Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Mašiću.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću pre svega usmeriti ka agrarnom budžetu, jer mislim da zavređuje i da je vrlo bitno da upravo naši poljoprivredni proizvođači čuju šta je ova vlada za narednu 2012. godinu kroz budžet pripremila kao podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i veću konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača na evropskom i svetskom tržištu.
I sam, kada sam prvi put čuo kolika je cifra agrarnog budžeta, sam se iskreno obradovao i ponadao da je stvarno ova vlada na kraju svog mandatnog perioda barem delimično ispunila neka obećanja koja je dala u predizbornom periodu, da će agrarni budžet biti najmanje u visini od nekih 400 miliona evra u prvoj godini vlasti. Međutim, kada se detaljnije pogleda ovaj agrarni budžet, ovako kako je koncipiran, onda se može konstatovati da se pokušalo isfingirati ciframa, da je stvarno agrarni budžet ozbiljno povećan i da će on doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje i populistički pokušati objasniti našim poljoprivednim proizvođačima da je, eto, zaboga, Vlada napokon shvatila da je i poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi jedna ozbiljna privredna grana i da treba više investirati u nju.
Međutim, kada se detaljno izanalizira po stavkama i po upravama i razdeli ono što predstavljaju u pravom smislu sredstva subvencija za poljoprivrednu proizvodnju i ono što je samo fiktivno postavljeno kao subvencija, a u suštini će se koristiti za neke druge namere, onda će se dobiti druga slika. Upravo ću pokušati da upoređujući ovo što je dato u budžetu za 2012. godinu i ono što je dato u rebalansu budžeta za 2011. godinu, upravo da i vama narodnim poslanicima i, pre svega, našim poljoprivrednim proizvođačima prikažem da je istina malo drugačija i da u suštini taj agrarni budžet, prema onim projekcijama koje se odnose na subvencioniranje poljoprivrede, nije gotovo ništa povećan, da je ostao u iznosu koji je bio i prethodne godine.
Evo, da pođemo od funkcije 420, gde se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gde su između ostalog prikazane i zarade onih koji rade. Neću se tu osvrtati koliki je broj ukupno uposlenih i koliko je radilo po ugovorima raznim, ali ono što se može odmah videti i primetiti jeste da su u budžetu za 2012. godinu u ovoj funkciji subvencije u odnosu na subvencije, ponovo podvlačim, u rebalansu budžeta gotovo za trista miliona manje. Ukupan iznos ove funkcije u 2011. godini je bio 4.079.000.000, a planirano za 2012. godinu je 3.949.000.000.
Znači, za nepunih 150 miliona je manja ova pozicija u budžetu za 2012. godinu, nego u 2011. godini, a sredstva ove funkcije će se koristiti za uspostavljanje sistema meterološko biološke službe izveštavanja u poljoprivredi, čime će se omogućiti pravovremeno sprovođenja elektrotehnički zaštitnih mera u cilju zaštite stabilnosti poljoprivredne proizvodnje, očuvanja prehrambene sigurnosti itd.
Dalje, sredstva ove funkcije će se koristiti za mere selekcije u stočarstvu, radi obezbeđenja i unapređenja genetskog potencijala stočnog fonda, unapređenja proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda itd. Onda, sredstva ove funkcije trebala bi da se koriste kao podrška nekomercijalnim gazdinstvima, onim gazdinstvima koja svojom proizvodnjom i tržišnim pozicijama nisu u stanju da prate trendove koje diktira tržište i koja na osnovu plasmana sopstvenih proizvoda ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo dohotka. Znači, sa ove pozicije treba da se finansira ovo što sam pročitao, a mislim da ste mogli da uočite da su planirana manja sredstva u 2012. godini nego u 2011. godini.
Sledeći je fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici. U obrazloženju, koje je dalo ministarstvo, a koje je napisano u obrazloženju budžeta, stoji da će se ovaj fond koristiti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje i da se on obrazuje radi podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje kroz subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, i to pre svega davanje kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava. Znači, za davanje ili subvencioniranje pre svega kamata na kratkoročne i dugoročne kredite.
Takođe, u obrazloženju stoji da su izvori finansiranja ovog fonda sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, sredstva prikupljena od otplate kredita i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.
U ovoj funkciji i ekonomskim klasifikacijama ukupno planirana sredstva su za nekih 250 miliona manja za 2012. godinu nego što su bila u 2011. godini. Za 2012. godinu planirano je 2.050.000.000, a u 2011. godini ova pozicija u budžetu je imala 2.333.000.000. Oni koji planiraju da apliciraju za kredite ili da koriste podsticaje kroz ove ekonomske klasifikacije i ovu funkciju, treba sami da vide koliko je ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede stvarno iskreno pristupilo u smislu povećanja sredstava.
Dalje, želim da ukažem na druge pozicije u budžetu i da navedem sredstva koja su planirana za Upravu za zaštitu bilja. Gledano kroz ukupno planirana sredstva, ona su uvećana gotovo za 100% i iznose negde 1.043.000.000, a prošle godine su bila nepunih 700 miliona. Ova sredstva bi trebalo da se troše za zaštitu bilja od zaraznih bolesti, štetočina, kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnje i spoljnom prometu, kontroli primene sredstava za zaštitu bilja, proizvodnji i registraciji sredstava za zaštitu bilja, ishrani bilja, fitosanitarnom nadzoru, inspekciji, semena sadnog materijala i drugih poslova.
Međutim, ono što je simptomatično, u okviru Uprave za zaštitu bilja najviše je povećana EK 424 koja se odnosi na specijalizovane usluge, i to u iznosu od 842 miliona dinara, a ova sredstva treba da se iskoriste radi izmirenja obaveza koje su vezane za dvogodišnje ispitivanje sorti u oglednom polju i laboratorijama u zemlji i inostranstvu za biljne vrste za koje se DUS – testovi ne obavljaju u Republici Srbiji i proširenje referentne kolekcije sorti. DUS – test se koristi, u suštini, kao test kojim se dokazuje uniformnost biljnih vrsti. Svako ko želi da se uradi taj test kao proizvođač semena, on sam finansira i plaća to. Zato mi nije logično da se u ovom iznosu, i ta sredstva su značajnije uvećana u odnosu na prošlu godinu, povećavaju u budžetu za 2012. godinu. Hajde da uzmemo da to nije tako strašno.
Ima nekih drastičnijih pozicija kroz koje se može videti kako su planirana i gde će se trošiti ta sredstva. Naveden je budžetski fond za vode Republike Srbije. Sredstva su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, s tim da na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP, sredstva se obezbeđuju od naknada za vode, naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema vodne naknade, ostvarenih na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP. Sredstva ovog budžeta su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, a to su: uređenje vodotokova i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje meliocidnim sistemima, izgradnja održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Sredstva ovog fonda, u odnosu na 2011. godinu, uvećana su za 5,5 milijardi dinara, i to, pre svega, uvećanjem sopstvenih sredstava ministarstva, s tim da EK 451 je uvećana za čak 3.200.000.000 dinara, a da ni reči u obrazloženju nije navedeno gde će se koristiti i za kakve namene ta sredstva. Ovo je, da kažem netransparentno prikazano, a i navođenje pojedinih pozicija, kao što su zgrada i građevinski objekti, sa iznosom od 4.505.000.000 takođe, je nešto što je sumnjivo, u smislu prikazivanja te pozicije.
Dalje, želim da ukažem na slično pozicioniranje budžetskih sredstava kod budžeta fonda za šume Republike Srbije, gde je takođe ovaj fond uvećan za gotovo 750 miliona dinara, i to opet primarno uvećanjem sopstvenog prihoda Ministarstva poljoprivrede.
Ono gde se najdrastičnije može videti odnos Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, to je prikaz sredstava u Upravi za agrarna plaćanja, jer se preko te uprave u najvećem delu isplaćuju podsticajna sredstva, znači, subvencije. Taj ukupni iznos planiran za 2012. godinu je manji nego za 2011. godinu. Nije to neko bitno i značajno umanjenje, ali je evidentno. Umanjenje za 2011. godinu je planirano 16.815.037.000, a za 2012. godinu je maltene identično.
Ali ono što je bitnije, to je šta je sve izmireno kao obaveze iz te agencije, koliko će biti preneto za 2012. godinu i jednostavno, kako će ova planirana sredstva pokriti sve te troškove koji se isplaćuju preko Agencije za agrarna plaćanja. To su pre svega subvencije inputa, znači, subvencije goriva ili ono plaćanje po hektaru i to goriva, zatim, sertifikovanog semena i veštačkog đubriva.
Ne izmirene obaveze po tom osnovu prema poljoprivrednim proizvođačima su oko šest milijardi, u izveštaju ste naveli da je ukupan iznos 14 milijardi 806 miliona,a da je isplaćeno samo osam milijardi 584, zaključno sa 28. novembrom 2011. godine. Znači, ostalo je ne izmirenih šest milijardi dinara.
Dalje, ostalo je ne izmireno oko 700 miliona za premije za mleko, ostalo je ne izmireno oko 750 miliona dinara za genetsko unapređenje u stočarstvu. To su sve sredstva koja treba da opterete ovu poziciju u 2012. godini. Jednostavno za to para neće biti, jer prema samo mojim najgrubljim proračunima, ono što je ne izmireno i ono što bi trebalo da se finansira, treba minimum na ovoj poziciji, znači, poziciji Uprave za agrarna plaćanja, trebalo bi da bude 28 milijardi dinara.
Sve u svemu, znači, zbog nedostatka vremena ostaviću nešto i da govorim po amandmanima, ali ono što želim da ukažem to je, da ovako projektovan agrarni budžet, jednostavno nije u skladu sa budžetskim zakonom, niti je od koristi za poljoprivredne proizvođače i na to ukazuje i upravo Fiskalni savet. Tako da na strani 12 u ovom izveštaju Fiskalnog saveta jasno stoji, da se neprecizno i nedovoljno transparentno su planirane potrošnje sopstvenih prihoda, što može ugroziti ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Veliki deo javne uprave, ministarstva, fondova, uprava i zavoda i slično, fakat ostvaruju sopstvene prihode od različitih naknada.
No, analiza Fiskalnog saveta je utvrdila da način na koji se ova sredstva koriste i kako su prikazana u Zakonu o budžetu nisu u skladu sa dobrom praksom upravljanja javnim finansijama, te to može da ugrozi ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Dalje, Fiskalni savet navodi da preko sopstvenih prihoda zaobilaze se ograničenja u planiranju budžeta u 2012. godini gde je neuobičajeno visok rast rashoda iz sopstvenih izvora budžetskih korisnika, gde je došlo do oštrog smanjenja rashoda budžetskih sredstava i oni uočavaju da su neke bitne ekonomske funkcije države, poput subvencija, znači prebačena su na finansiranje iz sopstvenih izvora, što smatraju da nije u skladu sa Zakonom o budžetu gde je slabija kontrola trošenja.
Tako da Ministarstvo poljoprivrede, uočavamo izuzetno visok rast planiranih isplata za subvencije u odnosu na 2011. godinu i to preko budžeta Fonda za vode Republike Srbije, Uprave za poljoprivredno zemljište, budžeta Fonda za šume gde su u suštini ta sredstva fiktivno, kao po osnovu subvencija, povećana za 15,5 milijardi. Faktički ovakvim prikazivanjem je nemoguće tačno predvideti koliko će biti rast izdvajanja za subvencije iz sopstvenih prihoda. U suštini ovakvim trošenjem se zaobilaze fiskalna pravila koja imaju za cilj smanjenja izdvajanja za zarade u odnosu na BDP.
Nažalost, zbog nedostatka vremena nisam uspeo sve prikazati ali na kraju želim da konstatujem da ovo fiktivno povećanje od 16,5 milijardi dinara neće ni po čemu značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje, a ako se budu poštovale pozicije koje su prikazane u budžetu, u suštini po procenama našim, neće biti dovoljna ni za izmirenje onih osnovnih dugovanja. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Jelena Travar – Miljević, ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća. Poštovana predsednice, predsedništvo, danas razgovaramo o budžetu za 2012. godinu i budžet je pravni i politički akt. Pred nama se danas nalazi akt koji oslikava političku, ekonomsku i durštvenu strukturu zemlje. Imajući u vidu da će 2012. i sve prognoze za 2012. godinu predstavljati još jednu tešku godinu, verujem da će se nakon usvajanja budžeta pristupiti donošenju paketa antikriznih mera.

Takođe, složićemo se da neka ministarstva u ovom budžetu imaju više sredstava, a neka manje. Na primer, već u okviru dela koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja smanjena su sredstva čak i u onom delu koji se odnosi NSZ, ali su sredstva za podršku investicija ostala po dogovoru. Rekli bi da postoji jedan konsenzus da ovaj budžet bude usvojen i da se nastavi tzv. koliko toliko normalno funkcionisanje.

S obzirom, da dolazim iz opštine u kojoj se približno 80% stanovništva bavi poljoprivredom, malo sam više pažnje obratila na sredstva koja se odnose na sprovođenje agrarne politike. Takođe, možda ne rado, ali složićemo se da u prethodnom periodu od formiranja ove vlade nije postojala jedinstvena agrarna politika. Poljoprivreda je u našoj državi može značajno više da doprinese ukupnom ekonomskom rastu, ali njoj je takođe potrebna veća podrška.

Kao što je napisano u obrazloženju, četvrtinu ukupno zaposlenih u Srbiji čine zaposleni u poljoprivredi. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP nosi oko 10%, dok učešće agro biznisa prelazi 20%. Priznaćemo i da pod jako teškim uslovima, jer je teško privređivati u određenoj oblasti, ukoliko ne postoje jasne smernice i okviri, postoje određeni rezultati.

Svesna činjenice da su od 2008. godine u budžet uvršćene i donacije kroz projekte, jasno se vidi u budžetu da je direktno iz budžeta za poljoprivredu izdvojeno 22 milijarde i 858 miliona. Znači, ne bih se složila da mi imamo značajno povećanje agrarnog budžeta u 2012. godini jer iz budžeta je izdvojeno samo oko 2% direktno za poljoprivredu. Ono što se očekuje od sopstvenih prihoda je mnogo veća cifra, a takođe moram da pomenem da se u 2012. godini javljaju linije primanja od zaduživanja i prihoda od ranijih godina u iznosu od 11,3 milijarde.

Ono što takođe stvara meni lično nedoumicu, jeste član 27. kojim se definiše korišćenje sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Pitam se, da li smo možda danas trebali imati izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Takođe, moram da naglasim da kao što je prethodni kolega rekao, postoje dugovanja iz ove godine prema poljoprivrednicima i samo za subvencije one iznose, kada govorimo o ratarstvu 6 milijardi dinara. Prosto se pitam, odakle će se ove godine naplatiti 13 milijardi više nego prošle i mislim da poljoprivredno zemljište predstavlja resurs o kom treba voditi računa i u njega vraćati. Smatram da poljoprivrednici pomno prate šta će se dešavati ove godine, s obzirom na iskustva ranijih godina i prošlogodišnje iskustvo.

Isto tako verujem, s obzirom da dolazim iz opštine gde se veliki broj bavi poljoprivredom da nisu ni malo naivni, da izuzetno dobro znaju da procenjuju i razmišljaju, da su izuzetno vredni. I stoga smatram, da bi bilo odgovorno dati im realnu sliku o onome što ih očekuje u 2012. godini. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nemanja Šarović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, vi ste uspeli danas da dokažete još jedanputa da je zemlja apsurd, a ja sam pravo da vam kažem iznenađen i vašim tim obrazloženjima, vi ste uspeli budžet koji se nalazi na hiljadu strana da obrazložite sa pet minuta, posle vam je duže trebalo da replicirate gospodinu Vlahoviću, nakon njegovog izlaganja.
Danas se u Srbiji ne zna, i to je nešto što je pratilo vašu Vladu pune četiri godine, ne zna se ko je vlast, ko je opozicija, vi ste istakli to kao nekakav podatak, zbog koga se treba ponositi, da je ovo četvrti budžet koji donosite, međutim, zaista mislim da građani Srbije koji su u potpunosti osiromašeni, koji su ostali bez posla, koji zaista jedva sastavljaju kraj sa krajem, nemaju nikakvog razloga da slave zbog tog vašeg malog jubileja, mislim da je jasno da nikada gora Vlada nije izdržala duži vremenski period.
Onoga dana kada ste izabrani mi smo i predvideli da će ta vlada dugo trajati, ne zato što je kvalitetna, već pre svega, zbog toga što ne postoji princip oko koga ste vi formirali Vladu, osim puke želje za vlašću i već je tada bilo da nema principa oko koga bi moglo doći do rušenja te vlade.
Mi zato danas imamo i tu potpuno šizofrenu situaciju, da oni koji će glasati kada bude dan za glasanje za ovaj budžet, budu možda oštriji kritičari tog budžeta, od nas koji zaista jesmo opozicija.
Pokušali ste da uvedete neke nove pojmove i demokratske, i ekonomske, itd, pa smo danas čuli za nulti rast na primer, dobro bi bilo da kažete da li onda postoji i nulti pad, jer, čuli smo i za nekakvu tržišnu demokratiju koja, kako reče jedan od prethodnih govornika funkcioniše u Srbiji, ne znam da li ste po tržišnom demokratijom mislili na kupovinu poslanika, koja je karakterisala prethodni period, jer se možda time može obrazložiti to što je narodni poslastičar, koji je govorio prvi, zaista, iako je formalno opozicija, sve vreme je hvalio Vladu.
Čuli smo i pitanje – da li treba da štedimo na investicijama? Bože moj, sada neko iz redova opozicije treba da se tome usprotivi, a vi ste rekli kako je ustvari taj budžetski deficit zbog toga što sav taj deficit ide u investicije i to je zapravo zamena teza.
Da ste vi bili u stanju da napunite taj državni budžet, onda nikada ne biste morali da se zadužujete i da iz investicije pravite i zaduženja, ali tu je uvek moguće i drugo pitanje, kontra pitanje, koje je mnogo pravilnije, da li zbog investicija, pogotovo promašenih, kakve vi već pravite četiri godine, treba uvesti državu u dužničku krizu.
Vi ste gospodine Cvetkoviću, pokušali da promenite kroz vašu diskusiju i neke zakone koje ste donosili, naprimer Zakon o javnom dugu, pa je onoga trenutka kada je vaša Vlada došla u sukob sa definicijom javnog duga, ponovo stradao zakon i vi ste rekli – nije javni dug veliki, nego ne valja zakonska definicija, o tome šta je javni dug, mi smo to mogli da promenimo, a nismo hteli da nam neko ne bi prigovorio.
Ne znam da li ste vi obavešteni gospodine Cvetkoviću, u vreme vašeg mandata je tri puta menjan Zakon o javnom dugu, svaki put da bi se omogućilo da se Grad Beograd dalje i dodatno zadužuje.
Svaki put, dakle, na insistiranje Dragana Đilasa, potpredsednika, odnosno zamenika predsednika Demokratske stranke, i sve je to dovelo do toga, da danas 80% ili čak 90% javnog duga lokalnih samouprava u Srbiji otpada na grad Beograd koji je zadužen sa neverovatnih 82 milijarde dinara.
To je u slučaju Grada Beograda mnogo gori procenat, dakle negde oko 100%, odnosno preko 100% projektovani sopstveni prihodi su se 76 milijardi, već smo zaduženi sa 82, znači otprilike nekih 110% u odnosu na sopstvene prihode već zaduženje, vi kažete – da je zaduženje vaše Vlade negde od 44 do 46%, i kako to navodno i nije mnogo, pa je gospodin Dinkić čak rekao kako jedna Nemačka ima javni dug od preko 80%.
Ne znam da li je vas, vaš koalicioni partner obavestio, ali jedna Nemačka ima izvoz od hiljadu milijardi evra, a sa druge strane, jedna jadna i osiromašena Srbija pod vašom jedanaestogodišnjom vlašću ima ukupno jedva negde oko 10 milijardi. Dakle, ne možete porediti ni na koji način babe i žabe.
Drugu genijalu stvar, koju smo čuli od gospodina Dinkića je to da firmarinu treba u potpunosti ukinuti, ili barem za mala i srednja preduzeća.
Zaista bih želeo da znam gde je to sprovedeno u praksi, dokle ćemo genijalnim planovima Ujedinjenih regiona, slušati neposredno pred izbore, a kada ćemo konačno moći da vidimo i bilo kakve rezultate?
Dobro bi bilo gospodine Cvetkoviću, ja sam to pokušao da nađem u budžetu, nisam uspeo, da vidimo da li je ta inicijativa Ujedinjenih regiona, koji obilaze građani Srbije ubeđuje i kako će mesne zajednice dobiti desetine miliona dinara u narednom periodu, pa su na primer rekli da mesna zajednica "Fontana" na Novom Beogradu, imaće 23 miliona, pa će ne znam mesna zajednica "Ripanj" imati 30 miliona, pa će razne druge mesne zajednice isto imati tako 20, 30 miliona dinara, to gospodine Cvetkoviću, ovde nigde ne piše.
Želeo bih da znam da li je tu uključeno u ovaj budžet i ukoliko jeste, da li ćete prvo isplatiti taj novac, ili ćete prvo isplatiti onih čuvenih hiljadu evra, kojima ste obmanuli građane Srbije na prethodnim izborima.
Čuli smo i to od vaših koalicionih partnera da Mađarsku, Hrvatsku i susedne zemlje čeka grčki scenario, i to meni daje za pravo da se zapitam zašto vi onda dalje gospodine Cvetkoviću, gurate zemlju u EU i pokušavate da uvedete evropske standarde, ako su upravo ti evropski standardi nama susedne države, ili one koje su malo dalje, doveli do ruba propasti.
Grčka je član EU punih 30 godina, i pogledajte kakve efekte razorne, ti evropski standardi imaju na njihovu privredu.
Uostalom, mislio sam gospodine Cvetkoviću, da ste vi u potpunosti raskrstili sa tim evropskim integracijama, onoga trenutka kada ste jasno čuli od neprijatelja Srbije, koje vi predstavljate nekakvim evropskim vašim saradnicima, da EU otvoreno traži i Angela Merkel, kao predstavnik najmoćnije zemlje u EU, traži da Republika Srbija ukine ono što oni zovu paralelne institucije i ono što mi zovemo državnim institucijama Republike Srbije, a da Gvido Vestervele traži da Srbija poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije, mene čudi, odnosno teritorijalni integritet Kosova.
Mene čudi gospodine Cvetkoviću, da vi niste reagovali na izjavu još jednog od vaših koalicionih partnera, gospodina Balinta Pastora, koji je kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe rekao, ja sam zapisao i citiraću, povodom toga što Republika Srbija nekih pedesetak milijardi dinara, dakle sa tim novcem podmiruje srpske institucije na Kosovu i Metohiji, on je rekao da to nije neuobičajeno i da sve države u regionu finansiraju svoje sunarodnike na drugim teritorijama.
Molim vas gospodine Cvetkoviću, da li su Srbi sa teritorije Kosova i Metohije vaši i naši sunarodnici na drugim teritorijama, ili AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a Srbi koji žive tamo, punopravni građani Republike Srbije.
Nažalost, meni je očigledno da je ova vlada u potpunosti na tom putu tihog priznanja i maltene zavrtanja ruke Srbima sa Kosova i Metohije, da pristanu na mirnu integraciju u šiptarsku kvazi državu.
U prilog tome govore i uredbe Vlade koje ste vi doneli 22. decembra, to su uredbe o ovim graničnim prelazima, ne kako ih vi zovete administrativnim, jer koristi se izraz (strana reč), a border je engleska reč, koja označava isključivo granicu i ne može se bilo kako drugačije tumačiti, u krajnjoj liniji, nije ni bitno tumačenje, bitna je suština.
Vi priznajete šiptarske lične karte, priznajete šiptarske vozačke dozvole, priznajete vrhovni sud Kosova, priznajete kosovsku katastarsku agenciju, nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa Kosova i Metohije.
Nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa KiM. Ja želim da znam da li ćete taj prihod koji ste naplaćivali, ta 24 evra sa tablicama Republike Kosovo a koje budu ulazile, a nesmetano će ulaziti u skladu sa ovom uredbom, da li ste taj prihod uključili u budžet Republike Srbije.
Želim da znam, ne toliko da biste vi saopštili da ćete na taj način možda prikupiti milion, dva, tri ili pet evra, već pre svega zbog toga što je neophodno da građani Srbije znaju koliko 30 Judinih srebrnjaka iznosi po današnjem kursu u dinarima, evrima, ili bilo kojoj drugoj valuti, potpuno je svejedno.
Na kraju, pošto sam već rekao da je Srbija država apsurda i da sa jedne strane rasipate nemilice, a da sa druge nemate za najosnovnije potrebe. Jedna od stavki budžeta je nabavka aviona za potrebe Vlade i za to ste predvideli iznos od 30 miliona evra.
Gospodine Cvetkoviću, u akciji B 92 koja je upravo završena, prikupljeno je nekih 200 inkubatora i to je bilo dovoljno da se reši taj problem na teritoriji čitave Srbije. Da li vas je sramota da odvojite novac za kupovinu aviona za Vladu Republike Srbije, kojim ste mogli kupiti 3.000 inkubatora? Sa druge strane u toj akciji Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja, učestvuje sa svega, koliko mi je poznato, pet inkubatora. Da li vas je sramota da predstavljate takvu Vladu i da dalje obećavate građanima Srbije nekakvu bolju evropsku budućnost, iako je sada svakome potpuno jasno da Srbija od Evrope ne može dobiti ništa.

Iskorišćeno 11 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Posle nje, narodna poslanica Marija Bugarčić.

Hvala. Gospodine predsedniče, uvažene kolege poslanici, ono što je uočljivo u raspravi oko budžeta za 2012. godinu, dakle posebno od strane stručne javnosti, a rekla bih i danas ovde u parlamentu, jeste dosta uravnotežen i racionalan pristup, odnosno rekla bih kao da su konačno svi kritičari Vlade, dakle u poslednje tri-četiri godine, priznali da postoji svetska ekonomska kriza, a da ona deluje i na naše društvo i na našu ekonomiju i da u takvim uslovima ni naša Vlada, kao ni druge vlade, nema baš veliki manevarski prostor, ili neki beskrajan niz ekonomskih mera kojim bi mogla da interveniše u takvoj ozbiljnoj krizi, kakvoj smo svedoci.
S tim, što rekla bih i to i zbog javnosti, naša Vlada sa mnogo više uspeha kontroliše i deficit budžeta i javni dug, što ne uspeva mnogim vladama ni u okruženju, ni vladama u mnogo razvijenijim zemljama.
Istovremeno, ako pratimo pre svega u stručnoj javnosti, dakle mislim na raspravu koja se vodi među ekonomistima, rekla bih da ne postoji konsenzus. Koji je to model ekonomske politike koji najbrže stabilizuje ekonomske prilike u ovako velikoj krizi i otvara neke perspektive za razvoj? O tome se još vode i vodiće se rasprave, ali mislim da je u suštini, u temelju, u bazi svih tih rasprava u stvari pitanje na koji sloj društva treba prebaciti teret krize, odnosno ko to može, ili treba da plati cenu ovako teških ekonomskih uslova?
Predloženi budžet za 2012. godinu govori o tome da naša Vlada taj problem, koji to delovi stanovništva snose posledice krize, na najuspešniji način rešava, pre svega, štiteći interese najvećeg dela stanovništva Srbije? Naime, očigledno je da predloženi budžet ima i razvojnu dimenziju, ali i da je socijalno odgovoran.
Sa druge strane, obezbeđuje ono što je važno za građane i stabilnost cena i drži kontrolu inflacije na projektovanih 6-8%. Takođe, vrlo je važno, obezbeđuje redovno finansiranje obaveza prema inostranstvu. Naime, u ovakvim uslovima dužničke krize, nije nebitno, naprotiv, vrlo je važno da se sačuva rejting urednog platiše, a to Srbija jeste i to garantuje ovako predloženim budžetom.
Kada kažem da budžet ima i razvojne karakteristike, tome u prilog idu činjenice da su ukupne subvencije u budžetu za 2012. godinu veće za 10% nego što je to visina subvencija u ovogodišnjem budžetu. Dakle, radi se o ozbiljnoj podršci i privredi i poljoprivredi, ako se tome dodaju još i investicije u infrastrukturu, stvarno nije laka ocena da ovaj budžet u datim okolnostima ima i razvojne karakteristike.
Pored toga, hoću da naglasim da politika podsticaja, posebno politika podsticaja u poljoprivredi, već smo čuli, ali mislim da treba zbog građana to ponoviti, da poljoprivreda dobija skoro 30,3 milijarde dinara. To je za 9,2 milijarde više nego što je bilo novca u ovogodišnjem agrarnom budžetu, a da samo za subvencije će biti izdvojeno 26,6 milijardi dinara, što je skoro 50% više nego što je obezbeđeno u budžetu za ovu godinu. Naravno, znamo to i možemo i meriti kada je bilo više, a kada manje subvencija. Znači, subvencija je bilo i do sada, ali čini mi se da je glavni problem u subvencijama u agraru bio i u tome što nisu mogli na adekvatan način da se prate rezultati, dakle, uloženog novca. Da li se postižu ciljani rezultati? Da li su građani uopšte dovoljno informisani? Mislim da zapošljavanje određenog broja stručnjaka iz oblasti agrara treba upravo da doprinese tom cilju.
Dakle, efikasnom korišćenju subvencija od strane poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj budžet daje pretpostavke da ostvarimo i takav jedan cilj. Subvencije znače da ostaju premije i za mleko, znači pet dinara po litru, i za junice umatičene, ali subvencije predviđaju i dotacije u ratarstvu 14.000 dinara po hektaru. Predviđena podrška privredi, poljoprivredi i investicijama u infrastrukturi daju realne pretpostavke da projekcija Vlade, ponoviću ono što je rekao premijer i drugi poslanici, dakle te projekcije nisu samo vladine, nego i MMF i Fiskalnog saveta. Dakle, da ta projekcija da u 2012. godini možemo očekivati rast društvenog bruto proizvoda za 1,5% je relativno realna i takva ulaganja i u privredu i u poljoprivredu, infrastrukturu treba da proizvedu i povećane investicije i stabiliziranje, pre svega, tržišta radne snage, dakle, povećanje zapošljavanja i na kraju unapređenje životnog standarda građana.
Kada tako govorimo o toj drugoj dimenziji budžeta, da imamo pred sobom odgovoran budžet, to se ogleda pre svega u obezbeđivanju neophodnih sredstava za redovne isplate penzija, ali i za zarade u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, policiji, u čitavom javnom sektoru.
Posebno ću se zadržati na socijalnoj zaštiti u užem smislu te reči, onako kako je ona određena u budžetu. Mislim da budžet vodi računa, dakle način na koji su budžetirana sredstva namenjena socijalnoj zaštiti, pre svega onim kategorijama stanovništva koja bez organizovane podrške države ne mogu da obezbede ni minimum socijalne sigurnosti. To je uloga države, odnosno centralnog nivoa vlasti, da garantuje minimum socijalne sigurnosti građanima koji iz različitih razloga sami ne mogu to da obezbede.
Podsetiću da smo mi ove godine usvojili nov Zakon o socijalnoj zaštiti koji nam ozbiljno, na bolji način štiti najsiromašnije građane, posebno višečlana domaćinstva, posebno siromašne, stare preko 60-65 godina i bolje targetiranje, malo relaksiraniji kriterijumi za one koji mogu da uđu, da imaju novčanu socijalnu pomoć. Već se u ovih nekoliko meseci 2011. godine vidi kroz činjenicu da dodatno štitimo još 30.000 najsiromašnijih građana. Danas tu osnovnu socijalnu pomoć u Srbiji dobija 200.000 građana.
To su ozbiljna budžetska sredstva. Na mesečnom nivou to je 950 miliona. To je jedna od mera kako se borimo protiv onog apsolutnog siromaštva i onih društvenih grupa koje su u stalnoj pretnji da budu potpuno marginalizovane i isključene.
Budžet za socijalnu zaštitu predviđa i podršku manje razvijenim opštinama da preuzmu odgovornost da u zajednici razvijaju socijalne usluge. Pre svega se misli na pomoć u kući, za stare i za osobe sa invaliditetom, na dnevne boravke za decu sa smetnjama u razvoju, ali i na različita prihvatilišta, sklonište za žrtve nasilja. Mislim da je to jako važno jer mi već 10 godina reformišemo sistem socijalne zaštite sa idejom da se decentralizuje, ali očigledno bez podrške sa nacionalnog nivoa mnoge opštine ne bi mogle da preuzmu odgovornost u socijalnoj zaštiti.
Posebno bih podsetila da novim Zakonom o socijalnoj zaštiti smo uveli novo pravo, pravo za roditelja koji ne bude dete sa smetnjama u razvoju koje zbog toga nije moglo da ostvari radni odnos, pri tom to dete nije smešteno u dom, u instituciju socijalne zaštite. Na taj način pokušavamo da deca ostanu u porodici, u prirodnom okruženju, razvijajući usluge u zajednici, ali i kroz novo novčano pravo za te roditelje, kada ispune starosnu granicu po Zakonu o PIO roditelj koji je neposredno brinuo o svom detetu može da ostvari minimalnu penziju i da taj iznos, tu naknadu koristi do kraja života.
Sigurno je da ovako koncipiran budžet, kada se radi o socijalnoj zaštiti, kao što sam već rekla, smanjuje društvenu marginalizaciju najugroženijih i smanjuje društvenu isključenost.
Razumem da postoji određen skepticizam povodom datih projekcija posebnog rasta BDP. Stvarno je vrlo teško u uslovima krize precizno planirati te osnovne parametre ekonomskog razvoja. Mislim da je Vlada o tome vodila računa i da će voditi računa da se deficit ne uveća preko dozvoljenog limita jer sigurno da ostvarivanje ove stope rasta bi vodilo uvećanju deficita.
Vlada i do sada, koliko to pratim, analizira, uvažava mišljenje i stavove Fiskalnog saveta, ali mi smo danas ovde čuli u raspravi i one kritičare rada Vlada ili ovog budžeta koje je do stavova i mišljenja Fiskalnog saveta drže samo onda kada im odgovara, a kada im ne odgovara skloni su da te stavove potpuno ignorišu.
Mislim da je jako važno za građane da znaju da se iz deficita koji je predviđen ovim budžetom, odnosno zaduživanja pre svega, finansiraju razvojni projekti, a iz budžetskih prihoda ono što su zakonska prava. Mislim na penzije i zarade u javnom sektoru. U tom smislu mislim da nije korektno da se plaše i penzioneri i zaposleni da u slučaju manjeg privrednog rasta, odnosno većeg deficita, da mere koje Vlada predlaže ili bi uradila da to jeste zamrzavanje penzija, zarada ili uvećanje PDV koji bi pogodio sve građane, mislim da Vlada na raspolaganju i druge mehanizme, pre svega to je i dalje smanjivanje troškova administracije. Vidimo da je taj napor urađen i u ovom budžetu. Ponoviću taj podatak, ove godine su troškovi administracije iznosili 3,7% budžeta. Za 2012. godinu su planirani na 3%. Tome sigurno može doprineti bolja naplata poreza i doprinosa. O tome ćemo se izjasniti već ove nedelje kroz usvajanje izmena i dopuna zakona. Tome bi svakako doprineo i novi zakon o javnim nabavkama u smislu većih ušteda.
Slažem se takođe da je potrebno nastaviti poresku reformu, ali u pravcu većeg oporezivanja onih koji imaju više, onoga što je luksuzna roba, jer ova Vlada je sa takvim programom, socijalno odgovorne vlade, dobila poverenje i namerava da ga ponovo zatraži od građana. Dakle, postoje različiti način za smanjenje deficita a da to ne bude na teret najvećeg broja građana. O tome upravo govori predloženi budžet i zato će poslanički klub ZES podržati ovaj budžet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnju raspravu o budžetu stekla sam utisak da ja i ogromna većina građana Srbije i predstavnici vlasti ne živimo u istoj zemlji. Ja i većina građana Srbije živimo u zemlji sa najmanjom platom, sa najmanjom penzijom, sa ogromnim javnim dugom, sa najvećom stopom nezaposlenosti i prema tome nemamo baš mnogo razloga za optimizam.
Pre nego što bilo šta kažem o Predlogu zakona o budžetu, htela bih da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj parlament interesuje, a i većinu građana Srbije interesuje ne kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu već kako se trošo njihov novac u poslednjih osam godina.
Naime, ovaj parlament još od 2003. godine nije dobio na uvid završni račun, nije imao priliku da vidi završni račun, pa samim tim ni da obavesti građane Srbije kako se trošio njihov novac. To je već praksa poslednjih osam godina.
Moje koleginice i kolege su pričali do sada i govorili o anomalijama ovog predloga zakona o budžetu. Pokušaću da u ovom kratkom vremenskom periodu, koji mi je preostao, ukažem na još neke nedostatke.
Pitala bih vas, gospodine Cvetkoviću, da li Vladi nešto znači izveštaj Fiskalnog saveta koji je nezavisno regulatorno telo i koji negira u većoj meri skoro svaki vaš pasus?
Javni dug na početku ove Vlade je iznosio 33% BDP a krajem novembra ove godine to iznosi 44,8 BDP. Ono na čemu je LDP sve vreme insistirala prilikom donošenja poslednjih četiri budžeta je smanjenje javnih rashoda, reforma penzionog sistema, temeljnu reformu poreskog sistema. Bez temeljne reforme poreskog sistema nema ni suzbijanja sive ekonomije. To smo govorili poslednje četiri godine i to ćemo i dalje govoriti, a svega toga nema u predlogu ovog budžeta.
Kolega Đurić je napomenuo da ću nešto više pričati o agrarnom budžetu koji je u Predlogu zakona o budžetu 2,6%. On je na prvi pogled nešto veći u odnosu na prošlogodišnji agrarni budžet, ali to je samo privid, sa prošlogodišnje 22 milijarde podignut je na 30,3. Da li je to dovoljno? Mislimo da to nije dovoljno i da je trebalo znatno više učiniti za razvoj agrara u ovoj zemlji.
Ne može se poljoprivreda tretirati kao strateški cilj jedne države sa ovako malim izdvajanjima iz budžeta. Za subvencije u 2012. godini se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara odvajaju. Ovim novcem je predviđeno da će se isplatiti novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara, a za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, kao i obaveze koje nastale u poslednjem kvartalu ove godine.
Pre svega, tu mislim na premije za mleko, podsticaj za organsku proizvodnju, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 do 30,3 milijarde dinara, prema ovom planu, trebalo bi da se iskoriste za finansiranje mera selekcije i kredita u stočarstvu. I dok Ministarstvo za poljoprivredu isplati prošlogodišnje dugove po poljoprivrednom gazdinstvu, ove godine je isplaćeno do 30 hektara, a u januaru mesecu 2012. godine nam predstoji ona razlika od 30 do 100 hektara. To je po 14 hiljada dinara po svakom hektaru. Videćemo da svi ovi podsticaji sve ove subvencije, neće ništa novo i nikakv boljitak doneti poljoprivrednim proizvođačima.
Ako je poljoprivreda srpska izvozna šansa i najznačajnije je područje za razvoj, njeni potencijali, priznaćete, da su neiskorišćeni i ovim budžetom 2012. godine. Stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine je bila 1,5% u BDP. Agrarni budžet, u jednoj zemlji kao što je Srbija, sa 2,6% koliko iznosi trenutno, da bi poljoprivredni proizvođači osetili neki boljitak, morao bi da bude 10% i za to se LDP zalaže i zalagaće se i budućem periodu.
` Takođe, ono što bih napomenula u predlogu ovog zakona o budžetu, tiče se namenskih transfera lokalnim samoupravama i postavila bih pitanje Vladi da li su celishodni trenutni kriterijumi za preraspodelu ovih transfera? Kako je moguće da jedna Jagodina, kad je toliko razvijena opština, kada ima dovoljno sredstava čak i da plaća posredovanje bračno, dobije 358.408.930 dinara, a ima 71. 185 stanovnika, a jedno Užice koje ima oko 80.000 stanovnika, dobije 228 miliona 505 hiljada 418 dinara? Da li je to zbog toga što je gradonačelnik Užica bio od prvih glasnogovornika koji je govorio da Zakon o fiskalnoj decentralizaciji nije dobar i da li su zbog toga građani Užica i gradonačelnik Užica kažnjeni da dobiju manje sredstava iz namenskih transfera budžeta? Hvala