se o istom čoveku koji je izvršio razmenu Minerve i poslovnih prostora u Subotici.
Eksproprijacija livnice se vrši, koju je Agencija za privatizaciju prodala u vrednosti od četiri miliona i 700 hiljada dinara. Da ne bi bilo čuda, isti vlasnik koji je menjao Minervu, a sada i livnicu, jer on je vlasnik livnice, daje livnicu ne kao eksproprijaciju zemljišta, nego objekta i zemljišta. To je 5.260 u metrima kvadratnim. U zidovima 284 metara kvadratnih.
Zanimljiva stvar je da je lokalna samouprava ponudila istom vlasniku to i dostavila Vladi pod rednim brojem eksproprijacije – privredno rešenje Vlade Republike Srbije 05 broj 465-513 5-2010 od 15. jula 2010. godine. Ništa ne bi bilo čudno, ali je zanimljivo da su ovde kvadrati došli do 1.200 evra.
Evo primera. Lokalna samouprava nudi vlasniku osam poslovnih prostora. Ovih osam poslovnih prostora ima površinu 641 metara kvadratnih. Procenjena vrednost je oko 1.200 – 1.300, a uglavnom 1.230 evra u proseku po metru kvadratnom, što iznosi 730 hiljada evra.
Kako to da država proda livnicu za četiri miliona i 700 hiljada, tj. 80 hiljada evra u to vreme, a sada isti objekat, koji je maltene napušten, u ruinama, taj isti objekat sada plaća 730 hiljada evra.
Izvršili smo i fotografisanje objekta. Izvršili smo fotografisanje objekta i on je sav u ruinama. Tamo više nema proizvodnje. Livnica više ne živi. Postavlja se pitanje – kako to da za privatnu kuću pored livnice, gde se isto mora izvršiti eksproprijacija, nude čoveku 25 hiljada evra, a on živi u svojoj kući, da bi sada došlo do 35 hiljada evra? Postavljam ministru Dačiću pitanje – zašto državni organi, MUP, tužilaštvo ne reaguju i stanu jednom konačno u trag bogaćenju pojedinaca i uzimanju kompletne državne imovine u Subotici i stavljaju se u ruke jednom čoveku?
S tim povodom, tražim odgovor od Vlade – da li je Vlada izvršila i koji je veštak u Subotici vršio procenu? Imam informacije da je vlasnik livnice naručio sebi veštaka iz Beograda, a da je opština vršila usluge veštaka iz Subotice. Postavljam pitanje, imali smo pre nekoliko meseci raspravu o sudskim veštacima, sada se pokazuje kako rade veštaci, kako im se kaže i kako se naruči. Kako može napuštena zgrada da vredi 730 hiljada evra i da se za nju daju poslovni prostori koji su vredni 600 i nešto hiljada evra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana gospođo potpredsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim dva pitanja koja se odnose ne toliko na rad Vlade i vladinih institucija, koliko na sisteme koji su u nadležnosti pojedinih javnih preduzeća, odnosno pojedinih ministarstva.  U tom kontekstu ću  postaviti dva pitanja.
Pre nekoliko dana u tri polimske opštine, zbog dugovanja za utrošenu električnu energiju, a koja prelaze iznos preko 300 miliona dinara, smenjeno je nekoliko rukovodilaca EPS u Prijepolju. To je vest koja sama po sebi ne bi zasluživala nikakvu pažnju, jer je to normalno i suvereno pravo rukovodioca, odnosno direktora EPS u tom regionu čije je sedište u Kraljevu.
Međutim, postavljam pitanje – zašto se različiti aršini primenjuju na različite gradove i opštine na teritoriji Republike Srbije, kada znamo da veliki gradovi u Srbiji duguju po nekoliko puta više nego sve opštine na teritoriji Sandžaka, a tamo nema nikakvih smena, niti ikakvih sankcija protiv rukovodilaca? Ključno pitanje koje se desilo je – koji su ljudi koji su postavljeni umesto tih koji su navodno smenjeni zbog slabe realizacije naplate električne energije?
Naime, na mesto vršioca dužnosti EPS u Prijepolju je postavljen gospodin Danilo Pušica, koji ima završen Elektrotehnički fakultet, međutim, pripravnički staž mu je istekao pre nekoliko meseci, a za to mesto je najmanje potrebno pet godina radnog iskustva. Na mesto tehničkog direktora, još veća bruka i sramota, postavljen je Golubović Borko koji ima, pazite, molim vas, treći stepen srednje tehničke škole, a za to radno mesto je potrebno imati najmanje tri godine radnog iskustva u struci i imati titulu, odnosno diplomu diplomiranog inženjera.
Na žalost, ovaj čovek ne samo što ne ispunjava uslove i ne samo što nema radni staž, nema adekvatnu stručnu spremu, nego je umešan i u neke afere koje su se dešavale u proteklom periodu, a koje su vezane za krađu merne grupe nekih konzola, a čak je bio i pred disciplinskim postupkom, o čemu su se vodile i rasprave unutar elektrodistribucije. Ni jedan, ni drugi, koji su postavljeni na ove funkcije, ne ispunjavaju ni jedan jedini zakonski minimum za ova radna mesta.
Stoga, moje pitanje je direktoru Elektrodistribucije u Kraljevu, koji očigledno stoji iza ovih ljudi koje je postavio, o čemu se tu radi? Da li Vlada Republike Srbije, da li Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo energetike znaju da u ovom trenutku širom države Srbije neki ljudi, pošto su i državni organi i javnost i građani okupirani teškim životom i velikim političkim temama, rade neke stvari koje su suprotne zakonu? Tražim hitan odgovor kako je moguće da na nekim ovakvim nižim mestima, pod navodnicima, pojedini direktori očigledno sprovode neke interesne grupacije i zastupaju interese pojedinih grupa, a ne sprovode interese države, odnosno naroda, a još manje to rade suprotno zakonu?
Drugo moje pitanje vezano je i odnosi se na dva velika grada u Srbiji, a to su Niš i Novi Sad. Naime, do dana današnjeg mi u tim gradovima nemamo postavljene načelnike policija. Moje pitanje je kada ćemo imati načelnike policija u Novom Sadu i u Nišu, jer smo svedoci svakodnevnih prekršaja i svega onoga što se dešava, krivičnih i kriminalnih radnji na prostoru ova dva velika grada, a nemamo čelnog čoveka policije koji bi, nadam se, te stvari uspeo da stavi pod kontrolu? Hvala na pažnji.