Gospođo potpredsedniče, moram da primetim da se u odnosu na druge gradove i druge sudove na teritoriji Republike Srbije čini jedna diskriminacija. Vidite koliko se u Beogradu posvećuje pažnje kada su u pitanju sudovi i njihova udobnost, prostor i troškovi koji se snose za reformu pravosuđa. Ovoga nema, da svaki sudija u Srbiji ima sudnicu. To nema ni u Novom Sadu, ni u Zrenjaninu, ni u Pančevu, ni u Vršcu, ni u Kragujevcu, ni u Valjevu, i da ne nabrajam, u svim gradovima je sasvim druga situacija.
Sada neko hoće da na teritoriji Republike Srbije napravi u prestonici isključivo sedište i centrale pravosudnih organa. Dobro znate da imamo apelacione sudove u Nišu, u Novom Sadu, Kragujevcu i u Beogradu. To su četiri apelaciona suda. Sudije nemaju prilike da svaki sudija u sudu ima svoj kabinet, odnosno sudnicu. Poznata vam je i situacija u Pančevu i Novom Sadu, tu se ljudi smenjuju, zakazuje jednog dana jedan sudija, drugog dana drugi sudija, trećeg dana treći sudija, tako da je taj prostor skučen što se tiče poslovnog prostora sudova van Beograda.
Gospođo potpredsedniče, što se tiče ove vlade, čije je upravo saopštenje objavila "Politika" 13. decembra, Vlada se zadužuje da sudu kupi zgradu "Aeroinženjeringa". Gospodin Homen je ovde dao obrazloženje koliko to košta, da će se "Aeroinženjering" kupiti, da on košta 13 miliona, da će se platiti osam miliona kod "Kreditne banke" itd.
U vezi sa ovim imao bih sledeća pitanja - da li je Vlada uradila ekonomski elaborat o ekonomskoj opravdanosti kupljene predmetne zgrade koja u stvari jeste za kupovinu u odnosu na neto korisnu površinu i iznos kupoprodajne cene po metru kvadratnom te površine i cenom porezom na stvarna prava koji tereti kupoprodaju kao posebno iskazanom cenom adaptacije te zgrade za potrebe toga suda?
Drugo, da li je Vlada razmatrala još neku od mogućih rešenje koje bi bilo ekonomski više opravdano i ako jeste da navede koje, a ako nije zašto nije. Posebno da li je razmatrala varijantu da se nadzida zgrada u ulici Ustanička broj 14. u kojoj je sada smešteno parnično odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu i koliko bi se metara kvadratnih korisne površine dobilo nadziđivanjem dva ili više spratova te zgrade? Po kojoj ceni i da li je Vlada uzela u obzir i prednost lokacije zgrade u ulici Ustanička u Beogradu koja je bolje povezana javnim saobraćajem sa ostalim delovima grada Beograda, ulicama u odnosu na zgradu na Novom Beogradu, zgradu "Aeroinžinjeringa"? Ako to nije činila i nije razmišljala, zašto nije?
Treće, da Vlada objavi podatke ko je vlasnik zgrade "Aeronižinjeringa" i da obavesti poslanike da li je tačno da je bila raspisana aukcija za prodaju te zgrade sa podacima ko je raspisao aukciju, kada i po kojoj početnoj ceni, kao i da li je neko kupio tu zgradu na aukciji i ako jeste po kojoj ceni? A ako nije da Vlada objasni zašto nije kupila zgradu na aukciji kada je za istu mogla da plati nižu cenu a ta početna cena 60% je bila od vrednosti? Ako je procenjena na drugoj aukciji 30% od procenjene vrednosti, kao i da objasni kako je ta zgrada kupljena – da li neposrednom pogodbom ili preko posrednika, a ako je kupljena preko posrednika – ko je bio posrednik, tj. ko je po imenu i prezimenu zastupao posrednika tj. zastupa vlasnika te zgrade?
Imajući u vidu da je u dnevnoj štampi bio objavljen oglas o javnoj prodaji te zgrade, pa se postavlja pitanje – da li Vlada kupuje zgradu od lica koja je na toj aukciji kupilo tu zgradu ili od vlasnika zgrade koji je na oglašenoj aukciji bio prodavac zgrade, što je od značaja zbog visine kupoprodajne cene?
Četvrto, trebalo bi da Vlada objasni zašto je planirala da utroši osam miliona za tu zgradu i to zaduživanje kod Komercijalne banke, kako je to detaljno objasnio narodni poslanik gospodin Zoran Krasić? Ako bi se išlo nadziđivanje zgrade ovoga suda, bivšeg Petoga, duplo bi bila niža cena po kvadratnom metru nego što bi se platilo za ovu zgradu "Aeroinžinjeringa".
Dakle, očigledno da nije bilo potrebe da se ova zgrada planira da se kupi za potrebe suda. Još nešto što je svima poznato a i vama gospođo potpredsedniče. Poznato je da stotine i stotine objekata vojnih ima koji zarastaju takoreći u korov, pa zar Vlada nije mogla od vojske da preuzme neku od zgrada koje sada stoje prazne a vojska ih samo obezbeđuje. One propadaju i tu je moglo da se nađe bolje rešenje. Inače, što se tiče reforme pravosuđa, ona je neuspela. Neuspela je iz više razloga.
Prvo, mnogo koštaju troškovi ove reforme, treće donacije za reformu pravosuđa i zakonodavstva velike su stigle iz inostranstva ali se još uvek u javnosti ne zna u kom pravcu su ta sredstva plasirana i ko je sve učestvovao u brojnim predlozima ovih hiljadu zakona koji su doneti od 2000. godine do današnjega dana?
Mislim da ima još jedan problem kod reforme pravosuđa. Vi imate na delu jedno putešestvije. Ljudi iz Čačka putuju u Šabac da bi sudili. Građani iz Pančeva idu u Niš da bi u Privrednom sudu obavili raspravu o privrednim sporovima. Putuju tužioci, putuju sudije iz grada u grad na stotine kilometara daleko. Tu se angažuju vozači, angažuju se automobili, gubi se vreme od strane sudija i ne vidim potrebu da se nema poverenja da će taj sudija, suditi, recimo u Novom Sadu ili Zrenjaninu ili Pančevu, Nišu ili Kragujevcu, Užicu, ili Valjevu. Ne vidimo razloga da je to ekonomska opravdanost, nema je. Racionalizacije nema.
Vidite, po svaku cenu, mi kažemo, oćemo reformu zakonodavstva, hoćemo reformu pravosuđa. Hoćemo da to usaglasimo sa evropskim standardima. Međutim, stiglo je brojnih primedbi iz inostranstva, što se tiče onih sistemskih zakona koji zadiru u osnovna i ljudska prava. Zato mislim da ovaj zakon nije delotvoran, ne donosi ništa, samo čini štetu poreskim obveznicima i kao što su moje kolege prethodno iznele, treba ga povući iz procedure. On neće doneti ništa novo. On će čak izazvati jedno negodovanje ostalih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije jer se samo forsira Beograd.
Zgrada bivšeg Generalštaba u Nemanjinoj 9, zgrada Vojnog suda, gde je specijalno tužilaštvo, zatim druge zgrade koje se sada po Beogradu, eto bez ikakvih opravdanih razloga preuređuju i kupuju da bi se pravosuđu učinilo. Vidite, gospođo potpredsednice, milion predmeta je danas saopštio pomoćnik ministra pravde da se nalazi u Prvom osnovnom sudu u izvršnoj proceduri.
Ko je kriv za to? Krive su sudije i izvršitelji. Oni su krivci. Sada, građani, oni koji su imali 1.000 dinara za vreme socijalista, od 1994. godine, bio je dug 1.000 dinara, a sada je taj dug narastao i do milion dinara.
Imate slučaj u Pančevu. Četrdeset hiljada tuži i izvršnih predmeta na osnovu verodostojne isprave. Predsednik suda 2007. godine sa izvršiteljima iskaže u izveštaju da je rešeno 14.000 predmeta. Falsifikovao je izveštaj, a ni jedan od predmeta nije bio rešen, jer je utvrđeno da je stajao u ormanu.
Sada, građani, koji su koristili komunalne usluge tek sada dobijaju tužbe iz 1994. 1998, 2000, 2001. godine itd i opomene, a kamatu moraju da plate od onoga dana kada je predlagač, Javno komunalno preduzeće, kao poverilac ili kao tužilac podneo tužbu koja je zavedena kod suda. On je od tada tražio zateznu zakonsku kamatu.
Sada, na naš predlog, odborničke grupe SRS, jednoglasno su odbornici u Pančevu prihvatili da se izvrši revizija tih predmeta i da se otpišu zatezne zakonske kamate za one predmete gde je nastupila apsolutna zastarelost, preko 10 godina i da se povuku od strane javnih komunalnih preduzeća one tužbe i oni predlozi za izvršenje gde je sudska taksa veća od glavnice. Hvala.
