Evo kako glasi član 40. – postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. To retko kad ima prilike da se čuje, obično se okončava po onom zakonu koji je bio na snazi kad je pokrenut postupak.
Znači, vi se gnušate propisa o postupku od pre 15 dana. Kako to, pre 15 dana pokrenut postupak, a vi sad kažete – nije dobar redosled odredbi o postupku, primenjivaće se posle stupanja na snagu ovog zakona ovaj zakon? Nema logike. Ovo ne zalazi u pitanje retroaktivnosti, ali ovo zalazi u problem načela legaliteta. Izvinite, molim vas. U datim okolnostima, po datim uslovima, vi propisujete. Drugo nešto ovo nije zakon kod koga bi mogla da se primeni povoljnija kazna, jer nema kazne. Ali, žargonski sve može da se strpa u zakon.
Šta imamo u drugom stavu? Zahtevi za naknadu štete podneti komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu do dana stupanja na snagu ovog zakona rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Opa, sad pa obrnuto. Naknada štete po ustavnim žalbama, pojedinačni akti itd. itd. Država treba da plati štetu, utvrdio Ustavni sud, a izvršenje ide preko komisije ministarstva.

Obuhvatio bih oba ova dva amandmana da završim ovo. Kada se rešava ustavna žalba, ne znam zašto bi morao podnosilac ustavne žalbe da opredeli tužbeni zahtev, jer nije tužbeni zahtev, ali tako ispada, za zahtev za naknadu štete itd.
Što se tiče ovog člana 33, nema tu neke značajne promene člana 89, samo što ste sada izdvojili sudske odluke. Znači, kada poništava pojedinačni pravni akt povodom ustavne žalbe, Ustavni sud ne može da poništi sudsku odluku. Tu ste nešto pogrešili i tako je otpao smisao ustavne žalbe.
Rekao sam vam malopre, kada se Ustav donosio 2006. godine, sećate se gospođo Čomić, ideja sa ustavnom žalbom je bila da se predupredi i spreči masovan odlazak zahteva i pisanje predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Tako je bilo. Vrlo dobro se sećam.
Znači, pojedinačni pravni akt organa uprave može da se poništi ukoliko se na osnovu ustavne žalbe utvrdi da je došlo do kršenja ljudskih i manjinskih prava, ali ne može sudska odluka. Zašto? Nema odgovora.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

To je novi član 102a. U postupku po žalbi sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak po ustavnoj žalbi. To je malo izvučeno, da se na neki način precizira, zato što podhitno treba da se reši status onih što primaju platu a ništa ne rade. Oni već dve godine tako lepo primaju platu a ništa ne rade.
Sada se postavlja pitanje – ko obezbeđuje sredstva? Zašto se njima obezbeđuju sredstva? Kako neko može da zarađuje platu a da ništa ne radi? Gde to ima? Znam da je to u Narodnoj skupštini – ne moraš da dolaziš u Skupštinu, imaš platu. Mi što radimo, kada ćete nama onih 10% kao sudijama Ustavnog suda, gospođo Čomić? Je li vam smešno? Mi izginusmo ovde, a oni broje pare tamo. Vidite i sami šta rade. Vama je to smešno, ali to je tako. Znači, ljudi primaju platu a ne rade dve godine.
Zašto primaju platu a ne rade dve godine? Kako je to moguće? Primaju istu platu kao sudije Prvog osnovnog suda koji izgiboše od posla, zatrpani su predmetima, kako reče Petar Jojić – milion predmeta i milion podnesaka itd. Kako je to moguće, objasnite mi molim vas? Ko obezbeđuje pare? Odakle mu pare? Ako se obezbeđuje iz budžeta, koja je prihodna strana budžeta za te pare? Da to možda nije zaduženje? Ili je od PDV-a? Od čega je? Kako to obezbeđujete pare? Na osnovu kog pravnog akta njima isplaćujete?
Ako je to tako, oni su praktično postali tehnološki višak. Sudija tehnološki višak. Je li tako? Zbog transformacije suda. Šta da radimo sa zaposlenima u privredi koji su postali tehnološki višak? Ko njima treba da isplaćuje platu, naknadu? Kako kada prestane radni odnos zato što je tehnološki višak, pa se iskoristi onaj socijalni program itd, pa ode na Biro za zapošljavanje, pa tamo ima neku naknadu u zavisnosti od godina radnog staža, šest meseci, devet meseci, nije ni bitno? Kako ovi mogu da dobijaju punu platu, a ništa ne rade? Još se oni hvale.
Imam svakog meseca moje druženje sa pravnicima iz Niša, ima nas 10 generacija, i uvek se na kraju druženja napravi onaj čaršav, pa se potpišemo ko gde radi, telefoni za komunikaciju. Jedan moj kolega uvek mi već dve godine piše – sedim kući, primam platu. Pitam ga – aman, čoveče, šta ti to znači? Kaže – nisam prošao reizbor. Pa, kako ti je? Kaže – super, brate, znaš kako, plata dolazi, ja ne idem na posao. Eto, gospođo Čomić.
Sada kada smo rekli da će ovo da bude po principima ustavne žalbe, onda će to efikasno da se reši. Verovatno ste zaboravili da neće možda i ta rešenja da se ne objavljuju, da se odlaže objavljivanje. I to će objavljivanje da se odloži, da javnost ne vidi ko se sve vratio na posao. Au, obrali smo bostan onda.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Gospođo Malović, vi ste ovim predlogom zakona pokušali da otklonite neke nepravilnosti, odnosno skoro sve nepravilno u reformi pravosuđa, a ne bi bilo strasno, ne boli i mislim da bi bilo politički korektno da ste došli ovde sa jednim predlogom da ono što je napravljena greška, da se pokušaju otkloniti ti problemi iz reforme pravosuđa u sudovima.
Vi pokušavate ovde, ali to je nemoguće, preko Zakona o Ustavnom sudu nije moguće otkloniti bezbroj propusta, bezbroj grešaka, pa samim utemeljenjem loših zakona koji regulišu sistem pravosuđa u Srbiji. Onda se sada ovde pokušava to uradili, ali jednom ćete morati to da uradite. Naravno, ne pada sva krivica na vas. Reforma pravosuđa je krenula posle 2000. godine, nije ona od onog momenta kada ste vi došli na čelo Ministarstva pravde. Ja sam vas podsetio kada je bila rasprava u načelu da je strategija o reformi pravosuđa doneta 2006. godine i od tada su nastupili problemi.
Kako ih ima redovni sud, tako isto problemi postoje i u Ustavnom sudu, pogotovo što je i u njihov rad i aktivnost, iako bi trebali da budu zaduženi, njihova jedina suštinska uloga jeste da sačuvaju ustavnost i zakonitost drugih akata. Pošto vi to niste uradili, nije vam bio ni cilj, izgleda, onda sada predlažete ovde neke izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, koje ni u jednom slučaju ništa ne popravljaju, zapravo još dovode do goreg stanja. Krši se direktno i Ustav, i to smo vam rekli, kada je u pitanju stvaranje velikog i malog veća, a izuzimanje iz nadležnosti Ustavnog suda u sednici da sude svih 15 sudija, koliko ih po Ustavu ove republike ima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Evo kako glasi član 40. – postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. To retko kad ima prilike da se čuje, obično se okončava po onom zakonu koji je bio na snazi kad je pokrenut postupak.
Znači, vi se gnušate propisa o postupku od pre 15 dana. Kako to, pre 15 dana pokrenut postupak, a vi sad kažete – nije dobar redosled odredbi o postupku, primenjivaće se posle stupanja na snagu ovog zakona ovaj zakon? Nema logike. Ovo ne zalazi u pitanje retroaktivnosti, ali ovo zalazi u problem načela legaliteta. Izvinite, molim vas. U datim okolnostima, po datim uslovima, vi propisujete. Drugo nešto ovo nije zakon kod koga bi mogla da se primeni povoljnija kazna, jer nema kazne. Ali, žargonski sve može da se strpa u zakon.
Šta imamo u drugom stavu? Zahtevi za naknadu štete podneti komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu do dana stupanja na snagu ovog zakona rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Opa, sad pa obrnuto. Naknada štete po ustavnim žalbama, pojedinačni akti itd. itd. Država treba da plati štetu, utvrdio Ustavni sud, a izvršenje ide preko komisije ministarstva.
Za one okončane predmete, gde je to bilo na stolu komisije, nastaviće se po odredbama zakona od pre 15 dana. Vidite, malopre, za one koji su postupci u toku, ne važi ono pre 15 dana, nego sledećih 15. dana. Znate, tu ste nešto pobrkali. Tu ste potpuno pobrkali nešto. Nešto muvate, nešto krijete. Neka muvačina tu postoji i to teška. Videćemo. Mislim da ta muvačina postoji zbog ovog odlaganja objavljivanja odluke Ustavnog suda. Hoćete nešto za šest meseci da preskočite, da premostite. Svašta je tu moguće.
Recimo, proverio bih zakonitost i ustavnost ove varijante kako Ministarstvo poljoprivrede angažuje ove agronome, 1.800 stručnjaka što obilaze po kućama i selima itd. Svi po 30.000 dinara nose staračkim domaćinstvima, pripremajući se za sledeće izbore. Polako ljudi, vodite računa šta radite. Bodrum dva, ne može da se desi.
Vidite, iz samog čitanja ovog teksta, prvog i drugog stava, vidite da nešto ovde nije u redu. Mi smo tražili da se to briše. Naravno, to naše što mi predlažemo, ne odgovora. Veliko obrazloženje zašto to ne odgovara, međutim slaba vajda. Ako se ne ljutite, gospođo Čomić, pošto pretpostavljam da imam još malo vremena.
Imamo sada i situaciju, kaže – danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u delu koji se odnosi na način utvrđivanja plata predsednika i sudija Ustavnog suda. Što niste ubacili i državnih službenika i nameštenika u Ustavnom sudu? Pa, i njima ste dali izuzetan značaj u onim odredbama. Ne, na njih neće da se odnosi. E, neće boga mi da se odnosi ni na sudije. I kod njih će da se primenjuje opšti zakon o platama. Kako to vi mislite sada? Njih da izvučete kao specijalnu kategoriju.
Kako vi mislite da može Narodna skupština da vam dozvoli da urušite pravni sistem? Slažem se da nije dobar. Šta je onaj Balinovac napravio sa onim Zakonom o državnim službenicima i platama? Onaj zakon su konkretno radili, kada su u pitanju plate, Balinovac i Mlađa. So i biber. Možete da zamislite kako je to loše. Pa smo dobili nameštenike, tako je bilo. I Zakon o državnim službenicima radio nam je Balinovac. Nismo mogli da ga smirimo da to ne valja. Sada trpimo svi posledice zbog toga.
Ne kritikujem samo vas, nemojte da me pogrešno shvatite. Imam retrospektivu, pamtim, ja sam zlopamtilo veliko. Pamtim sva zla koja su urađena ovom narodu. Sad se vrtimo u krug. Sad možemo i da se ujedamo. Ali, Balinovac zamutio i otišao. Gde je otišao? U Agenciju za kontrolu leta. Baš ga briga. Mlađa sad tabana po mesnim zajednicama i slika se kao pozadinac Ćirića.
Evo, vidite problem. I 2005. smo vam skretali pažnju da će biti problem, pa niste verovali. Eto, sad je ovo nerazrešiv problem. Toliko. Hvala vam.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe. Imate još devet minuta i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 40. doda novi član 40a.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem. Taj član, potreba da damo ovakav amandman je u stvari doslednost zbog svih prethodno podnetih amandmana koji ograničavaju vršenje funkcije, odnosno rešavaju sukob interesa. Mi smo tim članom 40a. ovako uredili taj deo. "Sudija Ustavnog suda, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši drugu funkciju ili posao, dužan je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona prestane sa vršenjem te druge funkcije ili posla i o tome obavesti predsednika Ustavnog suda, ili da u istom roku podnese ostavku na funkcije Ustavnog suda."
Sledeći stav – "Sudija Ustavnog suda, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja nastavu na fakultetu, dužan je da u roku od tri meseca, od dana stupanja na snagu ovog zakona, prestane sa obavljanjem nastave i o tome obavesti predsednika Ustavnog suda, ili da u istom roku podnese ostavku na funkciju sudije Ustavnog suda."
I treći stav – "Sudija Ustavnog suda, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije podneo izveštaj o imovini i prihodima u skladu sa zakonom kojim se uređuje sukob interesa u vršenju javnih funkcija, dužan je da izveštaj podnese u roku od 15 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona i dokaz o tome dostavi predsedniku Ustavnog suda."
U sada, za sva ova tri stava, regulišemo da sudija Ustavnog suda, koji ne postupi u skladu sa stavovima iznetim u stavu 1, 2. i 3. ovog člana, funkcija sudije Ustavnog suda prestaje po sili zakona, sa danom isteka roka, 1, 2. i 3. stavova, gde smo im dali tri meseca, 15 dana i 30 dana, bez prava na naknadu plate po prestanku funkcije iz člana 21. ovog zakona.
Znači, pokušali smo da sve one prethodne amandmane, gde smo predložili da sudija ne može da obavlja posao profesora na fakultetu, da mora da zasnuje radni odnos u Ustavnom sudu i vrši funkciju sudije kao jedini posao radi zaštite nezavisnosti i nepristrasnosti i sprečavanju sukoba interesa, u kom cilju je određena plata dovoljna da tu nezavisnost obezbedi.
Pretraživanjem podataka utvrdili smo da jedan broj sudija vrši druge plaćene poslove i funkcije, kao i da šest sudija nije podnelo prijave imovine i prihoda, iako je suprotno važećem zakonu o Ustavnom sudu i Zakonu o Agenciji protiv korupcije.
Da bi se obezbedilo poštovanje zakona, nezavisnost i ažuran rad, da bi se zaštitio ugled Ustavnog suda i sudija, predložili smo usvajanje ovog amandmana i mišljenja smo da Sud, Ustavni sud i sudije čija je ustavna obaveza da štite ustavnost i zakonitost i ljudska prava i slobode, moraju imati i najvišu odgovornost za poštovanje Ustava i zakona i da moraju davati primer svim drugima.
Možda nije suvišno podsetiti da pri stupanju na funkciju sudija polaže zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću svoju dužnost obavljati časno, savesno i nepristrasno".