Da li ima još neko reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovo je neznatna izmena člana 36. Na prvi pogled deluje da je dobro to urađeno, podnesak, mada kada je u pitanju Ustavni sud treba koristite termine "predlog", "inicijativa", "ustavna žalba", "zahtev", a ne "podnesak". Podnesak je nešto što se vezuje za vrednovne sudove i za pravosuđe, ali dobro.
Ono zbog čega smo najviše tražili da se briše član 16. jeste ono što se predlaže u tačkama 3, 5. i 6. Imamo nekog razumevanje za ovo pod 3, ali da se apriori odmah odbaci zato što je anonimno mislimo da je to iluzorno. Ustavni sud gubi smisao. Ustavni sud treba da funkcioniše po sistemu fame kao tužilac. Tužilac je čuo da se priča o nekom krivičnom delu, pa je pokrenuo istragu protiv nekog n.n. i razrešio krivično delo.
Ustavni sud je dobio anonimnu predstavku. Iza anonimne predstavke je, recimo, Gordana Čomić, napisala žena, ne sviđa joj se neki predlog zakona, napisala, ali nije htela da napiše ime i prezime.
(Predsedavajuća: Ja bih se uvek potpisala, narodni poslaniče.)
Dobro, vas sam uzeo za primer.
(Predsedavajuća: Nekog drugog uzmite za primer, jer bih se ja potpisala, ne brinite.)
Dobro, onda Nada Kolundžija. To ne znači da sud treba da odbaci inicijativu. Uzme inicijativu, pročita, pa ako ima nekog osnova, po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju postupka. Da li je tako, gospođo Malović? Ovde, čisto papirološki: šta, nije potpisano, baci ga. Nemojte tako, Ustavni sud ne bi smeo da radi.
To toliko nije važno. Međutim, ovo pod brojem 5) kada utvrdite da je podnesak očigledno neosnovan. Izvinite, molim vas, nađite mi tog čoveka koji će odmah da vam kaže kada uzme inicijativu, da kaže - ovo je neosnovano. Dvadeset i pet poslanika može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, dođe kod dr Bose Nenadić, ona ima veliko iskustvo, kaže – šta, 25, ovo je neosnovano. Kako to može? To je još u ovoj prethodnoj fazi. Ili pod brojem 6) ako utvrdi da se podneskom zloupotrebljava pravo. Molim vas, zašto ste te tri stvari ubacili u neki novi izgled člana 36. Član 36. je sasvim bio dobar, dobro je napisan. Moguće da je pravno-tehnički trebalo da se izvrši neka promena, ali u svakom slučaju, postojeći član 36. je mnogo kvalitetniji nego član 16. predloga ovog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pedeset sekundi ste iskoristili od vremena poslaničke grupe.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li želite reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ovo nikako ne bi smelo da stoji u budućem zakonu o Ustavnom sudu. To je taj član koji je vrlo važan. Evo, da pročitam o čemu se radi. Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Ustavnog suda, sednici velikog veća ili sednici malog veća. Neću dalje da čitam, jer kasnije sledi nekoliko članova koji definišu o čemu se odlučuje, kako se odlučuje itd. Ja se u potpunosti slažem da različite odluke može da donese Ustavni sud, da u prethodnoj fazi to može da bude i manje važno itd.
Međutim, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da Ustavni sud ima veća. Da budemo načisto, ne dozvoljava. Pazite, može sudija pojedinac, veće tri sudije, veće od pet. Ali, to je pravosuđe. To je Osnovni sud, Viši sud, Apelacioni sud, Vrhovni kasacioni, to je pravosuđe, tu je zastupljena stalnost, tu se rešava o pojedinačnim pravima i interesima građana. Ustavni sud nije pravosuđe. Sudije se samo nazivaju - sudije Ustavnog suda. Oni se biraju na devet godina. Oni odlučuju o ustavnosti i zakonitosti opštih akata. To nema veze sa pravosuđem, nema nikakve veze.
Ustav kaže – sudije Ustavnog suda odlučuju većinom glasova od ukupnog broja sudija. I nemoguće je sada praviti veća, kao organizacione delove, zapamtite, to je prva greška, kao organizacioni delovi, pa onda određujete različitu nadležnost. Ja se slažem da su neke stvari kod ovih veća prethodno pitanje, ali uvek mora da odluči Ustavni sud u punom sastavu. I nikakva smetnja nije do sada bila. Da ste napisali - radno telo ili pripremno telo itd, a vi ste pokušali da oponašate Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije Ustavni sud Saveta Evrope. Nije, već je sud koji pruža zaštitu građanima onih država koje su članice Saveta Evrope i to kao poslednja instanca, pa se kaže četvrti stub. O čemu? O onim situacijama za koje Evropska konvencija garantuje da ne smeju da se krše ljudska prava.
Da li imamo mi nešto slično kod nas? Imamo, ustavnu žalbu, slična je. Da smo znali da ćete vi ovako da unakazite redovno pravosuđe, nikada ustavnu žalbu ne bismo stavljali Ustavnom sudu. Ona bi danas više odgovarala Vrhovnom kasacionom sudu. Ali nismo znali da ćete vi ovako da upropastite. Da smo mi znali da ćete vi ovako da upropastite redovno sudstvo, nikada u Ustavu ne bi bila ustavna žalba Ustavnom sudu, nego bi predlog ili zahtev za zaštitu prava išao prema Vrhovnom kasacionom sudu, s obzirom da on sada više nema nadležnosti i ne može da se uporedi sa Vrhovnim sudom Srbije kao nekada.
Ali ne, jedno smo pričali kada je bio Ustav, kada je trebala transformacija, navalili Amerikanci, dali 100 miliona dolara i oni unakazili ovo sve i promenili maltene i koncepciju. To je taj problem. izbacite malo – veliko veće. To ne sme da stoji niti kao organizacija Ustavnog suda, niti može da stoji sa gledišta nadležnosti, niti sa gledišta mogućnosti da neko donese odluku, a da nisu sve sudije Ustavnog suda.
Ove tri stvari koje sam vam naveo, a to sadrže ove odredbe, to je u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ako meni ne verujete, pogledajte odredbe Ustava koje se tiču Ustavnog suda.
Čime vi pravdate? Vi ne pravdate čak ni Evropskim sudom za ljudska prava, ni nekom praksom, nego – nasledili smo veliki broj predmeta od Ustavnog suda Državne zajednice Srbije i Crne Gore i to želimo efikasno da rešimo, a tu ima mnogo onih predmeta koji i ne zaslužuju neko rešavanje. I u načelnoj raspravi smo vam rekli za situaciju kada je, hajde da kažem, Srpska radikalna stranka pokretala postupke još 2001. godine. Znate šta se desilo? Pre nekoliko meseci smo dobili odgovarajući akt Ustavnog suda, da je bespredmetno više da se razmatra predlog za ocenu zakonitosti nekoliko uredbi, jer u međuvremenu one više nisu na snazi, pošto su doneti novi zakoni o energetici itd.
Tačno, samo što niste odgovorili na pitanja – kako je moguće da posle deset godina uzmu predmet u ruke? Što nisu uzeli predmet 2001, 2002. godine? Bilo gusto, bio živ Đinđić, pa nije smelo, jer se ticalo one uredbe o prometu nafte i naftnih derivata. Sećate se onog Novakovića, onih svih mogućih afera koje su bile? Bilo gusto, pa niko nije smeo da uzme predmet u ruke. Kad se u međuvremenu završilo sve, prodat NIS itd, sada je ovo bespredmetno.
Znate šta, i posle 40 godina je bespredmetno da pričamo o nekim stvarima koje se danas dešavaju.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo tražili da se u članu 17. Predloga briše samo reč – malo. Jer, označavanje veća sa malo prosto nije potrebno, već je dovoljno i pogodnije da se ono naziva samo veće, pošto se veće od osam sudija naziva veliko i bez tog dodatka se razlikuju ta dva veća, jer prosto smatramo neprimerenim i nedostojnim, omalovažavajućim da jedno veće nazivate malim većem.
U tom smislu je bila amandmanska intervencija.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi nismo podneli amandman zbog malo ili veliko, nego što ovo nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Bez obzira na ovo – donosi odluke, donosi rešenja iz tog člana itd, sve mora da završi na stolu gde se nalaze sve sudije Ustavnog suda. Imamo prilike da gledamo te izuzetno lepe kadrove iz onog okruglog salona tamo, videli ste ono plavo-crne uniforme, oni sednu onako kao u polukrug, pa zakače ogrlice. Imaju kao lajnu sa likom Borisa Tadića, kao odlikovanje, kao rektori.
Oni sednu, namrgode se da budu ozbiljni. Mi ako dođemo, mi ćemo ono gnezdo da im stavimo na glavu i ono gnezdo ima stave kao oni engleski lordovi, Dom lordova, pa svi gnezdo stave gore sa loknicama, pa kad plaše, neka plaše ljude, a ne ovako samo pola plaše.
Kada oni onako zasednu, ima ih 15, svako ima predmet, 15 foto-kopija, gledaju ko je za, ko je protiv, tako se odlučuje. To bi otprilike bilo tako. Da li bi neko mogao da zamisli situaciju da zakone donosi Zakonodavni odbor? Kako bi to moglo da bude? Ili, Odbor za finansije donosi Zakon o budžetu. Ovi drugi nisu ni potrebni, jel tako? Ili, Odbor za budžet utvrđuje da nešto nije u redu i vraća ga. Ili, Odbor za pravosuđe kaže – ovo je toliko loše, ne smemo ni u ruke da uhvatimo i vratimo to gospođi Malović. Ne može tako. Mora da dođe na Skupštinu. Ako treba da odluči Skupština, zna se, Skupština je 250 i postoje pravila za rad tih 250 u Narodnoj skupštini. A ovde ne.
U potpunosti se slažem da postoji gradacija u pogledu važnosti ovih pitanja. To nije sporno. Ali, odluku mora da donosi pun sastav Ustavnog suda.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč. Izvolite.

Mislim da ovim članom 21. niste ni trebali ništa da menjate. Sve je već obuhvaćeno postojećim članom 46. Slična je situacija i kod prethodnog amandmana na član 20. i gde se odnosi na član 45. osnovnog teksta. Vi ste ubacili ovu 15. tačku, ali je ona već obuhvaćena prethodnim tačkama, samo to da vam kažem.
Kaže se: "Ustavni sud odlukom odbija zahtev za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta iz inicijative povodom koje je doneto rešenje o pokretanju postupka". Znate, to je već obuhvaćeno prethodnim tačkama. Zašto vam to kažem? Da nije kojim slučajem obuhvaćeno, do sada Ustavni sud nikada ne bi mogao da donese ovakvu odluku, a on donosi, on već donosi takve odluke. Na osnovu čega donosi? Na bazi istog tog člana 45. Znači, neko ko je hteo da ovo precizira, nije razumeo ono prethodno.
Slična je situacija i sa članom 46 - Sud rešenjem pokreće postupak za utvrđivanje. Meni se, recimo, ne sviđa, ali, šta da radimo, u Ustavu je napisano – potvrđenim međunarodnim ugovorima. Kako ono beše – kao mečka toljagu. Ali, ja to pozdravljam, šta da radim. Znači, član 46. vi ništa značajnije ne menjate. Opet tražite neko preciziranje.
Gospođo Malović, ono što je apsolutno neprihvatljivo je ova poslednja tačka 10 – Odlaže objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku" Republike Srbije. To nikako ne dolazi u obzir. Kada donese odluku, mora da se potrudi da se ta odluka odmah objavi u "Službenom glasniku". Ne postoji nijedan razlog da se odlaže objavljivanje tih odluka. Zašto?
Hoće li Ustavni sud da ocenjuje ove uredbe Bogdanovićeve i Stefanovićeve, pa će da utvrdi da nisu saglasne sa zakonom, itd, ili su u suprotnosti sa Ustavom? Onda će da odloži objavljivanje svoje odluke. Zašto? Da KFOR pregazi na barikadama tamo one ljude, jel zato? Pa kada pregazi, onda će reći – nismo mi krivi, mi smo izvršili ocenu ustavnosti i zakonitosti. Jel to to? Ja ne znam koji bi razlog bio da se odlaže objavljivanje odluke? Vrlo je važno objavljivanje odluke – proizvodi pravno dejstvo, obaveštava se javnost, edukuju se građani šta je ustavno a šta nije, a vi odlažete. Zašto da ljudi sa zakašnjenjem saznaju kakva je odluka Ustavnog suda. Koji je to opravdani razlog? Ovde ne postoji nijedan razlog. Ništa nije navedeno kao razlog.
Ili je to možda zbog ovih sudija, njihovih ustavnih žalbi i ovo što treba da rešite, pa da ne prikažete odmah nego malo kasnije. Ali, ne možete da prevarite Amerikance, oni sve to prate, oni imaju insajdere iznutra. Znači, ako mislite da odlaganjem objavljivanja možete nekoga da prevarite, ne možete. Unutra su insajderi, tasteri. Oni vam definišu dnevni red sednica Ustavnog suda.