Gospodin ministar.

Samo jedna stvar, kada se kaže zahtev, ne treba poseban zahtev, nego vi kada predajete samo štiklirate, što bi rekli, na registracionoj prijavi da ili ne. Znači, hoćete da vam se da potvrda ili ne. U tom smislu zahtev, da vi zahtevate da li hoćete. To je sve. Nema posebnog zahteva, da vi morate da dodatno idete na šalter, pa kažete – evo zahtev da mi izdate potvrdu, nego kada prijavljujete samo štiklirate da li hoćete ili nećete. Hvala.

Gospodin Spasojević ima reč.

Gospodine ministre, u obrazloženju ne prihvatanja ovog amandmana kaže se da se amandman odbija iz razloga što bi prihvatanje predloga obaveznog izdavanja potvrde o primljenoj prijavi bilo necelishodno i neekonomično ukoliko podnosilac prijave nema interes da poseduje takvu potvrdu u pisanoj formi.
Odakle vi stvarate pretpostavku? Dao sam vam jedan primer koji može da se desi. U nekom zakonu mora da postoji nekog imperativa, neke radnje onog ko daje neku takvu potvrdu. Zašto mi uopšte da napravimo pretpostavku i ukoliko malo mogućnosti postoji da dođe do nekog problema? Pa nije celishodno da neko ponovo dođe u Beograd da vadi potvrdu. Znate? Zar je problem da se kaže – jednostavno treba da se stavi prijem pošiljke, kao što odete u bilo koji sud i nešto predate da ste nešto predali. U čemu je tu problem?
Ne vidim zaista zbog čega mi ovde vodimo polemiku oko naizgled stvari koja je beznačajna, ali hiljade stvari može da se desi u toku postupka. Možda neko od onih inspektora, koje sam malopre kao neki primer rekao, neće biti upoznat sa ovom činjenicom da vi možete ili ne morate. Na kraju krajeva, malo nekog stresa čoveku koji je na početku posla ili koji se preregistruje, pa, to mu je možda dovoljno u nekom trenutku.
Evo, kolega Krasić, koleginica Jorgovanka i sada ja ističemo jedne hipotetičke mogućnosti koje mogu da se dese, ne moraju da se dese, ali mogu da se dese. Zašto to jednostavno ne prihvatite? Opet vam ponavljam, kada budete uveli da je obaveza da se firma otvori ili da se izvrši preregistracija, obaveza, osim osnivačkog uloga, ja ovo mogu da prihvatim. Sve dok to ne bude tako, jednostavno propišite nešto što je imperativno, jer ipak država je u pitanju, neki postupci itd.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Buha.

Članom 15. Predloga zakona predviđeni su rokovi za odlučivanje u prijavi, pa kaže u 1. stavu: "Registrator rešenjem ili zaključkom odlučuje o prijavi u roku od 15 dana od dana prijema prijave", a izuzetno, u stavu 2. kaže: "Rok za odlučivanje o prijavi za registraciju finansijskih izveštaja 60 dana od dana prijema prijave".
U amandmanu koji sam podneo zatražio sam da se posle stava 2. člana 15 doda novi stav koji glasi: "Direktor Agencije posebnim aktom utvrđuje uslove iz stava 2. ovog člana". U odgovoru stoji sledeće: "Amandman se odbija iz razloga što direktor Agencije, u smislu propisa kojima se uređuje pravni položaj Agencije, nema ovlašćenje za propisivanje uslova za odlučivanje o prijavi za registraciju finansijskih izveštaja". Tvrdim da ima, u članu 10. možemo naći.
Šta je suština ovog amandmana? Suština je da se utvrdi, obzirom da su finansijski izveštaji, izveštaji finansijsko-pravnog karaktera, posebnog značaja, sa posebnim podacima, podacima koji u sebi sadrže službene, poslovne i druge tajne, da bi se sve to sabralo. Da bi se stvorili uslovi za čuvanje službene tajne podataka koji se tamo nalaze, moraju se stvoriti određeni uslovi.
Vi u obrazloženju kažete: "U smislu propisa kojima se uređuje pravni položaj Agencije, nema ovlašćenja za propisivanje uslova". Kako nema? To nije pravni akt, to je akt direktora kojim se određuje. Uslovi registracije finansijskih izveštaja – to je interni akt. Zatim, uslovi čuvanja poslovne, službene i drugih tajni, obrade podataka koji se nalaze itd.
Obzirom da sam ovlašćeni predstavnik, gospodine predsedavajući, iskoristiću ovo vreme kao ovlašćeni predstavnik SRS, pa ću u nekoliko rečenica reći osnovne primedbe SRS. Prvo, to smo rekli i u načelnoj raspravi, nema potrebe za dva zakona. To mora biti rešeno jednim zakonom. To je osnovna primedba. Taj zakon mora da ima otprilike ovu formulaciju, to je zakon o postupku, uslovima i načinu registracije i registrima. Nema potrebe u pravnom sistemu stvarati u istoj oblasti dva zakona, jedan je materijalni, drugi procesni. To treba objediniti u jedan zakon.
Naš generalni stav oko agencija je poznat. Mi smo protiv agencija. Nije to trebalo izmeštati iz suda, posebno oblast privrednih registara. Obzirom da agencija nosi naziv – privredni registri i vodi jedan od registara, koji je registar privrednih preduzeća, društava, imamo još ostalih 14.
Šta je stav SRS oko svega ovoga što se vodi ovde? Prvo, Agencija ne može da nosi naziv – privredni registri, zato što pored tih privrednih registara imamo još samo taj prvi registar privrednih društava, a sve drugo su drugi registri: registar založnog prava, registar finansijskog lizinga, stranih udruženja, mera itd. Agencija mora promeniti naziv. Ovo je bila prilika da vi promenite naziv i da, ako ste već izabrali agenciju, ta agencija bude za registre.
Što se tiče ostalih registara, mi imamo druge državne organe i institucije koje vode registre. Evo zgodne prilike da objedinite na jednom mestu. Primereno je kada osposobimo jedan državni organ za to, a hvala Bogu, sada u elektronskom sistemu prenošenja informacija i dokumenata to lagano možemo preneti u jedan državni organ i taj državni organ ima sve registre. Zašto to niste učinili, to je pitanje. Evo zgodne prilike, sugestija je SRS da to objedinite u jedan državni organ.
Da li će se zvati agencija, da li će se zvati sud, uprava, zavod itd, nebitno je. Bitno je da imamo na jednom mestu i da se tačno zna način i postupak dolaska do podataka, način, postupak i uslovi vođenja registra.
Ono što je bitno iz prakse reći, to je da imamo često u praksi registracije određenih institucija, agencija, direkcija, raznih udruženja itd, koja nose lični naziv države, pokrajine, lokalne samouprave, bez odobrenja. Vi imate jasan zakonski uslov – ni u jednom nazivu koji se unosi u registar ne može se izvršiti registracija ličnog imena države, pojedinih ličnosti, lokalne samouprave itd, bez odobrenja nadležnog organa. To morate koristiti, a to ne koristite.
Što se tiče naknada, ovo je pogrešan način kako utvrđujete naknade, kako dolazite do naknada za određene usluge koje vršite. Srpska radikalna stranka generalno ima primedbu. Prvo, vlasititi prihodi ne mogu biti prihodi nijednog državnog organa. To je prihod države, prihod budžeta. Na temelju budžetske raspodele svaki organ dobija taj prihod. Kroz ovaj zakon ne poštujete to, ali to je učinjeno pre 10-12 godina i onda smo to razdrobili. To je loše.
Dalje, što se tiče naknada, vi kažete ovde da se naknade određuju na temelju odluke upravnog odbora, uz saglasnost Vlade. Gde je tu ministarstvo? Ko tu vrši kontrolu? Da li Mirko Cvetković može vršiti kontrolu, da li ima dovoljno uvida u to šta vi radite, koliko radite itd? Tu je isključeno ministarstvo. Ministarstvo vrši nadzor, kontrolu i zna za sve vaše poslove koje obavljate. Da li je tu došlo do povećanja, da li ima razloga za povećanje, da li ćemo to smanjiti itd, ko to zna? Ministarstvo. Vi kroz ovakvo inoviranje zakonskog propisa izbacili ministarstvo, najviši državni organ koji prati i kontroliše rad ne samo ove agencije, slična je situacija kod drugih agencija i drugih državnih organa. Ne može bez ove institucije, jer su zbog toga brojne zloupotrebe.
Kada imate ovakvu regulativu, upravni odbor koji je nestalnog karaktera, ljudi dođu, direktor i stručne službe kažu – ovde imamo problema itd, hajde da ovo dignemo, da cepnemo itd. Šta imamo u praksi? Imamo da je ta administrativna usluga, koja mora da bude simbolična, ona je ogromna. Takva je praksa. Govorim generalno. Verovatno vi sada u ukupnim naknadama koje ubirete od vaših korisnika imate određene odnose, negde su više, negde niže, itd. Da vi radite lično, svako od vas bi napravio određene korekcije koje ne bi odgovarale ovome što trenutno imate kao zvaničan cenovnik vaših usluga.
Šta je tu društvena opasnost? Društvena opasnost je u tome što vi kroz nekontrolisano dizanje cena, prvo, oštećujete vaše korisnike, s druge strane izazivate reakciju i drugih agencija koje prave komparaciju i kažu – ako je tamo kod njih koji ne rade ništa, što mi to ne bi itd? Onda je to poplava podizanja cena.
Šta nam je administrativna taksa, odnosno naknada za izvršenu uslugu? Vi ste ovde nazvali naknadom, a ona je, u stvari, administrativna taksa, jer ste vi administrativni organ. Šta je to? To je cena vašeg rada. Cena vašeg rada, obzirom da ste budžetski korisnik, mora biti adekvatna uloženom efektivnom radu, a obzirom da koristite sredstva budžeta i da ste indirektni budžetski korisnik, ta cena mora biti minimalna. Kolike su cene vaših usluga? Velike. Obzirom da sam u nekom postupku registracije nekih udruženja, znam kolike su naknade.
Za udruženja koja, samo ću jedan segment svega od vašeg posla. Udruženja koja navrat nanos se skupe itd.
Želja da ostvare jedan human posao, skupa se i onda treba pripremiti ovo, pripremiti ovo, itd. i onda nas dočeka ta taksa, naknada za vašu izvršenu uslugu i onda je to podebelo, itd. To su osnovne primedbe. Hvala.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ima reč. Izvolite.

Imamo i zašto. Naravno mi možemo, gospodine Milivojeviću, da opletemo koliko hoćemo, nema sluha sa druge strane. Ali, ono što ministar pokazuje tokom cele rasprave jeste da ima duha u ovim teškim vremenima. Jedan šeret. Ne znam, gospodine ministre, niste bili tu na početku rasprave kada sam govorio po svom prvom amandmanu. Tu jednu nonšalanciju koju promovišete u razgovoru, naročito poslanicima SRS, stavljajući im na teret da ne razumemo savremene komunikacije, odnosno savremene tehnologije.
Voleo bih d ste tu svoju slobodu i hrabrost promovisali na jednom javnom slušanju pre nekoliko dana ovde, da čujete 150 radnika iz raznih upropašćenih kriminalnih privatizacija, koji su se, nažalost, i na mene kao poslanika opozicije koji im ničim nisam doprineo da njihov položaj bude takav kakav jeste, obrušili i nažalost od mene koji ne mogu da im pomognem, očekuju da im pomognem.
Dok vi tako opušteno što u ministarstvu, što u skupštini sedite, 200 ljudi u Surdulici mene vuče za rukav kao narodnog poslanika, zato što država neće da iskoristi svoje mehanizme da im pomogne i da ih sagleda na bilo koji način, nego je indolentna u odnosu na njih, a radi se o radnicima "RS Partners" iz Surdulice. I ovom prilikom apelujem na vas, na vaše organe koji na eventualno indirektan ili direktan način koristite da utičete na njih, da se taj problem i ta agonija zaustavi i reši.
Što se tiče ovog amandmana, on se odnosi na član 17. zakona, odnosno na odbacivanje prijave. Šta sam ja ovde predložio? Da se stav treći menja. Naime, neću čitati stav prvi, ovde su bitni ovaj drugi i treći stav. Drugi kaže – ako nisu ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 14. stav 1. tačka 2), 5) i 10) ovog zakona, registrator donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.
Šta vi pišete dalje - ako podnosilac prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja, u duhu IT tehnologije, kako se to zove, rešenja iz stava 2. ovog člana podnese registracionu prijavu za registraciju podatka o čijoj registraciji je odlučeno, tim rešenjem. Pazite sad ovo, i plati polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave, zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovanog podnošenjem prijave odbačene u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Kako smo mi zamislili ovaj treći stav, gospodine ministre? Duboko verujemo da bi ljudima koji sede pored vas bilo lakše i jednostavnije da rade i zaista bi ste smanjili troškove. Šta smo mi rekli? Ako podnosilac prijave u roku od 15 dana od dana prijema rešenja iz stava drugog ovog člana podnese registracionu prijavu za registraciju podataka, o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem, zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovanog podnošenjem prijave odbačene u skladu sa stavom 2. ovog člana.
U obrazloženju kojim ste mi odbili amandman vi ste napisali da je vaš model zakona smanjenje troškova što nije tačno. Zato što vi za one čije je rešenje, odnosno prijava u početku u startu odbačena, tražite da plati još polovinu naknade. Mi predlažemo da se to ovim putem ukine. Kao što smo u onom amandmanu predložili da naknada za one koji ne poštuju rok bude veća, sad predlažemo da se ova polovina naknade ukine i da to ne naplaćujete, ali tražimo od vas da po prijemu rešenja podnosilac prijave ima 15 dana vremena da ispravi grešku koja je konstatovana u tom rešenju.
Vi se i ovde pozivate na savremene tehnologije, pa elektronska komunikacija, pa vi vezujete za objavljivanje. Zašto onda, ministre, niste rekli da se sve prijave elektronskim putem podnose? Uopšte nam više ne treba ni pošta, ni preporučena, ni neposredna, ništa nam više ne treba.
Gospodine ministre, u nekim mestima ove države internet još nije stigao. Nažalost, za to nije kriva SRS, naši amandmani uvažavaju stvarnost, ministre. Petnaest dana od dana prijema rešenja koje su napisali ljudi koji sede do vas, sasvim je dovoljno da onome ko je ozbiljan i odgovoran, podnese sve ono što fali, ispravi grešku i registruje. Nemate prava i to da im naplatite. Naplaćujete im naknadu za podnošenje prijave, pa još pola zato što eventualno još nešto fali.
Izvinite, molim vas, nemožete da se pravdate ovde da vi sprovodite jeftiniji postupak, itd. Ne, mi smo predložili da postupak bude jeftiniji i da bude efikasniji. Da li ćete vi to objaviti u elektronskoj formi ili ne, to je vaša stvar, to je stvar slobode, ministre. Nije stvar slobode da li hoćeš ili nećeš potvrdu da si primio rešenje, stvar je slobode da li ćeš to da uradiš elektronski ili u pismenoj formi. Ali, kad radiš pismeno, onda tražimo da ste vi dužni da date potvrdu da ste vi nešto primili. Tu je izbor i tu je sloboda, a ne u tome da li hoćete ili nećete da primite ono što Agencija, po nama treba da vam izda.
Prema tome, gospodine ministre, mislim da smo napravili amandman koji će unaprediti postupak, koji vam neće dovesti postupak u pitanje i olakšaće ljudima koji sede pored vas da rade efikasno. Smeta ova priča onima koji zajedno sa vama destruišu tri godine ovu državu. Baš njih briga i za postupak i za ovo, oni su uljuljkani u fotelje što upravnih odbora, što u direktorska mesta, baš ih briga što u poslaničke klupe, njih ovo ne dotiče. Znate, dići će ruku ili neće u danu za glasanje za sve ovo, baš ih briga.
Pokušajte da saslušate ljude koji objektivno razumeju probleme zato što na neki način i imaju ili nemaju ovakvih problema. Čovek sam privatnik, skromni neki privatnik i znam da kada sam imao obavezu, bar u poslednje vreme sa Agencijom, da su stvari bile korektne i da su radile. Ali, iskustveno smatramo da će ovo unaprediti postupak koji se odnosi na ovaj član 17. i odbacivanje prijave i mislimo da bi bilo racionalno da ovo prihvatite. Hvala.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite, gospodine Periću.

Hvala. Gospodine ministre, stigli smo do člana 24. što znači da je neko imao interes da podnese zahtev Agenciji za privredni registar, podneo ga, odlučeno i završen posao. Kaže – dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se na zahtev podnosioca prijave i to.
Predložili smo da se ovo "na zahtev podnosioca prijave i to" briše. Moja argumentacija bi mogla da bude identična argumentaciji gospodina Krasića. Pokušaću dodatno da vas ubedim da prihvatite i ovaj i amandman na član 12. koji je podneo gospodin Krasić.
Vi ste rekli - ne vidim šta je ovde problem, dajući obrazloženje na član 12. odnosno amandman na član 12. U tome i jeste, gospodine Ćiriću, što vi ne vidite problem, a građani Srbije ga i vide i imaju. Imaju problem jer nema onog ambijenta o kojem ste vi pričali u privređivanju da će biti, da će oni moći da po pojednostavljenoj
proceduri registruju svoje privredne subjekte ili firme i da krenu u taj realni sektor, u stvaranje novih vrednosti. Kod nas taj finansijski sektor i nešto malo u oblasti turizma, a realni sektor jedva da preživljava i moglo bi se reći, ne bih baš da budem zloslutan, da odbrojava ne svoje tako mnogobrojne dane.
Mogu da budem zadovoljan onim što je Agencija uradila i kažem ovom službeniku - hoću i pismeni otpravak ili pismenu odluku, a on kaže - oprostite, moj ministar je iz Pirota i on hoće da štedi, ne mogu da vam dam ili danas nemamo papir ili neki drugi razlog.
Gospodin ministre, morate da znate da građanima Srbije treba ostaviti što više alternativa - mogu, hoće ili neće nešto da koriste.
Kad su u pitanju državni organi, oni nemaju mogućnosti da kažu hoćemo da nešto uradimo ili nećemo nego, jednostavno, da se tako ponašaju i da u skladu sa svojim obavezama donose i izdaju ta rešenja.
Ako je član 9. ovog predloga zakona rekao da se dokumentacija podnosi neposredno onda, kad je rešeno i odlučeno po tom zahtevu čija dokumentacija je predata neposredno, na osnovu neke logike podrazumeva se da neposredno treba da bude dat i pismeni otpravak.
Dobro je, gospodine Ćiriću, što niste član stranke G17 plus, imate šansu da postanete 500.000 član SRS ili 1.001 u toku ove nedelje, pa onda to uradite. Eto, dobro ste došli, a onda bi imali mnogo više obaveza i morali mnogo ozbiljnije da radite, da građani Srbije imaju korist od toga. Hvala vam.