Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, vi ste uspeli danas da dokažete još jedanputa da je zemlja apsurd, a ja sam pravo da vam kažem iznenađen i vašim tim obrazloženjima, vi ste uspeli budžet koji se nalazi na hiljadu strana da obrazložite sa pet minuta, posle vam je duže trebalo da replicirate gospodinu Vlahoviću, nakon njegovog izlaganja.
Danas se u Srbiji ne zna, i to je nešto što je pratilo vašu Vladu pune četiri godine, ne zna se ko je vlast, ko je opozicija, vi ste istakli to kao nekakav podatak, zbog koga se treba ponositi, da je ovo četvrti budžet koji donosite, međutim, zaista mislim da građani Srbije koji su u potpunosti osiromašeni, koji su ostali bez posla, koji zaista jedva sastavljaju kraj sa krajem, nemaju nikakvog razloga da slave zbog tog vašeg malog jubileja, mislim da je jasno da nikada gora Vlada nije izdržala duži vremenski period.
Onoga dana kada ste izabrani mi smo i predvideli da će ta vlada dugo trajati, ne zato što je kvalitetna, već pre svega, zbog toga što ne postoji princip oko koga ste vi formirali Vladu, osim puke želje za vlašću i već je tada bilo da nema principa oko koga bi moglo doći do rušenja te vlade.
Mi zato danas imamo i tu potpuno šizofrenu situaciju, da oni koji će glasati kada bude dan za glasanje za ovaj budžet, budu možda oštriji kritičari tog budžeta, od nas koji zaista jesmo opozicija.
Pokušali ste da uvedete neke nove pojmove i demokratske, i ekonomske, itd, pa smo danas čuli za nulti rast na primer, dobro bi bilo da kažete da li onda postoji i nulti pad, jer, čuli smo i za nekakvu tržišnu demokratiju koja, kako reče jedan od prethodnih govornika funkcioniše u Srbiji, ne znam da li ste po tržišnom demokratijom mislili na kupovinu poslanika, koja je karakterisala prethodni period, jer se možda time može obrazložiti to što je narodni poslastičar, koji je govorio prvi, zaista, iako je formalno opozicija, sve vreme je hvalio Vladu.
Čuli smo i pitanje – da li treba da štedimo na investicijama? Bože moj, sada neko iz redova opozicije treba da se tome usprotivi, a vi ste rekli kako je ustvari taj budžetski deficit zbog toga što sav taj deficit ide u investicije i to je zapravo zamena teza.
Da ste vi bili u stanju da napunite taj državni budžet, onda nikada ne biste morali da se zadužujete i da iz investicije pravite i zaduženja, ali tu je uvek moguće i drugo pitanje, kontra pitanje, koje je mnogo pravilnije, da li zbog investicija, pogotovo promašenih, kakve vi već pravite četiri godine, treba uvesti državu u dužničku krizu.
Vi ste gospodine Cvetkoviću, pokušali da promenite kroz vašu diskusiju i neke zakone koje ste donosili, naprimer Zakon o javnom dugu, pa je onoga trenutka kada je vaša Vlada došla u sukob sa definicijom javnog duga, ponovo stradao zakon i vi ste rekli – nije javni dug veliki, nego ne valja zakonska definicija, o tome šta je javni dug, mi smo to mogli da promenimo, a nismo hteli da nam neko ne bi prigovorio.
Ne znam da li ste vi obavešteni gospodine Cvetkoviću, u vreme vašeg mandata je tri puta menjan Zakon o javnom dugu, svaki put da bi se omogućilo da se Grad Beograd dalje i dodatno zadužuje.
Svaki put, dakle, na insistiranje Dragana Đilasa, potpredsednika, odnosno zamenika predsednika Demokratske stranke, i sve je to dovelo do toga, da danas 80% ili čak 90% javnog duga lokalnih samouprava u Srbiji otpada na grad Beograd koji je zadužen sa neverovatnih 82 milijarde dinara.
To je u slučaju Grada Beograda mnogo gori procenat, dakle negde oko 100%, odnosno preko 100% projektovani sopstveni prihodi su se 76 milijardi, već smo zaduženi sa 82, znači otprilike nekih 110% u odnosu na sopstvene prihode već zaduženje, vi kažete – da je zaduženje vaše Vlade negde od 44 do 46%, i kako to navodno i nije mnogo, pa je gospodin Dinkić čak rekao kako jedna Nemačka ima javni dug od preko 80%.
Ne znam da li je vas, vaš koalicioni partner obavestio, ali jedna Nemačka ima izvoz od hiljadu milijardi evra, a sa druge strane, jedna jadna i osiromašena Srbija pod vašom jedanaestogodišnjom vlašću ima ukupno jedva negde oko 10 milijardi. Dakle, ne možete porediti ni na koji način babe i žabe.
Drugu genijalu stvar, koju smo čuli od gospodina Dinkića je to da firmarinu treba u potpunosti ukinuti, ili barem za mala i srednja preduzeća.
Zaista bih želeo da znam gde je to sprovedeno u praksi, dokle ćemo genijalnim planovima Ujedinjenih regiona, slušati neposredno pred izbore, a kada ćemo konačno moći da vidimo i bilo kakve rezultate?
Dobro bi bilo gospodine Cvetkoviću, ja sam to pokušao da nađem u budžetu, nisam uspeo, da vidimo da li je ta inicijativa Ujedinjenih regiona, koji obilaze građani Srbije ubeđuje i kako će mesne zajednice dobiti desetine miliona dinara u narednom periodu, pa su na primer rekli da mesna zajednica "Fontana" na Novom Beogradu, imaće 23 miliona, pa će ne znam mesna zajednica "Ripanj" imati 30 miliona, pa će razne druge mesne zajednice isto imati tako 20, 30 miliona dinara, to gospodine Cvetkoviću, ovde nigde ne piše.
Želeo bih da znam da li je tu uključeno u ovaj budžet i ukoliko jeste, da li ćete prvo isplatiti taj novac, ili ćete prvo isplatiti onih čuvenih hiljadu evra, kojima ste obmanuli građane Srbije na prethodnim izborima.
Čuli smo i to od vaših koalicionih partnera da Mađarsku, Hrvatsku i susedne zemlje čeka grčki scenario, i to meni daje za pravo da se zapitam zašto vi onda dalje gospodine Cvetkoviću, gurate zemlju u EU i pokušavate da uvedete evropske standarde, ako su upravo ti evropski standardi nama susedne države, ili one koje su malo dalje, doveli do ruba propasti.
Grčka je član EU punih 30 godina, i pogledajte kakve efekte razorne, ti evropski standardi imaju na njihovu privredu.
Uostalom, mislio sam gospodine Cvetkoviću, da ste vi u potpunosti raskrstili sa tim evropskim integracijama, onoga trenutka kada ste jasno čuli od neprijatelja Srbije, koje vi predstavljate nekakvim evropskim vašim saradnicima, da EU otvoreno traži i Angela Merkel, kao predstavnik najmoćnije zemlje u EU, traži da Republika Srbija ukine ono što oni zovu paralelne institucije i ono što mi zovemo državnim institucijama Republike Srbije, a da Gvido Vestervele traži da Srbija poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije, mene čudi, odnosno teritorijalni integritet Kosova.
Mene čudi gospodine Cvetkoviću, da vi niste reagovali na izjavu još jednog od vaših koalicionih partnera, gospodina Balinta Pastora, koji je kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe rekao, ja sam zapisao i citiraću, povodom toga što Republika Srbija nekih pedesetak milijardi dinara, dakle sa tim novcem podmiruje srpske institucije na Kosovu i Metohiji, on je rekao da to nije neuobičajeno i da sve države u regionu finansiraju svoje sunarodnike na drugim teritorijama.
Molim vas gospodine Cvetkoviću, da li su Srbi sa teritorije Kosova i Metohije vaši i naši sunarodnici na drugim teritorijama, ili AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a Srbi koji žive tamo, punopravni građani Republike Srbije.
Nažalost, meni je očigledno da je ova vlada u potpunosti na tom putu tihog priznanja i maltene zavrtanja ruke Srbima sa Kosova i Metohije, da pristanu na mirnu integraciju u šiptarsku kvazi državu.
U prilog tome govore i uredbe Vlade koje ste vi doneli 22. decembra, to su uredbe o ovim graničnim prelazima, ne kako ih vi zovete administrativnim, jer koristi se izraz (strana reč), a border je engleska reč, koja označava isključivo granicu i ne može se bilo kako drugačije tumačiti, u krajnjoj liniji, nije ni bitno tumačenje, bitna je suština.
Vi priznajete šiptarske lične karte, priznajete šiptarske vozačke dozvole, priznajete vrhovni sud Kosova, priznajete kosovsku katastarsku agenciju, nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa Kosova i Metohije.
Nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa KiM. Ja želim da znam da li ćete taj prihod koji ste naplaćivali, ta 24 evra sa tablicama Republike Kosovo a koje budu ulazile, a nesmetano će ulaziti u skladu sa ovom uredbom, da li ste taj prihod uključili u budžet Republike Srbije.
Želim da znam, ne toliko da biste vi saopštili da ćete na taj način možda prikupiti milion, dva, tri ili pet evra, već pre svega zbog toga što je neophodno da građani Srbije znaju koliko 30 Judinih srebrnjaka iznosi po današnjem kursu u dinarima, evrima, ili bilo kojoj drugoj valuti, potpuno je svejedno.
Na kraju, pošto sam već rekao da je Srbija država apsurda i da sa jedne strane rasipate nemilice, a da sa druge nemate za najosnovnije potrebe. Jedna od stavki budžeta je nabavka aviona za potrebe Vlade i za to ste predvideli iznos od 30 miliona evra.
Gospodine Cvetkoviću, u akciji B 92 koja je upravo završena, prikupljeno je nekih 200 inkubatora i to je bilo dovoljno da se reši taj problem na teritoriji čitave Srbije. Da li vas je sramota da odvojite novac za kupovinu aviona za Vladu Republike Srbije, kojim ste mogli kupiti 3.000 inkubatora? Sa druge strane u toj akciji Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja, učestvuje sa svega, koliko mi je poznato, pet inkubatora. Da li vas je sramota da predstavljate takvu Vladu i da dalje obećavate građanima Srbije nekakvu bolju evropsku budućnost, iako je sada svakome potpuno jasno da Srbija od Evrope ne može dobiti ništa.

Iskorišćeno 11 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Posle nje, narodna poslanica Marija Bugarčić.

Hvala. Gospodine predsedniče, uvažene kolege poslanici, ono što je uočljivo u raspravi oko budžeta za 2012. godinu, dakle posebno od strane stručne javnosti, a rekla bih i danas ovde u parlamentu, jeste dosta uravnotežen i racionalan pristup, odnosno rekla bih kao da su konačno svi kritičari Vlade, dakle u poslednje tri-četiri godine, priznali da postoji svetska ekonomska kriza, a da ona deluje i na naše društvo i na našu ekonomiju i da u takvim uslovima ni naša Vlada, kao ni druge vlade, nema baš veliki manevarski prostor, ili neki beskrajan niz ekonomskih mera kojim bi mogla da interveniše u takvoj ozbiljnoj krizi, kakvoj smo svedoci.
S tim, što rekla bih i to i zbog javnosti, naša Vlada sa mnogo više uspeha kontroliše i deficit budžeta i javni dug, što ne uspeva mnogim vladama ni u okruženju, ni vladama u mnogo razvijenijim zemljama.
Istovremeno, ako pratimo pre svega u stručnoj javnosti, dakle mislim na raspravu koja se vodi među ekonomistima, rekla bih da ne postoji konsenzus. Koji je to model ekonomske politike koji najbrže stabilizuje ekonomske prilike u ovako velikoj krizi i otvara neke perspektive za razvoj? O tome se još vode i vodiće se rasprave, ali mislim da je u suštini, u temelju, u bazi svih tih rasprava u stvari pitanje na koji sloj društva treba prebaciti teret krize, odnosno ko to može, ili treba da plati cenu ovako teških ekonomskih uslova?
Predloženi budžet za 2012. godinu govori o tome da naša Vlada taj problem, koji to delovi stanovništva snose posledice krize, na najuspešniji način rešava, pre svega, štiteći interese najvećeg dela stanovništva Srbije? Naime, očigledno je da predloženi budžet ima i razvojnu dimenziju, ali i da je socijalno odgovoran.
Sa druge strane, obezbeđuje ono što je važno za građane i stabilnost cena i drži kontrolu inflacije na projektovanih 6-8%. Takođe, vrlo je važno, obezbeđuje redovno finansiranje obaveza prema inostranstvu. Naime, u ovakvim uslovima dužničke krize, nije nebitno, naprotiv, vrlo je važno da se sačuva rejting urednog platiše, a to Srbija jeste i to garantuje ovako predloženim budžetom.
Kada kažem da budžet ima i razvojne karakteristike, tome u prilog idu činjenice da su ukupne subvencije u budžetu za 2012. godinu veće za 10% nego što je to visina subvencija u ovogodišnjem budžetu. Dakle, radi se o ozbiljnoj podršci i privredi i poljoprivredi, ako se tome dodaju još i investicije u infrastrukturu, stvarno nije laka ocena da ovaj budžet u datim okolnostima ima i razvojne karakteristike.
Pored toga, hoću da naglasim da politika podsticaja, posebno politika podsticaja u poljoprivredi, već smo čuli, ali mislim da treba zbog građana to ponoviti, da poljoprivreda dobija skoro 30,3 milijarde dinara. To je za 9,2 milijarde više nego što je bilo novca u ovogodišnjem agrarnom budžetu, a da samo za subvencije će biti izdvojeno 26,6 milijardi dinara, što je skoro 50% više nego što je obezbeđeno u budžetu za ovu godinu. Naravno, znamo to i možemo i meriti kada je bilo više, a kada manje subvencija. Znači, subvencija je bilo i do sada, ali čini mi se da je glavni problem u subvencijama u agraru bio i u tome što nisu mogli na adekvatan način da se prate rezultati, dakle, uloženog novca. Da li se postižu ciljani rezultati? Da li su građani uopšte dovoljno informisani? Mislim da zapošljavanje određenog broja stručnjaka iz oblasti agrara treba upravo da doprinese tom cilju.
Dakle, efikasnom korišćenju subvencija od strane poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj budžet daje pretpostavke da ostvarimo i takav jedan cilj. Subvencije znače da ostaju premije i za mleko, znači pet dinara po litru, i za junice umatičene, ali subvencije predviđaju i dotacije u ratarstvu 14.000 dinara po hektaru. Predviđena podrška privredi, poljoprivredi i investicijama u infrastrukturi daju realne pretpostavke da projekcija Vlade, ponoviću ono što je rekao premijer i drugi poslanici, dakle te projekcije nisu samo vladine, nego i MMF i Fiskalnog saveta. Dakle, da ta projekcija da u 2012. godini možemo očekivati rast društvenog bruto proizvoda za 1,5% je relativno realna i takva ulaganja i u privredu i u poljoprivredu, infrastrukturu treba da proizvedu i povećane investicije i stabiliziranje, pre svega, tržišta radne snage, dakle, povećanje zapošljavanja i na kraju unapređenje životnog standarda građana.
Kada tako govorimo o toj drugoj dimenziji budžeta, da imamo pred sobom odgovoran budžet, to se ogleda pre svega u obezbeđivanju neophodnih sredstava za redovne isplate penzija, ali i za zarade u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, policiji, u čitavom javnom sektoru.
Posebno ću se zadržati na socijalnoj zaštiti u užem smislu te reči, onako kako je ona određena u budžetu. Mislim da budžet vodi računa, dakle način na koji su budžetirana sredstva namenjena socijalnoj zaštiti, pre svega onim kategorijama stanovništva koja bez organizovane podrške države ne mogu da obezbede ni minimum socijalne sigurnosti. To je uloga države, odnosno centralnog nivoa vlasti, da garantuje minimum socijalne sigurnosti građanima koji iz različitih razloga sami ne mogu to da obezbede.
Podsetiću da smo mi ove godine usvojili nov Zakon o socijalnoj zaštiti koji nam ozbiljno, na bolji način štiti najsiromašnije građane, posebno višečlana domaćinstva, posebno siromašne, stare preko 60-65 godina i bolje targetiranje, malo relaksiraniji kriterijumi za one koji mogu da uđu, da imaju novčanu socijalnu pomoć. Već se u ovih nekoliko meseci 2011. godine vidi kroz činjenicu da dodatno štitimo još 30.000 najsiromašnijih građana. Danas tu osnovnu socijalnu pomoć u Srbiji dobija 200.000 građana.
To su ozbiljna budžetska sredstva. Na mesečnom nivou to je 950 miliona. To je jedna od mera kako se borimo protiv onog apsolutnog siromaštva i onih društvenih grupa koje su u stalnoj pretnji da budu potpuno marginalizovane i isključene.
Budžet za socijalnu zaštitu predviđa i podršku manje razvijenim opštinama da preuzmu odgovornost da u zajednici razvijaju socijalne usluge. Pre svega se misli na pomoć u kući, za stare i za osobe sa invaliditetom, na dnevne boravke za decu sa smetnjama u razvoju, ali i na različita prihvatilišta, sklonište za žrtve nasilja. Mislim da je to jako važno jer mi već 10 godina reformišemo sistem socijalne zaštite sa idejom da se decentralizuje, ali očigledno bez podrške sa nacionalnog nivoa mnoge opštine ne bi mogle da preuzmu odgovornost u socijalnoj zaštiti.
Posebno bih podsetila da novim Zakonom o socijalnoj zaštiti smo uveli novo pravo, pravo za roditelja koji ne bude dete sa smetnjama u razvoju koje zbog toga nije moglo da ostvari radni odnos, pri tom to dete nije smešteno u dom, u instituciju socijalne zaštite. Na taj način pokušavamo da deca ostanu u porodici, u prirodnom okruženju, razvijajući usluge u zajednici, ali i kroz novo novčano pravo za te roditelje, kada ispune starosnu granicu po Zakonu o PIO roditelj koji je neposredno brinuo o svom detetu može da ostvari minimalnu penziju i da taj iznos, tu naknadu koristi do kraja života.
Sigurno je da ovako koncipiran budžet, kada se radi o socijalnoj zaštiti, kao što sam već rekla, smanjuje društvenu marginalizaciju najugroženijih i smanjuje društvenu isključenost.
Razumem da postoji određen skepticizam povodom datih projekcija posebnog rasta BDP. Stvarno je vrlo teško u uslovima krize precizno planirati te osnovne parametre ekonomskog razvoja. Mislim da je Vlada o tome vodila računa i da će voditi računa da se deficit ne uveća preko dozvoljenog limita jer sigurno da ostvarivanje ove stope rasta bi vodilo uvećanju deficita.
Vlada i do sada, koliko to pratim, analizira, uvažava mišljenje i stavove Fiskalnog saveta, ali mi smo danas ovde čuli u raspravi i one kritičare rada Vlada ili ovog budžeta koje je do stavova i mišljenja Fiskalnog saveta drže samo onda kada im odgovara, a kada im ne odgovara skloni su da te stavove potpuno ignorišu.
Mislim da je jako važno za građane da znaju da se iz deficita koji je predviđen ovim budžetom, odnosno zaduživanja pre svega, finansiraju razvojni projekti, a iz budžetskih prihoda ono što su zakonska prava. Mislim na penzije i zarade u javnom sektoru. U tom smislu mislim da nije korektno da se plaše i penzioneri i zaposleni da u slučaju manjeg privrednog rasta, odnosno većeg deficita, da mere koje Vlada predlaže ili bi uradila da to jeste zamrzavanje penzija, zarada ili uvećanje PDV koji bi pogodio sve građane, mislim da Vlada na raspolaganju i druge mehanizme, pre svega to je i dalje smanjivanje troškova administracije. Vidimo da je taj napor urađen i u ovom budžetu. Ponoviću taj podatak, ove godine su troškovi administracije iznosili 3,7% budžeta. Za 2012. godinu su planirani na 3%. Tome sigurno može doprineti bolja naplata poreza i doprinosa. O tome ćemo se izjasniti već ove nedelje kroz usvajanje izmena i dopuna zakona. Tome bi svakako doprineo i novi zakon o javnim nabavkama u smislu većih ušteda.
Slažem se takođe da je potrebno nastaviti poresku reformu, ali u pravcu većeg oporezivanja onih koji imaju više, onoga što je luksuzna roba, jer ova Vlada je sa takvim programom, socijalno odgovorne vlade, dobila poverenje i namerava da ga ponovo zatraži od građana. Dakle, postoje različiti način za smanjenje deficita a da to ne bude na teret najvećeg broja građana. O tome upravo govori predloženi budžet i zato će poslanički klub ZES podržati ovaj budžet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnju raspravu o budžetu stekla sam utisak da ja i ogromna većina građana Srbije i predstavnici vlasti ne živimo u istoj zemlji. Ja i većina građana Srbije živimo u zemlji sa najmanjom platom, sa najmanjom penzijom, sa ogromnim javnim dugom, sa najvećom stopom nezaposlenosti i prema tome nemamo baš mnogo razloga za optimizam.
Pre nego što bilo šta kažem o Predlogu zakona o budžetu, htela bih da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj parlament interesuje, a i većinu građana Srbije interesuje ne kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu već kako se trošo njihov novac u poslednjih osam godina.
Naime, ovaj parlament još od 2003. godine nije dobio na uvid završni račun, nije imao priliku da vidi završni račun, pa samim tim ni da obavesti građane Srbije kako se trošio njihov novac. To je već praksa poslednjih osam godina.
Moje koleginice i kolege su pričali do sada i govorili o anomalijama ovog predloga zakona o budžetu. Pokušaću da u ovom kratkom vremenskom periodu, koji mi je preostao, ukažem na još neke nedostatke.
Pitala bih vas, gospodine Cvetkoviću, da li Vladi nešto znači izveštaj Fiskalnog saveta koji je nezavisno regulatorno telo i koji negira u većoj meri skoro svaki vaš pasus?
Javni dug na početku ove Vlade je iznosio 33% BDP a krajem novembra ove godine to iznosi 44,8 BDP. Ono na čemu je LDP sve vreme insistirala prilikom donošenja poslednjih četiri budžeta je smanjenje javnih rashoda, reforma penzionog sistema, temeljnu reformu poreskog sistema. Bez temeljne reforme poreskog sistema nema ni suzbijanja sive ekonomije. To smo govorili poslednje četiri godine i to ćemo i dalje govoriti, a svega toga nema u predlogu ovog budžeta.
Kolega Đurić je napomenuo da ću nešto više pričati o agrarnom budžetu koji je u Predlogu zakona o budžetu 2,6%. On je na prvi pogled nešto veći u odnosu na prošlogodišnji agrarni budžet, ali to je samo privid, sa prošlogodišnje 22 milijarde podignut je na 30,3. Da li je to dovoljno? Mislimo da to nije dovoljno i da je trebalo znatno više učiniti za razvoj agrara u ovoj zemlji.
Ne može se poljoprivreda tretirati kao strateški cilj jedne države sa ovako malim izdvajanjima iz budžeta. Za subvencije u 2012. godini se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara odvajaju. Ovim novcem je predviđeno da će se isplatiti novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara, a za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, kao i obaveze koje nastale u poslednjem kvartalu ove godine.
Pre svega, tu mislim na premije za mleko, podsticaj za organsku proizvodnju, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 do 30,3 milijarde dinara, prema ovom planu, trebalo bi da se iskoriste za finansiranje mera selekcije i kredita u stočarstvu. I dok Ministarstvo za poljoprivredu isplati prošlogodišnje dugove po poljoprivrednom gazdinstvu, ove godine je isplaćeno do 30 hektara, a u januaru mesecu 2012. godine nam predstoji ona razlika od 30 do 100 hektara. To je po 14 hiljada dinara po svakom hektaru. Videćemo da svi ovi podsticaji sve ove subvencije, neće ništa novo i nikakv boljitak doneti poljoprivrednim proizvođačima.
Ako je poljoprivreda srpska izvozna šansa i najznačajnije je područje za razvoj, njeni potencijali, priznaćete, da su neiskorišćeni i ovim budžetom 2012. godine. Stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine je bila 1,5% u BDP. Agrarni budžet, u jednoj zemlji kao što je Srbija, sa 2,6% koliko iznosi trenutno, da bi poljoprivredni proizvođači osetili neki boljitak, morao bi da bude 10% i za to se LDP zalaže i zalagaće se i budućem periodu.
` Takođe, ono što bih napomenula u predlogu ovog zakona o budžetu, tiče se namenskih transfera lokalnim samoupravama i postavila bih pitanje Vladi da li su celishodni trenutni kriterijumi za preraspodelu ovih transfera? Kako je moguće da jedna Jagodina, kad je toliko razvijena opština, kada ima dovoljno sredstava čak i da plaća posredovanje bračno, dobije 358.408.930 dinara, a ima 71. 185 stanovnika, a jedno Užice koje ima oko 80.000 stanovnika, dobije 228 miliona 505 hiljada 418 dinara? Da li je to zbog toga što je gradonačelnik Užica bio od prvih glasnogovornika koji je govorio da Zakon o fiskalnoj decentralizaciji nije dobar i da li su zbog toga građani Užica i gradonačelnik Užica kažnjeni da dobiju manje sredstava iz namenskih transfera budžeta? Hvala

Zahvaljujem, gospođici Bugarčić.
Dajem reč narodnom poslaniku Mileti Poskurici.

Počeo bih sa konstatacijom da je teško govoriti o tome da je to uravnoteženi razvojno socijalni budžet, jer danas osnovna misao građana Srbije jeste, oni koji rade, posebno u privatnom sektoru, da li će i koliko dugo ostati na radnom mestu i da li će dobiti platu, a oni koji su blizu penzije pet, šest, deset godina, da li će se u vreme kada u penziju dođu, penziju i dobiti? Nema jasnih garancija, zakone možemo donositi, mi ih donosimo, menjamo, prilagođavamo, ali sve je veći broj korisnika socijalnih usluga, za iznose koji su ponuđeni i smanjenje svake pojedinačne naknade.
Međutim, neću se na tome preterano zadržavati, pokušaću da ukažem kako bi to možda moglo biti u prosveti i zdravstvu drugačije sa ovim istim parama. Očigledno je da postoji jedno inerciono ponašanja ministara koji, čak i u uslovima objedinjenih ministarstava, kakvo je Ministarstvo nauke i prosvete, ili onako stabilne konstitucije kakvo jeste ministarstvo, doduše sa novim ministrom, Ministarstvo zdravlja, ne može unutar same raspodele sredstava koje za ovo potonje Ministarstvo zdravlja jesu manja nego što su bila, pred sobom imam uporedne budžete zadnje tri godine, pa da ih nekako tako preusmeri i da ne dolazimo pod upit da li će zdravstvena zaštita građana biti sve skuplja i sve više ići po džepu.
Sudeći po onome što je ovde predloženo, vidimo da je manje para, nego ranije, iako je inflacija otišla, sasvim je jasno 2009. i 2010. godine dato za sanitarni nadzor, za nadzor u oblasti lekova, dato je manje i za primarnu zdravstvenu zaštitu, ali se obilato nastavlja finansirati Batut i druge institucije tog ranga koje, osim što vrše prenete nadležnosti ministarstva, mogu i same da zarade od prodaje svojih usluga na tržištu. Tako je enormna razlika u platama koja postoji između lekara na klinikama i institutima za javno zdravlje i ona postaje upadljiva. Bahato je ponašanje nekih direktora i to je i javnosti jasno.
Setili ste se Torlaka, posle afere vakcina koja je odnela mnogo para, gde su mnogi drugi instituti mogli biti spašeni, recimo Institut za strna žita u Kragujevcu, koji je mogao biti spašen samo delom para koje su otišle za vakcine, a ne da se ljudima koji su spaljivali diplome, 57 zaposlenih, sa preko 100 godina tradicije u radu, oduzme zemlja, oduzme imovina i obeća da će im nekada neki dugovi koje je sklopila država u njihove ime, a ugovori su kod mene, sve je jasno, ljudi morati da izgube radno mesto, izgube prestižnost u sposobnosti da stvaraju nove sortne kulture i itd, da vreme provode na ulici umesto u institutu.
Ovo je jedan od problema koji sam zakačio, i to slučajno, pošto je reč o jednom institutu kakav je Torlak. Naravno, direktne veze nemaju.
Ide se na prevenciju, a gasite savetovalište za dijabetes. Milion dinara svake godine, verovatno za promotivnu kampanju. To je jedna besmislica. Ugasili ste jednu ozbiljnu instituciju i ministar to ne pokušava da popravi. Prosto, kao da u mandatu, osim što poslanicima drži pridike kako treba da izlažu u mandatu, i da sačuva ono što je do njega došlo. Prosto, ima inerciono ponašanje, a valjda je zadužen za ono što je zatekao, da to tako treba do kraja da sprovodi, bez da išta od toga promeni.
Kada govorimo o fondu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i stavke koje sam ovde propratio 2008. do 2012. godine, vidimo da se za izdavanje za lekove za, recimo, davanje na recept od 20 milijardi i 59 miliona do 24, 46. To je od 2008. do 2012. godine i to je četiri godine. Već sada 20 milijardi duguje RZZO farmaceutskim kućama, veledrogerijama itd, nekome duguje i u Srbiji je na tržištu nestašica ozbiljnih lekova. Da li se to vraća 1999. godina i 2000. godina, kada smo išli na dežurstvo i nosili u džep lekove? Ono najosnovnije – aminofilija, laseks, nitroglicerin itd. Toga nema ni danas. Jučerašnji izveštaj iz novina, a uostalom ne trebaju vam novine, svako ko radi u zdravstvu zna da nečega čudnog i jeftinog nema.
Zašto nije promenjena i drugačija politika, bržeg i efikasnijeg uvoza? Zašto zakon nije promenjen kako treba? Ništa nije nepromenljivo, kada se vidi da stvari izmiču kontroli.
Lečenjem u inostranstvu. Umorni smo od gledanja kako deca i roditelji mole da im se deca operišu u inostranstvu. Razni javni prihodi, razni dokazi, nekada vi to uplaćujete, pa pogledajte ovo dole što je bilo na Kosovu oko manastira, pokupio neko pare, a svi smo redom uplaćivali. Vrlo je sumnjivo na taj način davati novac. Samo četiri stotine miliona ide za takve vrste usluga i ništa se nisu pet godina menjali.
Ako pogledamo davanja za Crveni krst, manja su nego što su bila, kao da ne znamo da nam javne kuhinje i Crveni krst, nažalost, sve više i više trebaju, jer je to takođe realnost u Srbiji.
Samo zbog kratkoće vremena, letimično ću da preletim o onome što je moglo da se uradi drugačije i šta je nejasno. Recimo, nisam uspeo da nađem u budžetu, a svake godine mi to promakne da pitam, takmičenje učenika i to mi je jasno, stručno usavršavanje zaposlenih, i srednjih i fakulteta, i osnovnih škola. Tu su sredstva značajno, pa čak i deset puta smanjena. Zar se na tu decu ne polaže? Onda, rastu davanja koja ne mogu tačno da shvatim – individualna pomoć učenicima, a to ima i za studente gde se meri milijardama. Ako je to nešto što je u vezi sa davanjem stipendija, u obezbeđivanju besplatnih doktorskih studija, to je u Ministarstvu nauke, to nije dato u prosveti, na onom razdelu 140 stoji, ali je vrlo nejasno mesto i na šta se odnosi.
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju.)
Veoma smo svesni da se za našu decu koju imamo i koju školujemo, i da vidimo da čak i talentovana deca i deca izuzetno visokog proseka ne mogu da ostvare nikakve dodatne stimulacije. Nažalost, samo toliko.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč. izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2012. godinu o kojem danas raspravljamo je izuzetno loš. On zapravo pokazuje koliko je loša štetočinska vlada gospodina Mirka Cvetkovića. Naravno, ne čudimo se mi da je ovo ovako loš predlog budžeta, zato što ovaj budžet nije pisala čak ni ovako loša naša vlada, nego je ovaj budžet došao iz MMF. Gospodin Cvetković kaže, on je zadovoljan što je danas ovde i zadovoljstvo mu je da danas bude sa narodnim poslanicima a trebao je da bude pre 45 dana.
Ali, on pre neki dan kaže u medijima – jeste, malo smo probili rokove vezano za budžet, ali nema veze, važno je da ćemo se uklopiti u rok koji nam je dao MMF. To je sramota da imate takav odnos prema Narodnoj skupštini, a to znači da imate takav odnos prema građanima Republike Srbije.
Kažete da će budžet poslužiti kao osnov za vladine antikrizne mere. To ste možda negde između redova nekim nevidljivim mastilom pisali. Ovo što se vidi, gospodine Cvetkoviću, ne govori o tome. U ovom budžetu ostale su i dalje agencije kao velike štetočine i potrošači novca građana Srbije, ostale su koje kakve kancelarije, ostale su nevladine organizacije i ostao je veliki broj zaposlenih po ugovoru. To je ona prevara koju ste napravili kada ste doneli Zakon o smanjenju, navodno, broja zaposlenih u državnoj upravi, a ostavili ste mogućnost da se zapošljavaju po ugovoru. Pa, u vašem kabinetu, gospodine Cvetkoviću, ima 14 miliona zarade zaposlenih, a 12 miliona ugovori o delu. Koliko imate redovno zaposlenih, toliko ćete zaposliti ili ste zaposlili ispod žita.
Dakle, niste smanjili broj zaposlenih u državnoj upravi i očigledno nemate nameru, naprotiv, predvideli ste novo zapošljavanje, što se lepo vidi kada se pogledaju ove stavke budžeta. Vi ste predvideli još 3.000 novih radnih mesta na grbači građana Srbije. Samo 2.000 radnih mesta je u policiji, i to oko 1.000 u žandarmeriji. Gospodine Cvetkoviću, planirate jednu specijalnu jedinicu od 650 ljudi, a u Srbiji već postoje dve specijalne jedinice, SAJ i Protiv-teroristička jedinica. Je li tako? Tako je, naravno. Trista ljudi u jedinici za obezbeđivanje lica i objekata. Koga ćete to da čuvate sa još 300 novih ljudi? Ajde da ste povećali broj policajaca ovih koji vode računa o građanima, koji su pozornici, ili da ste povećali broj vatrogasaca, a govorite i čitamo svaki dan koliki je to problem.
Naravno, vi ne vodite računa o onom što je interes, što je opšti interes. Vi, gospodine Cvetkoviću, ste na čelu Vlade koja je doprinela tome da 130 ljudi dnevno ostane bez posla. Od 50.000 ljudi, koliko u 2011. godini ostane bez posla, samo je 1.000 iz javnog sektora, a vi i dalje povećavate broj zaposlenih u javnom sektoru. Vi imate budžet gde ste predvideli deficit od 140 milijardi dinara, a imate, gospodine Cvetkoviću, 500 milijardi dinara duga kod tajkuna, što predstavlja tri i po budžetska deficita. Dakle, da naplatite od tih tajkuna koji su napravili ovu vladu, da naplatite ovo što duguju državi, ne da ne bi bilo deficita, nego bi smo ostvarili i suficit i rešili mnoge probleme.
Pre nekoliko dana, ovih dana bila je aktuelna neka tema, kao da se ponovo uvedu đačke užine. Naravno, niko normalan nema ništa protiv toga, ali šta se desilo? Kažete da ne možete u budžetu obezbediti pare za to, nego pozivate društveno odgovorne privrednike, pa ćete onda da molite za đačke užine, te pod navodnicima društveno odgovorne privrednike, a to su zapravo tajkuni koji su budžetu i državi dužni pet milijardi evra. Onda će oni da se pojave kao, Bože moj, brižni, kako kaže Tadić, društveno odgovorni.
Od kad je ova vlada na vlasti, znači od 2008. godine, ovo su podaci od 10. septembra, od kad ste počeli da se zadužujete, gospodine Cvetkoviću, zadužili ste nas za 6.626.942.300 evra. Sad samo nekoliko stvari zašto ste uzimali kredite i kako trošite zapravo narodne pare? Doduše, Tadić kaže pre neki dan da je moralno opravdano zaduživati se.
Dakle, zadužili ste se, između ostalog, za energetsku efikasnost, za Klinički centar, za izgradnju socijalnih stanova, za unapređenje usluga na lokalnom nivou, ma šta to značilo. Dobili ste kredit od Vlade Španije, koji se troši za kupovinu španske robe i usluga. Neverovatno! Pa, za razvoj privrednog sektora privatnog, pa finansiranje budžetskog deficita i duga, i to na kredit, pa regulisanje pristiglih obaveza, pa oslobađanje obaveza domaćih banaka, razvoj javnih finansija, zaduživanje Republike Srbije, JAT, onda kredit Republici Srbiji, istraživanje i razvoj u javnom sektoru itd.
Dakle, od ovih više od šest milijardi evra, gospodine Cvetkoviću, ni jedan dinar zaduženja nije otišao u proizvodnju, a vi kažete da smo mi na prvom mestu po investicijama, kako vi volite da kažete, u regionu. Gospodine Cvetkoviću, navedite jednu značajnu investiciju koja je trenutno aktuelna i koja je u toku.
Ovde smo čuli i da će subvencije za privredu, pa i za poljoprivredu biti veće za 10%. O kojim subvencijama govorite? Gospodine Cvetkoviću, za poljoprivredu nisu isplaćene subvencije za 2011. godinu, a vi obmanjujete narod i poljoprivrednike da ćete za narednu godinu da im date još više. Od čega više? Više od ničeg koje ste im dali prethodne godine.
Šta ste uradili sa penzionim fondom? Između ostalog, nemate više predviđene vojne penzionere u okviru Ministarstva odbrane. Pitam vas, gospodine ministre i predsedniče Vlade, da li vi znate da su u toku tužbe, da ih je veliki broj pravosnažno rešio, gde ste u obavezi da vojnim penzionerima platite 11 milijardi i 985 miliona dinara? Pitam vas odakle ćete to da platite, kada niste predvideli u budžetu? Da li vi uopšte znate i da li imate taj podataka? Naravno, baš vas briga za obaveze.
Da ilustrujemo na nekoliko primera kako ste vi to predvideli u ovom budžetu. Već sam rekla da u vašem kabinetu za plate ide 14 miliona 770 hiljada dinara, a imate u ugovoru 12 miliona i 93 hiljade dinara. Dakle, očigledno da imate isti broj zaposlenih po ugovoru koliko imate i zaposlenih u redovnom radnom odnosu. Imamo Kancelariju za saradnju sa medijima - 62 miliona i 948 dinara, gospodine Cvetkoviću. Šta radi ta kancelarija koja ima, na primer, stalne troškove četiri miliona dinara? Šta su to stalni troškovi? Da li oni ovoliko potroše telefona, struje, vode? To su valjda stalni troškovi. Kancelarija za evropske integracije – 199 miliona i 240 hiljada dinara. Šta će nama ova kancelarija, gospodine Cvetkoviću?
Kakve crne evropske integracije? Valjda je i vama više jasno da nema ništa od tih evropskih integracija. I hvala bogu da nema. Mi iz SRS se odavno zalažemo za to i vodimo ozbiljnu kampanju protiv ulaska Srbije u EU.
Zamislite, imamo službu za upravljanje kadrovima. Gospodine Cvetkoviću, šta vam ovo znači? Kakva je ovo služba koja građane Srbije košta 89.390.000? Avio-služba – 314.516.000 dinara. Znači, kupujete avione, vozikate se avionima i baš vas briga kako je građanima Srbije i od čega će da žive ovi ljudi koji su na ivici egzistencije, milion nezaposlenih. Je li vam palo napamet da oni budu negde u ovom budžetu? Gospodine Cvetkoviću, 300 hiljade dece bez trećeg obroka. Imate li njih u ovom budžetu? Naravno da nemate. Ali, zato imate Kancelariju nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom, tzv. Haškim tribunalom i sad ovde imamo 48.190.000 dinara. Zatim, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – 353.933.000 dinara. Gospodine Cvetkoviću, zašto ovih 350 miliona niste usmerili na ta nedovoljno razvijena područja, već u neku kancelariju koja će se brinuti o tom održivom razvoju?
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom – 36.154.000 dinara. Ovo je zaista katastrofa. Zatim – Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Zamislite – 24.653.000. Kancelarija za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu – 24.7388.000 dinara. Sve gore od goreg. Kome trebaju uopšte sve ove ustanove koje ste vi ovde predvideli? Za šta one služe? Tužilaštvo za ratne zločine ima milion i 200 hiljada za putovanja. Gde će oni da putuju, to niko živi ne zna. Ustavni sud ima ogromne troškove za putovanja. Ministarstvo odbrane, zamislite, dotira međunarodne organizacije sa četiri miliona i 401 hiljadom. Verovatno ove "natovce" što sede po Ministarstvu odbrane u kancelarijama.
Sve u svemu, govorićemo o amandmanima u pojedinostima, katastrofalno loš budžet od kojeg građani Srbije neće imati ništa osim ogromnu štetu. Hvala.

Narodni poslanik Milan Vučković ima reč. Izvolite.