Hvala vama.
Poslaničkoj grupi je ostalo još 30 sekundi.
Dužan sam jedno izvinjenje.
Pročitao sam prilikom prelaska na ovu četvrtu tačku da su amandmane podneli narodni poslanici Dušan Marić i Sreto Perić. Izvinjavam se i gospodinu Periću i gospodinu Milanu Škrbiću koji je amandman podneo.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Izvinite, koliko imam vremena?
(Predsedavajući: Imate još sedam minuta i 40 sekundi.)
Radi se o amandmanu koji je uložila SRS i koja u osnovi ostaje protiv ovakvog načina. Krenuću od onoga što ste naveli u obrazloženju zakona. Vezano je to i za ciljeve koje ste postavili u matičnom zakonu o podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji u uslovima ekonomske krize.
U obrazloženju u analizi efekata naveli ste sledeće: predloženi zakon će imati sledeće pozitivne efekte – prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize, podsticanje razvoja i upošljavanja građevinskih preduzeća i obezbeđenja likvidnosti ovog sektora, podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji, rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća, očuvanje resursa građevinskih preduzeća, povećanje finansijske discipline i ukidanje dampinga i sive ekonomije i rada na crno.
Ovo su vrlo ambiciozni ciljevi i efekti koji treba da uslede posle ovog zakona. Ovo je samo normativno-pravno produženje važnosti roka, bez svih efekata i svih podsticajnih mera koje moraju da uslede da bi imali ove efekte.
Sa aspekta SRS, ovaj zakon ne sme da se oročava. Ako stvarno Vlada želi da unapredi građevinsku industriju i da izvrši podsticanje građevinske industrije kako je to predviđeno zakonom, izmenama i dopunama ovog zakona, zašto oročavate? Sa aspekta SRS nek to bude oročen rok na 1000 godina, jer su tako ovde bombastični ovi efekti. Nemamo mi ništa protiv toga, ali je stanje crno u oblasti građevinske industrije. To je problem.
Da li se stvarno pomaže građevinskoj industriji? Ne. Šta je Vlada učinila? Kada je donet ovaj zakon, izdvojena su sredstva iz određenih fondova, iz Fonda za razvoj, menjan je Zakon o Fondu za razvoj da bi došli do određene akumulacije koju ćemo uložiti u stambenu izgradnju. To ne radi niko. Vi ste sa takvim aktivnostima izbacili privatni kapital iz građevinske industrije. To je katastrofalno. Ilustrovaću to na primeru. Često sam o tome govorio, ali se to mora stalno ponavljati, zato što to najbolje pokazuje kakvo je stanje u građevinskoj industriji.
Godine 2008, 20.000 izgrađenih stanova, 2009. godine 4.000, 2010. godine 2.500, ove godine ne više od 1.500. Vidite koje je to smanjene. To nisu procenti, to je puta, to je 12 puta manja izgradnja stanova, samo zbog toga što ne činite podsticaj građevinskoj industriji. Nigde u normalnim državama država ne gradi stanove, nema potrebe iz akumulacije koja je mala, koja je jadna. Prazan je budžet. Deficit je u budžetu. Ne može se izdvajati iz tog budžeta. Mora se jednim spletom aktivnosti, koji podrazumeva i razne privredne aktivnosti, finansijske aktivnosti, angažovati banke koje će obezbediti jeftina sredstva za stambenu izgradnju, kroz određene fiskalne podsticaje građevinskoj industriji, kroz podsticaje u zapošljavanju građevinske industrije i razne druge mere i aktivnosti i prevashodno, zainteresovati privatnog investitora, pa i međunarodnog investitora da dođe da ulaže.
Da li se to omogućava kroz ovaj zakon? Ne. Ovim zakonom ste isključili privatnu inicijativu, ubacili ste državnu inicijativu i na kraju ste dobili ovo što ste dobili, da je 12 puta smanjena izgrađenost stanova. Isto tako je kod kuća, kod drugih oblika u građevinskoj industriji. To je vrlo loše imaće vrlo negativne efekte.
Kakvo je stanje zaposlenosti? Ovde govorite da će se povećati zaposlenost. Broj radnika iz godine u godinu se smanjuje. Evo, 2010. godine u ovoj grani, radilo je nešto preko 85.000, a sada trenutno radi oko 73, 74.000 radnika. Kakvo je stanje bilo pre oktobarske revolucije? Oko 300.000 radnika posredno i neposredno je radilo u građevinskoj industriji. Godine 2008. to je već bilo oko 150.000. Koliko je danas? Danas oko 73.000. I taj podatak jasno govori o tome gde nam je došla građevinska industrija. To je kolaps građevinske industrije. Ne možete ga ovim merama i ovim aktivnostima poboljšati, jer ovo nije pravi zakon kojim se vrši podsticaj u građevinskoj industriji.
Moramo ukazati na to ko danas gradi u Srbiji. Grade Srbi koji su u najamnom odnosu kod stranih investitora. Vi to čak i ne krijete. Ovde nam dođe ministar Mrkonjić i kaže, na pitanje zašto to rade stranci, zašto strane firme dobijaju, kada imamo dobre i kvalitetne izvođače građevinskih radova, koji su bili poznati, priznati, uvaženi u svetu i danas rade po svetu, zašto to rade? Kaže – oni finansiraju.
Znači, onaj ko obezbedi dinar, on i radi. Ali, ne radi on, radi Srbin. Šta radi taj strani investitor? On samo ubire maržu i nije to nepoznato, 18% samo na temelju zaključenog ugovora o poslu sa državom on ima 18%, 18 dinara od 100 dinara je njegovo. Onda dalje on sklapa ugovore sa podizvođačima i ucenjuje onoliko koliko može da uceni.
Naši radnici i naša preduzeća su izrabljena od strane stranih investitora. To smo dozvolili. Zašto? Zato što ne uzimamo kredite iz država gde možemo uzeti, gde su slobodna bankarska tržišta, gde su daleko manje kamate, na istoku, u Rusiji, u Kini, u Japanu, u Indiji. Te banke žele da finansiraju ovde, ali ne mogu od zapadnih banaka. Zapadni bankari dolaze ovde, međunarodne finansijske institucije dolaze ovde, ucenjuju i kupuju, kupuju ministre, kupuju pregovarače i stvaraju ovo što trenutno imamo u građevinskoj industriji.
Zašto se zalaže SRS? Kako iz svega ovoga izaći? Očito da ne možete izaći. Mi radimo jedan ekonomski program koji na potpuno drugi način sagledava ovu problematiku, bez kompleksnog sistemskog pristupa ovoj oblasti nema unapređenja građevinske industrije. U građevinsku industriju moraju se uložiti zdrava sredstva iz međunarodnih institucija, iz domaćih izvora. Kojih izvora? Privatnici koji su gradili, radili i pre ove krize, koji dan danas grade i sklop nekih drugih, fiskalnih mera, bankarskih mera, bankarskih kredita koji će biti daleko jeftiniji i sklop nekih drugih mera koje će stvoriti uslove za unapređenje građevinske industrije. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim ste iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe.
Ako sam dobro razumeo, i vi ste protiv ovog amandmana.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Želim nešto da poručim onima koje predsednica Narodne skupštine pozove na sednicu Narodne skupštine. To smatram da je čast i smatram krajnjom nepristojnošću da pozvani sednicu Narodne skupštine ne dođu, niti se čak i jave.
Radi se o višem savetniku u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, gospođi Maji Lakićević i savetniku u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Branislavu Đeliću.
Time završavamo današnji prepodnevni rad.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu do 13,30 časova, kada ćemo nastaviti sa sledećom tačkom dnevnog reda, pretresom u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i ostalima koji slede.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i  gospodo, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu pretresom u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima Predloga zakona iz tačaka 5, 6 , 7, 8. i 9. dnevnog reda, pored predstavnice predlagača Verice Kalanović, potpredsednice Vlade, Nebojše Čirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja i Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i: Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dejan Hadžić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre i Miladin Maglov, registrator u Agenciji za privredne registre.

Pre nego što otvorim prvu od tačaka za pretres u pojedinostima koje su bile tema zajedničkog načelnog pretresa, da podsetim narodne poslanike da su ovlašćeni predlagači u zajedničkom načelnom pretresu o 5, 6, 7, 8. i 9. tački bili, i jesu još uvek, dok nas ne obaveste o drugačijoj odluci, narodni poslanik Mladen Grujić, poslanička grupa NS, narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Milorad Buha, poslanička grupa SRS.

Ukoliko neko od poslaničkih grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova, molim da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Takođe, podsećam da smo produžili rad i da ćemo danas raditi i nakon 18,00 časova, a do završetka, odnosno zaključenja pretresa u pojedinostima o 9. tački dnevnog reda, kao i da svaki predsednik ili ovlašćeni predstavnik ima na raspolaganju 15 minuta vremena, poslanička grupa proporcionalno broju članova poslaničke grupe u ukupnom vremenu, a svaki podnosilac amandmana dva minuta.

Peta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Meho Omerović, Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović, Srđan Spasojević, Dragan Stevanović, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović i Dušan Marić.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Predlog za dodavanje novog člana ispred člana 1.

Grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbije podnela je amandman koji je predložila da se ispred člana 1. doda novi član 1.

Vlada nije prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Pre svega ću da iznesem jedno malo zapažanje u dobijanju mišljenja i da kažem da, kada je Zakon o kinematografiji bio u pitanju, da je predstavnicima Vlade bilo neobično teško da troše svoje nežne ruke da otkucaju imena, makar u onom delu što mi zovemo uslovno –preambula mišljenja, pa da pobroje poslanike. Vi ste to uradili i zahvaljujem se, već su samo napisali poslanička grupa Napred Srbijo – SNS. U čitavom tekstu mišljenja nismo bili udostojeni, nego smo bili jedna celina kompaktna i lepa, za vas samo poslanička grupa.
Ovde ste napisali ko je sve predložio amandmane i moram da priznam da nisam izgubila mnogo, to što nisam stigla ranije da vidim mišljenje jer smo radili u prepodnevnom delu, tako da ću obrazlaganje ovog prvog amandmana gde tražimo da se doda novi član 1, gde sam namerno, potpuno u načelnoj raspravi izostavila ključnu stvar kao savet za rad Agencije za privredne registre, a to je da se ona registruje kao uprava a ne kao agencija.
Čitava načelna rasprava je bila tako intonirana, gde sam Zakon o javnim agencijama nazvala krivim tornjem u Pizi koji tone. Pošto u zakonu krivi toranj u Pizi ne može da bude turistička atrakcija i da se kao takav čuva, nego treba da se ispravi, a ne da se sa tim krivim tornjem usaglašavaju svi ostali zakoni, posebno ne ovaj vaš, koji se bavi značajnim poslovima javnih registra. Upravo dodavanjem člana 1, sad to sumiramo u osnovnom određenju vaših nadležnosti i funkcija nazivajući vas i zakon sam, kao zakon o upravi za registre. Jedino tako sve ono što ste predvideli kao nadležnosti mogli bi u skladu sa zakonima Republike Srbije obavljate, ukoliko to obavljate kao organ uprave u sastavu, gde država ima direktnu nadležnost, ali i odgovornost za vođenje ove vrste registara.
Čime ovo obrazlažem? U čitavom ostatku zakona, u svim daljim odredbama reč "agencija" zameni rečju "uprava" u odgovarajućem padežu. Znači, javne agencije se osnivaju po tom važećem zakonu koji je vrlo loš i neprecizan za poslove razvojne, stručne ili regulatorne od opšteg interesa. Regulatorne agencije znamo koje su i za njih smatram da moraju da ostanu kao agencije, zato što ne treba da bude direktnog političkog upliva u njihov rad, ali se politički upliv nikada ne može izbeći, zato što je način izbora njihovih tela – organa nadzora, savetodavnih itd, takođe, sa političkim izvorištem i pozadinom.
Ova vrsta posla vođenja javnih registara ne može da se podvede ni pod razvojne, ni pod stručne poslove, tako da uopšte nema uporišta da poslove koje želite da preuzmete, vodite kao javnu agenciju.
Šta je zanimljivo? Javnim agencijama mogu da se povere javna ovlašćenja, ali samo sledeća. Citiram Zakon o javnim agencijama – donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima, izdavanje isprava i vođenje evidencija i tako dalje i tome slično. Poslovi vođenja registara apsolutno ne mogu da budu u okviru ovoga.
Iskoristiću priliku da već u prvom amandmanu potpuno otvorim karte prema vama i da vas pripremim za raspravu koja neće biti ni malo prijatna ni građanima, a ni vama. Vrlo korektno ću izneti primedbe, kao što sam ih iznosila u načelnoj raspravi. Ali, pošto sam uspela da pogledam Predlog zakona o budžetu, već na prvom amandmanu pitam – kako je moguće da za uvođenje ovih novih vaših nadležnosti poslova u obrazloženju teksta zakona bude da za to nisu potrebna nikakva finansijska sredstva? Da li hoćete da mi objasnite šta znači – specijalizovane usluge u razdelu 20 Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, gde tražim pažnju javnosti, se pod kategorizacijom 424 "ekonomske klasifikacije" pojavljuje Agencija za strana ulaganja sa 508 miliona i nešto?
Verovali vi građani Srbije ili ne, Agencija za privatizaciju se vratila na državna jasla i na budžet. Sada kada više nema para i za nju je namenjeno 305.188.520 dinara ali i za Agenciju za privredne registre po zaključku Vlade broj 05023-3680/2011-1 sredstva u iznosu od 210.000.00 dinara. Sada bih mogla da napravim šalu i da kažem - dajte pre nego uopšte krenemo u raspravu o budžetu da se izbriše ova namena za vas, jer nama za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna nikakva sredstva ili je kao maločas navođenje grupe sa pojedinačnim imenima članova naše poslaničke grupe i sada, u jednom slučaju sa imenima u drugom bez, ove dve stvari, ovaj zakon potpisuje ista Vlada, ali nema nekog sklada i jedinstva.
Vi kažete – ne trebaju pare, a u budžetu piše – treba para. Čak u odnosu na Agenciju za privatizaciju za koju imam neverovatno čuđenje da se pojavi ponovo u najtežoj situaciji koju imamo zadnjih decenija u smislu nedostatka sredstva što iz naših sopstvenih slabosti i razloga, što zbog odjeka finansijske krize u svetu, drugi talas, ili treći, koji je već se jedna agencija koja je raspolagala ogromnom sumom novca i u vreme dok je imala tu veliku sumu novca, nikom nije polagala račune koje će savetnike angažovati i plaćati u kom postupku ih birati, kome će davati nagradu za proces privatizacije, dok, gospodine Bubalo, to je bilo onako ćutke, nedefinisano 5% naknada za uspeh a kada je on došao, on je to lepo precizirao da se zna. Jednom je gospodin Cvetković i priznao da to ostaje vašoj agenciji za privatizaciju i samo preostali kusur je išao u budžet.
Šta je bila početna suma, a šta je bio kusur? Nikada nismo saznali. Vi ste meni vrlo ljubazno, gospodine Ćiriću, u jednom odgovoru na pitanje – a gde su i ko su bili direktori agencije, kakve su imovinske karte bile onda, kakve su danas i da li plaćaju porez na tu razliku koju znaju građani koji žive u njihovom komšiluku mogli da odgovorite ono što ste imali u vašoj nadležnosti, a to je - ko je privatizovan, koliko, koji broj, stečajevi, raskinuti itd. Ali, suštinu koliko je zloupotrebe bilo iz vremena dok je bilo para, nismo mogli da ukrstimo u vezi sa ovim.
Osnovano tvrdim – zloupotrebe, jer na svakom danu: utorak, četvrtak, mi otvaramo pitanje – zašto nije raskinut ugovor kad se nije poštovao, a što je prodato preduzeće? Danas sam pitala za "Elind" iz Niša, za 64 miliona, zalihe bile 120 miliona, repromaterijal, nenaplaćena potraživanja u zbiru 200 miliona. Koliko je takvih slučajeva? Popeo se broj raskinutih privatizacija sa 25 na 33. I to telo koje je, kada sam ja svojevremeno pitala bilo osnovano parama budžeta, a kasnije se izmigoljilo iz nadležnosti Vlade, pričam principijelno o agencijama i zašto predlažem da ovo bude uprava a ne agencija, rekli sad se finansiraju sami. Šta je ovo danas? Nema para, a sad se vratili ovde. Kažu, štedi se dok se ima a ne kada se nema. E, u vreme te zlatne kiše od akvizicija, privatizacija itd. i tome slično, danas se svi hvataju za glavu i pitaju – da li je moguće da je prošao toliki novac a da nije ostalo ništa? Da se to ne bi desilo, gospodine Obradoviću, vi kao neko ko je obrazovan, dobronameran, uopšte ne sumnjam, vrlo ambiciozan, morao bi da bude i dovoljno profesionalno pošten, pretpostavljam da ste pravnik, ne znam, da kaže da ova vrsta posla, vođenja javnih registara pošto nije direktno izvorište za tu vrstu poslova Zakon o javnim agencijama, koji je inače nakaradan, i svako ga tumači kako njemu odgovara, u smislu kad je dobro tu mi ne treba država, nikome ne polažem račune, kad ne valja, mama država završavaj sve. Vi bi morali da prihvatite jer to vama u stručnom smislu može da bude pravo uporište da radite ove poslove na pravi način, ne kao agencija, nego kao uprava za registre. Zahvaljujem.

Osam minuta je iskorišćeno od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč ministru Nebojši Ćirićču, poštovani narodni poslanici dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim članove kulturno umetničkog društva, kulturno prosvetnog centra opštine Petrovac na Mlavi, koji trenutno prate deo naše današnje sednice sa galerije Velike sale i sa nama su: Marjan Janković, Vedrana Babić, Ivan Perić, Dragana Floranović, Sanja Armuš, Željko Petrović, Biljana Vujčić, Milan Kojić-Marković, Anita Miladinović, Lidija Radojević, Darko Kostić, Srđan Stojilović, Vladan Lukić, Sanja Jevremović, Tanja Jevremović, Danijela Milić, Ivana Milosavljević, Sanja Stević, Milan Milošević, Milica Pavlović i Slaviša Milošević.
Dobro došli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Reč ima ministar Nebojša Ćirić.

Zahvaljujem predsedavajući. Da i ja iskoristim priliku da pozdravim drage goste na galeriji.
Poštovana gospođo Tabaković, pre nego što direktno odgovorim na vaše pitanje, samo ću da se vratim na ono što ste rekli na kraju, vezano za zloupotrebe. Spomenuli ste i Agenciju za privatizaciju.
Samo da završim, izvinjavam se, javite se vi za reč, ja ću vas pažljivo saslušati.
Trideset posto od svih privatizacija, nešto malo preko, su u principu raskinute. To dovoljno govori o tome da se i pored određenih argumenata vodi računa o tome da li se ugovori kupoprodajni, bez obzira da li se radi o aukcijama ili tenderima, proveravaju.
Sa druge strane, ukoliko postoji osnova da se kaže da li je neko kroz određene zloupotrebe prilikom prodaje, odnosno kupovine, vođenja firmi, moram da vam kažem da to nije posao Agencije za privatizaciju, to je posao tužilaštva i postoje, mislim da ćemo se složiti, zaista i kvalitetni ljudi i kvalitetne institucije koji time mogu i treba da se pozabave. Da se nadovežem na ono što ste rekli. Ono što sam mogao da vam odgovorim, ja sam odgovorio. Na ono što niti ja imam podatke, niti mogu da dođem do tih podataka, uz dužno poštovanje ne mogu da odgovorim.
Konkretno na vaše pitanje, moram da kažem da se ne slažem sa vama da poslove upravljanja ili vođenja javnih registara, kako god hoćete, treba da radi uprava. Mislim da je Agencija za privredne registre sasvim sigurno jedan od najboljih, najpozitivnijih, najsvetlijih, nazovite kako hoćete, slučajeva naših agencija, agencije koja na svim međunarodnim udruženjima agencija je proglašena za jednu od najboljih agencija za privredne registre u Evropi. Mislim da dovoljno pokazuje to da i strani stručnjaci, ljudi koji se bave ovom oblašću u zemljama EU, karakterišu i kategorišu ovu agenciju kao jednu od najuspešnijih državnih agencija u Srbiji a i šire.
Konkretno, Agencija za privredne registre vodi javne registre. Međutim, sa druge strane, ona pruža različite usluge, elektronske servise, ako mogu da kažem klijentima, odnosno korisnicima usluga, da li su to izveštaji o bonitetu i o drugim stvarima. Daću vam jedan konkretan podatak. Agencija za privredne registre je prošle godine obradila 709.000 predmeta. Na 709.000 predmeta dobili su oko 100 prigovora. To se meri, taj procenat prigovora, odnosno zamerki na njihov rad, meri se u promilima. Zaista nisam čuo, ja lično, ograđuje se, možda postoji neka primedba, da agencija nije efikasna i da svoje usluge ne pruža na vreme ili na način koji bi se mogao definisati kao nekvalitetan i kao neefikasan.
Što se tiče vašeg pitanja, da, sprovođenje ovog zakona zahteva dodatna finansijska sredstva. U pravu ste, u budžetu za 2012. godinu stoji 210.000.000 dinara. Reći ću vam za šta je to. Imali smo razgovore i dilemu da li da ubacujemo 210.000.000 u budžet ili ne. Sada imate oko 30.000.000 dokumenata, nešto što se zove centralni privredni arhiv koji nije centralini, koji se nalazi u skladištima vojske, Narodne banke, policije, nekih firmi itd.
Mi kao država, nadam se da ćete se složiti, treba da imamo centralni privredni arhiv. On treba da bude na jednom mestu. Treba da bude zaštićen. To predstavlja istoriju u privrednom smislu ove države, sadašnjost i budućnost. To je mesto gde treba da se sistematizuju i centralizuju svi dokumenti. Cena toga je 210 miliona dinara. Imali smo mogućnost da 210 miliona dinara prikupimo tako što bismo podigli nivo tarife i trošak ovoga prevalili na privredu i korisnike usluga. Odlučili smo se da 210 miliona dinara zatražimo i dobili smo iz budžeta i mislim da su i ostali članovi Vlade prihvatili neophodnost, rekao bih, pravljenja centralnog privrednog arhiva. U tom smislu 210 miliona dinara za ne funkcionisanje Agencije za privredne registre, već za pravljenje, za smeštaj centralnog privrednog arhiva. To je namena tih 210 miliona dinara. Sem toga nikakvih dodatnih sredstava, pogotovo ne u smislu implementacije ovog zakona nismo tražili, niti ćemo tražiti.
Još jednom se vraćam i razumem vaš argument, odnosno pitanje – da li treba da bude uprava. U većini, ako je to značajno, ako smatramo da EU ili većina zemalja EU koji imaju razvijene demokratije i još važnije razvijene ekonomije, kada smo osnivali Agencije za privredne registre, mnogo je efikasnije da imate instituciju agenciju koja će se baviti i vođenjem javnih registara i pružanje ovih usluga. Takvo je iskustvo u zemljama EU koje smo mi gledali.
Slažem se sa vama, postoje primeri gde postoji unutar države, ako mogu da kažem, uprava, apsolutno neću demantovati, u većini slučaja postoji Agencija za privredne registre, odnosno agencije koja se bavi vođenjem ovih registra. Iz tog razloga sam rekao da se ne slažem da treba da se vratimo na upravu i zato nismo bili u stanju da prihvatimo vaš amandman – ubacivanje člana 1, ako mogu tako da kažem.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Da li može da bude replikica, biću kratka?
Prvo, volela bih mnogo da krenemo da razgovaramo najpreciznijim rečnikom, ne vi i ja, nego mi uopšte. Gospođo Čomić i ja volimo da kažemo – kada sa nekim pričamo, treba da se slušamo.
Da, raskinute privatizacije jeste neko određenje, ali nije potpuno precizno. Popela se ta brojka sa 25 na 30, a ne kažete kada su raskinute, koliko je radnika moralo da štrajkuje, da vrši pritisak i da li su raskidane onda kada su nastupili uslovi za raskid po ugovoru ili dajete jedan rok za odlaganje, drugi, dok se rasproda, zaduži, dođe firma u takvu situaciju. Nisu svi slučajevi bili takvi, ali ima i takvih bogami u značajnoj meri. Znači, nije dovoljno reći – bili smo odgovorni i raskidali smo baš mi kao agencija, jer takvo određenje ne znači dovoljno. Znači nešto, ali ne dovoljno i nije precizno.
Šta je bitno? Kažete da je pohvaljena agencija, jedna od najboljih. Ko je pohvalio? Prosto neću da vas ljutim i da kažem – svojevremeno je dobio nagradu i gospodin Dinkić kao najbolji ministar finansija, a danas neki predlozi ne mogu da se sa tim mere. Neću o tome da govorim. Pohvalu morate da dobijete vi, ja, bilo ko, agencija, preduzeće od korisnika usluga. Ta pohvala ne može da se dobije od korisnika usluga koji nije dobio veću pravnu sigurnost, koji će morati da vam piše obrazloženi zahtev i da ga taksira, a to će po ovom predlogu zakona biti čak i sama država. Moraće da traži, a vi to obrazlažete, neko treba da sedne da radi. Upiti su komplikovani, angažuju se i neki softveri itd. Sami obrazlažete da će to biti samofinansirajuća agencija. Ne, neće ona biti "perpetum mobile" mehanizam, nego će korisnici usluga, građani ili mimo budžeta ili preko budžeta, ovako kao ovi 210 miliona, morati da plate.
Zašto imate 709 hiljada predmeta, a malo pritužbi? Zato što ste odbili, na primer, jedan od amandmana kada smo pričali o klasifikaciji delatnosti. Vi ste odbili mogućnost da se neko žali na pogrešnu klasifikaciju. Niste dali pravo onome koga vi klasifikujete kao pretežnu delatnost da uopšte uloži prigovor na to. Onda ne možete da mi kažete – nema prigovora. Mislim da je svetsko iskustvo pretežno da to bude uprava zbog prirode registara i ostajem pri stavu da ovo treba da bude registar, a u daljoj raspravi ćemo razmenjivati argumente. Hvala.

Ministar Nebojša Ćirić ima reč.