Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Cvetkoviću, mi iz URS ovo vidimo kao jedan čisto tehnički budžet. Mislim da ne vredi mnogo o njemu trošiti reči, jer jasno je i onima koji se ne razumeju u javne finansije, kad pogledaju stavke ovoga budžeta, da ova Vlada mora odmah da radi rebalans i da ovaj budžet nije pravljen za celu 2012. godinu, već je napravljen da bi se omogućila isplata penzija, plata u školstvu, zdravstvu i drugih stvari u prvim mesecima naredne godine.
Neozbiljno je davati ozbiljnu analizu ovog budžeta, jer onima toliko puno mana da nema smisla čak ni kritikovati ga, ali želim da iskoristim ovu priliku da kolegama narodnim poslanicima ukažem na to da, čini mi se, u Ministarstvu finansija, koje je predlagač ovog budžeta u ime Vlade, ne postoji jasna ideje i svest šta, zapravo, treba da se uradi u našoj zemlji kada su javne finansije u pitanju, kako ne bi stalno imali ovakve rasprave o budžetu.
Naime, nije mi jasno što su pre izvesnog vremena uopšte predlagana fiskalna pravila, kada su već prekršena ovim zakonom o budžetu, jer nije bitno da li je sada javni dug 44 ili 46% BDP, on će sa ovim budžetom sledeće godine debelo premašiti 50% BDP. Jasno je i već sada se vidi kako će se finansirati deficit od 140 milijardi republički ili 150 i nešto milijardi konsolidovani, nego zaduživanje. To je potpuno jasno i nema nikakve dileme da je to tako jedino moguće da se desi. Nema tih donacija, nema prihoda od privatizacije u uslovima krize. Dakle, jedno zaduživanje može da bude, a ne postoji nikakav predlog mera koji prati ovaj budžet, koji bi doveo do toga da se napravi plan kako da se to vrati u te okvire, ako su ti okviru uopšte dobro postavljeni.
Ne znam da li je trebala Vlada da predlaže svojevremeno da nivo javnog duga i granica bude 45% BDP, kada je čak i onaj stari mastrijski kriterijum 60% BDP, kada jedna Nemačka ima javni dug od preko 80% BDP, a da ne govorim o onim zemljama koje su sada ušle u dužničku krizu, poput Italije, koja ima preko 120% BDP. Znam da je ideja bila da mala zemlja kao što je Srbija ima veći stepen opreznosti, ali je ceo cilj nerealno postavljen i sada se vidi, sasvim sigurno, prekoračen.
Međutim, nije to najveći problem, jer ovde, osim pokrivanja budžetskog deficita, predviđena su i izdavanja garancija do 318 milijardi dinara, a garancije takođe mogu da postanu, pre ili kasnije, javni dug, tako da je jako teško proceniti koliko će javni dug preći 50%, ali 50 će sigurno preći do kraja sledeće godine.
Ono što zabrinjava, je što ne postoji ideja kako da se ovo zaustavi, kako da se postave javne finansije na zdrave noge. Naime, Srbija ima ogroman problem što ima preveliku i komplikovanu administraciju vezanu za javne prihode. Po analiza međunarodnih institucija, Srbija je 177 na svetu, od 185 zemalja po tome koliko komplikovanu poresku administraciju ima. U Srbiji se porez plaća 66 puta godišnje, a u Švedskoj, na primer, samo dva puta. Onda ne čudi jedan od vrlo unikatnih Predloga zakona o poreskom postupku poreskoj administraciji, da poreska uprava, koja treba da kontroliše da li firme plaćaju poreze i doprinose, sama sebe predlaže da se rastereti tog posla i da prebaci taj posao na poslovne banke. Nama je ovde dat predlog zakona koji je potpuno nesprovodiv. Ne znam za primer, a voleo bih da kažem u kojoj to zemlji postoji, da poslovne banke kontrolišu uplatu poreza. One bi bile poreski organ, a ne bi bile poslovne banke kada bi to radile. To je posao države. Međutim, naša država ima birokratsku poresku administraciju koja naplaćuje ne samo osnovne poreske oblike, nego i mnogobrojne i rastuće svake godine kvazi fiskalne oblike i zbog toga očito nema vremena da se bavi svojim poslom ili nema dobru organizaciju.
Šta je problem? Problem je što Srbija svake godine dobija desetine kvazi fiskalnih nameta. Ono što treba uraditi u Srbiji, ne menjati Zakon o budžetskom sistemu na ovaj način kao što je sadašnji ministar finansija i premijer predložio, nego zabraniti Zakonom o budžetskom sistemu da bilo koje drugo ministarstvo, sem ministra finansija, može da uvodi bilo koji poreski namet. Treba zabraniti Ministarstvu poljoprivrede da uvodi naknade za šume, za vode; Ministarstvu za ekologiju da uvodi naknade za ekologiju, bilo kom ministarstvu da uvodi takse i namete. To mora biti isključivo nadležnost Ministarstva finansija, a onda treba promeniti i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, u onom delu koji daje mogućnost uvođenja neograničenog broja taksi gradovima i opštinama i zabraniti neki od oblika, npr. firmarine.
Sada kada je usvojen predlog URS da porez na zarade čini jedan od osnovnih prihoda lokalnih samouprava, firmarine treba ukinuti potpuno ili makar za mala i srednja preduzeća. Nema potrebe da to postoji u Zakonu o lokalnim taksama. Veliko je pitanje da li bitan izvor lokalnih prihoda treba da budu naknade za korišćenje zemljišta. Treba usvojiti potpuno drugačiju logiku. Ne naplaćivati naknade za korišćenje, nego za nekorišćenje zemljišta, jer je problem što postoji puno zemljišta koje se ne koristi, a moglo bi korisno da se upotrebi bilo za poljoprivrednu proizvodnju, bilo za izgradnju, a na to se ne plaća nikakva naknada, a plaća se naknada onima koji rade, onima koji ne rade oni ne plaćaju nikakav porez. A može lokalna samouprava kroz porez na imovinu eventualno da kompenzira gubitak od ove naknade.
Šta URS smatraju da treba uraditi? Treba smanjiti broj fiskalnih oblika na najmanju moguću meru, na minimum. Zna se šta su osnovni oblici. To je PDV, to su akcize, to su porez i doprinos na plate, porez na imovinu, carine, porez na dobiti i manje više to su ključni oblici. Treba poukidati sve ove naknade u poslednjim zakonima resornih ministarstava, jer ukupno opterećenje Srbije takvim kvazi fiskalnim nametima u ovom trenutku iznosi milijardu i po evra. Prema analizi koju su napravili stručnjaci naleda. Tu je dobar potencijalni izvor za smanjenje nameta privredi plus rasterećuje se birokratija u poreskoj administraciji. Dakle, što manje poreskih oblika, lakša kontrola i naravno što manji nameti za privredu.
Ovde je problem sadašnjeg i budžeta, i poreskog sistema što je urađen po principu – drži vodu, dok majstori odu, jer jasno je da je neodrživo da se naknade za šume ne koriste za obnavljanje šumskih resursa ili naknade za vode se neće koristiti za navodnjavanje izgradnju brana, nego za isplatu dugova za subvencije.
Dakle, ovo je jedinstveni zakon gde se naknade razne koje predstavljaju sopstvene prihode stavljaju u funkciju isplate subvencija. To je ne transparentno i tu je Jorgovanka u pravu, moram to da kažem. Znači, ovo što je rekla u pravu, nije transparentno da se na taj način pokuša zamaskirati da je budžet za poljoprivredu i dalje ispod 2,5% ukupnog budžeta, a doba dok sam vodio Ministarstvo finansija bio je 5%, to je, dakle, moguće. Bilo je 2005, 2006. godine 5% se izdvajalo budžeta za poljoprivredu, a ovo sada ispod 2,5%.
Jedina dobra stvar vezana za ovaj budžet je što će lokalne samouprave imati više novca nego ranije, ima će 34 milijardi dinara više nego ove godine i to četiri milijarde dinara većih transfera, 30 milijardi više po osnovu prihoda od poreza na zarade. Ali, ako želimo da zaustavimo približavanje lošim scenarijima poput Grčke, zaista nova vlada će morati kompletnu poresku reformu da uradi kao svoj prvi korak, da uradi rebalans ovog budžeta, jer bez toga idemo ka raspadu sistema.
Dakle, ovo najozbiljnije govorim, jer nije situacija ni malo jednostavna i čini mi se da premijer olako daje svoje izlaganje. Ne upozorava na rizike koji svi ozbiljni ekonomisti vide, mislim da to nije odgovorno ni prema poslanicima ni prema građanima. Naravno, da bi se sve ovo uradilo potrebno je i znanje i ozbiljna volja.
Dakle, nije jednostavno reći ministru poljoprivrede ne možeš više da imaš naknade za šume i vode u svom razdelu, nego ćeš dobiti novac direktno iz budžeta, transparentno za navodnjavanje i za šume kroz neki drugi oblik, direktno iz budžeta, ali nećeš imati taj prihod. Zašto? Zato što kada ministarstva u koalicionim vladama, a sve vlade su bile i biće koalicione u Srbiji, kada ministarstva neke predloge nema šanse da iko osim Ministarstva finansija.
Mnoga ministarstva koji čine Vladu to vide tek kada počne nešto da se primenjuje i to je loše. Čak mislim da je pitanje da li poslanici mogu sve to vide jer 2003. godine bilo je oko 120 različitih oblika u Srbiji. Kada sam napustio Ministarstvo finansija 2006. godine, to se značajno smanjilo, a sada u poslednjih pet godina ponovo se vraća na sličan broj kao što smo zatekli 2003. godine. Da ne govorim o tome da javni dug 2000. godine bio 160% BDP, da je oboren 2006. godine i 2007. godine na svega 30%, a sada je došao na ovu granicu od 45% i sigurno je prelazi na preko 50%.
Mislim da je poštenije reći nisu dobro odmerena pisana pravila i postaviti fiskalna pravila koja su realna, a onda imati mnogo obavezujuće mere koje neće dozvoliti da se one prekrše nego ići svesno ka tome da se krši fiskalno pravilo, a pričati da se neće prekršiti. Pravilo nije pravilo, ako se krši. Mnogi problemi u našoj zemlji postoje zato što se ne zna red i zato što pravila mogu da se krše.
Neću, uopšte da koristim klasičnih 20 minuta za svoju diskusiju. Ponavljam još jednom, budžet glasamo iz razloga da pomognemo da penzioneri do izbora imaju penzije, da učitelji imaju plate, lekari takođe inače taj budžet ne treba smatrati kao definitivan on će se sasvim sigurno menjati, nova vlada će ga menjati.
Međutim, molio bih Vladu da razmisli neka povuče ovaj ekspermitalni deo zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Umesto da smo ovde dobili ovlašćenje za poresku upravu, da može da kontroliše tzv. sivu i crnu ekonomiju, jer vi znate da danas poreska uprava kontroliše samo registrovana preduzeća, a nema ovlašćenja da uđe u ona koja nisu registrovana. Tržišna inspekcija to kontroliše. Sa par stotina ljudi ona ne može da iskontroliše u 170 gradova Srbije sva moguća preduzeća.
Dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba menjati, ali treba ga menjati u pravcu da se da ovlašćenja poreskoj upravi da kontroliše i crnu ekonomiju, a ne da ide samo u legalna preduzeća. Onda imamo nelojalnu konkurenciju, a treba potpuno odustati od toga da se bankama daje nalog da čine nešto što nije njihova prirodna uloga, da one budu poreski organ. Plus što je zakon napisan tako da se ne može jasno tumačiti, neće biti primenjiv, eventualno nije loše što je Vlada rekla da će od 1. juna da se primenjuje. A šta ćemo do tada imati? Imaćemo tehničku vladu. Šta ako se desi zagušenje sistema? Šta ako ne bude to funkcionisalo? Ko će tu da interveniše? Tehnička vlada i koji je njen motiv.
Dakle, moj predlog je ili da se povuče ceo taj kompletan deo ili makar da se pomeri formalno na 1. januar 2013. godine, pa da u međuvremenu nova vlada skroz promeni taj zakon i da nikad ne stupi na snagu. Hvala.

Iskorišćeno je 14 minuta i 15 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodnii poslanici, mi smo zbunjeni danas sa diskusijama koje slušamo iz vladajuće koalicije u vremenu kada treba da donesemo jedan od ključnih zakona za ovu godinu, a to je zakon o budžetu za 2012. godinu.
Mi više ne znamo, gospodo iz vladajuće koalicije, ko kod vas kosi, a ko vodu nosi? Ko je Šojić, a ko je Ćira, onaj Ćirko? Sad smo ukapirali ko je Šojić, a sad smo ukapirali i ko je Ćira ovde prisutan i šta se tu upravo događa. Molim vas gospodo iz vladajuće koalicije da se uozbiljite. Vi danas, ovde ste došli kod nas da kritikujete jedni druge i da saspete u lice premijeru šta ne valja, a taj ste budžet zajedno pravili ovde dva meseca i raspravljali se oko njega i mi iz opozicije smo vam govorili šta ne valja.
Vi ste to odbijali i rekli ste da imate saglasnost i svi ćutite, i svi lepo to glasate što treba, sve donesete, sve pokrijete, sve u rukavicama da bi vršili vlast, a onda naravno, počnete jednu priču koja ne liči ni na šta. Ko je kod vas opozicija, a koje pozicija? Ko je uz premijera, ko je protiv premijera? Da li ste vi svi u Vladi odgovorni za posao koji radite ili neko je odgovoran, a neko nije. Oni koji beže sad od odgovornosti, oni su najviše para potrošili iz prošlog budžeta.
Sad vi treba malo treba da sednete i da se izdogovarate za ovu narednu godinu, mada ovaj budžet neće mnogo značiti, kao što reče jedan iz vladajuće koalicije od govornika, očekujemo brzo rebalans.
Znači, vi ćete doneti budžet, izborni budžet, da ovo malo crkavice što imamo potrošite do izbora, a onda kud koji mili moji, a vi pravite rebalans ako mislite da preživite, ja sam tako razumeo. Možda nisam u pravu.
Ali, ovo je vama izborni budžet i to se jasno vidi. Ovo je izuzetno neozbiljan budžet za jednu ozbiljnu državu.
Zamislite, uz budžet u Zakon o budžetu vi stavite na dnevni red još devet tačaka koje niko ovde nije pomenuo. Ni jedna od ovih devet zakona koji prate budžet i koji su veoma važni za Srbiju nisu pomenuti.
Premijer je održao jedan ekspoze svoj, koji je trajao jedno četiri, pet, minuta i hiljada strana iz budžeta je prepričao za par minuta. Osvrnuo se na neke stvari i tiho se povukao. E, sad je počela rasprava.
Mi se slažemo da nema para za investicije, to vi ovde nagoveštavate. Ali, isto tako ne možete ovo što ima da potrošite na ovakav način. Kako? Šta ćemo sa socijalnom? Šta ćemo sa investicijama?
Vi ovde navodite neke investicije pa, i prošle godine ste pričali o autoputu Beograd-Čačak kao nekih 10 kilometara velike investicije koju niste ni počeli, evo sad ste najavili u ovom budžetu, ogroman je to posao. Pa, idete ono malo radnete, pa preskočite nadvožnjak, podvožnjak, pa tunel, pa negde opet začeprkate malo nešto sa onim plavim šlemovima, pa se pojavite, pa se uslikate, pa najavite, pa kad se tamo slikate svi ste zajedno, a ovde kad treba sad da se razgovara šta da se uradi, onda ste nejedinstveni.
Ovih dana vi otvarate neki hotel tamo gde nema puta do tog hotela. Milione evra trošite nenamenski u ovoj cikovini kad se zemlja bori da preživi. Kada hiljade građana ne može da plati struju, ne može da plati osnovne obaveze.
Ovde slušamo između vas raspravu kako je neko razrezao velike namete. Tačno je kad se susretnu dva ministra finansija, pa ukrste koplja, pa ovo je stvarno smešno i žalosno slušati.
Prema tome, opominjem vas gospodo iz vladajuće koalicije da za ovaj budžet koji ste nama predložili, koji je izrazito loš, koji je vaš izborni budžet, koji nema nikakvu perspektivu da izvozne programe, zapošljavanje, za neke radove koji će se izvesti. Vi ne smete da pipnete veliku investiciju. Vi ovde najavljujete, ja sam neki dan izašao, nisam mogao da slušam gospodina Ćirića, kad je počeo da priča, a želim sad da mu pošaljem poruku odavde.
Ja, kao ministar za isto vreme uradio sam 15 kilometar više koridora nego vi danas koji ste samo radili koridore, i četiri i po hiljade kilometara puteva. Ništa nisam odneo kući, nego sam napravio, otiđite na Zlatibor Sićevačku klisuru, obiđite do Vršca, obiđite do Subotice onu traku, Beška i ono ostalo, Niška Banja, makedonska granica, pogledajte malo.
Vi ste rekli da koncesiju ne može radi, ugasili ste najveću investiciju, i vi ste gospodine premijeru rekli da odustali su Alpina, nije tačno vi ste ih oterali. Niste im dali da rade, i sad pokušavate da prebijete preko investicije Beške, i na Beškoj se hvalite kako je izvođač bio odličan i tačno da je bio odličan i tačno je da bi odlično izveo i koncesiju.
Vi se hvalite danas kako je taj Por i ta Alpina, trebalo je da rade koncesiju. Zašto ste prekinuli najveću investiciju? Obećali ste da ćete iz budžeta isplivati, iz privatizacije, da napravite četiri auto puta. To je predsednik obećao koji je tamo vaš neki glavni savetodavac za investicije, vodi neki savet za infrastrukturu. Šta ste napravili danas posle četiri godine? Ništa. Ovo vam je četvrti budžet. Četiri budžeta su prošla, ovaj je za narednu godinu, na narednu Vladu.
Vi sada obećavate, iduće godine sve kreće, kreće ali bez vas, jer narodu je muka da sluša laži, lažna obećanja, lažne investicije, lažne priče od kojih nema ništa. Jeste li ovde u parlamentu obećali 200 hiljada auta "Fijat 2009". Gde su? Jeste li tražili pare za tu investiciju, jeste li je odobrili? Šta ste napravili danas kao rezultat? Ništa. jeste li rekli da ćete raditi i Pojate, Niš, Dimitrovgrad, šta ste napravili? Vi kao one male mašinice, zakopaju zemljane radove, svugde pomalo i ovo ste radili Novi Sad – Subotica, radili ste tamo gde ima najmanje saobraćaja i dobro je što ste to uradili, bar da ste nešto uradili, ali niste rekli nešto, da ste uništili sve putarske firme u Srbiji, sve građevinske u firme u Srbiji.
Neću da vam pričam sada o Čipsari ponovo, neću da vam pričam o Niskogradnji, o Mahgnohromu, neću da vam pričam o preduzećima koja ste ojadili u procesu privatizacije, o vašim kupcima.
Ne znam ko je vodio te vaše agencije, ali imamo dvojicu ljudi koji su vodili privatizaciju ključnu i oni sede jedan naspram drugog i mi slušamo kako kritikuju i pljuju jedan po drugome, gospodin Dinkić i gospodin Cvetković. Vi ste vodili privatizaciju.
Koji je rezultat te privatizacije? To vi sedite pa raspravite. Prema tome, radili ste kako ste radili, kraj godine je došao, a ovo je možda zadnja sednica Skupštine, najverovatnije, jer vi pred izbore nećete smeti da date novu sednicu, tako da ovaj budžet koji usvajate i ovi silni zakoni, to je nebitno, jer će posle ozbiljna Vlada i jedan ozbiljan parlament, jedan ozbiljna vladajuća većina, sesti da napravi jedan ozbiljan budžet.
Naravno, taj budžet će biti izuzetno ozbiljan. Vi ste ovde neke gradove dizali u zvezde, o Loznici ste pričali bajke, svako jutro u jutarnjem programu, Jagodina, to sve cveta, a ovde kada izdvajate za budžet, ispada da za one gradove koje ste najviše pljuvali, oni najbolji, a ovi, nema ih, propali u zadnjoj kategoriji i sa najviše sredstava koja izdvajate.
Šta je istina, ja to ne znam. To vi znate sigurno.
Šta je sa gradovima koje ste toliko hvalili, pa ste pričali da ti gradovi nisu platili po milijardu ulične rasvete, šta će sutra biti sa njima, ko će to da plati? Cena vaše vlasti je bila izuzetno skupa za Srbiju i neko će morati da plati sve ovo.
Evo samo neke parametre da čujete, kada ste vi došli na vlast, u ovom budžetu, kada ste preuzeli vlast, bio je budžetski deficit 47 milijardi, a sada je 140 milijardi. To je krune vaše vlasti, to je uspeh vaše politike i vaše organizacije, a to što se vi sada međusobno svađate, to vi sedite pa se izrazgovarajte uz kaficu, pa vidite kako ćete da polažete račune.
Zaduživanje države u 2008. godini bilo je 92 milijarde a sada 447,5 milijardi, gospodo. Ne mogu da komentarišem, komentar je suvišan. Zatim, kada ste vi došli na vlast, u onoj godini pre nego što ste preuzeli, otplata duga godišnja sa kamatama bila je 46 milijardi. Za 2012. treba 370 milijardi. Gospodo, od čega vi mislite to da platite? Pitam vas ko će to da vam plati i šta će buduća Vlada da radi i kako da uradi i da ovo pitanje razreši?
Prema tome, vi ste Srbiju uveli u jedan izuzetno veliki problem. Uveli ste poljoprivredu u veliki problem. Industriju ste izbrisali. Proizvođači mleka ne postoje, ima samo u Šapcu jedna mlekara i tu nema ovoga glavnog koji celo mleko iz Srbije otkupljuje kod seljaka po 24 dinara, vozi u Šabac, preradi, pa nam vrati posle i košta nas 86 dinara. Njegovi kamioni se razbiše. Ujutru voze mleko, a popodne nam vraćaju mlečne proizvode nazad, a naše predivne nove mlekare, sve ste ljude otpustili, radnike pustili kućama, mlekare zatvorili u vašem procesu privatizacije i mlekare, da ne nabrajam sada, sve pozatvarali. Da li samo ova u Šapcu može da preradi mleko ili ne može, to ne znam, ali to je vaša kruna. Uništili ste proizvođače mleka potpuno.
Seljak prodaje mleko 2008. po 34 dinara u otkupnoj ceni, a sada, 2012. godine, po 24 dinara. U međuvremenu je nafta poskupela za duplo, koncentrati i sve ostalo višestruko itd. Da ne pričam o mesu, da na pričam o jagodičastom voću, da ne pričam o povrću. Znači, kompletno sve je raspad sistema u poljoprivredi. U industriji već ne postoji industrija, 70% industrijske proizvodnje je uništeno. To za vreme vašeg mandata, gospodo. Industrija u Srbiji ne postoji, negde u tragovima.
Danas radi 301.000 ljudi, prima platu i doprinosi i treba da izdržava državnu administraciju koja je preko 118.000. Vi samo rastete sa agencijama i administracijom iz dana u dan.
Izađite danas pred policiju i objasnite da li mogu da rade za 30.000, a neki u agenciji ima 130.000. Da li je to u redu? Recite, oni vas čekaju tamo, ceo dan su vas čekali, gospodine predsedniče. Čekali su vas i ispred predsedništva i ovde po parku. Pešačili smo ceo dan, ne možemo da se snađemo gde vas sve čekaju. Gde čuju da ćete da dođete, oni stanu, a vi svugde pobegnete. Ne može tako, moraćete jednom da stanete, da im objasnite.
Prema tome, ima Srbija mnogo problema, ima jednu neozbiljnu vladajuću većinu koja se svađa iz dana u dan. Svi vi lovite sada - ovaj pljuje ovoga, onaj onoga, ovaj traži ovo, onaj ono. Svi ste sada pametni.
Kada slušam Vuka Draškovića meni milina, pa kad čujem posle druge, pa treće, pa koalicije, a vi izađete pa ih ispljujete rafalno sve redom, a sedite u Vladu i delite odgovornost, gospodo.
Ne interesuje mene kako ste napravili tu vašu kombinaciju, ali kombinacija vam ne funkcioniše. Rezultate nemate i kolektivno nas upropašćujete. Neke priče koje sada pričamo, neki su ovde u kampanji sa državnim parama godinu dana. Gde god mrdnete, njihovi bilbordi. Ministri su u kampanji godinu dana, a ništa ne rade. Firme propadaju, privreda propada, izvoza nema, nezaposleni ljudi a oni u kampanji samo grme po Srbije.
Napraviste i neke regione, biće nam bolje. Vidim da se Kalanovićka ne gasi. Ćirić ne gasi mašineriju. Svi krećete u kampanju.
Gospodo, o čemu se radi? O čemu se radi, gospodine predsedniče? Da li vi imate kontrolu nad Vladom? Kako vi sedite na čelu Vlade, a jedan deo ministara vam je u kampanji i non stop je u kampanji i priča priče i kritikuje vas, najgori ste premijer. Slušam te diskusije.
Dođite malo, neka snime u unutrašnjosti šta se priča – najgori premijer od kako postoji vlada, čovek koji ne može da uradi ništa, ništa se ne pita, diriguje se iz nekog centra. To se priča, a ovde sedite zajedno i ovde jedni druge podržavate i glasate. Ako glasate za budžet koji kritikujete, to je zaista sramota.
Prema tome, molim vas da sednete prvo, da se urazumite, da ovaj budžet povučete, da se malo izdogovarate, pa da idemo na neko privremeno finansiranje do izbora i da posle jedna ozbiljna vlada dođe i napravi jedan ozbiljan budžet.
Tako je, gospodine Vlahoviću. I ti se slažeš samnom? Naravno, to je jedino razumno.
Inače, ovo što mislite da radite, da prođete sa ovim budžetom, to zaista nema smisla. Vi ćete ovo možda izglasati, obezbedili ste neku većinu, izdilovali ste, ali od ovoga nema ništa. Sramota je što se ovo radi na ovakav način, što ste spojili deset tačaka, što želite da ovo prođe za dan, dva, da se o tome mnogo ne priča i ne piše, što skrećete sa teme na neke druge periferne stvari u vreme stvaranja budžeta. Šta ćete da uradite sa infrastrukturom, sa četiri milijarde dinara? Ništa.
Otkud sada kod Ćirića za neki autoput nekih osam milijardi? Ćirić je rešio sva pitanja u privredi, u regionalnom razvoju, sve funkcioniše kao u SAD, ljudi zaposleni, izvoz ide, plate dobre i sada je rešio čovek da pravi malo i auto puteve. Dokon čovek, on hoće da bude maksimalno zaposlen.
Kako vas nije sramota da nam servirate da Ministarstvo privrede pravi autoput? Da li je to u redu, o tome razmislite, gospodine predsedniče. Razmislite o mnogim stvarima. Čuli ste danas od ljudi koji su vam skrenuli pažnju da to ne valja.
Ponavljam, ovo je u predvečerje izbora. Izbori se očekuju svaki čas. Dva meseca brzo prođe. To da ćete sa nekim kreditima koje ste sada podigli, sa nekim obveznicama koje ćete pustiti, uraditi neke poslove, nema od toga ništa.
Kraj godine se bliži, on je za neki dan. Januar prođe, nema punjenja budžeta, februar je tu i imate izbornu kampanju i počinju izbori. Prema tome, gospodo, nemojte nas više mrcvariti sa ovim vašim napadima jedni na druge, sa vašim kritikama itd, već lepo vidite šta ćete da radite i kako i na koji način da se organizujete, jer sramota je da ovako završavamo jednu kalendarsku godinu u kojoj ste preko rebalansa pre mesec dana legalizovali sve što ste radili u toku godine.
Ponavljam, nemate jednu putarsku firmu da valja. Ko vam je nosioc konzorcijuma za kineski most? Ko je? Šta je sa mostogradnjom? Šta je sa firmama, sa gigantima koji su ostali u Srbiji? Bila je umetnost uništiti putarske firme koje su bile najbolje u jugoistočnoj Evropi.
Prema tome, želim vam sve najbolje, ali mrtva kapa da će nešto od vas biti do kraja godine.

Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, predsedniče Vlade, mi smo zapanjeni da, jednostavno, umesto da se poštuje Zakon o budžetskom sistemu, Ustav i sve ono što pominjete u Predlogu budžeta, vi ste javno priznali ispred Vlade, ne vi lično nego kao premijer, da ste odložili donošenje i usvajanje budžeta na Vladi Republike Srbije jer je tako zahtevao MMF. Mi smo šokirani. Prosto je neverovatno. Da li MMF vodi ekonomsku politiku ove Vlade? Da li MMF piše ovaj budžet? Ako je tako, recite nam otvoreno? Zašto 45 dana kasni budžet? Zbog nekog gospodina Marka Alena sa kojim ste pregovarali, naravno, ne vi lično nego guverner i Vlada Republike Srbije, koji je bio predstavnik MMF za Mađarsku i za Poljsku ili za zemlje koje danas imaju dug, zamislite, Poljska ima dug od 625 milijardi dolara, Mađarska od 325 dolara.
Da li to treba da nam bude uzor? Da li je to evropski standard? Ako je tako onda treba reći gospodinu Marku Alenu, predstavniku MMF, on donosi budžet, on govori koliko treba da se zadužimo, on govori koliko treba da bude javni dug, on nam naređuje kakva treba da budu socijalna izdavanja, da se smanji učenički standard, izdavanja za zdravstvo, sve ono što se pominje i što se navodi u ovom vrlo neoliberalnom budžetu, budžetu koji je usmeren protiv naših penzionera, protiv naših radnika, protiv prosvete, protiv zdravstva i, pre svega, usmeren je kao podrška porodici Anjeli, koja je vlasnik firme "Fijat", stranim bankama EU koje dotirate u ovom budžetu, i naravno, iznad svega i uvek iznad svega EU.
Ovde imate jednu skandaloznu činjenicu sa pravne i sa ekonomske tačke gledišta, da u budžetu Republike Srbije imate ogromne delove gde se navodi šta mi navodno dobijamo iz IPA fondova. To je prosto neshvatljivo i zato smatramo da je, u pravnom i u ekonomskom smislu, prosto skandalozno da se budžet donosi zato što to traži MMF i da se radi prema projektima MMF.
Šta konkretno znači? To znači da će budžet biti usmeren ka daljem stezanju troškova, za zdravstvo, za socijalu, za prosvetu, biće manje i subvencije i uprkos vašim trikovima koje pokušavate da preko akciza i usmeravanja u javne puteva, i značiće, ono što gospodin Bogdan Listofik, predstavnik MMF u Republici Srbiji, navodi u intervjuima to je opštepoznato da treba otpustiti, ponavljam, da treba otpustiti pet hiljada ljudi iz zdravstva, da treba smanjiti izdatke za prosvetu, da treba zamrznuti penzije, da treba reći da strane banke, tj banke iz EU koje imaju skoro 70% ovde finansijskog tržišta, rade dobro i da su dobre kamate koje su najveće u Evropi. To je skandalozno i to govori šta se dešava sa zemljom koja ne vodi svoj ekonomski program, koja sluša diktate MMF.
Vi sigurno znate, da ne govorim u prazno, da ste uputili zajedno sa guvernerom pismo o namerama MMF, gospođi Lagard, ona je nasledila nesretnog Stros Kana i uputili ste joj pismo u kojem kažete da će se prodavati javna preduzeća, da će se smanjiti državna svojina, da će doći do novog talasa privatizacije, u trenutku kada upravo u zemljama odakle dolazi predstavnik MMF, Mark Alen, imate jednu vrstu nacionalizacije. Na primer "Bank of Skotland", koja je nacionalizovana, iako je najveća banka u Britaniji, "Hipo Alpe Adria Banka", koja ovde daje najveće kamate u Evropi.
Prosto je neverovatno da pristajete na tako dvostruke standarde i to dovodi do ovakvih protesta, kao što je ovaj protest policajaca, jer usmeravate sredstva ka uplaćivanju kamata, ka dotiranju stranih banaka, dotiranju "Fijata" i porodici Anjeli. Priznaćete da oni stvarno nisu u gorem položaju nego što su naši penzioneri, zaposleni u zdravstvu, u prosveti itd.
Prosto, ovo je jedan budžet koji je neshvatljiv sa socijalne tačke gledišta. U tom smislu, podneli smo 70 amandmana. Ti amandmani su usmereni ka smanjivanju troškova za EU, za putovanja ka EU. Na primer, u vašem ministarstvu finansija postoje ogromni troškovi, troškovi usluge po ugovoru, troškovi putovanja i sve se to opravdava nekakvim putovanjima, nekakvim susretima u Briselu, u EU, što je potpuno čudno i neprikladno, ako se zna da posle odluke Evropskog saveta od 9. decembra, nema šanse da sledećih 10-15 godina Srbija postane članica, nedaj bože, EU.
Prosto, to je neverovatno, da se tolika sredstva izdvajaju u trenutku kada je ovako teška ekonomska situacija. U tom smislu smo naše amandmane i naše primedbe usmerili ka Kancelariji za evropske integracije, ka troškovima putovanja vašeg kabineta, kabineta predsednika Republike i drugih činovnika koji idu potpuno neprikladno, štetno i ekonomski necelishodno u EU i troše pare koje bi se mnogo bolje iskoristile. To je svrha naših amandmana. Takođe, na jačanju institucija Srbije na KiM.
To je ono što treba da bude osnovno suština budžeta. Upravo ta sredstva koje izdvajate za EU, za jedan potpuno neprikladan projekat koji će možda trajati, 10, 15, 20 godina, ako ta tvorevina bude postojala, treba usmeriti, radi se o milijardama dinara, ka jačanju naših institucija na KiM. Zašto da ne?
Imate pravo, nije valjda da gospođa Merkel vodi i ekonomsku politiku zemlje, imate pravo da preusmerite ta sredstva, recimo, iz Kancelarije za evropsku integraciju, iz ovog ministarstva gospodina Đelića, da usmerite ka kosovsko-mitrovačkom upravnom okrugu, prizrenskom, pećkom i bilo kom drugom koji postoji ovde u ovom budžetu.
S druge strane, smatramo da je Nacionalni investicioni plan potpuni promašaj. Smatramo da dve milijarde dinara koje ste opredelili u budžetu za Nacionalni investicioni plan, treba usmeriti ka subvencijama u poljoprivredi. Iskustvo pokazuje da se Nacionalni investicioni plan koristi za pravljenje projekata koji favorizuju firme iz EU. Navešću vam poznate primere – most kod Beške, gde upravo austrijska firma traži od srpske države dupliranje troškova. Zamislite u ovoj krizi, i to za most koji je gradila "Mostogradnja". Zamislite šta je to? Isto se dešava sa Žeželjevim mostom, isto se dešava sa mostovima u Beogradu itd.
Naravno, to sve treba prikriti sa jednom propagandom i ovde imamo u budžetu takve besmislice. Na primer imate, mislim da je to član 2. ili 3, a radi se o IPA fondovima, kao razvojna pomoć EU. Kada to pogledate to u budžetu, radi se o pomoći koju EU daje firmama iz Italije, Španije, Austrije, koje grade naše mostove ovde i drže naše poznate građevinare kao podizvođače. Radi se o pomoći kroz IPA fondove za propagandu EU u Srbiji. To treba jasno reći. Zato imate ovu kancelariji za medije, imate razne kancelarije, i konačno, imate jednu kancelariju koja je potpuno besmislena, a to je ova za gospodina Borka Stefanovića, to je kancelarija za nekakav pregovarački proces.
Našim amandmanima smo potpuno preusmerili ta sredstva, koja se u suštini bacaju. Preusmerili smo ih na one kojima najviše trebaju – zdravstvo, učenički standard, socijalnu zaštitu, vojne penzionere i naravno za jačanje naših institucija na KiM. To je nešto gde ne vidim razloga zašto tako i vi ne uradite. Ne vidim razlog zašto ne bi primenili naše amandmane, pošto je naša namera dobra i smatramo da Srbija nema alternativu. Što se tiče EU, to je, verujte mi, jedan projekat koji je više nego diskutabilan. SRS je protiv toga u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu.
Prosto je skandalozno da se ne zna koliki je odnos javnog duga prema BDP. Vi govorite, ne vi lično, nego Ministarstvo finansija govori da se radi negde oko 44%, a NBS govori da se radi negde oko 46%. To je skandalozno. Dve najvažnije institucije, ili vaš kolega koji je potpisao to sramno pismo o namerama MMF, guverner NBS govori da je dug 46%, a vi govorite 44%, tj Ministarstvo finansija. To pokazuje o kakvom se haosu radi i o kakvoj se koliziji radi u vlasti i u finansijskom sektoru.
Kao posledica toga dolazimo do zaduživanja kod stranih banaka koje rade na teritoriji Republike Srbije i to sve ulazi, kao što ste napisali u budžetu, ulazi u javni dug Republike Srbije.
Kada pogledate budžet, kada pogledate Predlog budžeta i kada pogledate kamate koje se plaćaju, to je najblaže rečeno, to nije ni zelenaštvo i nema izraza za tako nešto. Vi imate kamate od 5% pa nadalje. Imate kamatu na kredit Evropske investicione banke od 8%. Sa druge strane, to se navodi i u budžetu, imate kredit sa Rusima i sa Kinezima, koji su ovde napredni, maltene, Kinezi i Rusi nas iskorišćavaju ali, gle čuda, ti krediti imaju kamatu od samo tri posto. Kako je to moguće?
Znači, nećemo ruske kredite, nećemo da napravimo projekat za ruske investicije ovde, ista ta Rusija daje 20 milijardi dolara EU. Prosto, to govori da se radi o jednoj vrsti čuvanja nečega što je propalo već po svim šavovima. Ne mogu da verujem da se tako zadužujete olako i po takvim lihvarskim kamatama.
Pogledajte, na primer, zadužujete se kod "Unikredit banke" koja je za sedam posto kamata.
Ista ta Unikredit banka je objavila pre nekoliko dana da povlači svoje zaposlene iz Ukrajine, Rumunije i Bugarske, da zatvara filijale svuda po istočnoj Evropi od Ukrajine pa nadalje, ali, gle čuda, samo ne u Srbiji. Jer, Srbija je raj za strane banke. Srbija je raj za banke iz zapadne Evrope, jer oni iskorišćavaju naše građane, zato što vlast i guverner nemaju hrabrost da im se suprotstave. Imaju i daju ovde najveće kamate u Evropi. To je skandal i zato imate u prvom članu ogroman porast iznosa za kamate, ako se ne varam, negde oko 14 milijardi dinara. Znači, Srbija radi da bi se očuvao socijalni mir u Austriji, da bi se očuvao socijalni mir u Italiji, da bi se očuvao socijalni mir u bogatim zemljama EU. To proizilazi iz ovog lošeg budžeta.
Takođe, potpuno mi nije jasno, vi govorite da Srbija treba da dostigne evropske standarde. Vi znate šta je evropski standard kod javnog duga - 85% u EU u odnosno DBP, 85%! To je činjenica. S druge strane, imate Rusku Federaciju gde je odnos javnog duga sa BDP 12%. To je naš cilj, da imamo takav dug, a ne da kopiramo nešto što je loše. To treba da bude i vaš cilj, da kopirate takvu neku uspešnu zemlju kao što je Rusija, koja ima 12% duga u odnosu na BDP javnog duga, a ne da kopirate nešto što je već na ivici propasti i gde oni sami ne poštuju taj pakt stabilnosti koji je donesen ugovorom iz Amsterdama 1997. godine.
Sigurno ste čuli i gospođu Merkel, vašeg partnera, koja je rekla da se pakt stabilnosti ili taj procenat od 60% ne poštuje i da se negde 60 ili 70 puta prekršio u zadnjih 10 godina. Dakle, oni sami ne poštuju to, a traže to od nas. Ne kažem da je dobro zaduživanje, ali opet vam govorim da se jednostavno ugledate na nešto što ne postoji u praksi, da se ugledate na nešto što je faktički proživelo svoj vek u ekonomskom smislu. Dakle, radi se potpuno o neshvatljivoj politici.
Takođe, vi imate zaduživanje kod Evropske investicione banke i refinansiranje za puteve Srbije 8,5%. To je skandal. To je neverovatna kamata i to je nešto što ne postoji u civilizovanom svetu. Našu posebnu zabrinutost izaziva vaša, ne naravno vaše lično, nego Vlade Republike Srbije, koju vi predstavljate, prosto jedno neverovatno insistiranje na takozvanom evropskim integracijama kada se radi o Prelaznom trgovinskom sporazumu.
Pogledajte, u budžetu piše da carine padaju i dalje u odnosu na budžet iz prošle godine. Vi sada imate gubitak od šest milijardi dinara ili 60 miliona evra zbog primene štetnog Prelaznog trgovinskog sporazuma. Tačnije, i da bude jasno našim građanima, 60 miliona evra pri ovakvoj krizi, pri ovakvom životnom standardu građana Republike Srbije, mi kome dajemo? Dajemo EU. Prosto neverovatno i za tako nešto prosto nema opravdanja. Tu vam treba čestitati na iskrenosti, dobro je da priznajete da su ti gubici, to piše u budžetu, u obrazloženju budžeta, nastali zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Takođe, ovde govorite da će se povećati akcize. Vi sigurno znate kao doktor ekonomskih nauka, kao premijer, sigurno znate šta je akciza u ekonomskoj teritoriji. To je porez koji pogađa najsiromašnije delove stanovništva. To je suština akciza. Umesto da pokažete jednu vrstu nacionalne, ekonomske i političke odgovornosti, da ukinete Prelazni trgovinski sporazum i tako uštedite 60 miliona evra, da preusmerite to ka zdravstvu, prosveti, penzionerima, vi jednostavno podižete akacize i od siromašnijih građana uzimate dodatna sredstva, da bi ih usmeravali ka EU.
To je suština ovog budžeta i to je suština neoliberalne politike ove Vlade koju ste vi i gospodin Tadić potpisali u pismu koje ste uputili za vreme podnošenja kandidature, gde kažete – iako se ne vrši više neoliberalna politika u svetu, već se uvodi protekcionizam, mi ćemo uvesti Prelazni trgovinski sporazum.
Prosto je neverovatno i mi smo začuđeni da je tako nešto moguće na početku 21 veka i u trenutku kada se socijalna država, kada se socijalna davanja reafirmišu u celom svetu.
Takođe, što se tiče pojedinačnih delova budžeta, npr. razdela jedan za Skupštinu, mi kao poslanici, kao deo ovog društva, mi hoćemo da se uštede troškovi i predlažemo našim jednim amandmanom da se 60 miliona dinara, koja su opredeljena za putovanja, tačnije za putovanja ka EU, usmere ka kosovsko-mitrovačkom regionu. Zašto da ne? Šta je to toliko strašno 60 miliona dinara usmeriti ka nekome kome je mnogo potrebnije? Isto smatramo i za Kancelariju za medije. Isto smatramo i za Kabinet predsednika Vlade, tj. vaš kabinet. Tu bi uštedeli četiri miliona dinara i to bi, recimo, usmerili, kao i iz Kancelarije za evropske integracije, za prosvetu i slično.
Ne vidimo ni razloga da se tolike pare daju za avio službu. Tu smo uštedeli 30 miliona dinara i naravno uputili smo ih ka kosovsko-mitrovačkim okruzima. To je nešto što je logično i prikladno. Tako smo uradili i za Kancelariju za medije, u kojoj smo usmerili tih sedam miliona dinara ka Kolubarskom regionu, gde je došlo do, kao što znate, zemljotresa.
Posebno je neshvatljivo da Ministarstvo odbrane odvaja ogromna sredstva, radi se, ako se ne varam, o nekih 80 miliona dinara, odvaja za finansiranje vojnih misija koje vodi EU. Istovremeno imate strašan problem sa vojnim penzionerima, sa njihovim stambenim problemima i mi smatramo da bi to bacanje para i to davanje para EU bilo kao deo nekakve misije, dok nam oni otimaju 15% teritorije. To treba usmeriti ka vojnim penzionerima, ka onima koji teško žive. Videli ste kakvi se strašni slučajevi dešavaju, pre nekoliko nedelja smo to videli, svi znate o čemu se radi.
Takođe, smatramo da je skandalozno, to je vaše ministarstvo, Ministarstvo finansija, da dajete 211 miliona za članstvo u Svetskoj banci ili u Svetskoj banci koja je priznala KiM ili u Svetskoj banci koja pokušava da nam preko svog predstavnika ovde nametne program koji se zove: "Put ka napretku", a koji propagira sledeću formulaciju – zaposli pa otpusti, ili – dobro je da se Srbija zadužila, citiram program, za milijardu evra na finansijskom tržištu pod kamatom od 7,5 %. Tih 211 miliona treba usmeriti, naravno, ka prosveti, ka onima kojima najviše treba, ka zdravstvu, ka našim penzionerima.
Takođe, mi usmeravamo, i ne vidim zašto to ne uradite, dve milijarde dinara upravo za agrarna plaćanja iz NIP i smatramo da treba pomoći našu poljoprivredu. Usmeravamo tih 100 miliona evra, koje ste opredelili Fijatu ili za pomoć porodici Anjeli u ekonomskoj krizi, usmeravamo na subvencije ka srpskim preduzećima, ka onim preduzećima koja imaju preko 50% srpskog kapitala, a ne za Fijat automobile koji imaju 67% italijanskog kapitala, tj. porodice Anjeli. Jednostavno, pokušavamo da ovaj loš budžet napravimo boljim, koliko se to može uraditi u ovakvim okolnostima.
Smatramo i da je skandalozno, to se isto navodi u razdelu 20 Ministarstva ekonomije, da Srbija finansira strane banke na teritoriji Republike Srbije, da subvencioniše kredite takvim lihvarima koji imaju najveće kamate u Evropi. To se mora prekinuti i to morate jednostavno ukinuti i preusmeriti ka subvencijama.
Takođe, smatramo da treba ukinuti brojne agencije, treba ukinuti agencije koje su za vreme vaše vlade duplirane i sigurno znate da ih sada ima preko 130, a kada ste vi postali premijer bilo ih je, ako se ne varam, negde 60. U tom smislu, ovo su naše
dobronamerne kritike i ako želite dobro ovoj zemlji i ovom narodu, usvojite to i ovaj loš budžet će možda biti malo bolji. U tom smislu, pozivam vas da usvojite naše amandmane i pozivam vas da se ostavite tog tzv. evropskog puta, da se okrenete ka našim prijateljima u Rusiji i građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Da li još neko do predstavnika želi reč? (Da.)
Gospodin Aleksandar Vlahović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, pre nego što krenem sa analizom budžeta, želeo bih, radi javnosti, da kažem nekoliko reči o  konstatacijama koje su iznesene od nekih govornika, koje se tiču privatizacije.
Dakle, sva pomenuta preduzeća, o kojima je govorio poslanik pre mene, su privatizovana u periodu kada je dotični gospodin bio ministar u Vladi i nemaju nikakve veze ni sa periodom kada je gospodin Cvetković bio direktor Agencije, a ja ministar za privatizaciju, niti kasnije, kada je gospodin Cvetković postao ministar finansija, a kasnije predsednik Vlade. Dakle, ako kritikujete da je nešto pogrešno urađeno u trenutku kada ste vi bili u Vladi, onda kritikujete sami sebe. Zaista bi bilo već jednom vreme da se vrlo jasno i precizno taj period koji se uporno pokušava monulitno da pokaže od 2000. godine na ovamo, podeli po pojedinim podperiodima odgovornosti, makar kada je privatizacija u pitanju i doći ćemo zaista do potpuno drugačijih rezultata u odnosu na one koji se godinama unazad vrlo svesno i vrlo tendenciozno poturaju.
Sada ću govoriti o budžetu. Zanimljiva je naknadna pamet mnogih govornika koji su imali jednaku priliku i odgovornost da zajedno sa Demokratskom strankom učestvuju u kreiranju ekonomske politike i zanimljivo je, zaista, čuti predloge koji se tiču suštinske fiskalne konsolidacije, o čemu Demokratska stranka govori već proteklih deset godina. Ali, ovde ću vas podsetiti da za suštinsku fiskalnu konsolidaciju je potrebna i suštinska politička podrška i suštinski politički konsenzus.
Ako govorimo o radu Vlade na čijem čelu je gospodin Cvetković i ako govorimo o budžetu za 2012. godinu, onda taj budžet ne možemo izolovano posmatrati u odnosu na kompletnu ekonomsku politiku koju je Vlada vodila od 2008. godine na ovamo. Činjenica jeste, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, da je Vlada gospodina Cvetkovića napravila najradikalniji rez u pravcu fiskalne konsolidacije, tačnije smanjenje javne potrošnje. To je bio prvi instantni odgovor koji je uradila Vlada 2008. godine, onog časa kada je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata Srbije i kada se privreda Srbije, zajedno sa finansijskim sistemom, suočila sa velikim problemima.
Podsetiću vas da, upravo zahvaljujući takvoj fiskalnoj konsolidaciji, mi nismo imali krizu finansijskog sistema, naše banke nisu bile pred bankrotstvom, niti su se desila katastrofalna proročanstva mnogih političara, nego naprotiv, završili smo i 2008. i 2009. godinu bez dramatičnih posledica. Završili smo tako da danas, kada pogledate mesto Srbije u poređenju sa okruženjem, onda možete zaključiti da je Srbija lider, ali u pozitivnom smislu, po nivou budžetskog deficita, drugim rečima, sve okolne zemlje imaju veći budžetski deficit, izuzev Srbije, činjenica je da Rumunija ima manji budžetski deficit zbog njihovog zaista konsenzusom dogovorenog ulaska u suštinsku fiskalnu konsolidaciju, o tome ću nešto kasnije.
Kada pogledate nivo direktnih stranih investicija, sve okolne susedne zemlje imaju niži nivo direktnih stranih investicija, Srbija je tu istinski lider, kada pogledate nivo javnog duga meren procentom, u odnosu na bruto društveni proizvod. Srbija takođe ima najniži nivo javnog duga. Neću vam pominjati da Rumunija ima krizu duga, da se Mađarska zahvaljujući pomoći međunarodnog monetarnog fonda spasila od bankrotstva, neću vam govoriti o tome da danas mnogi predviđaju da Hrvatsku čeka grčki scenario, a naravno svi ste upoznati kroz kakve probleme danas prolazi Grčka, Italija i mnoge druge prezadužene zemlje.
Fiskalno pravilo od 45%, koji su ovde neki kritikovali, predlagali, da se to podigne na 55%, nije slučajno izabrano i nije nekom palo na pamet da 45% proglasi kao gornju granicu duga, nego je ta gornja granica duga u odnosu na bruto društveni proizvod izmerena u odnosu na kapacitet privrede Srbije, a moramo zaista svi zajedno da se složimo da mi nismo završili ekonomsku tranziciju i da nas suštinsko-fiskalno prilagođavanje tek čeka.
Dakle, budžet za 2012. godinu ima tri osnovne karakteristike koje su bile identične i sa budžetom za 2011, 2010. i 2009. godinu. Prva je da se radi o nastavku fiskalnog prilagođavanja. Ušteda do granice da dalje uštedu u budžetu jednostavno nisu moguće ukoliko ne želite da uskratite prava koja su zakonom definisana.
Ako hoćete da smanjite izdatke prema penzionom sistemu i Penzionom fondu, ako hoćete da smanjite izdatke koji su ovde neki pominjali, naravno, to nije predlog Demokratske stranke, ako hoćete da smanjite druga socijalna davanja koja je takođe neko ovde pominjao, zaboravio sam ko, ako želite da smanjite drugi nivo koji je definisan zakonom, ako želite da smanjite prava, vi morate promeniti zakone. Nema više mogućnosti da se naprave značajnije uštede bez zadiranja u prava koja su zakonom definisana.
Druga karakteristika budžeta jeste da je on sve vreme anticikličan. Kada neko kaže da smo imali budžetski deficit 45 milijardi, a sada imamo 153, on u suštini ne razume čemu služi budžetski deficit, verovatno se nije potrudio ni da pročita budžet, ali u to neću ulaziti. Budžetski deficit je osnovni instrument ekonomske politike. Ako imate pozitivnu ekonomsku konjukturu, onda možete da imate i budžetski suficit. Ako imate negativnu ekonomsku konjukturu, vaša ekonomija je u krizi, čitav svet oko vas je u krizi, ko će da stimuliše privrednu aktivnost, ako država ne povećava nivo kapitalnih investicija?
Činjenica je da je maltene procenat kapitalnih investicija ili javnih investicija identičan procentu budžetskog deficita, zapravo, govori da je kompletan budžetski deficit upravo usmeren ka stimulaciji ukupne privredne aktivnosti. Dakle, druga karakteristika ovog budžeta jeste anticikličnost. Ta anticikličnost se ne vidi samo kroz nivo javnih investicija, nego pogledajte iznos subvencija, pa posebno subvencije u poljoprivredi, o čemu ćemo posebno razgovarati, naravno i onaj deo koji se odnosi na stimulaciju koju je Vlada Republike Srbije vrlo vešto i, rekao bih ekonomski efikasno iskoristila, stimulacije ili subvencije privatnim finansijskim organizacijama koje su se odnosile na sniženu cenu kreditiranja, što je bio jedan od glavnih odgovora ekonomske politike u 2009. i 2010. godini.
Treća karakteristika ovog budžeta, što se može reći da je karakteristika svih budžeta, ali rekao bih i karakteristika stanja u kome se mi kao zemlja nalazimo, to je njena socijalna komponenta i socijalna dimenzija. Danas trećinu prihoda transferišemo ka Penzionom fondu. Ako se pogleda procenat u odnosu na javne rashode, to nije trećina, to je značajno više, to je skoro 40% ukupnih javnih rashoda. Kada svemu tome dodamo onaj državni ili budžetski deo koji se izdvaja za socijalnu pomoć ili socijalnu zaštitu od 12%, onda je jasno da više od 45 - 46% budžeta ima tu izraženu socijalnu komponentu.
Dakle, budžet je istovremeno i anticikličan, drugim rečima stimulativan, razvojni. Možda je razvojni teška reč, ali je pravi i, rekao bih primereni odgovor ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo kao zemlja, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi koja je svuda oko nas. Sa druge strane, budžet i te kako vodi računa o onim slojevima stanovništva koji zahtevaju ovu podršku od budžeta.
Podsetiću vas da je budžet i mehanizam preraspodele, pa samim tim ta socijalna komponenta budžeta mora da bude naročito izražena.
Ako pogledamo samo strukturu budžeta, pre nego što krenemo na analizu prihoda i rashoda, treba da vidimo na čemu se ova budžetska projekcija zasniva. Tu su ključna tri parametra. Prvi parametar je projektovana stopa rasta. U ovoj godini ćemo imati rast približno na nivou od 2%. Taj rast je u septembru korigovan. Prvobitna projekcija je iznosila 3,5%. Korigovan je kao posledica drugog talasa krize koja je počela da ima svoje dejstvo u Srbiji negde od polovine ove godine na 2%. Mi ćemo imati 2% rasta do kraja godine. Govorim o 2011. godini.
U 2012. godini predviđen je rast od 1,5%. Imajući u vidu očekivane druge makroekonomske parametre, o čemu je govorila i Centralna banka, smatram da je rast od 1,5% realno utemeljen.
Što se tiče inflacije, inflacija se već sada u ovom trenutku nalazi u koridoru između 6% i 8% i ima jasnu silaznu tendenciju. Deflatorni efekti su vrlo prisutni. Nema objektivnog straha da će u narednom srednjoročnom periodu, odnosno u periodu od godinu dana i više, doći do povećanja inflacije, jer jednostavno pada promet, pada nešto što treba da stimuliše nivo inflacije. Samim tim, inflacija od 6% je realno utemeljena.
Iskoristio bih ovde priliku, ne želeći da upadnem u rizik koje mnoge moje kolege čine, ne praveći razliku između monetarne i ekonomske politike. Ali, činjenica da imamo deflatorne mehanizme, verovatno će uticati i na monetarne vlasti i za nešto drugačiju, verovatno labaviju monetarnu politiku, što će bitno pomoći sveukupnoj privrednoj aktivnosti.
Dakle, zaključujem, da su parametri na osnovu kojih je javni prihod i javni rashod projektovani, da su ti parametri realno utemeljeni. Kad pogledate prihodnu stranu, tu dolazi do korekcije, prostom računicom zaključićete da je korekcija u stvari samo rezultat dostignute inflacije u 2011. godini. I zaista, na prvi pogled izgleda da je tako, jer ako smo imali nivo prihoda od približno sedam milijardi u 2011. godini, a projektovanom 750 milijardi, to vam je povećanje za nekih 6%.
Međutim, ti prihodi su svakako značajno veći u odnosu na 2011. godinu., imajući u vidu da je deo prihoda otišao ka lokalnim samoupravama, zahvaljujući promenama koje smo u ovoj skupštini usvojili Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i sa druge strane promene se konstatuju i kod promenjenog akciznog ubiranja, odnosno promene Zakona o akcizama.
Ono što je bitno istaći, to je da taj rast akciznih prihoda delimično u budžetu, što je u suštini takođe jedna tehnička preraspodela, pošto je deo akciznih prihoda odlazio direktno ka Javnom preduzeću "Putevi", ali delimično apsorbuje činjenicu da budžet ostaje kratak za iznos novčanih sredstava, govorim o budžetu Republike, za iznos prihoda koji odlazi ka lokalnoj samoupravi. Kad to gledate na nivou budžeta opšte države, tu nema velikih razlika. Tačnije, nema uopšte razlika, jer budžet opšte države, kao što znate, obuhvata budžet Republike, budžet AP, budžet lokalnih samouprava i budžet JP "Putevi".
Očekivani rast PDV treba da bude samo rezultat boljeg i efikasnijeg rada poreske uprave. Siguran sam i ne samo kod PDV, i kod drugih oblika oporezivanja, da apsolutno ima prostora u delimičnom zahvatanju dodatnih javnih prihoda u onoj sferi koja se popularno zove sfera sive ekonomije.
Ako gledate na drugoj strani rashode, taj iznos, povećanje je nekih 25 milijardi dinara, ali ono što bih sada istakao, to je da padaju, pada nivo diskrecionih rashoda, a raste nivo nediskrecionih rashoda. Šta to znači? To je dobro. Rast nivoa nediskrecionih rashoda to je rast onih rashoda koji su zakonom definisani, dakle prava. Rast diskrecionih rashoda to su subvencije i sve ono što je rezultat diskrecione politike pojedinih ministarstava.
Tu želim da kažem i pokušaću da skratim moju priču, pošto vidim da vreme neumitno odlazi, a vreme je resurs koji se ne vraća, tu želim da kažem da ako govorimo o anticikličniosti, pomenuo sam da 4% BDP se odnosi na javne investicije. Naravno, one se ne vide u budžetu Republike, ali u budžetu uopšte države tih 4% možete da pronađete i videćete. Ono što je ovde jako bitno to je da se smanjuju subvencije koje idu ka Železnici. To znači da treba očekivati da će Železnica ući u postupak restruktuiranja i to sa efektima u narednom periodu.
Smanjuje se iznos subvencija prema javnim preduzećima, drugim javnim preduzećima, što ocenjujem kao veoma pozitivno, jer treba očekivati ubrzaniji, efikasniji postupak restruktuiranja javnih preduzeća. Gde se povećavaju subvencije? U poljoprivredi, agrarni budžet povećan je sa 20 na 30 milijardi dinara, ili gotovo 300 miliona evra. Sa druge strane ukupan budžet koji se nalazi na razdelu Ministarstva za poljoprivredu se povećava sa 33 na 49,5 milijardi.
Pomenuo sam već da je socijalno odgovorna politika Vlade pogledana, pre svega, u transferu koji ide ka penzionom fondu i sa druge strane u delu koji se odnosi na socijalnu zaštitu iz državnog budžeta. Prema tome, ono što želim sasvim na kraju da kažem, a to je šta su kritične tačke da se ovaj budžet u narednom periodu i realizuje. Po meni, prva kritična tačka jeste rast privredne aktivnosti i to ne zavisi samo od Vlade, jer danas niko u okruženju ne može da predvidi sa zavidnom dozom preciznosti koliki će biti iznos rasta ili možda stagnacije privredne aktivnosti u evro zoni.
Kao što znate, Srbija je sa 85% svoje spoljnotrgovinske razmene vezana za tu evro zonu. Ne zato što nema namere da plasira svoje proizvode u drugim zemljama, nego što činjenice govore da 50% izvoza koje Srbija ostvaruje u Italiji, odgovara kompletnom izvozu koji Srbija ostvaruje u Latinskoj Americi, Africi, Rusiji, Brazilu i svim drugim prijateljskim zemljama. To su činjenice, to znači da sa pomnom i dužnom pažnjom treba posmatrati šta se dešava u evro zoni i meriti kakav je efekat pozitivnih ili pak negativnih kretanja u evro zoni na realizaciju budžeta i uopšte ekonomske aktivnosti, jer podsetiću, niži privredni rast će značiti veći udeo javnih dugova u BDP, što je manji problem. Ali, niži privredni rast će svakako značiti i niže poreske prihode.
Prema tome, veoma je važno da stimulacije koje su definisane kroz javne investicije budu u celini realizovane sa idejom da se taj privredni rast podigne. Ovde su mnogi iskazali zabrinutost za pokriće deficita. Lično, nisam zabrinut za pokriće deficita, jer sam siguran da ovog časa u budžetu ima dovoljno novca za pokriće najmanje 2/3 deficita koji se ovde predviđa.
Vi ste, gospodo, zaboravili da smo mi imali emisiju euro obveznica i taj novac nije potrošen. Ova Vlada je čuvarna, ma šta vi mislili o njoj. Vi ste zaboravili da je ta emisija euro obveznica upravo definisana sa idejom da se u datom trenutku koji je bio umereno, na svetsko ekonomskom nivou, mnogo povoljniji, izvrši valorizacija euro bondova koje je Srbija uradila. Da to radi sada, cena bi bila mnogo veća i pitanje je sa kojim nivoom uspešnosti. Zato niko nije rekao – Vlada je taj dobar posao uradila, što ja lično od opozicije i ne očekujem, pošto evidentno u ovom našem predpolitičkom dobu mi ne možemo očekivati da opozicija kaže koju pohvalnu reč. Kao što je možda svima vama čudno ako neko iz pozicije kaže koju kritičku reč o onome što radi Vlada. Ali, čini mi se da bi to trebalo da bude manir u našem budućem dijalogu, pogotovo ukoliko želimo, i time ću da završim, ukoliko želimo da zaista uđemo u fiskalnu konsolidaciju.
Podsetiću vas šta znači dalje fiskalno prilagođavanje. Nezavisno, dve rečenice, nećete se ljutiti, uvek fale te dve rečenice. Nezavisno od poštovanja fiskalnih pravila, to znači i drugačije definisanje prava, to znači i reforma zdravstvenog sistema, i obrazovnog sistema i reforma javnih preduzeća, i poreska reforma.
Ne treba da budemo samo na rečima, makar kada je opozicija u pitanju, treba biti i na delima, a pogotovu treba biti na delima, jer to je za dobrobit svih nas.
Dakle, DS, Zajedno za Srbiju, odnosno ZES, ta grupa će podržati Zakon o budžetu i sve duge prateće zakone i ja sam siguran da nećemo skorije imati bilo kakav rebalans.

Reč ima premijer Cvetković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega se zahvaljujem na učešću šefovima poslaničkih grupa u diskusiji, a ja sam pažljivo pratio izlaganja i moram da kažem sa zadovoljstvom da je većina izlaganja, odnosno da su se odnosila na budžet.
Naime, bilo je raznih izleta, ali mislim da je preko polovine izlaganja, da se koncentrisalo na ono što se nalazi ispred vas.
U tom kontekstu sam želeo da dam tri ili četiri komentara na ono što je rečeno, imajući u vidu da mi je takav tip izlaganja dao dovoljnu osnovu da imam materijala o čemu bi pričali.
Prvo bih se osvrnuo na konstatacije koje su stigle od narodnih poslanika, gde se kaže da su u budžetu potcenjeni rashodi, a da su precenjeni prihodi, pri tome pozivajući se na fiskalni savet. Istina je, međutim, da smo mi prilikom utvrđivanja prihoda koristili stopu, predviđenu stopu rasta od 1,5% za narednu godinu koju je i sam fiskalni savet prihvatio.
Druga je stvar da li je ona dobro prognozirana ili ne, to ćemo videti, jer suviše je rano govoriti i biti takav pesimista i govoriti da nećemo uspeti da ostvarimo rast od 1,5%. Mislim da ipak hoćemo.
U svakom slučaju, ta stopa bila je osnova za definisanje prihoda i u tom kontekstu, izvedeni iz te stope, oni nisu precenjeni.
Što se tiče opaske da su rashodi potcenjeni, ona je za mene bila iznenađenje, jer je išla paralelno sa konstatacijom da se ovde radi o izbornom budžetu. Ne mogu da zamislim kakav je to izborni budžet gde neko svesno smanjuje svoja prava za rashode u odnosu na ono što čak i opozicija smatra da bi bilo logično da bude.
U svakom slučaju, mislim da se ovom prilikom zahvalim opoziciji, koji su govorili o potcenjenim rashodima, tako što su dali nama praktično neku vrstu uverenja da nismo pravili veštački fiktivne budžete.
Druga stvar je ovde bila problematizovana, i to je jedna priča koja je izvedena iz budžetske stavke pod nazivom prodaja nefinansijske imovine i onda je to vezano za izdavanje obveznica, za tekuću budžetsku rezervu itd.
Ne želim da odgovaram na konstrukciju, jer ona, pre svega se zasniva na pogrešnoj, bazičnoj premisi. Dakle, prodaja nefinansijske imovine nije jednako izdavanje obveznica kao što je narodna poslanica rekla, čak što bi rekao jedan moj prijatelj, kao što mu i samo ime kaže, nefinansijska imovina ne može biti obveznica koja je finansijska imovina, tako da ovo ističem iz razloga što očekujem da će za dan ili dva doći rasprava po amandmanima i u detaljima, pa bih uputio prosto da se zna o čemu pričamo i da ne pravimo konstrukcije na bazično pogrešnim osnovama.
Treća stvar, želeo bih da prokomentarišem pitanje koje je jedan narodni poslanik pomenuo, a radi se o policiji, gde je izraženo zadovoljstvo sa time kako je ona tretirana u budžetu, a ja zaista podržavam u potpunosti taj stav. Ja sam ovde prikupio par cifarskih podataka koje želim da vam saopštim. Dakle, na platama za policiju u originalnom budžetu 2011. godine, bilo je budžetirano 36,3 milijarde dinara i što je kada se svede na broj zaposlenih iznosila neto platu od nekih 48.000 dinara.
Za 2012. godinu ovaj iznos od 36 podignut je na 45,8 milijardi dinara što iznosi prosečnu platu od oko 56.000 dinara ili povećanje za 16% u odnosu na originalni budžet.
Treba imati u vidu da ovo povećanje od 16% nije realna cifra, iz razloga što je to izvedeno kao prosek, međutim, zakon koji je donet, pravi distinkciju između onih koji rade napolju sa oružjem u odnosu na one koji rade kao šalterski ili drugi službenici, pri čemu kod ovih koji imaju posao koji je zahtevan, je predviđena mogućnost većeg povećanja, tako da će neki dobiti manje od ovih 16%, a neki znatno više i to upravo ova kategorija ljudi za koju je zakon koji je donet i trebalo da zaštiti. U tom kontekstu, mislim da je policija zaista dobro tretirana u ovom budžetu.
Četvrta stvar o kojoj sam želeo da govorim to je nivo javnog duga, o čemu su takođe poslanici govorili, ali ja bih pre svega dao neku vrstu svog viđenja, i ne samo svog viđenja, nego i nekih internih rasprava koje smo imali.
Naime, definicija javnog duga koja je u zakonu, jeste u suštini definicija koju bi imalo smisla promeniti i popraviti. Mi smo razmišljali da li da to radimo ili ne i naravno, ta popravka bi išla u pravcu smanjenja javnog duga i zato smo odlučili da to ne činimo, da nam ne bi neko sa strane rekao, jeste, oni su stigli, pa sada menjaju definicijatu, da bi ispalo da nije tačno. Zato smo ostavili sledećoj vladi da ona izmeni definiciju, a ja ću vam sada na prost način objasniti zašto mislim da je bilo potrebno da se promeni.
Prvo, zbog toga što je jedan narodni poslanik rekao, javni dug se računa u bruto iznosu, u momentu kada se vi zadužite, vama javni dug raste. Činjenica da ste kroz to zaduženje došli do para, apsolutno ne utiče na nivou javnog duga prema postojećoj definiciji i vi sada imate jednu situaciju, da mi imamo recimo milijardu evra na račun i imamo da su oni ušli kao naš dug. Šta će se desiti? Mi ćemo u narednom periodu bez dodatnih zaduživanja iz tih para podmirivati dugove koji budu došli za plaćanje, i nama će javni dug da pada. Drugi razlog zašto ima smisla promeniti definiciju jeste u tome što ona sadrži ne samo efektivna zaduženja države, već sadrži i garancije koje je država izdala za razna javna preduzeća itd.
Te garancije u jednom delu, na žalost, država i plaća, to su preduzeća kao što je železnica koja nema mogućnosti da plati, ali isto tako u jednom značajnom delu iz apsolutno ne plaća, to je EPS ili neka druga preduzeća kojima su date garancije, jedino iz razloga da bi oni na bazi državne garancije mogli da ostvare povoljnije kreditne uslove.
U tom kontekstu, deo garancija koji se servisira, nema smisla da bude deo javnog duga.
Konačno, treća stvar koju želim da kažem, jeste da javni dug predstavlja količnik dve cifre, to znamo iz osnovne škole, a podeljeno sa b, pri čemu je a nivo javnog duga, a b vam je nivo BDP.
U ovom trenutku kada razgovaramo, nivo BDP jeste onaj koji je zatečen na 31.12.2010. godine, a kroz nedelju dana kada budemo razgovarali, b neće biti taj, nego će biti onaj koji je zatečen na dan 31.12.2011. godine. Budući da smo mi između 2010. i 2011. godine doživeli rast, nama će sada taj deo u razlomku da bude veći i posledično, dug će biti manji.
Po osnovu ove dve okolnosti, jedna će iz postojećeg toka da plaća ono što je tekuće dospelo i druga da će nam BDP da nam poraste oko deset dana, u smislu formule. Mi ćemo imati pad javnog duga, s početkom naredne godine i naravno on će dalje da raste zbog deficita u budžetu koji neće moći da se pokrije npr. privatizacionim prihodima ili nekim drugim internim izvorima. Prema kalkulaciji koju smo mi napravili on sigurno neće da pređe 45% negde do sredine sledeće godine i onda ćemo se suočiti sa problemom da će ga on nadmašiti. Dotle, ja očekujem da se možda i promeni ta definicija ili da sednemo i da napravimo plan kako ćemo u naredne dve, tri godine da to saniramo, pri čemu, naravno, taj plan ja ne bih sada alaborirao jer sam čuo da taj fiskalni savet je takođe predlagao neke mere. To su mere za koje ova vlada stoji iza njih i da će ona krenuti da ih primenjuje.
Na kraju, ovo je peta a ne treća stvar. Jedan narodni poslanik je rekao da navodno sluša kako se mi međusobno raspravljamo i spomenuo je da ja učestvujem u toj raspravi. Prvo, vi ste mi svedoci da sam sad prvi put uzeo reč, dakle, nisam učestovao u raspravi. Inače, u principu se ne raspravljam sa ljudima, jer smatram da je moj zadatak da ih saslušam, da saslušam njihove argumente i na te argumente da odgovorim. Pri tome, irelevantno je da li su oni iz pozicije, opozicije itd. Svi oni koji krenu da se raspravljaju sa mnom, da me vređaju ili bilo šta, u suštini ih sažaljevam, jer smatram da je bilo kakva uvreda u suštini stvar neke vrste nedostatka argumenata i možda nekog straha. Zbog toga ne želim da se ja ubacujem u bilo kakvu priču da sam ja nekome odgovarao, nazivao ga ovakvim ili onakvim imenima. Ne, a oni koji to meni rade, sa strpljenjem ću da ih saslušam, ako u tome ima argumenata odgovoriti ću, ako nema samo ću se nasmejati. Hvala.