Evo kako glasi član 40. – postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. To retko kad ima prilike da se čuje, obično se okončava po onom zakonu koji je bio na snazi kad je pokrenut postupak.
Znači, vi se gnušate propisa o postupku od pre 15 dana. Kako to, pre 15 dana pokrenut postupak, a vi sad kažete – nije dobar redosled odredbi o postupku, primenjivaće se posle stupanja na snagu ovog zakona ovaj zakon? Nema logike. Ovo ne zalazi u pitanje retroaktivnosti, ali ovo zalazi u problem načela legaliteta. Izvinite, molim vas. U datim okolnostima, po datim uslovima, vi propisujete. Drugo nešto ovo nije zakon kod koga bi mogla da se primeni povoljnija kazna, jer nema kazne. Ali, žargonski sve može da se strpa u zakon.
Šta imamo u drugom stavu? Zahtevi za naknadu štete podneti komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu do dana stupanja na snagu ovog zakona rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Opa, sad pa obrnuto. Naknada štete po ustavnim žalbama, pojedinačni akti itd. itd. Država treba da plati štetu, utvrdio Ustavni sud, a izvršenje ide preko komisije ministarstva.
Za one okončane predmete, gde je to bilo na stolu komisije, nastaviće se po odredbama zakona od pre 15 dana. Vidite, malopre, za one koji su postupci u toku, ne važi ono pre 15 dana, nego sledećih 15. dana. Znate, tu ste nešto pobrkali. Tu ste potpuno pobrkali nešto. Nešto muvate, nešto krijete. Neka muvačina tu postoji i to teška. Videćemo. Mislim da ta muvačina postoji zbog ovog odlaganja objavljivanja odluke Ustavnog suda. Hoćete nešto za šest meseci da preskočite, da premostite. Svašta je tu moguće.
Recimo, proverio bih zakonitost i ustavnost ove varijante kako Ministarstvo poljoprivrede angažuje ove agronome, 1.800 stručnjaka što obilaze po kućama i selima itd. Svi po 30.000 dinara nose staračkim domaćinstvima, pripremajući se za sledeće izbore. Polako ljudi, vodite računa šta radite. Bodrum dva, ne može da se desi.
Vidite, iz samog čitanja ovog teksta, prvog i drugog stava, vidite da nešto ovde nije u redu. Mi smo tražili da se to briše. Naravno, to naše što mi predlažemo, ne odgovora. Veliko obrazloženje zašto to ne odgovara, međutim slaba vajda. Ako se ne ljutite, gospođo Čomić, pošto pretpostavljam da imam još malo vremena.
Imamo sada i situaciju, kaže – danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u delu koji se odnosi na način utvrđivanja plata predsednika i sudija Ustavnog suda. Što niste ubacili i državnih službenika i nameštenika u Ustavnom sudu? Pa, i njima ste dali izuzetan značaj u onim odredbama. Ne, na njih neće da se odnosi. E, neće boga mi da se odnosi ni na sudije. I kod njih će da se primenjuje opšti zakon o platama. Kako to vi mislite sada? Njih da izvučete kao specijalnu kategoriju.
Kako vi mislite da može Narodna skupština da vam dozvoli da urušite pravni sistem? Slažem se da nije dobar. Šta je onaj Balinovac napravio sa onim Zakonom o državnim službenicima i platama? Onaj zakon su konkretno radili, kada su u pitanju plate, Balinovac i Mlađa. So i biber. Možete da zamislite kako je to loše. Pa smo dobili nameštenike, tako je bilo. I Zakon o državnim službenicima radio nam je Balinovac. Nismo mogli da ga smirimo da to ne valja. Sada trpimo svi posledice zbog toga.
Ne kritikujem samo vas, nemojte da me pogrešno shvatite. Imam retrospektivu, pamtim, ja sam zlopamtilo veliko. Pamtim sva zla koja su urađena ovom narodu. Sad se vrtimo u krug. Sad možemo i da se ujedamo. Ali, Balinovac zamutio i otišao. Gde je otišao? U Agenciju za kontrolu leta. Baš ga briga. Mlađa sad tabana po mesnim zajednicama i slika se kao pozadinac Ćirića.
Evo, vidite problem. I 2005. smo vam skretali pažnju da će biti problem, pa niste verovali. Eto, sad je ovo nerazrešiv problem. Toliko. Hvala vam.