Gospođo Čomić, ovo nikako ne bi smelo da stoji u budućem zakonu o Ustavnom sudu. To je taj član koji je vrlo važan. Evo, da pročitam o čemu se radi. Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Ustavnog suda, sednici velikog veća ili sednici malog veća. Neću dalje da čitam, jer kasnije sledi nekoliko članova koji definišu o čemu se odlučuje, kako se odlučuje itd. Ja se u potpunosti slažem da različite odluke može da donese Ustavni sud, da u prethodnoj fazi to može da bude i manje važno itd.
Međutim, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da Ustavni sud ima veća. Da budemo načisto, ne dozvoljava. Pazite, može sudija pojedinac, veće tri sudije, veće od pet. Ali, to je pravosuđe. To je Osnovni sud, Viši sud, Apelacioni sud, Vrhovni kasacioni, to je pravosuđe, tu je zastupljena stalnost, tu se rešava o pojedinačnim pravima i interesima građana. Ustavni sud nije pravosuđe. Sudije se samo nazivaju - sudije Ustavnog suda. Oni se biraju na devet godina. Oni odlučuju o ustavnosti i zakonitosti opštih akata. To nema veze sa pravosuđem, nema nikakve veze.
Ustav kaže – sudije Ustavnog suda odlučuju većinom glasova od ukupnog broja sudija. I nemoguće je sada praviti veća, kao organizacione delove, zapamtite, to je prva greška, kao organizacioni delovi, pa onda određujete različitu nadležnost. Ja se slažem da su neke stvari kod ovih veća prethodno pitanje, ali uvek mora da odluči Ustavni sud u punom sastavu. I nikakva smetnja nije do sada bila. Da ste napisali - radno telo ili pripremno telo itd, a vi ste pokušali da oponašate Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije Ustavni sud Saveta Evrope. Nije, već je sud koji pruža zaštitu građanima onih država koje su članice Saveta Evrope i to kao poslednja instanca, pa se kaže četvrti stub. O čemu? O onim situacijama za koje Evropska konvencija garantuje da ne smeju da se krše ljudska prava.
Da li imamo mi nešto slično kod nas? Imamo, ustavnu žalbu, slična je. Da smo znali da ćete vi ovako da unakazite redovno pravosuđe, nikada ustavnu žalbu ne bismo stavljali Ustavnom sudu. Ona bi danas više odgovarala Vrhovnom kasacionom sudu. Ali nismo znali da ćete vi ovako da upropastite. Da smo mi znali da ćete vi ovako da upropastite redovno sudstvo, nikada u Ustavu ne bi bila ustavna žalba Ustavnom sudu, nego bi predlog ili zahtev za zaštitu prava išao prema Vrhovnom kasacionom sudu, s obzirom da on sada više nema nadležnosti i ne može da se uporedi sa Vrhovnim sudom Srbije kao nekada.
Ali ne, jedno smo pričali kada je bio Ustav, kada je trebala transformacija, navalili Amerikanci, dali 100 miliona dolara i oni unakazili ovo sve i promenili maltene i koncepciju. To je taj problem. izbacite malo – veliko veće. To ne sme da stoji niti kao organizacija Ustavnog suda, niti može da stoji sa gledišta nadležnosti, niti sa gledišta mogućnosti da neko donese odluku, a da nisu sve sudije Ustavnog suda.
Ove tri stvari koje sam vam naveo, a to sadrže ove odredbe, to je u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ako meni ne verujete, pogledajte odredbe Ustava koje se tiču Ustavnog suda.
Čime vi pravdate? Vi ne pravdate čak ni Evropskim sudom za ljudska prava, ni nekom praksom, nego – nasledili smo veliki broj predmeta od Ustavnog suda Državne zajednice Srbije i Crne Gore i to želimo efikasno da rešimo, a tu ima mnogo onih predmeta koji i ne zaslužuju neko rešavanje. I u načelnoj raspravi smo vam rekli za situaciju kada je, hajde da kažem, Srpska radikalna stranka pokretala postupke još 2001. godine. Znate šta se desilo? Pre nekoliko meseci smo dobili odgovarajući akt Ustavnog suda, da je bespredmetno više da se razmatra predlog za ocenu zakonitosti nekoliko uredbi, jer u međuvremenu one više nisu na snazi, pošto su doneti novi zakoni o energetici itd.
Tačno, samo što niste odgovorili na pitanja – kako je moguće da posle deset godina uzmu predmet u ruke? Što nisu uzeli predmet 2001, 2002. godine? Bilo gusto, bio živ Đinđić, pa nije smelo, jer se ticalo one uredbe o prometu nafte i naftnih derivata. Sećate se onog Novakovića, onih svih mogućih afera koje su bile? Bilo gusto, pa niko nije smeo da uzme predmet u ruke. Kad se u međuvremenu završilo sve, prodat NIS itd, sada je ovo bespredmetno.
Znate šta, i posle 40 godina je bespredmetno da pričamo o nekim stvarima koje se danas dešavaju.