Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, pošto niste čitali zakon, da vam kažem da je to član 20a: "Plata sudije Ustavnog suda odgovara položaju i nadležnostima Ustavnog suda", to ništa nije jasno. Kakve veze imaju nadležnosti sa platom? Dalje se kaže: "i odgovornosti sudije za obavljanje dužnosti i predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti u zaštiti ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda". Znači, garancija njegove nezavisnosti u zaštiti.
Svakom čoveku koji radi u privatizovanom preduzeću u Srbiji, kome nije isplaćena plata, povećajte platu i to će biti najveća garancija, ne samo za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, nego i garancija za očuvanje Republike Srbije i svi ima da vole Republiku Srbiju, niko neće da se okreće prema Briselu, niko neće da se okreće prema organizovanom kriminalu, samo lepo dajte plate svima kao što dajete sudijama Ustavnog suda i sve će biti rešeno.
Dalje se kaže: "Plata predsednika i sudije Ustavnog suda određuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada. Osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije. Koeficijent za obračun i isplatu plata predsednika Ustavnog suda iznosi 12, a sudije Ustavnog suda 10,50. U slučaju da u Ustavnom sudu nisu popunjena sva sudijska mesta, do njihove popune, plata predsednika i sudija Ustavnog suda se uvećava 10% za svako nepopunjeno sudijsko mesto". Tri nepopunjena sudijska mesta, svako će imati po 10%, što je 30% uvećanje plate. A zašto ovo ne date zaposlenima u državnim službama? Zašto ovo ne date zaposlenima u privredi? Recimo, po sistematizaciji, 30 ljudi je planirano da rade kao bravari, radi ih 20, ima pravo svako od njih po 10% za svako nepopunjeno mesto. Po čemu se razlikuje posao bravara i posao dr Bose Nenadić?
Kaže se: "Sudija Ustavnog suda koji je izabran, odnosno imenovan na dužnost iz reda profesora pravnog fakulteta koji prava iz radnog odnosa ostvaruje na pravnom fakultetu, ima pravo na mesečnu naknadu u visini razlike između plate sudije Ustavnog suda, obračuna za puno radno vreme". Ovo je pravljeno u varijanti da mu je plata na fakultetu manja. U praksi je ona dva puta veća nego što je u sudu. Šta, nije? Ja nikad ne lažem, to je valjda jasno. Ja uvek govorim surovu istinu. Da ne bih više trošio ove dragocene antievropske minute, izbrišite ovo. Mi smo amandmanom tražili da se ovo ukloni.
Znate, vi se slabo snalazite sa osnovnim ideološkim koncepcijama modernog društva. Imate jednu koncepciju koja se zasniva na političkim slobodama i to je liberalizam, i drugu koncepciju koja se zasniva na političkoj jednakosti, a to je demokratija i ovaj novi, kobajagi, neki socijalizam. To su ovi krvavi borci za socijalnu pravdu, poput vašeg Bajatović što prima milion i 350 hiljada svakog meseca. A on se bori da ne bude…
(Predsednik: Očigledno, vi čitate ali ne razumete.)
Apsolutno ništa ne razumem. Vi se vrlo dobro razumete, u to sam siguran.
Ima sve u Agenciji za borbu protiv korupcije, ko je šta prijavio, kako je prijavio, itd. Neću da vas opterećujem tim podacima. To svako može lepo da pogleda i da vidi. Sada se postavlja pitanje – zašto tovite ove ljude? Zar vam ne deluje ovaj predlog zakona kao kad se uzme ona guska pa treba da se utovi što pre i onda joj se otvore usta pa se kljuka, kljuka, da se što pre za Božić ugoji? Šta ste to osmislili pa su vam neophodni ovi ljudi i ta tzv. garancija njihove nezavisnosti? Koja garancija njihove nezavisnosti? Oni nezavisni u donošenju odluka Ustavnog suda? Ko će to da vam poveruje? Zašto vređate te ljude? Oni ispunjavaju zadate obaveze. Oni su pod prismotrom. Zna se ko im kaže i kakva odluka treba da se donese, zašto se donosi, zašto se neki put prihvata neka inicijativa, zašto se neki put ne prihvata, kada oni po službenoj dužnosti pokreću postupak za ocenu ustavnosti, zakonitosti, sada treba da završe prljavi posao sa navijačkim grupama, itd. Sve se to zna, gospođo Malović.
Ovde se upada u ambis neprekidno. Zašto? Šta je to toliko preče da ovako otvoreno gazite po osnovnim principima na kojima se zasniva Ustav Republike Srbije? Zašto to radite? Nije nikakav spor. Imate 126, verovatno ćete pet-šest amandmana usvojiti, ali ćete progurati ovo. Ali, vidite i sami, vaši neće da glasaju za one članove koji su vama bitni, a vama su bitni samo ovi članovi koji donose, da budu situirani, slobodni, nezavisni itd, itd. Zašto to radite?
Kada predložite jednu ovakvu promenu Zakona o Ustavnom sudu, onda se stiče utisak kao da do sada to nije bilo regulisano. Stiče se utisak da je bilo loše kako je do sada bilo regulisano. Znači, bilo je regulisano i nije bilo loše. Morate sada menjati to da biste podmazali. Morate da kupite tu vrstu nezavisnosti za sudije. Pobogu, tržišna ekonomija cveta, zakoni ponude i potražnje, plati pa klati, kako se to kaže. Zašto bismo mi glasali za ovo? Nemamo nijedan opravdani razlog. Ove odredbe koje se predlažu u ovom zakonu su u suprotnosti sa načelima na kojima se bazira Ustav Republike Srbije i to svi znamo. Ali, vi se uzdate u 126. Znači, vaš jedini argument je 126. On je bio i kada ste krenuli sa reformom pravosuđa i vidite kako ste je unakazili. Ono što ste planirali za godinu dana da završite, evo, tri i po godine nema.
Samo da znate, neizabrane sudije u međuvremenu su se učlanile u neke stranke. Budite oprezni. Vodite računa. Imali ste i onoga što vas je na diktafonu prisluškivao, sećate se? I on postao advokat, samo da znate. A bio je tvorac propisa koje ste ovde zastupali o tajnim službama, jel tako? Čitajte malo "Pres kliping". Kolo sreće se okreće, gospođo Malović. Povucite ovaj predlog zakona. Ništa njime nećete da rešite, samo ćete napraviti dodatnu katastrofu, pored one koju ste izazvali u pravosuđu, i u Ustavnom sudu.

Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Tabaković.

Mi u članu 6. Predloga predlažemo da se u novom članu 20a. stav 5 promeni i glasi ovako: "Predsednik i sudija Ustavnog suda imaju osnovnu platu u visini osnovne plate predsednika odnosno sudije Vrhovnog kasacionog suda" i predložili smo da se stav 6, tamo gde se predviđa uvećanje za nepopunjena sudijska mesta briše, kao i da se briše stav 7.
Predlažemo da predsednik i sudija Ustavnog suda imaju osnovnu platu u visini osnovne plate predsednika odnosno sudije Vrhovnog kasacionog suda. Smatramo da ne postoje ozbiljni razlozi da se plate sudija ova dva najviša suda razlikuju, niti da se određuju po drugačijim pravilima, bez obzira na to što je Ustavni sud vrhovna vlast.
U prilog tome je i činjenica, da su i sada te plate u osnovi iste, barem prema podacima kojima mi kao javnost raspolažemo.
Rešenje iz Predloga koje ste nam dostavili ovde, kojim se za obračun plate određuje koeficijent 12 za predsednika Ustavnog suda Srbije, a za sudije 10,5 je nejasno i neprihvatljivo.
Naime, Zakonom o sudijama je u članovima 38. i 39. propisano da predsednik Vrhovnog kasacionog suda ima koeficijent 6, a sudija koeficijent 5. Govorim o razlici, gde ste vi drastično tu razliku povećali – 12 i 10,5 kod Ustavnog suda.
U takvoj situaciji nije moguće utvrditi da li to znači da će sudija Ustavnog suda imati ubuduće duplo veće plate od sudija Vrhovnog kasacionog suda, ili će osnovica za obračun biti određivana nezavisno od osnovice za sve ostale sudove i državne organe?
Stav 6. treba brisati jer nema nikakvog opravdanja ni razumnog razloga da se plata sudija povećava, ako nisu popunjena sva sudijska mesta u sudu. To samo po sebi ne znači da sudije rade posao odsutnih sudija. U prilog tome je i tvrdnja samog Ustavnog suda iz vremena kada nisu bile imenovane sve sudije, da zbog manje sudija rešavaju srazmerno manje predmeta.
Ovakav predlog je izvesno inspirisan od strane predsednice Vrhovnog kasacionog suda, koji je i sebi i sudijama po osnovu toga što nisu bile izabrane sve sudije povećala platu za 30% i javnost se seća da je njena plata porasla tada na 210 hiljada, odnosno sa 210 hiljada na preko 320 hiljada. Pored toga, primala je još tri nagrade i tri druge funkcije, o čemu je pisala štampa, gospođa, iskreno to cenim, je potvrdila, ali i pravdala. Njenim primerom, nažalost, danas smo svedoci, povode se i sudije Ustavnog suda.
Stav 7. treba brisati, jer je amandmanom predloženo da sudije Ustavnog suda ne mogu da rade kao profesori na fakultetima, iz razloga navedenih u obrazloženju prethodnog amandmana. Posebno se mora naglasiti da stav 7. jeste sporan zbog načina uređivanja te doplate za vršenje sudijske funkcije, jer polazi od pretpostavke da je plata sudije veća, a to uopšte ne mora da bude tačno. Takođe, određuje se samo u odnosu na profesorske plate koje se finansiraju iz budžeta, ali se ne obuhvataju i ostali prihodi koje primaju profesori i ostvaruju ih po raznim osnovama, niti obuhvata situaciju kada je sudija profesor na privatnom pravnom fakultetu.
Ne pada mi na pamet da budem ničiji advokat, ali i u ovom domu smo imali potpuno neopravdano nazvano sukobom interesa nešto što je vezano za profesionalni posao nekoga ko ne prima platu u ovoj skupštini, a bavio se projektnim izučavanjem u medicinskoj struci, određenog kvaliteta i uticaja lekova. Predsednica Skupštine, ne govorim o imenu i prezimenu, molim vas da me ne shvatite lično, je otkazala ugovor gde je kao profesor koji je nastavio da se bavi svojim poslom, radi održavanja, svi moramo da učimo trajno i to se od nas traži, to je dostignuće, neki to radimo sami, a neke na to tera zakona. Ti koji to rade sami i dodatno se angažuju, bivaju izvikani u štampi i izloženi na stubu srama, a mi ovde svesno nekima to dozvoljavamo.
Jednostavno, imam nepristrasan odnos koji izražavam kroz amandman na svaku funkciju u ovoj zemlji, kao što sam ponosna na svoj nepristrasan odnos, čak i u najličnijim stvarima, kada su moja deca u pitanju, želeći da nikada, zbog ljubavi prema deci, izgubim odnos njihovog kvaliteta, mogućnosti i ostalog.
Ovde zaista imamo obavezu da zakonski tu nepristrasnost pokažemo, a ne da od onih od kojih očekujemo da cene zakone koje ovde donosimo, u stvari, otvaramo im vrata da oni mogu da budu u tom sukobu, a da mi na to ne reagujemo.
Stav 7. treba brisati jer smatramo da sudije Ustavnog suda, da bi valjano vršili svoju funkciju sa punim angažovanjem i pažnjom i bez sumnje u sukob interesa, apsolutno ne mogu da vrše nikakav drugi ni posao, ni funkciju.
To što rad na fakultetima omogućava uticanje o kojem sam već govorila kroz direktno i indirektno uticanje, jeste dodatni razlog da i ovaj amandman koji smo podneli na član 6. usvojite. Molim vas da taj dopunski rad, koji ovde tretirate, definišete na takav način da motivišete popunjenost sudijskih mesta sve vreme i u svakom trenutku, da pristojnom platom, ali ne potkupljivanjem i ne na ovaj način, plaćanjem dopunskih primanja onima koji rade posao, ne ovih samo nego svoj, nego i onih koji su odsutni i na isti način, kao što sam ovde više puta rekla, da ne može niko da bude natčovek i da prima platu iz budžeta kao jedan od ljudi, načelnika i pomoćnika ministara, a da istovremeno bude član 10 komisija i svaka od njih plaćena, ne po pojedinačnom angažovanju i nekom rezultatu, nego svaka ad hok komisija za njene članove nosi mesečnu naknadu.
Sada se samo pitam, kako možete u sklad da dovedete potrebu da se mladi koji su vredni i pametni, angažuju, uče poslu i govorimo o zaposlenosti, a u isto vreme dozvoljavamo da jedan čovek vrši više funkcija istovremeno, pokazujući da u neke ljude verujemo kao da su više od Ničeovog "Zaratruste" i "Natčoveka". Molim vas da ne unižavate ugled sudija Ustavnog suda za koje se čudim kako su se, a možda se i nisu usaglasili sa ovakvim predlogom.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 7. Predloga zakona se vrši intervencija na članu 21. osnovnog teksta, tako što se dodaju novi stavovi, potpuno nepotrebni stavovi koji regulišu prava sudije Ustavnog suda po prestanku mandata i prestanku vršenja funkcija, a nije to slučaj kada se ide u penziju. To se vrlo prosto rešava i do sada u praksi nije bilo problema, gospođo Malović. Ako je neko sa jednog radnog mesta izabran na funkciju sudije Ustavnog suda, po prestanku mandata se vraća na svoje prethodno radno mesto. Dok je bio u funkciji sudije Ustavnog suda, mirovao mu je radni odnos. Vrlo prosto i jednostavno. Znači, ono što važi za vodoinstalatere, što važi za druge profesije, treba da važi i ovde.
Još jedna stvar koja pravno-tehnički ne bi smela da bude u ovom tekstu, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca su dužni da u roku od 30 dana od dana prestanka dužnosti sudije Ustavnog suda donesu rešenje u slučaju iz stava 6. ovog člana. Ne može formulacija – dužni su. Ne može njima da se propisuje obaveza. Ne može. To je jedna specifična situacija kada je neko izabran na funkciju sudije Ustavnog suda sa nekog od tih mesta gde je imao pravosudnu funkciju, gde je zastupljen princip stalnosti te sudijske funkcije.
Znači, sudijska funkcija je zasnovana na principu stalnosti, pa ako je taj sudija u međuvremenu izabran za sudiju Ustavnog suda, njemu je mirovao radni odnos u onoj sudijskoj funkciji. Po prestanku funkcije sudije Ustavnog suda vraća se na onu svoju. Nema nikakvih problema. Ali, ovde se posebno to ističe. Ne znam zašto posebno. Ne znam zašto ste imali potrebu da na ovaj način nešto precizirate, što nije bilo sporno do sada. Ništa nije bilo sporno do sada. U praksi nije bilo nikakvog spora, tim pre što Visoki savet sudstva i ova veća tužilaca, svakog dana ne bira, niti razrešava sudije. Oni su taj posao poprilično završili. Verovatno jedanputa, dva puta godišnje ako treba da se popuni neko upražnjeno mesto, ili da se eventualno poveća broj sudija, ide neki konkurs, ide neka popuna. Ali, ne.
Stičem utisak da ste vi imali nameru da sa velikim brojem izmena, 40 i nešto članova, u stvari ovo predstavite ozbiljnim predlogom zakona i da u tom moru odredbi u suštini prikrijete nekoliko odredbi. Mislim da su najvažnije ove odredbe o platama, položaju i ova novotarija o malom i velikom veću, ali doći ćemo do toga. To je dibidus, katastrofa, to je promašaj.
Gospođo Malović, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman SRS, jer ako prihvatite taj amandman, onda će manje ovaj predlog zakona da bude unakažen nego što je sad, kako ovo izgleda.

Iskorišćeno dva minuta od vremena poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika? Od grupe.
Ministarka pravde, Snežana Malović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, sačekala sam da prođe diskusija o svim amandmanima koji se odnose na izbor, imenovanje i prestanak dužnosti i položaj sudije Ustavnog suda i pokušaću sada, objedinjavajući sve ono što je ovde izneto i što predstavlja možda dilemu ili kritiku, da pojasnim ili da vas možda eventualno uverim u nešto suprotno.
Što se tiče Predloga zakona i odredbe Predloga zakona koja se odnosi na penzijski osnov, bili smo rukovođeni jednim evropskim standardom koji se nalazi u Evropskoj povelji za sudije i koji se proteže i na sudije Ustavnog suda, gde se uzima kao poslednja plata osnov za penziju. Međutim, apsolutno razumem sve one argumente koji su ovde izneti u tom pogledu, razumem i situaciju i stanje u kome se nalazimo, ne samo naša zemlja, nego i celokupan svet u pogledu svetske ekonomske krize i pozdravljam i mišljenje Odbora za finansije koje je pretočeno kroz amandman i svakako, kako god se bude Narodna skupština izjasnila u danu za glasanje, ja ću takvu odluku poštovati.
Takođe ne mogu da se složim sa činjenicom, iako se slažem sa tim da nije dovoljno precizno napisano u pogledu odlaska žena u penziju, da to predstavlja diskriminaciju, imamo, kao što je ovde istaknuto, Zakon o invalidskom i penzijskom osiguranju koji predstavlja opšti zakon, a koji se odnosi u određenom delu i na status sudija Ustavnog suda. Prema tome, žene ne smeju i ne mogu biti oterane ukoliko navrše 60 godina života u penziju ukoliko to ne žele. One mogu da koriste opšti uslov od 65 godina koji važi za muški pol.
Takođe želim da vas uverim u to da ne može da dođe do situacije da se prima i plata i penzija ukoliko dođe do produžetka radnog veka. Naravno, opet i u tom slučaju ukoliko se ovakva odredba izglasa, Ustavni sud će morati da poštuje opšti rok za trajanje mandata sudije Ustavnog suda koji iznosi devet godina i koji je, kao takav, određen Ustavom.
Za mene je zaista iznenađujuća činjenica i nemam razloga da ne verujem u to da šest sudija Ustavnog suda nije prijavilo svoju imovinu. Duboko verujem da postoji određeno objašnjenje za to. Da li se možda nije našlo na veb sajtu Agencije ili je nešto drugo u pitanju, ali ovom prilikom želim da apelujem na samu Agenciju za borbu protiv korupcije da ovu situaciju ispita i ukoliko je potrebno da preduzme dalje korake u tom pogledu. Ustav i Zakon o Ustavnom sudu su dovoljno jasni u pogledu nemogućnosti obavljanja bilo kakve druge funkcije, sem sudije Ustavnog suda, izuzev profesure na Pravnom fakultetu. Prema tome, složila bih se sa tim diskusijama, da takva situacija nije baš dopustiva.
Što se tiče osnovice, prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu je predviđeno da se osnovica utvrđuje Zakonom o budžetu. Do sada je to činjeno putem zaključka Vlade. Ta osnovica, što ste mogli da vidite u Predlogu zakona, nije izjednačena sa osnovicom za sudije. Mislim da će morati da bude u nekom manjem iznosu, s obzirom da su koeficijenti za sudije Ustavnog suda veći u odnosu na koeficijente drugih redovnih funkcija.
Toliko za sada. Nadam se da ćemo tokom diskusije još imati priliku da razmenjujemo mišljenje.

Da li se još neko javlja za reč u pretresu u pojedinostima na amandman na član 7? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Maritović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovaj amandman na član 8. obuhvata suštinski još nekoliko amandmana, pošto ovaj član je praktično uvodni za sve ovo dalje što se razrađuje.
"Sednice javne rasprave i drugi oblici rada Ustavnog suda mogu se, po odluci Ustavnog suda, održavati izvan sedišta Ustavnog suda." Uopšte mi nije jasno zašto ste u odredbi zakona kojom se reguliše sedište ubacili novi stav gde se govori gde sve Sud može da radi. Uopšte mi to nije jasno. Zašto ste to uradili? Zašto vam je to bilo potrebno? Imate Poslovnik, imate i druge podzakonske akte kojima sve to može da se reguliše. Zašto bi se to regulisalo zakonom? Obaveza postoji da se zakonom propiše sedište, a gde će još Ustavni sud da zaseda, gde će da radi, ne postoji obaveza, a vi ste to ubacili. Da li zbog Sremskih Karlovaca, zbog čega? Da li jedva čekate da se ovo promeni, pa ćete da zakažete sednicu Ustavnog suda u Kosovskoj Mitrovici? Možda zbog toga. Ako je to zbog toga, slažemo se, samo napišite.
Imamo nameru da idemo do Jagnjenice, tamo da održimo sednicu Ustavnog suda, tamo ćemo da vršimo ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbi Vlade Republike Srbije, gde se dogovor iz Brisela pretočio u uredbe, pa ćemo ocenu da vršimo tamo, pa ovo nam je potrebno da bi Ustavni sud mogao da ode do Jagnjenice. Verovatno ste zbog toga to menjali. Niste zbog toga to menjali, imate neke druge namere. Ovo po svojoj sadržini ne pripada ovom članu.