Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

To su dva člana 28 a. i 28 b. mislim da ovo trebate da izbrišete, jer stvarno vi od Ustavnog suda pravite maltene Narodnu skupštinu. Te radna tela Ustavnog suda, te sekretar pregovara, te ovaj pregovara, te ovaj pregovara sa ovim, te ovo, te ono, a što se tiče člana 28 b. molim vas, i Ustavni sud mora da ima internu kontrolu.
Svaki korisnik budžetskih sredstava mora da ima internu kontrolu i Ustavni sud mora da vodi računa o Zakonu o računovodstvu i reviziji i on nije valjda vanzemaljac i kod njih dolaze nadležni inspekcijski organi da kontrolišu kakve odluke donose Ustavni sud ali i kakvo je materijalno, finansijsko poslovanje jer oni ne uživaju imunitet. Doduše, od kad je zavladala demokratija, gospođo Čomić, mi ćemo u ponedeljak imati i onu tačku dnevnog reda, prestanak funkcije onog sudije, člana Visokog saveta sudstva. Da li ste videli njegov tekst ostavke? Baca drvlje i kamenje na Visoki savet sudstva. Kaže da ne prave ni zapisnike ovi, gospođa Malović i Boško Ristić. Niti zapisnike sa sednica, niti se pitaju nešto članovi. Čovek revoltiran podneo ostavku i na dve strane nas obavestio.
Tako da, poštovani građani ako vi mislite da u Ustavnom sudu sede sve apostoli ili u našem pravosuđu sve sede baš onako, da ga pozoveš u kuću. Videćete u ponedeljak kada budemo čitali ostavku čoveka, šta je napisao. Ne vode čak ni zapisnik. Preglasavanje, šta ne rade tamo i sad kad ja upotrebim neku tačnu rečenicu ili tačnu reč da opišem stanje kako izgleda transformacija pravosuđa, dobijem opomenu. A vidite svakog dana nas neko obaveštava, na bazi ličnog primera, šta se dešava u transformisanom, prodemokratskom pravosuđu.
Vidite, gomilaju neke odredbe ovde, upisuju nešto potpuno nepotrebno. Ustavni sud u pogledu materijalno-finansijskog poslovanja ne razlikuje se od drugih pravnih lica koji su korisnici budžetskih sredstava. Tačka, nema tu šta više da se priča. I kod vas ima da dođe budžetska inspekcija, da dođu drugi inspekcijski organi i kod vas ima da dođe DRI da prekontroliše, i kod vas može policija privrednog kriminala da dođe.
Ovde ste ubacili u članu 28 a. "u slučaju nesaglasnosti". Kakve nesaglasnosti? Objasnite kakve nesaglasnosti, nesaglasnosti molim vas? Zašto bi Ustavni sud svoj budžet, predlog svog budžeta, nacrt svog budžeta pravio na drugi način nego što to je propisano kriterijumima za druge korisnike budžetskih sredstava. Šta ima u budžetu Ustavnog suda? Plate, zakonom propisano koji su koeficijenti, broj zaposlenih, kadrovski plan i to se zna kako može da se napravi, minuli rad, može da se izračuna, materijalni troškovi mogu da se izračunaju koliko vam treba tonera, koliko papira, koliko grejanja, koliko ovo, koliko ono.
U čemu bi bila neka velika nesaglasnost između Ministarstva finansija i Ustavnog suda prilikom utvrđivanja predloga budžeta. Možda u savetovanjima koje ste planirali za državne službenike. Jaki su vam službenici ako moraju da idu na Kopaonik ili na Zlatibor na savetovanje, znači bili loši studenti. Toliko bili loši studenti da im je potrebno dodatno obrazovanje. Ili da možda malo sudije Ustavnog suda održe predavanje pa da uzmu koju dnevnicu, kao sad što su bili neki na Kopaoniku.
Molim vas, o čemu vi pričate? Vi stvarno mislite da u svakoj lepoj ambalaži može da se gurne nešto? Znate, ko se mnogo reklamira? Na televiziji se samo reklamiraju falš proizvodi. Njima je potrebna velika reklama jer preko velike reklame se vrši propaganda, a propaganda je kako prevariti. Da bi se prevario potrošač, to je vrlo prosto i jednostavno.
Još samo fali odredba, pre početka dnevnika treba da ide reklamni spot "verujte Ustavnom sudu Srbije".

Dva minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman.
Zakonodavni se nije oglasio, pa je amandman u pretresu i o njemu će Skupština odlučivati u danu za glasanje.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, to je član 30. osnovnog teksta koji se menja članom 13. Predloga ovog zakona.
Šta je drugi stav člana 30? "U postupku pred Ustavnim sudom mogu učestvovati lica koja ovlasti učesnik u postupku". Izuzetno lepa, precizna formulacija. Šta tome može da se doda? Ništa.
Ekspertima smeta to. Šta predlažu? Da sada to glasi ovako: u postupku pred Ustavnim sudom mogu učestvovati lica koja na osnovu specijalnog punomoćja ovlaste učesnici u postupku. Normalan čovek bi postavio pitanje šta je sada u onoj formulaciji loše pa da treba neko specijalno punomoćje, šta se iza toga krije? Šta? Ko će koga da predstavlja? Pa uvek mora da ima neko punomoćje. Ne, nego da uvedemo još nešto novo, ako možemo.
Vidite li šta se radi? Izbrišite ovo, jer praktično ništa ne znači. Ova prethodna formulacija je pet puta bolja nego ova.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

U članu 13. Predloga tražili smo da se briše reč: "specijalnog", ali da se briše i u svim odredbama Predloga dalje, jer ispred reči: "punomoćja" kada bez ikakvog pravnog značaja unesete reč "specijalni" možete samo da stvorite probleme u tumačenju i primeni odredbe jer zakon uopšte ne poznaje specijalno punomoćje i ne može da se utvrdi kakva je razlika između specijalnog punomoćja za učešće u postupku i punomoćja koje nije specijalno već je samo punomoćje za učešće u određenom postupku u ime davaoca punomoćja.
Da ste na bilo koji način objasnili posebnost takvog punomoćja možda bi i ostavili bez reakcije, ali bi i tada "specijalno" zamenili rečju "posebno" punomoćje kao srpskom rečju, ali pošto ne postoji razlog ni za kakvu posebnost, odnosno nije objašnjeno, mi smo tražili da se briše reč "specijalno" punomoćje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Član 14. i 15. ipak čine jednu celinu. Ne znam zašto ste menjali član 35. sa ova dva u Predlogu zakona jer to je to. To obuhvata to, sudiju izvestioca.
Sada ste ovde ubacili – izuzetno kada to složenost zahteva može odrediti jednog ili više sudija koji će zajedno sa sudijom izvestiocem sprovesti postupak i pripremiti zajednički predlog akata o kojima odlučuje Ustavni sud.
Izvinite, molim vas, ovo nije materija za zakon. Ovo je baš prava materija za Poslovnik o radu Ustavnog suda.
Sasvim vam je dobar bio član 35. Na bazi tog načelnog principa iz člana 35. mogli ste u Poslovniku da ovo lepo razradite i da završite posao. Zašto opterećujete zakon nekim stvarima koje su stvarno pitanje unutrašnjeg karaktera, načina organizacije rada i to u onome preprethodnom postupku? Zašto opterećujete zakon ovakvim stvarima? Zašto? Da li jedan sudija izvestilac, da li će da mu pomaže više, pa znate i sami da sve pripremaju savetnici. Sve pripremaju savetnici.
Drugo nešto, ako se radi o oceni ustavnosti nekog zakona, a postoji neki načelni stav od pre sedam,osam godina, da ne idem dalje, od 2007. godine itd, pa prepisuje se onaj stav, pa se i ne uzima u ruke.
Pravite filozofiju od ovoga da bi opravdali koeficijent 12, da bi opravdali mogućnost da sudija Ustavnog suda radi i posle penzije, dok ne umre itd. itd.
Morate da shvatite jednu stvar, kada su doneti propisi o odlasku u starosnu penziju, stvorena je određena prezunkcija da čovek sa 65 godina života gubi opštu radnu sposobnost. Da li postoje izuzeci posle toga? Postojali su - univerzitetski profesori, radnici hitne pomoći, nastavnici i profesori u srednjim školama. Zbog izuzetnosti posla moglo je da se produži još šest meseci itd. itd.
Jedna je stvar kada je neko penzioner, pa dođe na neku funkciju, penzioner izabran za poslanika, a druga je stvar kada čovek u toku radnog odnosa stekne uslove za prestanak radnog odnosa po sili zakona. Tu nema popuštanja. Ako postoje neki izuzeci, oni moraju baš restriktivno da se tumače. Zašto? Zbog one prezunkcije šta znači 65 godina.
Slažem se, danas je pitanje da li ta granica od 65 godina treba da postoji, s obzirom da su se mnoge stvari promenile u današnjem modernom životu. Produžen je život itd, što valja preispitivati, ali sada ovde više pričam sa gledišta principa. Jedno je prestanak po sili zakona, a drugo je izbor na funkciju. Potpuno dve različite stvari.
Ne može zakon da se piše kao novinski tekst, to morate jedanput da shvatite. Ne može ono iz žargona na ulici da uđe u nov tekst. Mi sada ovde imamo ovo. Sedne tamo neki pametan, stavi prst na čelo i teraj, masakriraj pravnu normu i onda ovi iz Ustavnog suda se vataju za glavu kada treba da vrše ocenu, recimo, ustavnosti nekog zakona, pa šta je hteo pisac da kaže.
Svojevremeno sam se zalagao da povodom svakog zakona koji ide na ocenu ustavnosti obavezno ide i stenogram sa sednice Narodne skupštine, pa da tačno čujemo podnosilac amandmana šta je mislio kada je napisao amandman i ukoliko je većina glasala za taj amandman i postao sastavni deo Predloga zakona i kasnije postao član zakona, e to je značenje koje ima taj novi član. To je to značenje.
Da smo tako gledali, gospođo Malović, onda bi član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije potpuno drugačije gledale sudije Ustavnog suda, pa bi se onda pomenuo i Živadin Lekić i oni što kradu mandate i Bogoljub Karić koji krade mandate, pa da je zbog toga došao član 102. stav 2. Ne, vi ajde žargonski. Lepo zvuči u novinama, može da prođe, organizujmo većinu i završavajmo posao. E pa ne može na o ruk. Pravo je ozbiljna stvar.

Iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li ima još neko reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo tražili da se u članu 15. Predloga u stavu 3. reč: "procesne" izbrišu zato što smatramo da je to potpuno suvišno, jer kada se procesnom označi vrsta radnja u postupku, to je pleonazam zato što su sve radnje deo određenog pravnog postupka, pa su samim tim i procesne.
Trebalo bi zaista pri pisanju Zakona izbegavati da se tekstovi opterećuju rečima bez ikakvog posebnog značenja, a to je postalo česta praksa, pa smo u tom smislu reagovali iako ovo nije neka suštinska promena.