Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 71 narodni poslanik, a da bi utvrdili Poslovnikom utvrđenu obavezu da na sednicu bude prisutno najmanje 84 narodna poslanika, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Molim narodne poslanike da kontrolišu svoje poslaničke kartice kada stave u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.

Konstatujem da je u elektronskom sistemu za glasanje prisutno 85 poslaničkih identifikacionih kartica i da je još jedan broj poslanika prisutan u sali, te da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Aleksandar Janković i Miletić Mihajlović.

Obaveštenje o pozvanim na sednicu. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić – Dejanović, pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuje i Maja Lakićević, viša savetnica u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Branislav Đelić, savetnik u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Prelazimo na zajednički načelni pretres o trećoj i četvrtoj tački dnevnog reda: PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA O STANOVANjU i PREDLOGU ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PODSTICANjU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama tri i četiri, a pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika koji žele da uzmu učešće u zajedničkoj načelnom pretresu, jer na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, prijave za reč se primaju do trenutka otvaranja tačke dnevnog reda, odnosno zajedničkog načelnog pretresa o dve tačke dnevnog reda.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Saša Dujović poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Milorad Buha poslaničku grupu SRS.

Pre nego što otvorim pretres, uz podsećanje za podnošenje lista narodnih poslanika koji žele da učestvuju u pretresu, obaveštavam narodne poslanike na osnovu člana 90. i člana 87. da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, a da će predmet našeg rada biti zajednički načelni pretres koji će upravo biti otvoren, kao i zakoni koje smo, odlukom Narodne skupštine, kao sledeće po redu, objedinili za zajednički načelni i jedinstveni pretres i kada obavimo raspravu i o drugom zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu, to će označiti i kraj našeg današnjeg radnog dana.

Pauza uobičajena od jednog sata biće data, da li u uobičajeno vreme ili nakon završetka rasprave, o tome ćete biti blagovremeno obavešteni.

Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o stanovanju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.

Da li predstavnik predlagača Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja želi reč? (Da.)

Reč ima Oliver Dulić.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva važna zakona koja su morala da budu usvojena po hitnom postupku iz razloga objektivne hitnosti, jer i jedan i drugi proizvode vrlo značajne posledice na ovu i na sledeću godinu.

Važenje Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, produžavamo iz dva osnovna razloga. Prvi je da je svetska ekonomija daleko od brzog oporavka kome smo se nadali kada smo u junu prošle godine važenje zakona ograničili do kraja ove godine.

Svetska ekonomija je na pragu nove recesije, čiju je ozbiljnost sada nemoguće predvideti. Ono što nam iskustvo govori je da je negativnu posledicu krize moguće minimizirati fokusiranim i proverenim merama državne politike i upravo ovaj zakon predstavlja jednu od mera državne politike u kojima pokušavamo da spasimo jedan izuzetno ugrožen sektor našega društva.

Drugi razlog za produžavanje važenja zakona leži u onome što je on omogućio i zahvaljujući čemu neka rešenja ovoga zakona mogu da postanu sistemska, a ne samo krizna. Nije ni malo slučajno da je građevinska industrija predmet naše posebne pažnje. Podsećanja radi, radi se o sektoru ekonomije sa izuzetnim multiplikativnim efektom. Svaki dinar uložen u građevinsku industriju dovodi do tri dinara investicija u druge sektore privrede, a svako novo radno mesto u građevinskoj industriji dovodi do četiri nova radna mesta u granama koje je podržavaju.

U isto vreme, građevinska industrija je jedna od krizi najpodložnijih privrednih grana na svetskom nivou. Prema statistici Međunarodne organizacije rada, pet miliona građevinskih radnika ostalo je bez posla samo u toku prve godine globalne krize. U pojedinim zemljama, pogotovo u zemljama našeg regiona, čak 50% radnika u građevinskoj industriji je ostalo bez posla.

Ciljevi ovog zakona su: prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize; podsticanje razvoja i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovoga sektora; podsticanje razvoja i upošljavanje domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskih materijala; zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti uz mogućnost otvaranja novih radnih mesta i podsticanje privrednog rasta u drugim sektorima privrede.

Mehanizam finansiranja projekata u skladu sa ovim zakonom započinje time što Vlada utvrđuje pojedinačne projekte koji se finansiraju iz javnih sredstava. U realizaciji ovih projekata mogu učestvovati domaća građevinska preduzeća koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju, odnosno koja mogu zaposliti značajan broj radnika. Pri realizaciji ovih projekata mora se koristiti domaći građevinski materijal u učešću od najmanje 70%. Vlada bliže propisuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat, a posebno utvrđuje najnižu i najvišu cenu za posebne radove.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se radi o odgovoru naše države na svetsku ekonomsku krizu, najznačajniji resurs nisu finansije, najznačajniji resurs je vreme. Zato smo predvideli postupak koji je uz odlične rezultate obezbeđivanja kompetetivnog postupka doveo do dramatičnog skraćivanja vremena koje protekne od odobravanja projekta i sredstava za finansiranje do izlaska operative na gradilište. To je postignuto primenom pregovaračkog postupka na izbor projektanta, vršioce tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnih finansiranja za izgradnju objekata.

S tim u vezi, veliko mi je zadovoljstvo da vas obavestim da su od početke primene zakona u Komisiju za zaštitu prava ponuđača pristigle samo dve žalbe – na postupke sprovedene u skladu sa Zakonom o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize i da je jedna žalba uvažena, odnosno postupak ponovljen.

Da bismo otklonili svaku mogućnost zastoja u realizaciji projekta, predviđeno je i da lokacijsku, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati i ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ako ih nadležni organ ne izda u zakonskom roku za realizaciju projekta iz ovog zakona.

Primenjujući ovaj zakon, kao i podzakonske akte, Vlada je do 1. decembra ove godine odobrila ukupno 325 projekata na teritoriji Republike Srbije, od kojih je za 250 projekata obezbeđeno finansiranje na sledeći način: od ukupne odobrene vrednosti projekta, ovlašćeni predlagač projekta je dužan da u svom budžetu obezbedi 10% od predložene vrednosti projekta. Ministarstvo nadležno za prostorno planiranje u svom budžetu je dužno da obezbedi 10% od odobrene vrednosti. Nakon odobrenja projekta od strane Vlade, potpisuje se ugovor o komisionu između ovlašćenog predlagača projekta, Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Fonda za razvoj Republike Srbije. Kada sve tri strane potpišu ugovor o komisionu, ovlašćeni predlagač sprovodi postupak za izbor najpovoljnijeg ponuđača i potpisuje ugovor sa njim.

Sredstva obezbeđena iz kredita poslovnih banaka, koja čine 80% od vrednosti projekta, otplaćuju se od strane Republike Srbije i ovlašćenog predlagača u odnosu 50:50%. To znači da polovina sredstava od 80% koje je finansirao Fond za razvoj ovlašćeni predlagač je dužan da vrati u narednih pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 2,5%.

Postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača za odobreni projekat sprovode ovlašćeni predlagač projekta, odnosno u Zakonu o podsticanju građevinske industrije uz striktno pridržavanje podzakonskih akata odnosno Uredbe o kriterijumima za određivanje ponuđača koji mogu učestvovati u realizaciji projekta.

Vlada je do 1. decembra ove godine odobrila 250 projekata za koje je obezbeđeno finansiranje, i to: 113 projekata ukupne vrednosti od 5 milijardi i 405 miliona dinara, koja su odobrena lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine; 11 projekata u ukupnoj vrednosti od četiri milijarde i 246 miliona, koje je odobreno za građevinske radove na teritoriji grada Beograda i 126 projekata od ukupne vrednosti od sedam milijardi 946 miliona koje je odobreno ostalim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije.

Posebno želim da naglasim da je Vlada do 1. decembra ove godine odobrila i 75 projekata na teritoriji Republike Srbije za koje su sredstva obezbedili u celosti ovlašćeni predlagači projekta odnosno ministarstva i javna preduzeća. To znači da sredstva za finansiranje ovih projekata nije bilo potrebno obezbediti u republičkom budžetu.

Primenom ovog zakona u poslednjih godinu dana građevinska industrija je, može se reći, u nekim svojim segmentima spašena. Srbija je jedina zemlja u regionu koja je u 2011. godini imala rast u građevinskom sektoru. Sve druge države našeg regiona koje nisu imale ovaj zakon, kao odgovor na krizu, imale su dramatičan pad prometa u građevinskoj industriji. Neke od njih su imale potpunu devastaciju građevinskog sektora. U pretposlednjem kvartalu ove godine, rast naručenih poslova odnosno izvedenih radova je stigao gotovo 30% u odnosu na 2010. godinu. Takođe, zahvaljujući ovom zakonu i projektima koje sprovodi, uspeli smo najzad da u mnogim gradovima otpočnemo ponovo izgradnju objekata koji su građeni nekoliko decenija, gde nije obezbeđeno finansiranje i gradilišta su zatvarana, koja su vrlo često bila pretvarana u betonske skelete koji nisu služili ničemu.

Zahvaljujući ovom projektu, danas se u Srbiji grade sportski stadioni, sportski objekti, domovi kulture, domovi zdravlja, bolnice, škole, obdaništa i druga javna infrastruktura, doprinoseći značajno povećanju kvaliteta života građana koji žive na teritorijama tih opština. I ono što je najvažnije – upošljavanje domaće građevinske operative.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o stanovanju, predlažemo Narodnoj skupštini, kako bi se što pre rešili mnogobrojni zahtevi za otkup stanova, odnosno promenu načina plaćanja istih. Problem koji rešavamo ovim izmenama i dopunama je nastao jer je Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine kao meru inflacije uzeo da više ne objavljuje podatke o cenama na malo već podatke o potrošačkim cenama. Pored toga, Republički zavod za statistiku je prestao i sa objavljivanjem podataka o zaradama u privredi Republike. Zbog usaglašavanja zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, donet je Zakon o klasifikaciji delatnosti, a na osnovu njega i Uredba o klasifikaciji delatnosti. Shodno članu 10. Zakona o klasifikaciji delatnosti, klasifikacija delatnosti je utvrđena Zakonom o klasifikaciji i o registru jedinica razvrstavanja i primenjivala se do kraja 2010. godine. Iz tih razloga, Republički zavod za statistiku od januara 2011. godine nije u mogućnosti da publikuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi, a prestao je da objavljuje i indeks cena na malo.

Zbog svega ovoga, neophodno je po hitnom postupku doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, kako bi se nastavio otkup stanova. Donošenjem ovog zakona, nastaviće se dalji postupak otkupa stanova, kao i promena načina plaćanja istih, svim licima koji su to pravo stekli po Zakonu o stanovanju. Imajući u vidu neophodnost hitnog usvajanja ovih zakona, ja vam se zahvaljujem i pozivam vas da podržite ove zakonske predloge.

Pre nego što pitam izvestioce nadležnih odbora da li žele reč, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Liberalno demokratska partija, narodni poslanik Bojan Đurić.

Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Narodni poslanik Jovan Nešović, Odbor za urbanizam i građevinarstvo? (Ne.)

Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)

Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, ako da, molim vas da se prijavite.

Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.

Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova dva zakona su kao i ona o kojima smo govorili juče predložena manje-više sa tehničkim obrazloženjem, pogotovo kada je reč o Zakonu o stanovanju, ministar je nešto više govorio o ovom Zakonu o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize koji je uostalom i jedan od njegovih ključnih, rekao bih i političkih i projekata koje je pokušao da realizuje u ovih nekoliko godina u Ministarstvu, pa je stoga aspekta razumljiva i ambicija da se nešto više o tome govori.

Ima nekoliko problema kada je reč o ovom zakonu. Neki od njih su širi od njegovog dometa, vezani su zapravo za sve ono što je i vaše Ministarstvo gospodine Duliću, ali pre svega Vlada u svojim ekonomskim i privrednim resorima radila u prethodne tri i po godine. Mi moramo i ovog puta da vas podsetimo zapravo na jedan od ključnih uzroka ili ključnih razloga tog dosta ozbiljnog pada i građevinske industrije i svih sektora privrede koji prate tu industriju nakon 2009. godine i tog praktično velikog zemljotresa na tržištu koji ste izazvali onakvim promenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su delimično ispravljene, čini mi se ove godine, kada smo o izmenama Zakona ovde raspravljali, ali su te inicijalne, negativne, katastrofalne posledice delimično ostale.

Mi smo mnogo govorili i o ovom zakonu kada je on usvajan sredinom 2010. godine, kritikujući neke od njegovih osnovnih postavki, na stranu to kakvi su poslovni rezultati kompanija koje se bave građevinarstvom, kakva je situacija sa procedurama ili suspenzijom pravih, transparentnih tržišnih procedura koje ste tim zakonom izveli, pokrenuti su i postupci pred Ustavnim sudom, ali da se danas malo više bavimo ovim, navodno velikim rezultatima tog zakona koji ste predstavili, i koji delimično pominjete i u obrazloženju ovog zakona.

Oni koji su vas danas možda slušali kao gledaoci, kao građani Srbije teško da bi mogli da zaključe da se ovde zapravo radi o izmeni zakona koji ima jedan, odnosno dva člana i da je jedina izmena u članu 1. ovog Predloga izmena i dopuna Zakona, zapravo reči: "2011. godine" menjaju se rečima: "2012. godine". Nije ovo jedini takav zakon koji je predlagan i usvajan u ovom mandatu Narodne skupštine, nekoliko puta smo na sličan način, ako se sećate menjali, odnosno održavali onaj rok za važenje starih pasoša, odnosno za izdavanje novih.

Vi ste se i kod ciljeva produžavanja važenja ovog zakona i u statističkim podacima koje ste izneli vrlo optimistički izrazili o onome što je do sada urađeno, citirajući i neke statističke podatke. Najpre, u obrazloženju zakona kažete da u postupku preispitivanja zakona ocenjeno je da pojedina rešenja treba preciznije definisati, a onda u nastavku kažete da pored toga treba i produžiti važenje ovog zakona i za sledeću kalendarsku, odnosno budžetsku godinu.

Međutim, u ovom predlogu zakona koji ima samo jedan član, nema nikakvih novih rešenja, odnosno nema ispunjenja tog cilja koji ste postavili, dakle da pojedina rešenja treba preciznije definisati, osim ako ne smatrate da je nova, preciznija definicija promena godine 2012, umesto 2011. godine. Ako ste se već odlučili da sada na samom kraju godine, po hitnom postupku dolazite pred Narodnu skupštinu, svega nekoliko nedelja pred ulazak u izbornu kampanju, sa ovakvim zakonom, ako već imate nekakve negativne rezultate koji su proistekli iz analize efekata ovih zakona, pretpostavljam i neku vrstu negativnog, koji dolazi od građevinske industrije, onda je možda ovo bila prilika da se prihvatite i tog posla i da u Predlog zakona uključite neka nova, bolja, efikasnija rešenja, kako bi i statistički i realni podaci bili mnogo bolji.

Praktično u istom delu obrazloženja vi govorite o pozitivnim statističkim tržišnim privrednim efektima citirajući navodno najnovije statističke podatke, pa kažete između ostalog, da vrednost ugovorenih radova građevinskih izvođača u prva tri meseca 2011. godine je porasla za 59,4% u odnosu na isti period prošle godine, da je broj građevinskih dozvola porastao u maju za 13,1% u odnosu na isti period prošle godine, itd, itd.

Ne sporim da u većini segmenata, kada je u pitanju građevinska industrija postoje nekakvi, uglavnom minimalni pomaci unapred. Veliko je pitanje analize da li je to pre svega rezultat ovog vašeg zakona, čije važenje ovom prilikom produžavamo, ili nekih drugih okolnosti na to. Ali, nezavisno od toga ne razumem potrebu da se na silu delimično i selektivno uzimaju statistički podaci.

Ako već navedete u obrazloženju da pokazuju najnoviji statistički podaci, što je onako uobičajena medijska formulacija, nije možda baš najprikladnija za obrazloženje zakona, onda moram da vas podsetim da u ovoj zemlji ipak postoji manje-više nesporna institucija koja se zove Republički zavod za statistiku i ogromne baze vrlo ozbiljnih podataka ovog zavoda.

Recimo poslednji mesečni statistički bilten koji je dostupan u Republičkom zavodu za statistiku je bilten koji je zaključen, koji obuhvata dakle, mesec septembar ove godine i on vrlo iscrpno govori o statističkim pokazateljima u građevinskoj industriji, između ostalog i o efektima ovog zakona. Ta analiza, odnosno mesečni statistički bilten kaže da je vrednost novih ugovora izvođača iz Republike Srbije za period januar-septembar 2011. godine porasla za 15,2 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Moguće je da je u martu podatak bio 59, ali pošto se danas nalazimo u mesecu decembru, onda mislim da je poštenije, da ako već citiram statističke podatke, citiram one podatke koji su u ovom trenutku tačni, relevantni, koji obuhvataju prvih devet meseci ove godine, pošto se valjda na njih naslanja vaša ambicija, da i u narednoj godini primenjujete ovaj zakon i verovatno proizvedete još bolje rezultate. Na istom mestu se naravno kaže i da je broj izdatih dozvola veći za oko 8,6%, ne 13% kako vi kažete u obrazloženju, da kada su u pitanju zgrade i slične vrste objekata da je taj porast broja izdatih dozvola svega 3,6, a ne onaj broj koji navodite u obrazloženju, itd.

Ne kažem da ste vi imali ideju da falsifikujete stvarnost, ali ste imali potrebu da prosto u prvi plan istaknete isključivo ono što su pozitivni efekti. Mnogo puta ste bili u ovom parlamentu prilikom tri, tri i po godine, i najčešće ste govorili o građevinskoj operativi, o ambiciji da zaštite građevinsku industriju, da sačuvate svako radno mesto, to je uostalom i bio jedan od, doduše, međusobno suprotstavljenih ciljeva vaše Vlade na samom početku kada ste se prosto i politički predstavili kao socijalno odgovorna Vlada.

Možda je zanimljivo da pogledamo i kakva je situacija kada je u pitanju broj radnih mesta, odnosno broj zaposlenih u građevinskoj industriji. Verujem da je jedna od vaših ambicija bila, kako se u zakonu kaže, da se sačuva postojeći broj zaposlenih, i da ako je to moguće da taj broj postane veći. Postoje podaci i za to, podaci su septembar 2011. na septembar 2010. godine. U septembru 2010. godine, to su dakle prvi meseci početka primene ovog zakona o podsticanju građevinske industrije, prema irelevantnim statističkim podacima, iste kuće koju sam maločas citirao, u građevinarstvu je radilo oko 74.000 radnika.

U septembru ove godine, dakle, 13, 14 meseci nakon početka primene zakona, čije pozitivne efekte tako gromoglasno ovde predstavljate, broj zaposlenih radnika u građevinarstvu je 73.000.

Dakle, on je čak i nešto manji nego što je bio na početku primene ovog zakona. O tim podacima ne govorite u obrazloženju ovog zakona. Konačno nema ni reči o onome što je zapravo možda u ovom trenutku i najveći ili sigurno najveći problem i građevinske industrije i građevinske operative, i generalne industrije, i privrede u ovoj zemlji. To je zapravo ta enormna nelikvidnost koja je pre svega generisana ponašanjem države, s jedne strane neodgovornim ulaskom u projekte za koje država praktično unapred zna da ne može da ih finansira, ili da ne može da uspešno servisira kreditne i druge obaveze koje uzima kod međunarodnih ili domaćih kreditora za izvođenje tih radova.

Nema podatka koliki su zapravo u ovom trenutku ti dugovi državi, koliko zapravo trpe građevinska i sve druge prateće grane industrije zbog ovakvog načina obračuna i plaćanja PDV u koji ona, praktično, i to vrlo velikim iznosima, s obzirom da se radi o industriji koja, praktično, u svakom svom poslu angažuje ogromnu količinu novčanih sredstava na koji način, dakle, finansiraju državu.

Ako govorimo o troškovima primene ovih zakona, ona oni ne mogu da se svedu samo na ono što vi kažete jednom sumarnom rečenicom u obrazloženju, odnosno u onoj proceni finansijskih sredstava, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.

Pre nekoliko nedelja sam video jednu vašu izjavu koja nije baš na fonu ovoga što ste ovde u obrazloženju rekli, dakle, vi da i u postupku planiranja budžeta za 2012. godinu planirate nova sredstva, odnosno dodatna sredstva koja će omogućiti primenu ovih zakona. Ali, bez obzira na to da li i u tom knjigovodstvenom smislu postoje budžetske stavke koje će pomoći realizaciju ovog zakona ili će to funkcionisati praktično kao i do sada, pre svega kroz angažovanje resursa i sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije, kada procenjujete troškove onda morate da uzmete i neke druge parametre koji nisu samo budžetski. Jedan od njih je kako ovaj zakon utiče na slobodno tržište, odnosno na ono što bi trebalo da bude najvažniji deo građevinske aktivnosti ili aktivnosti kompanija, preduzeća, u ovoj oblasti. Kakva je posledica te činjenice da vi praktično u ovom trenutku na teritoriji Beograda gradite ili dovršavate, mada se i tu, koliko vidim, malo prolongiraju rokovi za završetak nekih objekata u ovom čuvenom naselju Stepa Stepanović, kako to utiče na ostatak i građevinske izgradnje i tržišta nekretnina.

Konačno, možda treba nešto reći i o toj činjenici da je 45%, 46% i izvedenih radova i novo ugovorenih poslova, praktično, vezano za širu teritoriju grada Beograda, a da oni regioni u Srbiji, koji su zapravo i najugroženiji, gde je građevinska industrija, praktično, potpuno propala ili potpuno zastala, da se za njih vezuje svega nekoliko procenata i projekata po ovom zakonu i projekata generalno, a i onda kada se oni realizuju, manje-više se svode, to moram da kažem, na predizborne aktivnosti ili predizborne projekte na gotovo bizarne, te situacije koje smo imali prilike i da vidimo i u proteklih nekoliko nedelja završavanja Akva parkova ili otvorenih bazena krajem oktobra i početkom novembra. Onda više nije dovoljno opravdanje koje je možda ponekad i tačno da su radovi bili tako ugovoreni, da je to bila dinamika radova. To prosto građanima ove zemlje izgleda i s jedne strane neozbiljno i s druge strane kao neka vrsta realizacije te vaše ambicije, da im umesto osnovnih, dakle, životnih ciljeva ili potreba isporučujete neku vrstu rezultata koji deluju pomalo bizarno. Javnost je o tome mnogo govorila. Gledali smo snimke iz nekih opština na jugu Srbije koje nemaju praktično ni asfalt u centru grada a imaju velelepne objekte u koje su uloženi stotine miliona dinara ili milioni evra.

To je zapravo ključno pitanje kod realizacije ovog zakona. Ko odlučuje o tome da li je jedan projekat dobar, da li je on isplativ, da li on treba da bude na vrhu liste prioriteta, i kakvi će biti njegovi realni, finansijski i društveni i svi drugi efekti. To bi morao da bude, valjda, osnovni cilj ovog zakona.

Drugi cilj bi morao da bude povećanje zaposlenosti u građevinskoj industriji, mislim da sam na neki način pokazao da ni jedan ni drugi cilj nisu, ne u potpunosti, nego nisu gotovo uopšte ispunjeni. Vi za ove projekte, pogotovo za projekte stanogradnje na teritoriji Beograda, pre svega angažujete kao neku vrstu državne institucije Građevinsku direkciju Srbije.

Molim vas da, i kao ministar koji je i u javnosti poznat kao neko ko je, da tako kažem, informatički osvešćen, ko vrlo drži do toga i do tih metoda komunikacije, da pogledate taj zastršujući veb sajt Građevinske direkcije Srbije. Znači, to neće uliti nadu da će se razviti građevinski sektor u Srbiji, nikome ko na taj sajt dođe, ni domaćem potencijalnom investitoru, ni stranom. To ide do tog nivoa da ta Građevinska direkcija koja raspolaže ipak značajnim sredstvima, u ovom trenutku nema ni abdejtovan informator o radu. Što je njena minimalna zakonska obaveza.

Preselili ste direkciju na novu adresu, čini mi se sredinom ove godine, ako se ne varam u bulevar Arsenija Čarnojevića. Pogledajte inoformator o radu, tamo se Građevinska direkcija još uvek nalazi u bulevaru Kralja Aleksandra, odlično je što to možete odmah da uradite. Od tih ogromnih projekata koji ste i vi predstavljali i ovde i u javnosti samo mali broj se nalazi na toj veb stranici. Da ne govorim o drugim stvarima. Možda efikasnije da je neko drugi, a ne ta direkcija ili neko drugi, a ne država, administrator, rukovodilac ovih projekata. Ionako vam Građevinska direkcija Srbije služi zapravo kao protočni bojler za sredstva koja će se ili za poslove, odluke koje moraju da se donesu. Mi toj građevinskoj direkciji ovde u Skupštini izdajemo garancije za kredite, praktično im dajemo sredstva i za one minimalne obaveze koje ona za realizaciju ovog zakona ima.

Konačno, možda je sada prilika, budžet je završen ali mi ga u ovom trenutku još nemamo, pa ne mogu da vidim kolika su zapravo sredstva namenjena za realizaciju, za subvencije, za podsticaj u građevinskoj industriji za narednu godinu. Možda bi bilo vrlo važno da nam to kažete. Morate da shvatite da je javnost, da su političke partije, pogotovo opozicione vrlo zainteresovane za to pitanje. Prosto ne bismo želeli da se ova predizborna, ili izborna kampanja koja uskoro počinje ponovo pretvori zaista u izgradnju tih, ili najavljenu izgradnju tih sela. Vaš, dojučerašnji kolega u Vladi, Božidar Delić, je pre desetak dana praktično otvarao nastavak gradilišta ili dovršetak gradilišta, sećate se onih lamela, stanova za naučne radnike. Sećam se da su ta gradilišta otvarana još 1999. godine i 2000. godine.

Ako bude prilike da još o tome razgovaramo do kraja ovog radnog dana, nadam se, da ćete se konačno makar u ovim poslednjim mesecima okrenuti mnogo ozbiljnijoj analizi efekata i ovog zakona i svih zakona koje ste usvojili u okviru svog resora, sprovodite u okviru svog resora, proteklih nekoliko godina. Molim vas nemojte, ako već u drugim segmentima ova vlada preuzima mnoge elemente kontinuiteta sa politikom devedesetih, pogotovo u ovom anti – evropskom segmentu, nemojte do kraja da prihvatite i te građevinske poslovne gradilišne manire, da tako kažem, Milutina Mrkonjića, to nas neće nigde odvesti.

Sedamnaest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Reč ima ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Hvala vam gospodine Đuriću, mislim da je danas i prilika da imamo jednu korektnu i konstruktivnu debatu, vezanu za efekte ovog zakona. Sećam se vrlo dobro, juna prošle godine kada je zakon donošen i kada su to postojale ogromne primedbe o nekoliko aspekata ovoga zakona koje su u međuvremenu u praksi bile negirane i danas je nesumnjivo dokazano da je zakon pomogao građevinsku industriji. I svaki dobro namerni građevinca koji je imao priliku da dobije posla zahvaljujući ovom zakonu će vam reći da mu je, bukvalno ovaj zakon i mere Vlade koje sam ovde prezentovao pomogli, da ovu izuzetno tešku godinu prebrodi, makar da zaposli operativu.

Odmah da kažem cene po kojima su poslovi ugovoreni u Srbiji danas su negde u proseku 20% niže od cena koje su važili na građevinskom tržištu pre početka krize. To su cene koje su svakako dobre za državu kao investitora, a nisu toliko dobre za građevince. I nisu građevinci uspeli da zahvaljujući ovom zakonu dođu na zelenu granu i da mogu da kažu da je za njih kriza prošla. Ne, jako je loše stanje u građevini i mislim da bi bili nerealni kada bi rekli, zahvaljujući ovome zakone sjajna je situacija u građevini. Tačno je da i dalje ljudi ostaju bez posla, tačno je da ovaj zakon nije mogao da obezbedi svakoj građevinskoj firmi u Srbiji, i svakom proizvođaču građevinskih materijala u Srbiji da obezbedi posao. Nije moguće. Nemoguće je razvijati bilo koju privredu granu u kojoj je samo država investitor.

Mi smo na žalost, imali priliku da vidimo jednu izuzetno tešku godinu ili niz izuzetno teških godina u kojima su privatne investicije gotovo potpuno nestale, u stano gradnji, u kojima su privatne investicije značajno smanjene kada je u pitanju izgradnja industrijski komercijalnih objekata. U kojima je država morala da stvori program da ono malo građevine i građevinskih preduzeća koje su pokazale veliku žilavost i veliku vitalnost, jer mi kada pričamo o građevini, pričamo o privrednoj grani koja je bremenita problemima ne samo u zadnjih nekoliko godina, rekao bih decenija, koje su dakle pokazali mogućnost da prežive, da im pomognemo da zaista prežive ovu svetsku krizu.

I upravo zahvaljujući ovom zakonu ja ću to ponovo podvući. Mi smo uspeli da nešto malo od te građevinske operative očuvamo. Sve druge zemlje regiona, hajde da se ne poredimo sa Nemačkom i sa Švedskom. Pogledajte kakva je situacija u građevinskom sektoru u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, i pogledajte Srbiju. Ipak smo uspeli da postignemo rast. Ni jedna druga država to nije htela. Ja sam u kontaktima sa kolegama koji se bave građevinom u drugim državama razgovarao. Oni su tražili modele kako da oni sada pokrenu sličan projekat i da koriste državne pare da bi pokušali da spasu građevinski sektor, upravo po modelu kako smo mi to ovde zamislili u Srbiji pre nekih godinu i po dana.

Imam nekako utisak da vrlo često mnogi narodni poslanici iz opozicije poriču pravo nekima u ovoj zemlji da uopšte budu optimisti i da pretvore bilo kakav projekat u uspešnu realizaciju i da se pohvale sa tim da se ipak nešto uspelo. Mislim da niko ne može ovde da poriče da pomoć građevini na ovaj način nije dovelo do određenih rezultata.

Koristili ste jedan izraz koji je i tada korišćen, pre godinu i po dana i koji je zaista negiran toliko puta da on sada može, naravno, da se iskoristi u promotivne svrhe ove političke opcije koja je to uradila, ali nije to sam po sebi cilj. Mi ne gradimo Potemkinova sela. To nije tačno. I akao ne verujete meni, molim vas da odete na gradilište "Stepa Stepanović" danas. Vi ćete videti gradilište gde se gradi 5.000 stanova, 4.600 i nešto stanova i jedan ogroman poslovni centar, u kome će živeti skoro 15.000 ljudi. U ovom trenutku tamo je na gradilištu negde oko 15.000-20.000 građevinskih radnika. Ceo taj projekat će uposliti 30.000 građevinskih radnika. Znamo se gradi, ako jedna zgrada ima nekih 45 stanova u proseku, gotovo 100 zgrada. To je jedan ogroman građevinski projekat koji je uspeo da se bukvalno podigne od nule za samo nekoliko meseci, zahvaljujući ovom zakonu i zahvaljujući demonstriranoj sposobnosti da se projekti u zemlji vode bez skandala, bez kašnjenja, bez bilo kakvih sumnji da je učinjeno bilo šta nezakonito i da se dovede do nivoa gde se oni nalaze danas.

Mislim da niko od vas, ukoliko želi da bude elementarno dobronameran, ili ne želi da bude zlonameran, ne može da kaže da su ta gradilišta skopčana sa bilo kakvom vrstom problema, koja je tako imanentna naše društvu i pogotovo našem političkom životu, kojima se od starta baca ljaga na svaki projekat koji se započne, ma šta on donosio, kakva god njegova ideja bila, kakva god bila misija ili ideja onih koji su te projekte pokrenuli.

Dakle, mi duboko verujemo da smo ove građevinske projekte vodili na najbolji mogući način i da smo u Srbiju uveli nekoliko novih standarda. Danas hoću da pričam upravo o standardima.

Prvi standard, naši projekti nisu Potemkinova sela. Ono što započnemo, biće završeno. Ono što ne bude završeno za vreme mandata ove vlade, kao npr. "Stepa Stepanović", biće završeno za vreme mandata sledeće vlade, ali će biti završeno. Dovešće se do nivoa da nije moguće da se ne završi i iza nas neće ostati nezadovoljni radnici, neće ostati dugovanja, neće ostati bilo kakve vrste problema koje će skandalizovati taj projekat i gurnuti ga u neku stranputicu jer niko sa tim projektima neće da ima ništa.

Kad im se da, zahvaljujući ovim projektima, će ovo ministarstvo na čijem sam čelu će biti i te kako interesantno za podelu kada se bude razgovaralo o nekoj novoj vladi između ko zna kakve koalicije upravo zbog toga što postoji veliki politički potencijal da se koriste dobri projekti koji su započeti za vreme ovog mandata.

Drugi standard koji je izuzetno važan, nikome ne dugujemo novac. Tačno je da je država, budžet, pogotovo budžeti lokalnih samouprava i javnih preduzeća, različitih državnih fondova su generisali ogromnu nelikvidnost i da je ona i te kako uticala na stanje u kojem se danas građevinska industrija nalazi.

Ono što smo postavili kao standard to je da ne sme da se duguje novac građevincima, izvede te radove, to potvrdi nadzor kroz bilo kakvu vrstu provere i to odmah biva plaćeno. Ne postoji niko ko danas može da kaže da se iz ovih projekata koje ovo ministarstvo vodi i Građevinska direkcija duguje i jedan dinar na ispostavljene situacije koje su definisane.

Postoje neki problemi i dalje između izvođača i podizvođača, između izvođača i onih koji proizvode građevinske materijale, ali verujte mi da na svaku od tih prijava mi reagujemo zato što nećemo da dopustimo da se opet kroz državni projekat generiše nečija likvidnost ili nečija ekonomska smrt, kao što je to bio slučaj u prošlosti.

Ova vlada je nasledila ogromna dugovanja prema građevinskoj operativi, bez obzira što su godine koje su u ekonomskom smislu bile mnogo bolje za vreme dok je vladala prošla vlada, da su bile i te kako godine u kojima je trebalo da se plati sve, da se upumpava novac u privredu da bi se generisao rast privrednih aktivnosti, a ne da se ta privreda gura u probleme u kojima smo je mi zatekli kada smo u to ušli. To pogotovo mislim na nisku gradnju, odnosno na putarsku privredu. To je drugi standard koji smo postigli.

Treći standard koji smo postigli to je da smo vratili poverenje u državne projekte i u ovom trenutku možemo sa velikim zadovoljstvom da kažemo da gotovo nema interesovanja za kupovinu stanova u odnosu na privatni sektor koji je obično važio za sektor koji proizvodi bolje stanove, većeg kvaliteta itd, kada se poredi državni projekat.

U ovom trenutku naselje "Stepa Stepanović" je projekat gde se stanovi čim se puste u prodaju, ukoliko odgovaraju kvadraturi, odmah prodaju. Samo u poslednjih 10 dana smo imali prodaju preko 100 stanova i to za novac. Onoga trenutka kada je krenula kriza što se tiče stabilnosti evra, ljudi koji imaju neke depozite, koji imaju neki novac su odmah otišli u "Stepu" i kupili stanove koji još nisu ni počeli da se grade. Dakle, vratili smo poverenje u to da državni projekat znači legalan stan, dobro izgrađen po standardima, sa korišćenjem domaćih materijala koji su kvalitetni i, ono što je najvažnije, pouzdani investitor. Kupite stan od njega, dobićete taj stan i nećete biti prevareni, kao što je to, nažalost, bio slučaj u prošlosti.

Ne kažem da je to rešenje. Moram da kažem da niko od nas nije preterano srećan što je u ovom trenutku jedini najozbiljniji investitor u građevinskoj operativi upravo država. To nije konačno rešenje. Da bi građevinska industrija i građevinski sektor došli na zelenu granu neophodno je da ponovo počnu privatne investicije. Da bi počele privatne investicije neophodno je da poraste tražnja na tržištu. Da bi porasla tražnja na tržištu neophodno je da se sveukupne prilike stabilizuju. Da bi se to desilo potrebno je da banke imaju mnogo fleksibilniji odnos i što se tiče projektnog finansiranja i što se tiče finansiranja projekata i što se tiče finansiranja kupovine građevinskih proizvoda, to su pre svega stanovi poslovni prostori. Da bi se sve to desilo potrebna je dobra koordinacija između svih državnih organa, uključujući i Narodnu banku. To su sve stvari koje predstavljaju jedan veliki problem. Niko od nas ne želi da država bude jedini investitor u građevinskom sektoru, ali u godinama krize, kada su svi oprezni, kada se svi povlače, kada nema tražnje za stanovima, kada nema privatnih investicija, kada se malo grade fabrike, kada uopšte postoji generalno jedan nizak potencijal rasta, država mora da uskoči i da pomaže građevinskoj operativi jer će ona nestati.

Što se tiče nekog malo šireg izveštaja za koji nisam rekao u svom prvobitnom govoru, mislim da je korektno reći da u ovom trenutku od 250 gradilišta koja smo započeli, otvoreno je 197 njih, 53 nažalost još uvek nije otvoreno. Tu vidim veliki problem u funkcionalnosti lokalnih samouprava koje usput biraju projekte. Na ovaj način hoću da vam odgovorim na to pitanje. Mi kao Vlada Republike Srbije se nismo mešali u izbor projekata koji dolaze kao predlozi sa lokalnog nivoa. Dakle, bazen u Babušnici je bio predlog Babušnice, a ne Vlade Republike Srbije. Akvapartk u Sokobanji je bio izbor Sokobanje, a ne Vlade Republike Srbije. Mi verujemo lokalnim samoupravama kada kroz ovaj projekat pomoć hoće da završe nešto što je ruglo, što je betonski kostur ili je neka rupa koja je davno zaboravljena, milion puta otvarana, a nikad završavana. Verujem kada procene da to treba njihovim građanima, kada preuzmu političku odgovornost, na kraju krajeva, da opravdaju zbog čega u siromašnim uslovima u kojima nema elementarne infrastrukture oni grade takve stvari, dakle, verujemo da je to upravo ono što treba toj lokalnoj samoupravi i ne ulazimo u to. Sve su ovo projekti koji angažuju veliki broj domaćih radnika, koji angažuju korišćenje domaćih materijala. Sve su ovo projekti koji sveukupno mogu da pomognu građevinskoj industriji.

Dakle, mi u izbor projekata nismo ulazili. Od negde 325 projekata koji su predloženi Vladi, odabrano je 250. Ono što se gledalo jeste da postoji podjednaka regionalna zastupljenost, da što je veći broj opština i gradova budu uključeni u ovaj projekat. Mislim da je, barem što se tiče korektnosti, odnosno načina na koji su projekti birani, mislim da smo postigli maksimalni mogući rezultat.

Još uvek nije otvoreno 53 gradilišta, ali ono što je činjenica i što nas ne raduje i zbog čega verujemo da će ovaj zakon nastaviti da daje efekte i u sledećoj godini jeste što je do sada plasirano samo osam milijardi dinara preko projekta pomoći, preko ovih 250 projekata. Ostalo je još 10 milijardi da se plasira. Sledeća godina će biti godina u kojoj će 10 milijardi biti plasirano u pomoć građevini upravo kroz završetak projekata koji su započeti u ovoj godini. Iz tog razloga mi nismo u budžetu, koji ćete raspravljati sledeće nedelje, predvideli dodatna sredstva što se tiče ovog projekta, nego ćemo to obezbediti preko drugih projekata o kojima ću pričati malo kasnije.

Ono što je takođe problem, jeste što gotovo 100 ovih projekata koji su sada kao otvorena gradilišta su otvorena tek pre nekoliko meseci. Bilo je potrebno godinu dana, bez obzira na brzu proceduru, bez obzira na vrlo jasnu dinamiku da se uopšte ugovore ti poslovi i da građevinci izađu na gradilišta. To je ono što je definitivno problem kod nas, a to je jedna hronična neefikasnost donosioca odluka na različitim nivoima, koji kada imaju sve što im je neophodno, obezbeđena sredstva, zakon koji im obezbeđuje brzu dinamiku sprovođenja javne nabavke, uz poštovanje transparentnosti, potpune konkurentnosti, nisu u stanju da građevince uvedu u rad gotovo godinu dana.

To je nešto što nama takođe služi za analizu, jer, opet ponavljam, to sam rekao u jednoj rečenici u uvodnom izlaganju, ovaj modela ugovaranja poslova, kada je u pitanju građevina, koji podrazumeva direktno pregovaranje sa najmanje 10 ponuđača koje pozovete, tri sa teritorije lokalne samouprave na čijoj se teritoriji građevinski projekat izvodi, sedam sa teritorije Republike Srbije je doveo do ozbiljne konkurencije u ugovaranju tih poslova, je doveo do toga da se cene maksimalno snize u odnosu na premer i predračun radova, je negde kažem prosek je gotovo 20%, što je fantastična stvar koja je postignuta, do jedne vrlo jasne transparentnosti, u kojoj kompanije nemaju razloga i mogućnosti da se dogovaraju međusobno, jer svakoj treba posao i svaka hoće da dobije posao po bilo kojoj ceni, samo da izvede svoje radnike na gradilišta.

Ono što se očigledno pokazuje kao problem i dalje, jeste što bez obzira na sve to ne možemo da postignemo efikasnost koju smo planirali i to je nešto o čemu vodimo računa i o čemu hoćemo da razgovaramo za budućnost.

Dobra stvar o kojoj pričam jeste da je po meni to sistemsko rešenje za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, jer je prethodni model po kome su ugovarani građevinski radovi dovodio do toga i pričao sam o tome u junu prošle godine da se u Srbiji izvodi jedna potpuno nova poslovna grana tzv. uništivača tendera, koji se javljaju na tenderima, koji podnesu žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača, koja je pretrpana žalbama, koja to ne može da reši u rokovima koji su po nekad i godinu dana i koji se potom sa onim investitorima i onim koji su realno dobili posao jer su imali zaista korektnu cenu, pregovaraju i razgovaraju da im se plati i da se povuku iz postupka.

To se u građevini dešavalo gotovo svakodnevno. To su bili problemi zbog kojih mi po godinu dana nismo mogli, i kada sve imamo obezbeđeno, da uđemo u realizaciju projekta. Upravo ovaj zakon je to sprečio. Ovaj zakon je obezbedio da dobijete korektne cene u jednoj korektnoj tržišnoj utakmici, da ih dobijete u rokovima koji su primereni da biste mogli da izvedete građevince što je pre moguće na gradilišta.

Za sam kraj, hvala vam. Nisam znao, sada sam pogledao veb sajt Građevinske direkcije. Stoji adresa. Promenili su. Da li su promenili zahvaljujući vama ili su promenili inače. U svakom slučaju, vi tu otvarate jedan problem. Sada možemo o tome da pričamo. Ja da sam na njihovom mestu ne bih platio za promenu sajta. Kada pogledate kako je prošla Skupština Republike Srbije ili moje ministarstvo, kada su naručivani alati za modernizaciju Uprave, za vođenje politika na način na koji se to radi u bilo kojoj zemlji Evrope i kada to izađe u javnost koliko košta, pa kada prođete kroz medijsku harangu, jer ljudi ne razumeju veb portali, šta su veb sajtovi, koliko to košta, čemu to služi. To deluje kao ogroman novac. Onda zaista dođete u situaciju da kažete – što bih trošio, zašto bih prolazio kroz to, kada to prvo javnost ne razume, a kao drugo – šta to meni donosi?

Verujem da je upravo to razlog zbog čega ne samo ovaj, nego većina portala i sajtova države u ovom trenutku ne koštaju ništa. Uradi neki student za 100 evra, jer neće bilo koji donosilac odluka da prolazi kroz vrstu kritika koja je potpuno neopravdana, potpuno nekorektna. Dovodi ga u situaciju da se on prikaže korumptivnim lopovom, a u suštini je samo hteo da uradi dobru stvar.

Razgovaraću sa njima. Verujem da taj veb portal koji ste vi opisali, kako bi trebao da izgleda, košta mnogo para za javnost danas i za situaciju u kojoj se nalazimo. Verovatno je upravo to razlog zbog čega i oni neće da menjaju veb sajt, kao što to neće da uradi celokupna državna uprava. Meni je žao zbog toga.

Odmah da vam kažem, svaki put kada postoji potreba, moje ministarstvo nema problem da to uradi, zato što mi verujemo da je jedini put i jedina mogućnost da unapredimo rad u ovoj državi upravo da je kompjuterski opismenimo. Da je borba protiv korupcije jedino moguća ukoliko imamo mogućnost da korišćenjem interneta učinimo ceo sistem transparentnim.

Da vam kažem nešto, mi smo uveli prvi, mi smo promenili postupak javnih nabavki, kada su u pitanju javne nabavke male vrednosti, koristeći internet i postigli već sad ogromne rezultate. Nemoguće je da neko sada uzima novac. Mi smo uveli prvi put na internetu da svako ko primeti korupciju u ministarstvu, hoće da prijavi bilo koga od inspektora na terenu, do ministra, do zaposlenog u ministarstvu, to može da uradi i to je vest koja se automatski objavljuje na internetu. Nema šanse da se sakrije.

Mi pokušavamo da koristimo portale, da koristimo tu komunikaciju da bismo unapredili rad Uprave, ali za to nema razumevanja. Znam da ste takođe vi jedan izuzetno pismeni i informatički čovek, ali verujem da u ovome o čemu razgovaramo nas niko neće podržati ni razumeti, tako da se vratimo na temu.

Zakon o pomoći građevini je dobar zakona. On je pomogao građevinskoj operativi u teškim uslovima. On će pomoći u sledećoj godini.

Što se tiče budžeta, mi smo naveli istinu. Za sprovođenje ovog zakona u sledećoj godini neće biti potrebna budžetska sredstva. Ono što ćemo da uradimo u sledećoj godini, jeste što ćemo obezbediti jedan značajan deo sredstava za nastavak pomoći građevini, ali ćemo se sada fokusirati na energetsku efikasnosti u zgradarstvu, na izolaciju objekata, na promenu prozora i vrata, na modele koji će podrazumevati sufinansiranje toga, koji će podrazumevati finansiranje, odnosno subvencionisanje kamatne stope i koji će u nekim slučajevima kod socijalno ugroženih kategorija podrazumevati kompletno finansiranje od strane države, tokom sledeće godine, da bismo podstakli rast u proizvodnji izolacionih materijala, prozora, vrata, to su sve domaći proizvodi i da bismo sa druge strane stvorili model ponašanja naših građana u kojima shvataju da je energetska efikasnost u zgradarstvu u suštini investicija koja se isplati vrlo brzo, ali obezbeđuje dugoročno uštedu energije koja će na žalost sve više i više koštati u vremenima koja su pred nama. Zahvaljujem se na korektnoj debati i spreman sam da odgovorim na sva druga pitanja.

Narodni poslanik Bojan Đurić, dva minuta replike.

Mnogo ste tema otvorili, ministre.

Prvo oko ove informatike, da tako kažem. Otišli smo na jednu možda pogrešnu stranu, ali vaš komentar je vrlo važan i zato želim da ga iskoristim za nešto drugo. Mi smo ovde juče slušali od ministra Markovića kako niko normalan u ovoj zemlji neće izabrati skuplju ponudu za neki posao, iako misli da je realnija, bolja.

Danas kažete da većina službenika, funkcionera u državnim institucijama ne želi da obavi neki posao koji je verovatno neophodan ili opravdan, zbog toga što očekuje negativnu reakciju javnosti. To je strašna poruka. To je apsolutno nedopustivo. Najveće je pitanje – ko je kreirao takvu atmosferu u ovoj zemlji?

Bojim se da je za to odgovorna vaša vlada i vaš predsednik Republike, koji godinama vode demagoške kampanje u javnosti, godinama traže pre svega krivce među državnim službenicima i nižim funkcionerima za različite modele korupcije, godinama prete kako će se nešto desiti i tako se u javnosti stvorila slika. Godinama je takva slika stvarana o ovom parlamentu.

Taj problem sa cenom sajta Narodne skupštine građana nisu stekli utisak da se tu trošilo samo od sebe, nego im se godinama serviraju priče o cenama u restoranu, o cenama ćevapa, o količini potrošenog papira, o bonovima za gorivo, da se ne bi isto to pričalo o Vladi. Zbog toga to nije dovoljno dobro opravdanje, bez obzira da li ste se vidi vašem ministarstvu drugačije ponašali.

O tome kakve su javne nabavke možemo da pričamo možda i drugom prilikom, šta rade ministarstva, pa i vaše, kada nabavljaju recimo uslugu komunikacije sa javnošću i obaveštavanje javnosti, da li su tu uvek u pitanju jedne te iste agencije, da li je u pitanju recimo agencija iz Krunske ulice, koja nema čak ni svoj veb sajt, a bavi se obaveštavanjem javnosti itd.

Postoje izveštaji državnih organa koji o tome govore, ali nisam želeo da ovu raspravu pretvorim u takvu vrstu komunikacije.

Samo još jedna stvar, nemam mnogo vremena, rekli ste da država nije efikasna i da postoji uvek neefikasnost. O tome vam i govorim. Država će uvek biti neefikasna …

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

… kada god odlučuje i na kom god nivou, a što se tiče projekata širom Srbije, to su ipak projekti u zemlji u kojoj vi imate 100 gradonačelnika. Ipak imate neki uticaj na to.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o dva zakona koja su predložena po hitnom postupku. Za SRS je neprihvatljivo da ovakve zakone koji imaju perspektivu, iz obrazloženja ovih zakona vidimo da je široka lepeza pozitivnih i podsticajnih mera i neprihvatljivo je da to usvajamo zadnje dane kalendarske i budžetske godine i da navrat nanos donosimo određene stvari, a znamo u praksi da to izaziva određene probleme.

Kada govorimo o podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji, u uslovima ekonomske krize, iz obrazloženja ministra smo videli da je građevinska industrija spašena i stvoreni su preduslovi za normalan rad i funkcionisanje građevinske industrije.

Ako je to tačno, onda je to dobro. Međutim, ekonomski i finansijski pokazatelji i upravno-administrativni pokazatelji govore da to ne stoji baš tako. Zašto ne stoji? Zbog toga što mi u građevinskoj industriji imamo nivo zaposlenosti koji je iz godine u godinu sve manji i manji. Prema pokazateljima, recimo, pre 2000. godine imali smo blizu 300 hiljada zaposlenih radnika, 2005. godine 250 hiljada, 2008. godine 125 hiljada, sad trenutno 70-tak, 2010. godine 73-74 hiljade, sada verovatno, ispod 70 hiljada. Vidite vi sada taj pad u pogledu zaposlenosti, što jasno govori da nešto ne štima. Nešto se mora napraviti od strane države da se zaustavi ovaj negativan tok.

Kada govorimo o nivou proizvodnje u oblasti građevinske industrije i one primarne proizvodnje izgradnje stanova, privrednih objekata itd. takođe vidimo ogroman pad. Kod izgradnje stanova je neverovatan pad, otprilike, 90% od onoga nivoa koji je bio pre ove krize, samo iznosim neke stavove. Često sam iznosio te stavove ovde i sa aspekta SRS ukazivao i tražio hitnu intervenciju države u pogledu zaustavljanja tog negativnog toka.

Godine 2008. imali smo 19 hiljada i 800 izgrađenih stanova i useljenih stanova, 2009. godine ispod četiri hiljade, 2010. godine dve i po hiljade. Ove godine, s obzirom na broj izdatih građevinskih dozvola, najverovatnije negde između hiljadu i hiljadu i po. Ako uspete završiti Stepu Stepanović iduće godine, onda možemo očekivati neki porast, ali ako napravimo komparaciju od 2008. - 2011. godine, onda vidimo da je to na nivou sedam, osam do deset posto od onoga što je bilo 2008. godine. To je blisko, to je tu. Za tri godine imamo takav pad. Deset posto od onoga što je bilo 2008. godine.

Šta je trebao da donese Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize? Kaže – ciljevi ovog zakona su prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize, podsticanje razvoja upošljavanja domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovog sektora, podsticanje razvoja zapošljavanja domaćih preduzeća, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji.

Da li je jedan od ovih postavljenih ciljeva do kraja izvršen? Nije. Da li je delimično izvršen? Samo delimično. Poneki procenat od ovoga što je zacrtano, to je napravljeno i to je stvarna istina. Stvarni pokazatelji u oblasti građevinske industrije govore da nije zaustavljen trend pada. Imamo i dalje pad i to ogroman pad.

Odbor za industriju Narodne skupštine Republike Srbije je u više navrata razgovarao sa predstavnicima Unije poslodavaca, Privredne komore, Sindikata u oblasti građevinarstva, pokušavajući da sagledaju aktuelne probleme i tražeći izlaze iz svega ovoga.

Šta su nam predlagali, šta su predlagali državnim organima, a i mi smo jedan od državnih organa? Pozivali smo predstavnike ministarstva i tražili zajednička rešenja. Prva stvar je pokušati naći posao. To je prvi zadatak države, naći posao. Država ne sme finansirati proizvodnju i izgradnju građevinskih objekata. Ne sme. Ni jedna evropska zemlja, ni jedna savremena zemlja to ne radi. Stvaraju klimu na razne načine raznim merama – ekonomske prirode, privredne prirode, finansijske prirode, fiskalne prirode, oslobađajući od plaćanja određenih naknada, taksi i obaveza i raznih drugih davanja koja su teret građevinske industrije. To je sklop mera koji je neophodan da bi se zaustavili ovi trendovi.

Nadalje, inicijativa od strane asocijacija koje rade u ovoj oblasti su bile – ukinite PDV na fakturisanje, ubacite na uplaćeno, naplaćeno. Inicijativa postoji ne samo od ove grane, postoji i od drugih grana, ali tu nema pomaka. Građevinsko preduzeće koje završi objekat, tog trenutka državi izmiri sve ono što je, mora da fakturiše. Kada će naplatiti, to je pitanje. Mi nemamo adekvatnu zakonsku regulativu koja obavezuje kupca da izmiri tu obavezu u roku od 15, 30, 60, 90 dana. Kada se plaća? Prosek je 128 – 130 dana.

To preduzeće, taj privredni subjekat koji je završio i koji je uložio, na koji način je uložio? Uložio je, kroz zaduženje. Nemamo mi prirodnu akumulaciju da iz te akumulacije gradimo i stvaramo. Mi se zadužujemo. Ta preduzeća i ti privredni subjekti odlaze u banku gde plaćaju ogromne kamate, između ostalog, plaćaju i državi PDV i druge poreze i doprinose, jer radnici moraju biti isplaćeni, razni dobavljači građevinskog materijala i vršioci određenih usluga moraju biti plaćeni. Kada će građevinski subjekt biti naplaćen i kada će izvršiti realizaciju i dovesti do kraja taj građevinski posao, to je pitanje.

Oni kažu – ukinite nam PDV. Kada naplatimo, nije problem platiti. Kada ćemo platiti i izmirićemo poreske obaveze, ali tu pomaka nema. Jako je mnogo inicijativa koje su ostale bez pomaka.

Predložili ste zakon i usvojen je Zakon o podsticanju u oblasti građevinske industrije sa vrlo jasnim ciljevima – prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize. Ne prevazilazi se na taj način kroz ovaj zakon - podsticaj, razvoj i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovog sektora.

Od 2008. godine, kada je ozbiljno zazvonilo u ovoj oblasti, ukinuto je pet hiljada preduzeća. U građevinskoj industriji i ovoj grani je 50 hiljada radnika manje. Da li smo zaustavili te negativne tokove? Da li smo na ovaj način omogućili upošljavanje? Nismo.

Ministre, vi kažete da kroz jedno radno mesto u građevinskoj industriji se automatski otvaraju četiri radna mesta, da je država sklopom i nizom mera ekonomske, finansijske, fiskalne prirode podsticala zapošljavanje. Ne izgradnju stanova, to što vi radite kroz ovaj zakon. Treba podsticati mala i srednja preduzeća.

Vi ste ušli u Fond za razvoj. Kako? Menjali ste zakon da bi preko Fonda za razvoj iščupali akumulaciju za razvoj. Umesto da ste kroz Fond za razvoj, ono što je funkcija Fonda za razvoj, finansirali mala i srednja preduzeća u oblasti građevinske industrije. Tu je zadatak. Taj fond deluje od 2002. godine i tako je radio. Vi ste menjali Zakon o Fondu za razvoj da bi omogućili i iščupali akumulaciju, zato što tamo postoji akumulacija. Rekli ste osim milijardu i ove godine, a deset milijardi iduće godine. To nije sporno, mi ćemo dobiti stanove. Zaposlićemo deo građevinske industrije, ali šta ćemo učiniti 2014, 2015. godine itd?

Kada govorimo o oročenosti ovog zakona, ovo što ste napisali u analizi efekata, pa kažete – prevazilaženje negativnih efekata, podsticanje, razvoj i upošljavanje domaćih preduzeća, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti uz mogućnost otvaranja novih radnih mesta, podsticanje privrednog razvoja, rešavanje trenutne prezaduženosti, očuvanje resursa građevinskih preduzeća, povećanje finansijske discipline, itd.

Zašto to oročavamo? Zašto to samo godinu dana? Ako su efekti ovog zakona pozitivni, neka ide na hiljadu godina. Neka ovaj zakon važi do 3012. godine. Zašto bi mi to zaustavili? Sve ono što ovde napišete, mora odgovarati stvarnosti. Očito da stvarnost je ono što je ovde napisano je u koliziji i zbog toga izvlačimo takve zaključke. Kada vam kažem da na hiljadu godina oročimo ovaj zakon prirodno je i normalno, da ako su takvi efekti i ako su tako postavljeni ciljevi, imamo stvarnost i takvu, koja je prosperitetna zašto bi mi oročavali ovaj zakon?

Očito je da tu imamo probleme. Prvo, zakon o kontroli državne pomoći koji stupa na snagu 1. januara 2012. godine onemogućava ovakav način finansiranja. Ne možete tako i nećete moći tako, nadalje. Zakon o računovodstvu, Zakon o budžetskom sistemu takođe vam onemogućava da vi podstičete na ovaj način. Vi postajete, odnosno država postaje, lokalna samouprava postaje privredni subjekt. Nije smisao, nije zakonska intencija takva da omogućava državi da ona gradi, da ona stvara.

Negativna je situacija oko privatizacije u oblasti građevinske industrije. Znate i sami koliko ste imali sastanaka sa Nibens grupom itd, jedna suluda privatizacija u ovoj branši. Građevinska industrija u Republici Srbiji je uvek imala pozitivne rezultate. Radilo se na svim svetskim tržištima, sa dobitkom itd. I dan danas naplaćujemo određene usluge koje su obavljane pre ratova na Balkanu, pre 90-ih godina. Između ostalog i ovo što ide sa Irakom, određeni aranžmani, i sa Rusijom itd. pokazuje da smo imali pravu građevinsku industriju. Sad je kroz privatizaciju ona uništena. Ali, dan danas imamo te radnike. Te radnike treba organizovati. I danas imate otvorena tržišta, građevinska tržišta i Rusije i Ukrajine i Beolorusije, pa i u Evropi i u Aziji i u Africi, samo neko mora da stane iza njih. Ko može da stane? Samo država. Samo državnom aktivnošću možemo unaprediti građevinsku industriju, ali je to sklop mera o kojima govorim.

Ekonomski tim SRS priprema jedan ekonomski program, između ostalog smo se bavili i ovom problematikom, dobićete to da vam pomognem, jer očito je da ovo što je sad trenutno aktuelno ne zadovoljava potrebe ovoga trenutka i nećemo sutra imati ni ovo što danas imamo, jer ovi negativni tokovi su pogubni. Kada govorimo o stranim tržištima imamo ekonomske predstavnike u našim ambasadama. Zašto se oni izbegavaju?

Privatna preduzeća, lično sam razgovarao u nekim situacijama, dobijaju ozbiljne ponude iz Rusije. Rusija je ogromno tržište. Privatnici odlaze na ta tržišta, neorganizovano, onoliko koliko može, dvadesetak, pedesetak, osamdesetak radnika itd. Tvrdim da možemo na hiljade, na stotine hiljada radnika odvesti tamo.

Bio sam u Petrovgradu pre godinu i po dana kada sam dobio informaciju od strane radnika koji rade tamo, milion ljudi radi u Petrovgradu, stranih radnika, ne samo u građevinarstvu, nego i u drugim delatnostima. Zašto mi tamo nemamo naša preduzeća? Zašto nemamo građevinske preduzimače koji odlaze tamo, odvode u organizaciji države, pod kontrolom države i uz garanciju države, jer ne može se ni jedan spoljno trgovinski posao u oblasti građevinarstva završiti bez garancije države. To nam mora biti jasno. Garant uvek mora biti država koja će dati sve bonitetne prednosti onome koga ona tamo šalje, ali država mora iza njega stati, bez toga ne ide.

Drugi zakon o kome želim da govorim u nekoliko rečenica, s obzirom na vreme, opet ću se malo osvrnuti na ovo što ste pisali, razlog za donošenje ovog zakona je da se reše mnogobrojni zahtevi za otkup stanova, odnosno promenom načina plaćanja. Postoje mnogobrojni zahtevi, to je činjenica, ali ovim zakonom se ne menjaju uslovi i način plaćanja. Dalje ističete kako podnosioci zahteva ne bi pretrpeli štetu zbog nemogućnosti obračuna otkupne cene stana do čega je došlo usled toga što je Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine kao meru inflacije, više ne objavljuje podatke o cenama na malo, već podatke o potrošačkim cenama, prestao je sa objavljivanjem podataka o zaradama u privredi republike.

Pitam vas – zašto ovaj zakon nije došao 1. januara 2011. godine, kao što su došli Zakon o budžetu u decembru 2010. godine, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o duvanu, zakon koji je takođe imao određene ekonomske kategorije i finansijske kategorije koje se definišu i ovim zakonom.

U tim zakonima kojih je, koliko sam ja mogao nabrojati, ukupno devet, koji imaju određenu pravnu kategoriju koja se zove – potrošačke cene, to je neka stara pravna kategorija koja se sada zamenjuje – indeksom potrošačkih cena. U tih devet zakona, neke sam pobrojao, a ima ih ukupno devet, nemam vremena sada da ih nabrajam, išli ste u zamenu. Umesto cena na malo stavljali ste indeks potrošačkih cena. To je zakonska regulativa predviđena Zakonom o klasifikaciji delatnosti i uredbom koja je doneta na osnovu toga.

Zašto sada u ovom zakonu stavljate samo potrošačke cene? Ako ste u devet zakona stavili indeks potrošačkih cena, primereno je, normalno, uobičajeno normirati to shodno zakonskoj odredbi. Zašto ste izbacili indeks? Zašto neujednačeno normirate? Imate priliku pa ispravite ovo, premda smo mi u amandmanima išli sa potpuno drugom, finansijskom kategorijom u svih devet zakona smo tražili potpunu drugu finansijsku kategoriju.

Indeks potrošačkih cena je trgovačka kategorija. Ona održava određenu sferu u oblasti trgovine, ne u oblasti finansija. Daleko je adekvatnije ono što smo mi rekli, ali već kad normirate, morali ste normirati onako kako ste normirali u devet prethodnih. Očito je da svako ministarstvo radi za sebe. Nema jedan zajednički organ koji će objediniti sve to i kreirati onu politiku koja će odgovarati pravnom sistemu Republike Srbije.

Kada govorimo o stanovanju, zakon je još iz devedesetih godina. On je pomalo prevaziđen. Kad kažem pomalo, znači da ga moramo osavremeniti, dati potpuno nove uslove, načine obračuna, jer postoji interes i zahtevi za otkup stanova, da vidimo šta su te ekonomske kategorije, šta su finansijske kategorije u otkupu stanova. Da li to odgovara trenutku, da li je 1992, 1993, 1995, 2000, 2011, 2012, da li je to isti osnov, da li finansijska kategorija i finansijski iznos koji je bio 1991. godine odgovara iznosu iz 2000, 2012. godine itd? Vi to morate ovde, ne na ovaj način, okrnjen zakon sa ukupno tri člana – evo, hitno ćemo to sada, po hitnom postupku itd, a hitni postupak je trebalo da bude već u januaru, odnosno da je ministarstvo prvog, drugog, trećeg radnog dana izbacilo. U pravnom normiranju morali ste primeniti, da bi olakšali nama rad, da bi smanjili troškove ove skupštine, danas ćemo izgubiti zbog ovog zakona jedan dan, još ćemo u pojedinostima razgovarati o ovome, ovo je 10 zakon koji istu materiju reguliše. To ste mogli regulisati jednim zakonom i reći – u svim zakonima u kojima se spominje to i to, umesto reči te i te upotrebljavaće se reč ta i ta. To je uobičajeno pravno normiranje, bez obzira što u praksi nudite ovo što ste nudili.

Loše je stanje takođe i u ovoj oblasti. Zašto je loše? Zato što su otkupljeni stanovi po raznim aršinima, deljeni su po raznim aršinima. Nemam vremena da govorim podatke koliko su predstavnici komisija još u periodu savezne države delili itd. Znajući za rat, hrvatski kadrovi, crnogorski kadrovi, bosanski kadrovi, slovenački kadrovi, otkupili su ogroman broj stanova, preprodavali, trgovali, radili šta su hteli. Ista situacija se desila posle razvijanja SRJ, državne zajednice itd. Iz medija možemo saznati, na stotine stanova je dodeljivano i otkupljivano u poslednjem trenutku kada su se rešavala ta razdruživanja, jedna, druga, treća itd.

(Predsedavajuća: 20 minuta.)

Hvala.