Zahvaljujem.
Što se tiče državne pomoći, ne mogu da govorim u ime Ministarstva ekonomije. Mi redovno prijavljujemo, od kad postoji obaveza, svaki novac poreskih obveznika koji se tretira kao državna pomoć. Za ostale ne mogu da garantujem. Ono što znam, jeste za mene. Što se tiče pitanja vezanog za subvenciju, odnosno subvencionisanje privrede, postoji apsolutno evidencija, recimo, za 2011. godinu, kome je, kada i koliko para dato. Što se tiče subvencionisane prodaje i traktora i autobusa i građevinskih mašina i vagonogradnje, taj novac ide firmama. Mi kao Vlada ili kao ministarstvo dajemo novac za razliku u ceni, subvencionišemo prodaju, a svaka od tih fabrika koja prima, ako mogu da kažem, pomoć, odnosno tu vrstu podsticaja ili subvencija, mora da opravda to konkretno, da li je napravila traktore, kamione, autobuse, vagone, da li je remontovana lokomotiva itd. U smislu pomoći industriji vagonogradnje, da li je neka fabrika vagona u Srbiji napravila vagon, prvo nam oni kažu, a onda nam Železnica Srbije kaže – da, primili smo vagon tog i tog serijskog broja itd.
Što se tiče, opet se vraćam na registar podsticaj i mera, ne znam zašto to nije ranije urađeno. Ne znam, ali ono što mogu da znam, ono što znam i što mogu da vam kažem, jeste da je, na kraju krajeva, bolje ikada nego nikada. Bilo je nekih drugih prioriteta. Ono što je važno jeste da treba reći da li je to dobra mera ili nije dobra mera. Da li je to korak u dobrom pravcu, u pravom pravcu ili nije? Mi možemo stalno da se vraćamo na 2001. godinu, nisam čuo ko je taj gospodin za kog ste rekli, Živković, ili na 1998, 1999. godinu, bilo je tu u raznoraznim vladama raznoraznih pogrešnih poteza. Jeste mnogo lako, iz svog iskustva mogu da kažem, biti general posle bitke, pa reći – to je trebalo drugačije uraditi. Slažem se sa vama, neke stvari je trebalo ranije, neke stvari nije ni trebalo raditi, ali ono što mogu da kažem jeste sada. Treba da kažemo da li je taj konkretan, jer o tome govorimo, registar podsticaja mera dobar ili nije, da li je potreban ovoj državi, narodu, poreskim obveznicima, kako god hoćete, ili nije. Ja mislim da jeste.
Naravno da sada imate podatke o tome koje ministarstvo koliko para daje na subvencije, kome idu, ali ovo je ideja registra podsticaja mera da to bude objedinjeno na jednom mestu i da umesto da sada sabiramo, ako mogu da kažem tako, podsticaje sa ne znam koliko adresa, pa onda efekte itd, da to bude objedinjeno. Ali, opet se vraćam, mislim da to ni na koji način ne umanjuje prvo suštinu funkcionisanja i postojanja Agencije za privredne registre kao agencije i njenu efikasnost i način vođenja poslova, upravljanja registrima i pružanja usluga, pogotovo sa aspekta troškova, odnosno ekonomske efikasnosti, ako mogu da kažem. Hvala.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Gospodine Ćiriću, niti ste vi neko nov ko je u Vladi došao sada sa rekonstrukcijom ovom u martu mesecu, ova prešminkana vlada, niti ste neko ko nije znao i ko nije čuo upozorenja koja su dolazila sa ove strane da treba uvesti kontrolu efikasnosti sredstava koje idu kroz subvencije.
Samo ću jednu rečenicu reći. Bila sam ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju, to se tada tako zvalo, od 24. marta 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Niti se prodala savezna ustanova "Borba", odnosno ostalo ono što se zove "Novosti", pa posle bilo problematično, niti je Beočinsku fabriku cementa, Novi Popovac, ono što je bio Kosjerić kao cementara, niti bilo koje privatizovano preduzeće ostalo iza mene kao problematično, kao prodato, a nije trebalo, ili kao sporno, ni "Politika", ni glasila, ni strateške delatnosti, niti bilo koji od postupaka koji sam vodila.
Znate zašto? Zato što meni saradnici jesu pomagali, ali mi nisu nalagali šta treba da radim. Bavila sam se svojim poslom. Ponosna sam na taj period. Ponosna i na svoje tadašnje nalogodavce koji nikada slovima i brojevima nisu od mene tražili da ikome išta pomogne, sem objašnjenja, mimo zakona koji su važili. Da, gospodina Šešelja. Znači, ni Nikolića, ni Šešelja, ni bilo koga. Bilo je – Jorgovanka, znaš ti, uradi kako misliš da treba i kako je po zakonu. Radila i iza mene ostali svetli tragovi i dobri ljudski odnosi. Zato imam pravo da vam kažem.
Ali, šta imam prava posebno da vam kažem? Zašto ne slušate na vreme kada vam se kaže – ovo što malo ima, gledajte kako trošite? Godine 2009. dajete beskamatni kredit firmi "Lipeks", 0% kamata preko fonda. Dvanaest meseci grejs period. Slušajte, vi ste ekonomista. Nema iznosa. Nema bitnog elementa. U čemu je značaj tog preduzeća? Lizing kuća koja omogućava nabavku traktora, automobila i kamiona. Slušajte sada! Fond prenosi iznos kamate lizing kući unapred za svaku godinu ukupan iznos, na iznos dinarske protivvrednosti finansijskog lizinga po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate kamate za tu godinu.
Da li su građani ikada igde imali ovakve uslove? Ko ne bi poslao pod ovim uslovima? Dobiješ beskamatni kredit, imaš siguran posao, deo kamate ti daju unapred na godišnjem nivou, pretvoriš novac u evre, dinar dodatno oslabi i na kraju godine onih 4% u dinarima, koje si imao kao obavezu, koliko vredi? Znači, ne pričam danas, ovo je Jorgovanka pričala i na konferenciji za štampu i ovde u Skupštini povodom rasprave o ovim organizacijama. To je ta bitna razlika između vas i nas, ne nas kao opozicije i vas kao vlasti, nego kao načina viđenja i vođenja države i ekonomisanja sredstvima.
Nije meni cilj da vi budete lično pametniji i bolji, normalno, želim da ja budem ta, ali mi je cilj da ne trošimo sredstva uludo, da ne punimo džepove onome kome ne treba, nego da omogućimo život najvećem broju građana, da on bude lakši i bolji. I za vas i za mene je razlika kada kažemo da građani žive bolje. Vi imate jednu ciljnu grupu, a ja želim da svi žive bolje. Mnogi su ovde osetili osvetu one srednje klase koja je trpela devedesetih godina.
Lično sam srećna što nemam nikakvu gnevnost, ni želju za osvetom nad onima koji su mi naneli zlo i ostavili me bez posla i dobijala otkaz i čuda su se dešavala. I živi smo i zdravi. Kažu zdrav čovek sve može da prebrodi, imam i onih koji više nisu živi koji tu nepravdu nisu mogli da podnesu. Ali, ne mogu ja na nekom ličnom gubitku da kažem – ja ću da ćutim, pa neću da vam kažem šta je dobro rešenje.
Upozoravamo vas sve vreme. Ne možete uredbama, gde vezujete lokalnu upravu, Agenciju za strana ulaganja, lokalni nivo gde su vaši predsednici opština, da držite u krugu, jer to jednog dana pukne. Neuspešna Agencija za mala i srednja preduzeća, vi je pretvorite u Agenciju za regionalni razvoj. Ljudi, nemojmo tako. Kako ćete vi od nekog da tražite odgovornost kada je Vlada sada napravila milijardu i 400, nešto što se zove nedopustivu zloupotrebu sredstava namerno odugovlačeći sa postupkom potpisivanja ugovora za neuslovnu zgradu "Aeroinženjering", 2010. je budžet donet, februara meseca donet zaključak, u junu mesecu potpisan ugovor sa Direkcijom, nabavka početa 3. novembra. Kasno je, moramo pregovarački postupak. Šest meseci svi obveznici javnih nabavki nisu napravili te nepravilnosti. Koga ćete vi da ganjate i uvodite u red kad vi kao država, kao vlast koja treba da vodi i predvodi, pa da je slede građani, kad sve to vreme pričamo, upozoravamo, molimo itd?
Pričate mi o seči propisa. Koliko puta sam ovde rekla – trudnice, porodilje, oštetili ste time što moraju da plaćaju porez i kada su na bolovanju. Pa, vi gledate da vam trudnice ne zloupotrebljavaju sredstva, gledate da na svim drugim mestima negde prištedite, sem onde gde imate najviše mogućnosti - specijalizovane usluge. Evo pročitah – Agencija za privatizaciju ponovo na budžetu. To je problem. Znači, nemam ja nikakav drugi razlog sem želje da kada kažem – građani i opšti interes, stvarno mislim na to. Stvarno na to mislim. Ostavite mi visok kriterijum kao odgovorno ponašanje da se prema njemu upravljam. Ne spustajte nivo odgovornosti jer će od vas svako moći da bude lako bolji.
Želela bih da se ovde namećemo po tome ko ima bolja rešenja, a ne da kažu – biramo između dva zla, pa koje je manje. To je moj cilj i to je motiv svih ovih amandmana, svog ovog ovolikog grada, nosim tri torbe, rame ću da odvalim zato što za sve o čemu sada pričam, imam dokument ovde kod sebe. Znate zašto? Nije neizvesna samo budućnost, nego i prošlost, ljudi vole da zaborave, a gospodin Žakata Liko i danas analizira razvoj onog što se zove finansijski kapitalizam u krizi, proriče kratku istoriju budućnosti. Iz te istorije, iz toga što se dogodilo daj da izvučemo dobre pouke, da ne ponavljamo greške, ako imamo i malo časti i pameti.
Htela sam da kažem – neću više da se javljam, pa ne smem. Šta znam, možda me opet isprovocira.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospođa Tabaković ima reč. Izvolite.

Molim vas, predsednice, vi ste jedna divna i nežna dama, ali ne zamerite, ubacili ste u petu pa vozite kao 220 na sat. Onaj član 2. smo malopre obrazlagali. Zašto smo napravili problem u tom amandmanu? Kad kažete – proizvodite bazu. Ne proizvodite svojim novcem, finansiraju vas građani javnim prihodima, rekla sam – specijalizovane usluge. Nigde u pravnoj teoriji ovo ne može da bude nešto što je samo vaš posao, a državni je posao i zato je trebalo da bude uprava. A, u ovom članu 4. mi smo dali primedbe na tarifu, koje donosi upravni odbor i tražimo da, u skladu sa Zakonom o javnim agencijama, vi gospodine Obradoviću ne dobijete neka nova ovlašćenja a tražite i za sistematizaciju i za naknade i zaista mislim da za sve, kao što smo vam u amandmanu i naveli, za postupke i radnje za koje se plaća naknada iz ovog člana ne plaća se adminstrativna taksa. Mora da se precizira. a visina naknade ne može da bude veća od visine administrativne takse propisane za takav postupak odnosno radnju. Priznao je gospodin Ćirić da vi, u stvari, preuzimate podatke i da ne radite neku novu kreativnost do te mere da bi vi mogli da određujete cenu tih naknada enormno i amandman je u tom smislu.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović i Srđan Spasojević.
Vlada je prihvatila amandman
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Malo vremena i od ovoga da potrošim. Mi smo na član 4. imali dva amandmana, koliko god da ja pričam u širokom zahvatu držim koncentraciju. Član 4. ste mi brzo pretrčali, ovaj drugi, gde smo tražili da ne može da vi državnim organima po svojoj volji dostavljate ili ne dostavljate podatke. Kažem ne može da bude – može. Morate da imate tu obavezu, to su vama roditelji, osnivači. Ne može to tako da funkcioniše.
U članu 6. smo mi tražili da se taj član 6. jednostavno izbriše zato što imenovanje stručnih savetodavnih tela za strateška, razvojna i metodološka pitanja iz redova priznatih domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koji se tiču poslova agencije, jeste nešto što je najrastegljivije. Ko to daje nekome tu licencu? Samo neko ko je blizak politici ima mogućnost da ode na savetovanje, da ima prijavljen rad, da bude priznat kao neko koga ćete vi na ovaj način da uvažite. To već jeste, na neki način, sužavanje kruga najboljih ljudi koji, ako imaju imalo svoj stav ili svoju kičmu, ne mogu lako uz politiku i političare da dođu u krug ovih koje ćete uvažavati kao stručna tela.
Molim vas da tu stvarno generalno poradimo svi, da ne budu stručni oni koji su poslušni. Lojalnost je potrebna u smislu timskog rada a ne lojalnost da nam neko da za pravo i svoj stručni, licencirani priznati ugled stavi u službu nečeg što je trenutna želja direktora bilo koje organizacije.

Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što ministar nije trenutno tu, možda će da čuje, u ime SRS bih rekao da je zadivljujuća politička ležernost sa kojom danas gospodin Ćirić sa nama razgovara. Ta politička ležernost, posle haosa, javašluka i ekonomske destrukcije koju je iza sebe ostavio i on i svi njegovi stranački pripadnici koji 10 godina dominantno kontrolišu ekonomiju i fisklana kretanja u ovoj državi, poprilično je ležeran. Ne znam zašto.
Kada vam neko ko je ministar u Vladi i pripadnik stranke koja 10 godina učestvuje permanentno u vlasti, kaže – ne znam zašto nemamo registar podsticaja, ne znam ko bi mogao danas u Vladi ili od predstavnika vladajuće većine da nam kaže zašto mi to nemamo? Duboko sam uveren da bi svaki predstavnik Vlade, naročito iz stranke gospodina Ćirića, oprao ruke od toga. Ne znamo mi zašto to nemamo.
Srpska radikalna stranka smatra da i gospodin Ćirić i svi njegovi i partijski i koalicioni prijatelji i drugari znaju da registar tih podsticaja i mera vrlo tendenciozno do sada nije definisan, zato što su u velikoj meri i podsticaji i takve mere bili politički obojeni, bili politički inspirisani. Da je bilo registra, bilo bi mnogo više tragova kojima bi se ušlo u sve ono što danas predstavlja ekonomski poraz ove države.
I kada su subvencije, kad su podsticaji, kad su mere u pitanju, SRS vas samo podseća na jednu stvar: novac koji je davan za otvaranje radnih mesta, pojedinci su trošili na godišnje odmore i letovanja u inostranstvu. Zato nemamo registre. Zamislite da je sve registrovano i ušlo u papire, koliko njih bi danas bilo mimo tužilaštva i krivičnih postupaka?
Ali, duboko verujemo da i pored ovog problema da ćemo doći u situaciju da jednog dana sve to prečešljamo i vidimo šta se dešavalo. Pošto je neko rekao, mi ne znamo kako bi se ponašali kad bi bili na vlasti. Možda isto kao vi. SRS nema dileme, ponašali bi se dijamentralno drugačije od vas koji 10 godina haračite Srbijom. Verujemo da bi to u prvoj godini mandata dalo efekte.
Mi nećemo napadati Agenciju za privredne registre, ali vrlo dobro znate šta je stav SRS kada su u pitanju agencije. Mi smo protiv agencija, jer smatramo da su paradržavne institucije. Njih je preko 130. Šta kaže malopre gospodin Ćirić: "Ovo je jedna koja je napravila iskorak". Ova agencija nije uspešna zato što je agencija. Ovo telo, ova organizacija, ova institucija je drugačija od ostalih zbog prirode posla koji obavlja i nije ona postala uspešna i dobra agencija zato što je agencija, niti ste ih vi osnivali zato što je to dobra praksa koja se pokazala u Srbiji da vredi. To je evropska praksa, ali imate ministra koji sprovodi u Srbiji evropsku praksu, koji sedi u Vladi Republike Srbije i kaže vam da su agencije protivustavna kategorija. Stav ministra državne uprave je identičan stavu SRS, koja vam to govori godinama.
Ovo ne znači da treba da branite ovu agenciju od SRS. Bilo šta ili bilo ko, ko je u funkciji lakšeg funkcionisanja privrede, preduzetnika, privrednih subjekata, dobro došao je, kako god da se zove, ali od 130 agencija koje postoje, smisao svog postojanja opravdale su jedna ili dve. Objektivno se postavlja pitanje da li kao takve i treba u takvoj od organizacionoj formi da opstanu, jer ih naš Ustav ne predviđa.
Gospodin Ćirić je malopre govorio: Agencija za privatizaciju – 70%, 30% raskinutih ugovora. Cenim njegovu ležernost, ali je gospodin Ćirić trebalo da se pojavi prošle nedelje na jednom javnom slušanju koje je organizovao, umesto Odbor za privatizaciju, Odbor za predstavke i žalbe, pa da sa tom hrabrošću i kuraži izađe pred 150 ljudi, opljačkanih i poharanih po raznim postupcima privatizacije, pa da sa tom ležernošću izađe pred njih i da im kaže to što nama ovde priča, da vidimo koliko je sve to bilo uspešno. To su radile agencije, ali potpuno je drugačija priroda posla te agencije i ove agencije o kojoj mi danas govorimo. Onu agenciju je u velikoj meri inspirisala, formirala, trovala politika, kriminal, a ovde za to nema prostora. Kad govorimo o ovoj agenciji pozdravljamo što jedna procedura lakša, ali u suštinski neka kaže ministar koliko se na mesečnom, kvartalnom, godišnjem nivou više privrednih subjekata ugasi u Srbiji nego što se pokrene. To su odgovori o kojima on treba da priča. Da nam da odgovore da se ne hvali merama i podsticajima koji nikakav rezultat gotovo da nisu dali. Ne možemo tek tako više da varamo javnost i da obmanjujemo javnost.
Prosto, ne možemo pred građane moramo da izađemo sa podacima i sa činjenicama. To je ono što je naša stvarnost i zato smatram, da sve što više predložite pred poslanike nema nikakav smisao niti kredibilitet.
Pogledajte sad ovo, ovo je član na koji sam podneo naravno, u ime SRS član on reguliše, član 10, i nadležnosti člana od 10 nadležnosti direktora. Između ostalog nov predlog genijalaca iz Vlade jeste da, on može da imenuje stručna savetodavna tela za strateška razvojna i metedološka pitanja iz redova priznatih, domaćih i stranih, domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koje se tiču poslova agencije.
Sad pazite, SRS je ovde predložila da direktor može da imenuje stručna tela isključivo od domaćih stručnjaka iz ove oblasti. Vlada je to naravno odbila. Ali, sad slušajte ovu genijalno obrazloženje. Kaže – amandman se odbija iz razloga što se
predloženom formulacijom ne isključuje prednost domaćih stručnjaka. Nisam ovde imao nameru gospodine ministre da domaćim stručnjacima dajem prednost u odnosu na strane. Hteo sam da ovde isključimo strane stručnjake. Zato što smatram da Srbija ima dovoljno svoje pameti koju ste gurnuli u zapećak, baveći se sobom svojim poslovima i koalicionim odnosima.
Kaže – jer se pod međunarodnim stručnjacima podrazumevaju i međunarodno priznati domaći stručnjaci. Pa, ako je tako gospodine Ćiriću, što ste uopšteno naznačavali čiji stručnjaci, što onda ovde niste napisali da će stručna savetodavna tela za ta pitanja biti iz redova priznatih stručnjaka iz ove oblasti? Zašto vam je bilo potrebno da naznačite to domaćih i međunarodnih? Da biste mogli da i druge odnosno strane, tzv. strane stručnjake da gurate ovde na ugovore i da im plaćate. Takvu mogućnost hoćete da predvidite.
Vidite SRS smatra da ovo može da bude jedna šansa da država pokaže volju da u ovoj situaciji angažuje. Vidite, SRS smatra da ovo može da bude jedna dobra šansa da država pokaže volju, da u ovoj situaciji angažuje isključivo domaću pamet. Jer vi sami kažete da domaći mogu da budu međunarodno priznati. Što je sporno da budu samo domaći? Zašto gospodine Ćiriću ne možemo pare koje od budžeta ili naravno iz sopstvenih prihoda da trošite, trošimo na domaću pamet.
Za deset godina vaše vlasti, gospodine ministre, trend napuštanja ove države se nije zaustavio. Unapređen je, a vi finansirate tuđu pamet. Mi mislimo da je ovakvim prihvatanjem i ovakvim stavom država ne čini greh, nego pokazuje jednu vrlo interesantnu, jedan zdrav stav i opredeljenje, da prema toj domaćoj pameti ova država konačno pokaže brigu. Ako već hoćete da trošite pare, gospodine Ćiriću, školujte te ljude u inostranstvu da bi bili adekvatni stručnjaci ali ih obavežite, gospodine Ćiriću, da se za taj novac vrate i da služe svojoj državi. Da služe njenoj ekonomiji, njenom obrazovanju, njenom zdravstvu, njenoj poljoprivredi i svim segmentima našeg privrednog života. To je odgovoran nacionalan stav i nacionalno ponašanje, a ne da plaćamo belosvetske stručnjake ako su toliko vredni i pametni nek se prodaju na tržištu njihovih država.
Šta nas uveravate, da nemamo dovoljno domaće pameti? Imamo, gospodine Ćiriću, samo što vi ne želite da je vidite jer morate da dajete prednost onima koji vama gospodare poslednjih deset godina i poigravaju se sa vama. Tu morate da sačuvate i autoritet i identitet države i vas koji obavljate te funkcije. gospodine Ćiriću, država mora da zainteresuje ovaj narod da promeni svoj odnos prema njoj. To ne možete tako. To država mora onda kada se vi promenite, to mora da bude dvosmerno. Ne mogu da poštuju državu koja im ovako okreće leđa. Pokažite primer. SRS tako doživljava ovo. Dajte šansu da ovde budu samo domaći ljudi, domaći stručnjaci jer domaći stručnjaci mogu da budu i međunarodno priznati kako ste rekli.
Pogledajte šta ste mi u zadnjoj rečenici rekli. Kaže – neophodno je omogućiti agenciji da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake. Da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake.
Nećete prihvatiti i angažovati one koji nisu priznati, ali moraju da budu domaći, da su im tu lične karte, da im se tu plaća i da porez plaćaju tu, da ostaje novac tu. To je suština i to je smisao poruke. To nije greh i to je dobra odluka Vlade i to treba da prihvatite. Hvala.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 6. doda novi član 6a.
Izvinjavam se, gospodin Ćirić želi reč. Posle njega ima reč gospođa Tabaković.