Poštovana potpredsednice, ministre poljoprivrede i trgovine, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je, može da teče budžetska rasprava i bez ličnog prisustva predsednika Vlade u ovom parlamentu. Ne kažem da je to povreda Poslovnika. Ali ipak, gospodine Petroviću, postoji neki elementarni red. Budžet je najvažniji zakon koji se usvaja u jednoj kalendarskog godini.
To je praktično poslednji veliki zakon koji predlaže ovom parlamentu i usvaja gospodine Cvetković kao predsednik Vlade i vaša Vlada u ovom sazivu. To je plan trošenja državnih, narodnih, građanskih para, kako god hoćete, makar u prvih 6 meseci naredne godine, dok se ne formira nova Vlada posle predstojećih izbora. Ustav i Poslovnik kažu da za budžet mora da glasa 126 poslanika ovog parlamenta. Nije to bez razloga.
Konačno ideja da je budžet takav akt da građani imaju pravo da sa posebnom pažnjom prate njegovo usvajanje, da narodni poslanici imaju posebnu obavezu da se time bave, da premijer bude u parlamentu, da ga obrazlaže, da ga brani, je jedna od osnovnih tekovina moderne, parlamentarne i svake demokratije. Ta činjenica da gospodina Cvetkovića u ovom trenutku nema u parlamentu dosta govori o ozbiljnosti i njega kao premijera, ali pre svega vas kao lidera DS, ne mislim samo vas kao jednog od najuticajnijih ili najuticajnijeg potpredsednika DS, nego pre svega predsednika republike koji je zapravo direktno odlučivao o tome da će gospodine Cvetković biti predsednik Vlade od 2008. godine do 2012. godine. Ne govorim o tome da li je to bio prvi izbor, prosto mi smo zbog čitavog niza okolnosti bili osuđeni da ove četiri godine živimo pod, tako da kažem, političkom upravom gospodine Cvetkovića kao šefa izvršne vlasti.
Sa druge strane možda i nije loše što ste se vi, makar na početku ovog popodnevnog dela našeg rada ovde pojavili. Da ponovim još jednom, kao vrlo uticajni potpredsednik i visoki funkcioner DS možda mnogo bolje možete da odgovorite na neka od pitanja koja interesuju i LDP ali očigledno i druge poslaničke grupe.
Ne znam da li ste pratili, premijer Cvetković u svom današnjem uvodnom izlaganju gotovo uopšte, da ne kažem uopšte nije govorio o politici. To nije uobičajno, njegove kolege širom sveta, pogotovo u protekli tri ili četiri godine, na početku prvog ili ovog drugog talasa krize, pred svoje parlamente, pre svega dolaze sa političkim planovima, kako će se društvo, kako će se država, kako će se državne institucije konačno kako će se građani suočiti sa tim negativnim strašnim posledicama te krize. I kada treba da se uštedi, i kada treba da se stegne kaiš, to je danas manje više dijagnoza svih zapadno evropskih društava, kod nas je to dijagnoza poslednjih makar 30 godina, ili 25 godina koliko pamtim. Pogotovo u tim situacijama, prvo treba da čujemo šta je politički plan. Ako ne šta je politički plan za ovu Vladu koja završava mandat, onda šta je politički plan, pre svega DS kao stranke koja očigledno ima nameru i ambiciju da učestvuje i u narednoj Vladi.
Pogotovo u situaciji, vrlo sam pažljivo posmatrao i poslednje izlaganje predsednika Tadića, tok i ono što je u javnosti pogotovo lansirano posle poslednje sednice Glavnog odbora DS i učinilo mi se da je vaša osnovna intencija makar u periodu do izbora, da razvijate ekonomiju, da radite na ekonomiji. Ponovo smo čuli te fraze da su investicije i da je izvoz naša šansa i zbog toga sam očekivao da u ovom budžetu i u njegovom obrazlaganju i u njegovom tekstu pronađemo uporišta za takvu političku ambiciju.
Pogotovo sam to očekivao nakon što vidim da je predsednik Republike praktično svo svoje vreme ili svu svoju aktivnost posvetio ekonomiji, privredi, otvaranju velikih pogona. Dva ili tri puta mesečno samo obilazi robote i hale u "Fijatu". Na svakom koridoru i onom koji postoji i onom koji je izmišljen u Srbiji, kao što je Koridor jedanaest, svako malo pa se pojavi predsednik Republike. Nekad sa organizovanom izjavom za medije, nekad navodno iznenađen prisustvom novinara ali uvek se nekako namesti zgodna prilika da se pošalje neka ohrabrujuća poruka javnosti. Bez obzira da li je to poruka "ne dirajte mi Mrku" ili je to poruka da ćemo čitavu zemlju premrežiti mrežom modernih auto-puteva. Danas 26. decembra, kao i uvek premijer se takođe time pohvalio da ćemo očigledno i ovu godinu i Vlada i parlament završiti radno. Mi smo suočeni sa ovakvim Predlogom budžeta.
Pri tom, ovo je verovatno jedina zemlja na svetu gde se predsednik Vlade jedne države javno u parlamentu hvali time da kasni više od mesec dana sa predlaganjem budžeta, pa to predstavlja kao poseban prednovogodišnji radni napor i razlog za veliko zadovoljstvo građana, koji će naravno i u ovih nekoliko dana ponovo biti osuđeni na to da gledaju ovu salu, ove hiljade papire koji se nalaze po klupama u ovom parlamentu. Tu silu brojeva, koju apsolutno ne razumeju a da onda ispred ove sale u izjavi medijima, u izjavi novinarima praktično lideri svi parlamentarnih grupa u ovom parlamentu, a posebno lideri parlamentarnih grupa još uvek vladajuće većine, javnosti šalju poruku da brojevi u ovom budžetu nisu tačni, da se ni jedna od ovih projekcija neće ostvariti, da građani samo treba da pristanu na to da moramo da imamo nekakav budžet i da je ovo manje-više tehničko rešenje.
Gospodine Petroviću, taško da je ovo tehničko rešenje. Ovo je budžet koji je težak devet milijardi evra. Ovo je budžet koji kaže da ćemo u sledećoj godini kroz različite vrste poreza, doprinosa, različite druge vrste opterećenja i koje trpimo i kao građani, a koje trpi i privreda u našoj zemlji isporučiti državi, Vladi, njenom budžeta, državnoj kasi sedam i po milijardi evra, da ćemo morati iz nekih kredita iz prodaje državnih zapisa i obveznica nekako da namaknemo još milijardu i po evra, da ćemo se zadužiti na ovaj ili onaj način da četiri i po milijarde evra u 2012. godini. Vi ćete reći, verovatno kao i predsednik Vlade da to ne znači da đe naše ukupno zaduženje porasti za toliko. Tačno je neće. Većinu tih obveznica ćemo prodati, zadužićemo se pod kamatnim stopama od sedam, 7,25, 7,5% u narednoj godini, da bismo servisirali stare kredite i to ne mora da bude loše. To bi bilo sjajno, samo kada bismo mogli da vidimo u šta su utrošeni ti krediti iz prethodnih godina.
Da li smo mi bili u pravu kada smo govorili da Srbija ne može da opstane večito tako što će godišnje isporučivati prvo 2,2, pa 2,5, pa ove godine 2,8 milijardi evra, novca koga nema i za koji se zadužuje. Recimo penzijskom fondu, koji u međuvremenu nije reformisan, odnosno ništa u njemu nije reformisano. Da li ćemo na sličan način moći da se zadužujemo i za neke druge, gotovo imaginarne političke ili kvazi-ekonomske projekte u ovoj zemlji?
Premijer se takođe pohvalio tom neverovatnom činjenicom. Mislim da sam dobro zapamtio ili zapisao broj 48% ovog rashodne strane ovog budžeta odlazi na različite oblike socijalne zaštite. To nije razlog ili to nije adut, kojim bi predsednik Vlade bilo koje zemlje, na kraju svog četvorogodišnjeg mandata trebalo da se hvali. To je ipak jedna crna statistika ili crna dijagnoza ovog društva. I ako je već tako onda bi bilo dobro da čujemo koji su planovi, makar za naredne godine. Politički kažem, pre svega, da tu situaciju delimično popravimo. Ti odgovori moraju biti politički. Oni ne mogu biti ekonomski, ne mogu biti knjigovodstveni. Ne može se večito hodati po toj tankoj ivici, da li će deficit biti 4,2, 4,25 ili 4,5%. Da li će se različitim aritmetičkim dosetkama držati udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu na granici od 45%.
Konačno, kakav je odnos vaše Vlade prema fiskalnom savetu koji je takođe, na neki način državni organ, neka vrsta nezavisnog regulatornog tela, koje objektivno treba da pogleda i da kaže građanima ove zemlje da li je ono što Vlada govori kada projektuje osnovne ekonomske ili fiskalne parametre tačno.
Pogledajte ovaj izveštaj koji je pred svim poslanicima. Verujem da ga svi u Vladi imate. Vama u svakom pasusu fiskalni savet kaže da ništa od onog što ste naveli u Predlogu ovog budžeta nije tačno. Da je u ovom trenutku vrlo verovatno da je udeo javnog duga preko 46%, da je usvajanje zakona o fiskalnoj decentralizaciji i sve one uredbe koje su usledile posle toga, a bez reformi drugih segmenata budžeta i države proizvelo vrlo ozbiljnu rupu u ovogodišnjem velikom nacionalnom centralnom budžetu. Postoji jedna potpuno neverovatna rečenica u obrazloženju zakona kada objašnjavate gde ćete naći tu razliku od čini mi se 40 milijardi, kao što smo i rekli polovinom ove godine. Ta rupa će biti 40 ili 43 milijarde već na početku 2012. godine, odnosno za fiskalnu 2012. godinu, pa postoj odgovor da će se deo od 15 milijardi dinara naplatiti iz stečajne mase preduzeća koja su u stečaju. Da li ste vi zaista ozbiljni kada napišete takvu rečenicu u budžetu? Iz koje stečajne mase kojih preduzeća? Iz stečajne mase onih preduzeća koje u međuvremenu preko velikih državnih gubitaških javnih sistema preuzimate, a onda se oni pojavljuju kao sponzori različitih sportskih, kulturnih i drugih manifestacija, sve u predizborne svrhe.
Juče je počelo NBA prvenstvo za ovu godinu. Bilo je mnogo pregovora, mnogo muke, tako je u tržišnoj privredi gde je i sportska liga kompanija ili preduzeće, na kraju su se svi dogovorili. Počela je liga za Božić i svi će na kraju zaraditi. U Srbiji nema tih problema. Sponzor te propale prve košarkaške lige je pre nekoliko dana postalo preduzeće "Agroživ", kompanija koja je preuzela veliko holding društvo Srbija gas, čiji je direktor Dušan Bajatović, poslanik u ovom parlamentu, kompanija koja je danas zadužena za preko 600 miliona evra, kompanija koja bez ičije saglasnosti potpisuje ugovore na narednih deset godina za uvoz ruskog gasa pod fiksiranim uslovima, monopolistički ugovor, bez da postoji odluka makar Vlade, a recimo i ovog parlament za tako nešto. U takvoj zemlji, gde 600 miliona evra, gde 2,8 milijardi evra za penzijski fond ne znači ništa, onda možete da napravite kakav god hoćete budžet, da kažete da je on, šta je bila jučerašnja formulacija? Socijalni sa izvesnim primesama razvojnog i investicionog.
Kada napravite budžet koji u tragovima ima investicione i razvojne mehanizme, onda ne možete da očekujete da se, ne u narednih pet, nego u narednih 50 godina popravi ova crna slika koja kaže da vam 48% budžetskog troška ide na socijalnu zaštitu, a još 15% na odbranu. Šta ostaje za život u ovoj zemlji? Šta ostaje za kulturu, šta ostaje za sport, šta ostaje za obrazovanje, šta ostaje za zdravstvo? Jedna trećina budžeta koji se na kraju neće ni ostvariti sa više od 80 ili 85%.
Nema političkih odgovora na to kakva će ova zemlja biti u narednoj godini, odnosno narednim godinama. To ova vlada, odnosno DS duguje građanima Srbije. To dugujete i zbog toga što vas na tako nešto obavezuju i ove silne stranice Predloga budžeta koje govore o tome gde ćemo se sve zadužiti ili kakve ćemo garancije izdati u sledećoj godini. To pokazuje koji su jedini politički, a onda i ekonomski ili najvažniji ključni, prirodni partneri Srbije koji nam pomažu da i u ovim godinama držimo nekako glavu iznad vode.
Sto miliona dolara kredita Svetske banke, 383 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj, još 526 miliona Evropske investicione banke, 115 miliona evra Nemačke razvojne banke itd. Ako su to naši partneri, valjda moramo i politički sa njima da sarađujemo i da se krećemo prema njima, pre svega prema EU u narednoj godini ili vi očekujete da je zaista moguće da Srbija nastavi sa ovakvom svojom generalnom državnom politikom, a da novac iz tih kredita ili nekih novih kredita u narednim godinama i dalje pristižu. Da li stvarno verujete da je moguće da postoji ovakva situacija na severu Kosova, a da i dalje budemo jedan od partnera recimo Nemačke razvojne banke od koje ćemo vući kredite po 2,5 ili 3% godišnje ili ćemo vrlo brzo biti osuđeni da se okrećemo isključivo onom kreditu od 800 miliona dolara od Ruske Federacije koji još ne možemo da realizujemo ili, koliko vidim, novim kreditima koje sada uzimamo od Azerbejdžana i Uzbehistana, pošto ste prvo izmislili Koridor 11 koji ne postoji na evropskoj mapi Koridora, u međuvremenu počeli izgradnju 11 kilometara, a završili dva i po kilometra, ako sam dobro shvatio predsednika Tadića kada je obilazio u pratnji novinara otvaranje te velike investicije, pa ćete onda to finansirati iz ruskih, iz turskih zajmova, iz kazahstanskih zajmova. Ne znam da li će na svaki kilometar tog puta biti i neka statua nekog diktatora preminulog iz neke od tih zemalja, kao što već mesecima krasi Tašmajdanski park u centru Beograda.
Ako je to cena za ovakvu kosovsku politiku, onda to pošteno kažite, ali nemojte građanima da još jednom prodajete maglu ili iluziju, da je moguće da živimo čak ni na ovom kvalitetu života, sa ovakvim budžetskim izdacima za plate, penzije, socijalnu zaštitu, a da ništa ne promenimo u svojoj generalnoj, državnoj, spoljnoj, regionalnoj politici, kako god hoćete.
Ako govorimo o ovih 15% koji odlazi na različite delove odbrane, onda teško da ćemo moći tako malo da izdvajamo u narednim godinama, ako se i dalje zadržavate na ovom konceptu vojne neutralnosti itd. Možda će vam biti čudno, ali ja se u jednom delu slažem sa ovim što je govorio gospodin Samardžić. Naravno, LDP kao izrazito proevropska stranka u Srbiji tu činjenicu da mi, za sada, samo plaćamo cenu primene SSP, iz nje izvlači drugačiji politički zaključak
Naše evropske integracije moraju da se obnove, moraju da budu brže. Mi moramo što pre da steknemo status kandidata i da počnemo pregovore u 2012. godini kako bismo počeli da, kako bih rekao, stičemo i neku vrstu normalne kompenzacije za ono što danas gubimo, recimo, na carinskim prihodima primenom SSP.
Ovo što se danas dešava, ta sve strašnija simetrija u troškovima koje imamo, posledica je naših grešaka. Posledica je toga da SSP nije napravljen tako da se primenjuje na jednu zemlju 10, 15 ili 20 godina, nego da njegova primena traje između tri i pet godina, da za to vreme zemlja uđe u pregovore, da počne da otvara poglavlja, da počne da vuče novac iz strukturnih i svih drugih fondova EU i da na taj način kompenzuje štetu koju ima i plati reforme koje mora da izvrši.
Ništa od toga ne postoji u ovom vašem Predlogu budžeta i ništa od toga ne postoji u tim velikim i silnim izjavama kojima bombarduje javnost naši politički lideri, pre svega, predsednik vaše stranke, istovremeno i predsednik Srbije Boris Tadić.
Možda su teme koje se čuvaju za ulazak u predsedničku kampanju u drugoj polovini sledeće godine, u nekim novim koalicijama, u nekim novim stabilnim uslovima, u situacijama kada neće biti ovde bitno ni da li je 127 ili 135 poslanika, kada ćete možda krenuti putem pravljenja neke druge vrste koalicije koja će vam omogućiti da možda na uspešniji način sprovedete politiku i Kosovo i Evropa, tako što planirate verovatno da nema proevropske opozicije u ovom parlamentu.
Premijer je negde u pauzi, to sam uspeo da vidim u medijima, rekao da neće biti novih zaduživanja.
Molim vas da demantujete ili potvrdite tu izjavu premijera, zbog toga što je to vrlo važno za građane ove zemlje. U jednom trenutku je rekao zaista neverovatnu stvar predsednik Vlade, da smo se sa rezultatima, sa posledicama krize nešto bolje suočili zbog toga što su u međuvremenu pokrenute ozbiljne reforme, pa, između ostalog, i reforma penzionog fonda.
Molim vas da mi odgovorite, da mi objasnite – koje su to reforme u penzionom fondu sprovedene, osim ako ne podrazumevate da je reforma ovo što ćete, nakon što ste u ovaj veliki praznik, državni, penzioni fond, da tako kažem, opšti, pre nekoliko godina utopili novac fondova koji su od tada, manje-više, uspešno poslovali, samostalnih delatnosti, s druge strane poljoprivrede, sada u taj fond, u kome već nema novca, ubacujete i obaveze prema vojnim penzionerima. Time uvećavate i one obaveze koje su nastale u prethodnim godina. Znate da prema tom segmentu, prema toj grupi stanovnika postoje nasleđene obaveze koje su se vrlo neuredno servisirale.
Konačno, veliko pitanje subvencija, LDP na tome uvek insistira, godinama to radimo, situacija nije ništa bolja nego ranijih godina. Šezdeset dve milijarde subvencija ukupno od toga 130 miliona železnici, pre nekoliko dana vam je pokradena oprema na železnici, na nekoliko tačaka, na pruzi Beograd - Bar nisu se obraćali vozovi. Ništa od velike ruske pomoći u toj oblasti. Ima do duše, postoji i ove godine jedna novina u tome, inače najtužnije segmentu budžeta koji pokriva subvencije, a to su subvencije za puteve Srbije, skoro 90 miliona evra. To je polovina subvencija koje su recimo planirane za sektor poljoprivrede, a one će iznositi oko 200 miliona evra.
Vi očigledno pripadate toj školi mišljenja koja kaže da i podsticaj, da je nešto što treba uračunavati, ali se na kraju suočavate sa onim problemom da sredstva podsticaja ne odlaze u unapređenje poljoprivrede i proizvodnje, nego praktično kao neka vrsta socijalne pomoći ugroženi poljoprivrednim domaćinstvima, ali ne sumnjam da će moja koleginica Marija Bugarčić o tome mnogo više govoriti u nastavku.
Konačno, možda poslednje pitanje, osim ovih političkih odgovora koje očekujemo je pitanje šta ćemo sa projekcijom fiskalnog saveta koji kaže da će prihodi na kraju sledeće godine, kada bi ova vaša Vlada vladala do kraja 2012. godine, bili bi manje 350 miliona evra nego što je ova projekcija.
Ako je to tačno, gde ćete naći novac koji nedostaje za servisiranje ovog socijalnog budžeta sa primesama razvojnih elemenata.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da se Vlada Republike Srbije u uslovima novih nagoveštaja razarajućih efekata svetske krize i po pravilu maksimilističkih zahteva korisnika budžeta, našla pred još jednim značajnim izazovom, da kroz realno moguć budžet projektuje ekonomsku politiku, sa najboljim odgovorima u 2012. godini.
Povodom Predloga budžeta za 2012. godinu iz različitih uglova, svakako je moguće kreirati nekakva drugačija rešenja od predloženih i naravno, to su opozicioni poslanici već činili i mi vidimo neka drugačija rešenja u tom smislu. Konkretno, predložili smo jedan amandman koji se tiče razdela potpredsednika Vlade sa idejom da određena potrebna sredstva dodatno izdvojimo za razvoj mladih i talentovanih učenika, a takođe i za pospešivanja učeničkog standarda.
Međutim, smatram da i pored svega ovoga moramo imati jedan pozitivan stav i pristup i reći da ovaj Predlog budžeta za 2012. godinu, predstavlja izraz realnosti u kojoj se nalazi srpska ekonomija, suočena sa problemima koji se odražavaju na punjenje budžeta i da je kao takvog potrebno usvojiti, jer će on predstavljati predmet stabilnosti javnih finansija i ekonomske politike Vlade Republike Srbije u 2012. godini.
U tom kontekstu, potrebno je imati u vidu činjenicu da je preko 75% ukupnih rashoda ovog budžeta definisano zakonima i da je ovaj predlog bio definisan nivoom fiskalnog deficita, zakonskim obavezama države kada su u pitanju plate, penzije, socijalna izdvajanja i drugo, i obavezama servisiranja javnog duga.
Ono što poslanički klub SPS-JS posebno ceni, a to smo isticali u raspravi kada je bilo govora o rebalansu, jeste da je ovaj predlog budžeta za 2012. godinu usklađen sa fiskalnim pravilima, jer deficit budžeta na konsolidovanom nivou od 150 milijarde se kreće u okviru od 4,25% BDP, što je ispod predviđenog maksimuma fiskalnim pravilima, ostavljena je određena rezerva, predviđajući moguće efekte ishoda do 4,5%, zatim usklađivanja plata i penzija vršiće se po predviđenoj formuli u skladu sa fiskalnim pravilima, dva puta godišnje, u aprilu i oktobru mesecu, a sve to sa druge strane usaglašeno je sa MMF, što predstavlja jednu potrebu kredibilnosti javnih finansija Republike Srbije.
Mi cenimo da je to razlog za podršku, jer budžet koji je u skladu sa fiskalnim pravilima, a to smo predvideli Zakonom o budžetskom sistemu, svakako je garant stabilnosti javnih finansija.
Druga stvar, ovim predlogom budžeta, neki to kritikuju, a mi smatramo da je to obaveza države i da je dobro što je ovim budžetom predviđeno oko 280 milijardi dinara, čime će se praktično obezbediti redovno i nesmetano isplaćivanje penzija svim penzionerima koji su stekli to pravo.
To je obaveza države, nije obaveza ni preduzeća, ni privatnika, ni državnih preduzeća, bilo koga drugog, već države. Mislim da je ovo jasna poruka ovog predloga budžeta.
S druge strane, što se tiče izdvajanja za socijalnu zaštitu, kada je u pitanju dečija zaštita, boračko-invalidska zaštita, učenički i studentski standard, izbegla i raseljena lica, sredstva koja se predviđaju ovim planom budžeta otprilike nude isti nivo socijalnih izdvajanja kao i u budžetu za 2011. godinu i biće svakako u tom smislu dovoljna da zadovolje sve potrebe socijalno najugroženijih stanovnika. Međutim, svakako da se sa tim ne treba zadovoljiti. Smatramo da u narednom periodu treba učiniti dodatne napore da se izdvoje dodatna sredstva i to je svakako još jedan od značajnih zadataka države.
S druge strane, cenimo da najozbiljnije treba shvatiti upozorenja fiskalnog saveta i stručne javnosti, analizirati i pripremati mere kako bi se javni dug održao u zakonskom okviru od 45% bruto društvenog proizvoda, što znači da je potrebno uskladiti javnu potrošnju sa novonastalom situacijom u uslovima neizvesnog privrednog ambijenta, pogotovo u država, našim najznačajnijim partnerima iz EU i sveta.
U tom smislu, ohrabrujući je podatak da predviđeni nivo iznosa kapitalnih investicija se kreće u nivou od 4%, što je neki pandan deficitu i time se može reći praktično da sav fiskalni deficit ide u kapitalne investicije, a da ostatak prihoda i rashoda je u nekoj vrsti ravnoteže.
Mi smatramo i poslanici Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije uvek će podržavati takvu mogućnost i takav vid zaduživanja i finansiranja kapitalnih investicija koja predstavljaju mogućnost da se određena dobra ostave budućim generacijama, a sa druge strane predstavlja potencijalni izvor novih radnih mesta.
Uostalom, aktuelna svetska kriza je pokazala da nema jednog unificiranog rešenja i da su sve države donosile specifične mere za svoje stanje i svoje okruženje i da je potrebna određena vrsta i doza državnog intervencionizma. U tom smislu zaista smatramo ovakvu vrstu budžetskog deficita dobrim. Naravno da i dobrim signalom smatramo i to što ovaj budžet predviđa smanjenje troškova administracije sa 3,7% na 3% i to je, da kažem, nekakav uvod u buduće kreiranje i ponašanje kada je u pitanju budžet.
Naravno, u celom ovom konceptu smatram i mislimo da ova vlada, a i neka buduća vlada, svakako mora najozbiljnije da pristupi jednom vidu reforme poreske politike, odnosno poreske reforme.
U samom startu mislim da je dobro i svakako možemo podržati smanjenje poreskog opterećenja rada, a sa druge strane eventualnu kompenzaciju tih prihoda, svakako je moguće obezbediti dodatnim, progresivnijim oporezivanjem luksuzne potrošnje što koriste enormno bogati slojevi stanovnika.
Naravno, ono što smo više puta kao poslanici Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije isticali, smatramo da možda ako već nema dovoljno političkog sluha za jednu radikalniju poresku reformu da svakako poreska uprava mora da doživi jednu poresku reformu u smislu značajnije finansijske i materijalne podrške i mislimo da je u tom smislu i sazrelo potpuno vreme da se tu napravi značajan iskorak.
Novom poreskom politikom, pored isključivog fiskalnog cilja koji predstavlja ubiranje dovoljnih sredstava da bi država mogla da funkcioniše, mislim da je potrebno definisati i određene socijalne ciljeve i da se takvom jednom poreskom politikom u ovim uslovima ekonomske krize, mogu smanjiti razlike u materijalnom položaju poreskih obveznika, pre svega, ostvarujući redistributivnu funkciju preko poreza na dohodak građana, sintetičkog poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon, čije stope treba da budu svakako progresivne i više pogađaju poreske obveznike, čija je osnovica veća. Treba razmisliti dakle, o oštrijem oporezivanju luksuzne potrošnje, o oslobađanju od poreza na imovinu nepokretnosti malih vrednosti, oslobođenje egzistencionalnog minimuma za izdržavane članove domaćinstva i slično.
Naravno, takođe smatram da i buduća poreska reforma treba da uvaži i mogućnost ostvarivanja demokratskih ciljeva jer Republika Srbija se suočava sa zastrašujuće niskom stopom nataliteta još od sredine osamdesetih godina prošlog veka i to je svakako državni problem, i država mora da preduzme deo troškova rađanja dece, njihovog izdržavanja i školovanja. U tom smislu, poznata su određena rešenja, poput olakšica za porez sa većim brojem dece, uvođenjem poreza na neženje, kakve smo imali u Kraljevini Jugoslaviji, Francuskoj i Rumuniji.
Naravno, sve ovo je moguće, ove ekstrafiskalne ciljeve, sprovesti da se ne ugrozi onaj osnovni cilj fiskalni, ubiranje dovoljnih sredstava.
Cenimo da je jedan ovakav predlog buduće poreske politike dobar i da li će se u ovom smislu i u ovom konceptu pojaviti na sceni Republike Srbije, u zakonodavstvu naravno da će zavisiti od nekih rezultata budućih izbora. Mi mislimo da će većina građana ovakav predlog i ovakvu poresku politiku prepoznati kao dobru za sebe.
Želim da kažem da podržavamo odredbe Zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojima će se na poseban način urediti osnovica doprinosa i način obračunavanja, utvrđivanje i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za preduzetnike koji koriste odsustvo zbog porodiljskog odsustva, dakle porodiljama, a posao svoj nastavljaju preko ovlašćenog preduzetnika.
Da se nadovežem i na prethodnu diskusiju i predlog našeg poslaničkog kluba, u tom smislu mi smo i jedno ovakvo rešenje predlagali pre od prilike pola godine i čini mi se da je uvaženi kolega Milisav Petronijević zdušno branio jedno ovakvo rešenje, ali u tom trenutku ono nije naišlo na podršku. Čini mi se da smo izgubili dragoceno vreme. S tim u vezi mislim da sa poreskom reformom treba hrabrije i odvažnije ući jer ona svoje efekte daje sa određenim vremenskim periodom razmaka od godinu dana te zbog toga ne treba gubiti dragoceno vreme.
Doprinos jednom opštem ambijentu javinih finansija Republike Srbije doprineće svakakoi rešenje koje se nudi u budžetu u smislu povećanja iznosa sredstava za DRI i Fiskalni savet.
Da podsetim, za DRI prethodne godine je bilo predviđeno 270 miliona dinara, a ove 440, a za Fiskalni savet sa 25 miliona dinara na 48 miliona dinara. Svakako da je namera Vlade očigledna, da se na ovaj način, kroz jačanje ovih institucija, doprinese transparentnosti i sigurnosti javnih finansija u smislu utroška svakog dinara iz budžeta Republike Srbije.
tom smislu smatram da ozbiljno treba krenuti u razmišljanje i rešenja koja će biti korisna za sve buduće vlade u smislu koncipiranja programskog budžeta umesto linijskog budžeta, programskog budžeta koji će biti usmeren pre svega na merljivost rezultata i dobrim delom eliminisati i eliminiše nedostatak linijskog budžeta u kojem postoje velike diskrecione mogućnosti prilikom utroška. Šta to znači? Konkretno, neko ko ima planom 200 miliona dinara, toliko i potroši. Smatra se da je on možda uspešan jer je potrošio i namenski dinar, ali je pitanje kakav je rezultat i kakav je boljitak napravljen utroškom tih planiranih sredstava u budžetu.
Želim takođe da istaknem i smatram da je dobro što su planirana sredstva u budžetu za 2012. godinu, kada je u pitanju MUP, nešto povećana, za nekih tri milijarde dinara pre svega jer je u ovoj godini na ovaj način zaustavljen jedan negativan trend smanjenja učešća MUP u ukupnom budžetu Republike Srbije, koji je, primera radi, 2002. godine iznosio 9,5%, a 2011. godine negde oko 6%.
Ono što je bitno reći, za svo ovo vreme MUP je dobijao iz novih nadležnosti u smislu kompletnog obezbeđenja državne granice i svakako novih nadležnosti koje proističu iz zakona u vanrednim situacijama, upravljanje u vanrednim situacijama, protivgradna zaštita i tome slično.
S druge strane, policijski službenici su bili jedini u državi koji nisu imali pravo na plaćeni prekovremeni rad, rad za vreme državnog praznika, noćni rad, smenski rad i drugo, što od 2012. godine svakako neće biti slučaj. Pored svega toga, pripadnici MUP bili su štedljivi, strpljivi, odgovorno izvršavali svoje poslove, ponekad izlažući opasnosti i svoje zdravlje i živote. Naravno, da to građani svakako prepoznaju i mislim da je Srbiji potrebna neselektivna pravda i da MUP pod rukovodstvom ministra Dačića, u ovom mandatu to dosledno i sprovodi.
Upravo, baš kao i što je JP "Srbijagas", kada je u pitanju i kompanija "Agroživ", koja je pomenuta ovde, želeo bih da kažem da je to kompanija koja je za nepunih godinu dana, za gotovo 100% uvećala svoje kapacitete, da 1.200 uposlenih radnika redovno prima svoje plate, tople obroke, putne troškove i to može svaki radnik "Agroživa" da potvrdi, da oba sindikata koja egzistiraju u tom kolektivu, izražavaju maksimalnu i punu podršku novom menadžmentu, koji je uspeo da osvoji i tržište CEFTA i da u ovom trenutku, "Agroživ" bude potpuni lider u Srbiji kada je u pitanju živinarstvo i proizvodi od živinskog mesa.
Naravno da je menadžment kao društveno odgovorna kompanija prepoznala mogućnost da i deo onoga što poseduje, podeli sa društvom i državnom Srbijom. Uložio je da uloži deo sredstava u sport. Cenim da je to jedan zaista marketinški potez, jer je košarka brend u Republici Srbiji. Dobro je da dva vodeća lidera u svojim branšama sarađuju. Ne vidim ništa loše. Još jednom ponavljam, "Agroživ" je uvećao svoje kapacitete, dobro radi i redovne su isplate. Sa te strane, apsolutan je napredak.
Što se tiče ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu ove objedinjene rasprave, SPS – JS će u načelu podržati sve te predloge. Moje kolege će u daljem toku rasprave obimnije obrazlagati. Još jednom želim da naglasim da će poslanički klub SPS – JS podržati, pre svega, Zakon o budžetu za 2012. godinu, jer ga smatramo neophodnim, realnim i dobrim za Republiku Srbiji i sve njene građane u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 18 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Poštovane kolege, predsedavajuća, gospodine Cvetkoviću, mislim da ste imali najkraće izlaganje o budžetu u istoriji države Srbije, novijoj i starijoj. Tek nekoliko rečenica ste potrošili na komentar budžeta i devet zakona koje mi u objedinjenoj raspravi treba da pomenemo ili obrazložimo. Ima dve – tri stvari na koje se nikada neću navići, bez obzira na godine, tolerantnost, strpljivost koju čovek dobija s godinama, a jedna od tih je to, da dobijemo budžet u zadnjem trenutku i da od šest tačaka dnevnog reda, pretvara se dnevni red u plus 11 i od toga devet uz budžet koji ima 981 stranu.
Nije to slučajno. Vi mislite da će neke stvari ostati neviđene, nekomentarisane, a najmanje što sam očekivala to je da kažete – zašto kvarite Zakon o budžetskom sistemu koji je vas kao Ministarstvo finansija i za jednu ozbiljnu državu mali ustav po kojem se budžet donosi, jer on ne važi samo za jednu godinu, nego za sve buduće budžete i da ćemo ovde razgovarati o tome, da se i Zakon o budžetskom sistemu vrlo dosledno i konzistentno kvari na način kako se kvari i vođenje javnih finansija u državi Srbiji.
Budžet jeste zakon koji je najvažniji. Svaki pojedinačni zakon dodiruje po neku oblast života – zdravstvo, saobraćaj, školstvo, a ovaj baš svaku oblast života. Baš svaku. Ne možemo da prihvatimo da vi o budžetu ili o delu koji tretira Zakon o budžetskom sistemu ističete samo dobre stvari, a da one druge koje nisu, ne dovoljno dobre nego koje su loše i razlog su za izmenu zakona, prećutkujete, ne pominjući ih, kao da ne postoje.
Zato što imam malo vremena, jer će moje kolege govoriti o načelu, upravo ću konkretno i početi sa Zakonom o budžetskom sistemu, gde godinama odbijate da sve korisnike javnih sredstava, odnosno sve ono što formira Vlada Republike Srbije kao agenciju, organ uprave, neki organ koji god i kako god da se zove, niste iskoristili svoje zakonsko pravo da ih držite u konsolidovanom računu trezora, da vodite računa o tome gde im je novac, gde ga ulažu. Tri godine unazad, prilikom priče o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, prvo, donošenja novog, pa izmenama, vi ste taman bili usvojili kao jednu zakonsku odrednicu da ministar pravi taj spisak, a onda ste istisnuli iz ruku to ministru i rekli, to će da radi sa nekim organom koji se bavi statističkim poslovima.
Zašto? Pokušavate krajem 2011. godine da uverite građane Srbije da neki prihodi koja imaju neka regulatorna tela, a ogromni su, nisu po prirodi stvari prihodi države. Ne možete vi da menjate metodologiju ili da izvrćete reči kako vama odgovara, a uvek je sve na štetu građana Srbije. Jedan od primera za to je, da i dan danas nije pod kontrolom države ogroman novac koji se vodi kod Direktorata civilnog vazduhoplovstva i Agencije za kontrolu leta, a za naplatu onog što se zove – taksa za prelet nad nebom Srbije.
Nažalost, u eri civilizacije, moja gospođa Čomić, sve je nešto često citiram u zadnje vreme, nadam se da joj neće biti zlo, kaže – od kad postoji internet, sve što radimo je javno. Nažalost, 2003. godine, kada ste donosili rebalans budžeta, zbog donošenja i ustanovljavanja ključa za finansiranje savezne države sa Crnom Gorom, lepo ste rekli, da u toj podeli organa i organizacija na zajedničkom nivou, smanjen je broj sa 56 na 23, od čega su u Srbiju prešli – uprava, carina, Agencija za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj, to je ono što sada osigurava depozite i navodno čuva i troši više nego živa banka, i troši depozit one četiri ugašene banke, Komisija za hartije od vrednosti, finansijsko tržište, Zavod za biljne i životinjske resurse, Muzej istorije Srbije i Crne Gore, dok će se u narednih mesec i po dana formirati Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu letenja.
Jedan podatak koji demantuje sve one koji kažu da je merljiv broj onih koji su prešli sa saveznog na republički novo, koji kaže - u ovom transferu sa saveznog na nivo Srbije je prešlo 4.800 zaposlenih. Nikako se ne objašnjava brojka sa sedam na 28, sada preko 30, to dopunom iz saveznih organa.
Namerno pominjem budžet iz 2003. godine, zbog toga što je naknada za korišćenje vazdušnog prostora koja se meri milionima evra danas van budžeta a bila je i jeste po prirodi stvari državni prihod. Tada ste, te 2003. godine, lepo i jasno govorili kako se pokriva budžetski deficit, precizno – donacijama 14,9 milijardi, prihodima od privatizacije 12,5, kreditima međunarodnih institucija 12 i domaćim zaduživanjem toliko i toliko. Umesto da s vremenom poboljšavamo način pribavljanja sredstava, njihovu evidenciju, izveštaje o trošenju, vi kontinuirane kvarite te zakone, dozvoljavate da novac otiče iz budžeta, pa kada oni to istroše i nemaju više te izvore, vrate nam se na budžet, kao Agencija za privatizaciju.
Koja je sad novina urađena u ovom Zakonu o budžetskom sistemu, a mimo zahteva Fiskalnog saveta, koji je želeo da se zna samo gornja granica duga i neke tehničke, da kažem, karakteristike koje su vezane za domaćinsko ponašanje države? Vi ste novim Zakonom o budžetskom sistemu, i samo ću taj član da citiram, da građani čuju šta radite, članom 18. Predloga povećali Vladi diskreciono pravo da tekuću budžetsku rezervu poveća sa 1,5% na 2%, a koja se određuje u odnosu na ukupne prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Šta je to primanje od prodaje nefinansijske imovine, prihodi i primanja od prodaje? Štampanje, odnosno emisija obveznica. Vi stimulišete samu Vladu, sami sebe da što više toga emitujete. Sad ste prinuđeni da pasivom pokrivate pasivu, od vremena Makijavelija do danas oproban sistem, kreditom refinansirate kredit, pa još i povećavate sebi pravo da ono zašta ne polažete računa Skupštini uvećate sa 1,5% na 2%, mereći taj procenat u odnosu na primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu. Znači, ono što dobijete emitujući hartije od vrednosti vam je osnova da trošite i ne polažete nikom račun.
Pošto Zakon o budžetskom sistemu poznaje i stalnu rezervu, ali se ona opredeljuje u iznosu od 0,5%, pa ima definisane namene, pa se kaže – zemljotres, vanredni događaji, klizišta, snežni nanosi, životinjske i biljne bolesti itd, dužni ste da Skupštini o tome podnesete izveštaj. To za vas predstavlja ograničenje diskrecionih prava u trošenju, zbog čega niste pribegli zahtevu da kroz Zakon o budžetskom sistemu povećate ovu rezervu, nego ovu drugu, jer vam nije bilo malo, nije vam bilo dovoljno da kroz sopstvene prihode mnogih ministarstava ulažete u godini izbora novac onako kako vi mislite da treba.
Znači, ova vlast od 2004. godine do dana današnjeg umesto da kontinuirano poboljšava izveštaje, centralizuje račune, ona je tek u 2012. godini prihvatila primedbu da se i devizni računi korisnika, indirektnih i direktnih, budžetskih vode kod Narodne banke i da vi o tome imate uvid. Opet ostavljate neki izuzetak. Vama su se izuzeci u trošenju, ne prikazivanju trošenja, pretvorili u pravilo. Da nije Državne revizorske institucije nikada ne bi saznali mnogo toga o načinu kako raspolažete loše parama građana.
Da nije Fiskalnog saveta, koji je ovog puta časno odbranio svoje ime i ulogu, donoseći jednu analizu vašeg budžeta za 2012. godinu, mi bi se zaista pitali da li živimo u srednjem veku? Pošto ste rebalans analizirajući, koji ste u decembru usvojili, propustili onako i ne gledajući ga, ovog puta su se osetili odgovornim i dali su nam objašnjenje da ova Vlada, ono što već svi znamo, u stvari čitav svoj budžet mora da troši na zakonske obaveze i na ono što su već preuzete obaveze po otplati duga, glavnice, kamata domaćih i stranih. Ali, za vas ostane uvek.
Kad kažem za vas i za vaše specijalizovane i posebne usluge, uvek se nađe, pa se tako našlo i za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, da se kroz specijalizovane usluge, bez obzira na štednju, kažete – štedljiv budžet, uvažava krizu, uvažava niske procene bruto društvenog proizvoda, našlo se, bogami, i za onu Agenciju za privredne registre 210 miliona dinara, a nama ste u zakonu koji ste danas izglasali rekli da za tu agenciju ne treba novac. Gde je vama kredibilitet i kako vam verovati čak i ovaj podatak? Tu se sad lepo našla i Agencija za strana ulaganja, nje redovno ima, 508.190.480 dinara. Koji su efekti diplomatije ekonomske, te agencije koja promoviše izvoz, nastupa na sajmovima, to još nismo dobili. Možda će to biti nekada, zdravlje bože, ko doživi, ali se zato našlo, uvek se nađe, za subvencije privatnim finansijskim institucijama - milijarda i 500 miliona i subvencije privatnim preduzećima, gde su sredstva od ove aproprijacije, a reč je o 10 milijardi 450 miliona, namenjena za ulaganje od posebnog značaja za "Fijat" i drugo. Dokle više za "Fijat" i koliko više za "Fijat"? Kada će početi efekti od "Fijata" da dolaze?
Da li budžet u kojem svi znamo da imate potcenjene rashode, a precenjene prihode, budžet u kojem ste vi prvi, i zato cenim vašu pojavu kao ministra finansija, priznali da prethodni ministar nije prikazao dug prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tada je to bilo nekih, čini mi se, 23 milijarde dinara, pa se suficit pretvorio u deficit, danas to isto radite i vi sami? Vas Fiskalni savet optužuje da niste prikazali sve obaveze koje imate. Nemojte posle da mi kažete – vi ste mnogo tema otvorili i načeli, 981 strana ima toliko tema. Ne prikazujete sve obaveze države onako kako bi moralo, onako kako smo vam Zakonom o budžetskom sistemu tražili još 2009. godine da to učinite.
Nema te metodologije i te crte ispod koje može da se sakrije ono što mora da bude budžet, a on mora da bude sveobuhvatan plan prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodajne finansijske imovine, svega onog što emitujete kao hartije, zaduživanjem i plan rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine, finansijske imovine i otplate kredita, jer je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade. Ne vredi da crte stavljate ni ispod, ni na sredini budžeta, jer kad pristigne kamata i kada đavo dođe po svoje, onda uđemo u zonu crvenog pa kažemo, koristim priliku što ste tu i nadam se da ćete mi odgovoriti - rebalansom za 2011. godinu, u kojoj se još uvek nalazimo, gospodine Cvetkoviću, vi i vaši stručnjaci ste predvideli da će kamata na strane kredite iznositi 14 milijardi dinara. Po rebalansu ste shvatili da vam treba još šest milijardi, što znači 50% promašaja za otplatu kamata po stranim kreditima. Ni jedne reči i rečenice obrazloženja nema u ovom rebalansu. Euribor nije skočio. Neki tajni zajam, po kojem se hitno i odmah morali da platite kamatu, ne znam da je postojao, jer obično sve ide sa grejs periodom dok traje ova Vlada ili makar dok uzme predah za sledeći koalicioni kapacitet i neku kombinatoriku kojom ste navikli da se bavite.
Otplate po osnovu aktiviranih garancija, predviđeno sedam milijardi, a po rebalansu je kao dve milijarde manje, ali zato u ovoj godini vi planirate 11 milijardi za otplatu po garancijama, gde dovodite u pitanje osnovne definicije instrumenata koje su finansijama poznate od vajkada. Po pitanju "Fijata" vi se ponašate kao prvi obveznik te garancije, ne kao avalista, ne kao jemac, ne kao neko ko će ako ne plati prvi dužnik platiti. Vi kažete i za "Fijat" i za mnoga javna preduzeća – mi moramo da platimo jer oni posluju neprofitabilno.
Da li stvarno očekujete da građani ćutke i dalje finansiraju ovakav budžet, u kojem ono što je rak - rana ovog društva, a to je prebrzo zaduživanje u zadnje tri godine, neodmereno, loše procenjivanje kamata po tim kreditima koji su ovde reklamirani kao najpovoljniji, bez procene efekata ulaganja, da bi nazvali taj rebalans razvojnim, socijalnim, štedljivim, rebalans u kojem ste predvideli da kupite avion, zgradu za Agenciju za borbu protiv korupcije, koja vam služi za obračun protiv opozicionih stranaka. Tu je ušao URS kriv i dužan. Treba vam da kupite zgradu za Prvi osnovni sud i da to radite tako da bi mogli da kupite i izgradite još 50% kvadrata više i mislite da to može da traje neograničeno dugo. Zato ste to saželi u ovih dvadesetak minuta, da se kaže što manje može.
Šta je strašno? Niste zaboravili da izbrišete iz ovog budžeta to da neka stavka 481 podrazumeva isplatu političkim strankama kada održavaju poslaničke klubove. Sramota. Toliko ste unizili Skupštinu kao instituciju i poslanike, sve, da vam je bilo teško da izbrišete rečenicu koja nema osnova, jer se u ovoj Skupštini ne isplaćuje naknada za topli obrok, a ne dnevnica poslanicima, već treba godina, niti im se plaća održavanje poslaničkih klubova. Zašto to piše u materijalu? Znači, sitnica je to. Da, vas neka pljuju, vi izgledajte trošadžije, a mi, ministri, možemo, ne svi, ali zato mogu da se tako procene sopstveni prihodi, npr, u Ministarstvu poljoprivrede, da se čovek uhvati za glavu i kaže – sa pet milijardi sad ljudi zarađuju 15 milijardi sopstvenih prihoda. Odakle?
Tražim amandmanom da odvojite te sopstvene prihode od namenskih, a to vam je DRI tražila još pre dve godine, da bi mogla da prati i pribavljanje tih sopstvenih sredstava i njihovo trošenje, ali i namenskih sredstava, jer uz svo poštovanje koleginice Diane Dragutinović, koja se ovde kao žena teško mogla boriti sa svim koalicionim interesima, ali je svoj posao dobro umela da radi, jednom prilikom izjavi da se dve milijarde dinara nalazi van kontrole budžeta, misleći u jednom velikom delu i na ove sopstvene prihode koji se tako lepo ne prikazuju, a vi na to žmurite i ćutite, ali i onaj ogroman deo, poput Agencije za kontrolu leta i mnogih od onih 136 agencija koje su vam van konsolidovanog računa trezora i koje održavaju likvidnost poslovnim bankama, od kojih nelikvidan budžet uzima kredit, odnosno sopstvene pare pozajmljujući od poslovnih banaka.
Šta je najzanimljivije? Svi se borimo da banke rade sa privredom, a u stvari dalje forsirate oslobađanje prihoda, dobit na prihod od kamata onima koji trguju sa tim hartijama od vrednosti koje vi izdajete i time kažete da niste ni za proizvodnju, ni za rast i reindustrijalizaciju, ni za razvoj. Vi ste za finansijske manipulacije u kojima beda građana i privrede jeste osnov na kome traje raskoš ove vlasti. Zato ovaj budžet ne može da dobije ni jedan plus, a kamo li prelaznu ocenu.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Cvetkoviću, mi iz URS ovo vidimo kao jedan čisto tehnički budžet. Mislim da ne vredi mnogo o njemu trošiti reči, jer jasno je i onima koji se ne razumeju u javne finansije, kad pogledaju stavke ovoga budžeta, da ova Vlada mora odmah da radi rebalans i da ovaj budžet nije pravljen za celu 2012. godinu, već je napravljen da bi se omogućila isplata penzija, plata u školstvu, zdravstvu i drugih stvari u prvim mesecima naredne godine.
Neozbiljno je davati ozbiljnu analizu ovog budžeta, jer onima toliko puno mana da nema smisla čak ni kritikovati ga, ali želim da iskoristim ovu priliku da kolegama narodnim poslanicima ukažem na to da, čini mi se, u Ministarstvu finansija, koje je predlagač ovog budžeta u ime Vlade, ne postoji jasna ideje i svest šta, zapravo, treba da se uradi u našoj zemlji kada su javne finansije u pitanju, kako ne bi stalno imali ovakve rasprave o budžetu.
Naime, nije mi jasno što su pre izvesnog vremena uopšte predlagana fiskalna pravila, kada su već prekršena ovim zakonom o budžetu, jer nije bitno da li je sada javni dug 44 ili 46% BDP, on će sa ovim budžetom sledeće godine debelo premašiti 50% BDP. Jasno je i već sada se vidi kako će se finansirati deficit od 140 milijardi republički ili 150 i nešto milijardi konsolidovani, nego zaduživanje. To je potpuno jasno i nema nikakve dileme da je to tako jedino moguće da se desi. Nema tih donacija, nema prihoda od privatizacije u uslovima krize. Dakle, jedno zaduživanje može da bude, a ne postoji nikakav predlog mera koji prati ovaj budžet, koji bi doveo do toga da se napravi plan kako da se to vrati u te okvire, ako su ti okviru uopšte dobro postavljeni.
Ne znam da li je trebala Vlada da predlaže svojevremeno da nivo javnog duga i granica bude 45% BDP, kada je čak i onaj stari mastrijski kriterijum 60% BDP, kada jedna Nemačka ima javni dug od preko 80% BDP, a da ne govorim o onim zemljama koje su sada ušle u dužničku krizu, poput Italije, koja ima preko 120% BDP. Znam da je ideja bila da mala zemlja kao što je Srbija ima veći stepen opreznosti, ali je ceo cilj nerealno postavljen i sada se vidi, sasvim sigurno, prekoračen.
Međutim, nije to najveći problem, jer ovde, osim pokrivanja budžetskog deficita, predviđena su i izdavanja garancija do 318 milijardi dinara, a garancije takođe mogu da postanu, pre ili kasnije, javni dug, tako da je jako teško proceniti koliko će javni dug preći 50%, ali 50 će sigurno preći do kraja sledeće godine.
Ono što zabrinjava, je što ne postoji ideja kako da se ovo zaustavi, kako da se postave javne finansije na zdrave noge. Naime, Srbija ima ogroman problem što ima preveliku i komplikovanu administraciju vezanu za javne prihode. Po analiza međunarodnih institucija, Srbija je 177 na svetu, od 185 zemalja po tome koliko komplikovanu poresku administraciju ima. U Srbiji se porez plaća 66 puta godišnje, a u Švedskoj, na primer, samo dva puta. Onda ne čudi jedan od vrlo unikatnih Predloga zakona o poreskom postupku poreskoj administraciji, da poreska uprava, koja treba da kontroliše da li firme plaćaju poreze i doprinose, sama sebe predlaže da se rastereti tog posla i da prebaci taj posao na poslovne banke. Nama je ovde dat predlog zakona koji je potpuno nesprovodiv. Ne znam za primer, a voleo bih da kažem u kojoj to zemlji postoji, da poslovne banke kontrolišu uplatu poreza. One bi bile poreski organ, a ne bi bile poslovne banke kada bi to radile. To je posao države. Međutim, naša država ima birokratsku poresku administraciju koja naplaćuje ne samo osnovne poreske oblike, nego i mnogobrojne i rastuće svake godine kvazi fiskalne oblike i zbog toga očito nema vremena da se bavi svojim poslom ili nema dobru organizaciju.
Šta je problem? Problem je što Srbija svake godine dobija desetine kvazi fiskalnih nameta. Ono što treba uraditi u Srbiji, ne menjati Zakon o budžetskom sistemu na ovaj način kao što je sadašnji ministar finansija i premijer predložio, nego zabraniti Zakonom o budžetskom sistemu da bilo koje drugo ministarstvo, sem ministra finansija, može da uvodi bilo koji poreski namet. Treba zabraniti Ministarstvu poljoprivrede da uvodi naknade za šume, za vode; Ministarstvu za ekologiju da uvodi naknade za ekologiju, bilo kom ministarstvu da uvodi takse i namete. To mora biti isključivo nadležnost Ministarstva finansija, a onda treba promeniti i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, u onom delu koji daje mogućnost uvođenja neograničenog broja taksi gradovima i opštinama i zabraniti neki od oblika, npr. firmarine.
Sada kada je usvojen predlog URS da porez na zarade čini jedan od osnovnih prihoda lokalnih samouprava, firmarine treba ukinuti potpuno ili makar za mala i srednja preduzeća. Nema potrebe da to postoji u Zakonu o lokalnim taksama. Veliko je pitanje da li bitan izvor lokalnih prihoda treba da budu naknade za korišćenje zemljišta. Treba usvojiti potpuno drugačiju logiku. Ne naplaćivati naknade za korišćenje, nego za nekorišćenje zemljišta, jer je problem što postoji puno zemljišta koje se ne koristi, a moglo bi korisno da se upotrebi bilo za poljoprivrednu proizvodnju, bilo za izgradnju, a na to se ne plaća nikakva naknada, a plaća se naknada onima koji rade, onima koji ne rade oni ne plaćaju nikakav porez. A može lokalna samouprava kroz porez na imovinu eventualno da kompenzira gubitak od ove naknade.
Šta URS smatraju da treba uraditi? Treba smanjiti broj fiskalnih oblika na najmanju moguću meru, na minimum. Zna se šta su osnovni oblici. To je PDV, to su akcize, to su porez i doprinos na plate, porez na imovinu, carine, porez na dobiti i manje više to su ključni oblici. Treba poukidati sve ove naknade u poslednjim zakonima resornih ministarstava, jer ukupno opterećenje Srbije takvim kvazi fiskalnim nametima u ovom trenutku iznosi milijardu i po evra. Prema analizi koju su napravili stručnjaci naleda. Tu je dobar potencijalni izvor za smanjenje nameta privredi plus rasterećuje se birokratija u poreskoj administraciji. Dakle, što manje poreskih oblika, lakša kontrola i naravno što manji nameti za privredu.
Ovde je problem sadašnjeg i budžeta, i poreskog sistema što je urađen po principu – drži vodu, dok majstori odu, jer jasno je da je neodrživo da se naknade za šume ne koriste za obnavljanje šumskih resursa ili naknade za vode se neće koristiti za navodnjavanje izgradnju brana, nego za isplatu dugova za subvencije.
Dakle, ovo je jedinstveni zakon gde se naknade razne koje predstavljaju sopstvene prihode stavljaju u funkciju isplate subvencija. To je ne transparentno i tu je Jorgovanka u pravu, moram to da kažem. Znači, ovo što je rekla u pravu, nije transparentno da se na taj način pokuša zamaskirati da je budžet za poljoprivredu i dalje ispod 2,5% ukupnog budžeta, a doba dok sam vodio Ministarstvo finansija bio je 5%, to je, dakle, moguće. Bilo je 2005, 2006. godine 5% se izdvajalo budžeta za poljoprivredu, a ovo sada ispod 2,5%.
Jedina dobra stvar vezana za ovaj budžet je što će lokalne samouprave imati više novca nego ranije, ima će 34 milijardi dinara više nego ove godine i to četiri milijarde dinara većih transfera, 30 milijardi više po osnovu prihoda od poreza na zarade. Ali, ako želimo da zaustavimo približavanje lošim scenarijima poput Grčke, zaista nova vlada će morati kompletnu poresku reformu da uradi kao svoj prvi korak, da uradi rebalans ovog budžeta, jer bez toga idemo ka raspadu sistema.
Dakle, ovo najozbiljnije govorim, jer nije situacija ni malo jednostavna i čini mi se da premijer olako daje svoje izlaganje. Ne upozorava na rizike koji svi ozbiljni ekonomisti vide, mislim da to nije odgovorno ni prema poslanicima ni prema građanima. Naravno, da bi se sve ovo uradilo potrebno je i znanje i ozbiljna volja.
Dakle, nije jednostavno reći ministru poljoprivrede ne možeš više da imaš naknade za šume i vode u svom razdelu, nego ćeš dobiti novac direktno iz budžeta, transparentno za navodnjavanje i za šume kroz neki drugi oblik, direktno iz budžeta, ali nećeš imati taj prihod. Zašto? Zato što kada ministarstva u koalicionim vladama, a sve vlade su bile i biće koalicione u Srbiji, kada ministarstva neke predloge nema šanse da iko osim Ministarstva finansija.
Mnoga ministarstva koji čine Vladu to vide tek kada počne nešto da se primenjuje i to je loše. Čak mislim da je pitanje da li poslanici mogu sve to vide jer 2003. godine bilo je oko 120 različitih oblika u Srbiji. Kada sam napustio Ministarstvo finansija 2006. godine, to se značajno smanjilo, a sada u poslednjih pet godina ponovo se vraća na sličan broj kao što smo zatekli 2003. godine. Da ne govorim o tome da javni dug 2000. godine bio 160% BDP, da je oboren 2006. godine i 2007. godine na svega 30%, a sada je došao na ovu granicu od 45% i sigurno je prelazi na preko 50%.
Mislim da je poštenije reći nisu dobro odmerena pisana pravila i postaviti fiskalna pravila koja su realna, a onda imati mnogo obavezujuće mere koje neće dozvoliti da se one prekrše nego ići svesno ka tome da se krši fiskalno pravilo, a pričati da se neće prekršiti. Pravilo nije pravilo, ako se krši. Mnogi problemi u našoj zemlji postoje zato što se ne zna red i zato što pravila mogu da se krše.
Neću, uopšte da koristim klasičnih 20 minuta za svoju diskusiju. Ponavljam još jednom, budžet glasamo iz razloga da pomognemo da penzioneri do izbora imaju penzije, da učitelji imaju plate, lekari takođe inače taj budžet ne treba smatrati kao definitivan on će se sasvim sigurno menjati, nova vlada će ga menjati.
Međutim, molio bih Vladu da razmisli neka povuče ovaj ekspermitalni deo zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Umesto da smo ovde dobili ovlašćenje za poresku upravu, da može da kontroliše tzv. sivu i crnu ekonomiju, jer vi znate da danas poreska uprava kontroliše samo registrovana preduzeća, a nema ovlašćenja da uđe u ona koja nisu registrovana. Tržišna inspekcija to kontroliše. Sa par stotina ljudi ona ne može da iskontroliše u 170 gradova Srbije sva moguća preduzeća.
Dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba menjati, ali treba ga menjati u pravcu da se da ovlašćenja poreskoj upravi da kontroliše i crnu ekonomiju, a ne da ide samo u legalna preduzeća. Onda imamo nelojalnu konkurenciju, a treba potpuno odustati od toga da se bankama daje nalog da čine nešto što nije njihova prirodna uloga, da one budu poreski organ. Plus što je zakon napisan tako da se ne može jasno tumačiti, neće biti primenjiv, eventualno nije loše što je Vlada rekla da će od 1. juna da se primenjuje. A šta ćemo do tada imati? Imaćemo tehničku vladu. Šta ako se desi zagušenje sistema? Šta ako ne bude to funkcionisalo? Ko će tu da interveniše? Tehnička vlada i koji je njen motiv.
Dakle, moj predlog je ili da se povuče ceo taj kompletan deo ili makar da se pomeri formalno na 1. januar 2013. godine, pa da u međuvremenu nova vlada skroz promeni taj zakon i da nikad ne stupi na snagu. Hvala.

Iskorišćeno je 14 minuta i 15 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodnii poslanici, mi smo zbunjeni danas sa diskusijama koje slušamo iz vladajuće koalicije u vremenu kada treba da donesemo jedan od ključnih zakona za ovu godinu, a to je zakon o budžetu za 2012. godinu.
Mi više ne znamo, gospodo iz vladajuće koalicije, ko kod vas kosi, a ko vodu nosi? Ko je Šojić, a ko je Ćira, onaj Ćirko? Sad smo ukapirali ko je Šojić, a sad smo ukapirali i ko je Ćira ovde prisutan i šta se tu upravo događa. Molim vas gospodo iz vladajuće koalicije da se uozbiljite. Vi danas, ovde ste došli kod nas da kritikujete jedni druge i da saspete u lice premijeru šta ne valja, a taj ste budžet zajedno pravili ovde dva meseca i raspravljali se oko njega i mi iz opozicije smo vam govorili šta ne valja.
Vi ste to odbijali i rekli ste da imate saglasnost i svi ćutite, i svi lepo to glasate što treba, sve donesete, sve pokrijete, sve u rukavicama da bi vršili vlast, a onda naravno, počnete jednu priču koja ne liči ni na šta. Ko je kod vas opozicija, a koje pozicija? Ko je uz premijera, ko je protiv premijera? Da li ste vi svi u Vladi odgovorni za posao koji radite ili neko je odgovoran, a neko nije. Oni koji beže sad od odgovornosti, oni su najviše para potrošili iz prošlog budžeta.
Sad vi treba malo treba da sednete i da se izdogovarate za ovu narednu godinu, mada ovaj budžet neće mnogo značiti, kao što reče jedan iz vladajuće koalicije od govornika, očekujemo brzo rebalans.
Znači, vi ćete doneti budžet, izborni budžet, da ovo malo crkavice što imamo potrošite do izbora, a onda kud koji mili moji, a vi pravite rebalans ako mislite da preživite, ja sam tako razumeo. Možda nisam u pravu.
Ali, ovo je vama izborni budžet i to se jasno vidi. Ovo je izuzetno neozbiljan budžet za jednu ozbiljnu državu.
Zamislite, uz budžet u Zakon o budžetu vi stavite na dnevni red još devet tačaka koje niko ovde nije pomenuo. Ni jedna od ovih devet zakona koji prate budžet i koji su veoma važni za Srbiju nisu pomenuti.
Premijer je održao jedan ekspoze svoj, koji je trajao jedno četiri, pet, minuta i hiljada strana iz budžeta je prepričao za par minuta. Osvrnuo se na neke stvari i tiho se povukao. E, sad je počela rasprava.
Mi se slažemo da nema para za investicije, to vi ovde nagoveštavate. Ali, isto tako ne možete ovo što ima da potrošite na ovakav način. Kako? Šta ćemo sa socijalnom? Šta ćemo sa investicijama?
Vi ovde navodite neke investicije pa, i prošle godine ste pričali o autoputu Beograd-Čačak kao nekih 10 kilometara velike investicije koju niste ni počeli, evo sad ste najavili u ovom budžetu, ogroman je to posao. Pa, idete ono malo radnete, pa preskočite nadvožnjak, podvožnjak, pa tunel, pa negde opet začeprkate malo nešto sa onim plavim šlemovima, pa se pojavite, pa se uslikate, pa najavite, pa kad se tamo slikate svi ste zajedno, a ovde kad treba sad da se razgovara šta da se uradi, onda ste nejedinstveni.
Ovih dana vi otvarate neki hotel tamo gde nema puta do tog hotela. Milione evra trošite nenamenski u ovoj cikovini kad se zemlja bori da preživi. Kada hiljade građana ne može da plati struju, ne može da plati osnovne obaveze.
Ovde slušamo između vas raspravu kako je neko razrezao velike namete. Tačno je kad se susretnu dva ministra finansija, pa ukrste koplja, pa ovo je stvarno smešno i žalosno slušati.
Prema tome, opominjem vas gospodo iz vladajuće koalicije da za ovaj budžet koji ste nama predložili, koji je izrazito loš, koji je vaš izborni budžet, koji nema nikakvu perspektivu da izvozne programe, zapošljavanje, za neke radove koji će se izvesti. Vi ne smete da pipnete veliku investiciju. Vi ovde najavljujete, ja sam neki dan izašao, nisam mogao da slušam gospodina Ćirića, kad je počeo da priča, a želim sad da mu pošaljem poruku odavde.
Ja, kao ministar za isto vreme uradio sam 15 kilometar više koridora nego vi danas koji ste samo radili koridore, i četiri i po hiljade kilometara puteva. Ništa nisam odneo kući, nego sam napravio, otiđite na Zlatibor Sićevačku klisuru, obiđite do Vršca, obiđite do Subotice onu traku, Beška i ono ostalo, Niška Banja, makedonska granica, pogledajte malo.
Vi ste rekli da koncesiju ne može radi, ugasili ste najveću investiciju, i vi ste gospodine premijeru rekli da odustali su Alpina, nije tačno vi ste ih oterali. Niste im dali da rade, i sad pokušavate da prebijete preko investicije Beške, i na Beškoj se hvalite kako je izvođač bio odličan i tačno da je bio odličan i tačno je da bi odlično izveo i koncesiju.
Vi se hvalite danas kako je taj Por i ta Alpina, trebalo je da rade koncesiju. Zašto ste prekinuli najveću investiciju? Obećali ste da ćete iz budžeta isplivati, iz privatizacije, da napravite četiri auto puta. To je predsednik obećao koji je tamo vaš neki glavni savetodavac za investicije, vodi neki savet za infrastrukturu. Šta ste napravili danas posle četiri godine? Ništa. Ovo vam je četvrti budžet. Četiri budžeta su prošla, ovaj je za narednu godinu, na narednu Vladu.
Vi sada obećavate, iduće godine sve kreće, kreće ali bez vas, jer narodu je muka da sluša laži, lažna obećanja, lažne investicije, lažne priče od kojih nema ništa. Jeste li ovde u parlamentu obećali 200 hiljada auta "Fijat 2009". Gde su? Jeste li tražili pare za tu investiciju, jeste li je odobrili? Šta ste napravili danas kao rezultat? Ništa. jeste li rekli da ćete raditi i Pojate, Niš, Dimitrovgrad, šta ste napravili? Vi kao one male mašinice, zakopaju zemljane radove, svugde pomalo i ovo ste radili Novi Sad – Subotica, radili ste tamo gde ima najmanje saobraćaja i dobro je što ste to uradili, bar da ste nešto uradili, ali niste rekli nešto, da ste uništili sve putarske firme u Srbiji, sve građevinske u firme u Srbiji.
Neću da vam pričam sada o Čipsari ponovo, neću da vam pričam o Niskogradnji, o Mahgnohromu, neću da vam pričam o preduzećima koja ste ojadili u procesu privatizacije, o vašim kupcima.
Ne znam ko je vodio te vaše agencije, ali imamo dvojicu ljudi koji su vodili privatizaciju ključnu i oni sede jedan naspram drugog i mi slušamo kako kritikuju i pljuju jedan po drugome, gospodin Dinkić i gospodin Cvetković. Vi ste vodili privatizaciju.
Koji je rezultat te privatizacije? To vi sedite pa raspravite. Prema tome, radili ste kako ste radili, kraj godine je došao, a ovo je možda zadnja sednica Skupštine, najverovatnije, jer vi pred izbore nećete smeti da date novu sednicu, tako da ovaj budžet koji usvajate i ovi silni zakoni, to je nebitno, jer će posle ozbiljna Vlada i jedan ozbiljan parlament, jedan ozbiljna vladajuća većina, sesti da napravi jedan ozbiljan budžet.
Naravno, taj budžet će biti izuzetno ozbiljan. Vi ste ovde neke gradove dizali u zvezde, o Loznici ste pričali bajke, svako jutro u jutarnjem programu, Jagodina, to sve cveta, a ovde kada izdvajate za budžet, ispada da za one gradove koje ste najviše pljuvali, oni najbolji, a ovi, nema ih, propali u zadnjoj kategoriji i sa najviše sredstava koja izdvajate.
Šta je istina, ja to ne znam. To vi znate sigurno.
Šta je sa gradovima koje ste toliko hvalili, pa ste pričali da ti gradovi nisu platili po milijardu ulične rasvete, šta će sutra biti sa njima, ko će to da plati? Cena vaše vlasti je bila izuzetno skupa za Srbiju i neko će morati da plati sve ovo.
Evo samo neke parametre da čujete, kada ste vi došli na vlast, u ovom budžetu, kada ste preuzeli vlast, bio je budžetski deficit 47 milijardi, a sada je 140 milijardi. To je krune vaše vlasti, to je uspeh vaše politike i vaše organizacije, a to što se vi sada međusobno svađate, to vi sedite pa se izrazgovarajte uz kaficu, pa vidite kako ćete da polažete račune.
Zaduživanje države u 2008. godini bilo je 92 milijarde a sada 447,5 milijardi, gospodo. Ne mogu da komentarišem, komentar je suvišan. Zatim, kada ste vi došli na vlast, u onoj godini pre nego što ste preuzeli, otplata duga godišnja sa kamatama bila je 46 milijardi. Za 2012. treba 370 milijardi. Gospodo, od čega vi mislite to da platite? Pitam vas ko će to da vam plati i šta će buduća Vlada da radi i kako da uradi i da ovo pitanje razreši?
Prema tome, vi ste Srbiju uveli u jedan izuzetno veliki problem. Uveli ste poljoprivredu u veliki problem. Industriju ste izbrisali. Proizvođači mleka ne postoje, ima samo u Šapcu jedna mlekara i tu nema ovoga glavnog koji celo mleko iz Srbije otkupljuje kod seljaka po 24 dinara, vozi u Šabac, preradi, pa nam vrati posle i košta nas 86 dinara. Njegovi kamioni se razbiše. Ujutru voze mleko, a popodne nam vraćaju mlečne proizvode nazad, a naše predivne nove mlekare, sve ste ljude otpustili, radnike pustili kućama, mlekare zatvorili u vašem procesu privatizacije i mlekare, da ne nabrajam sada, sve pozatvarali. Da li samo ova u Šapcu može da preradi mleko ili ne može, to ne znam, ali to je vaša kruna. Uništili ste proizvođače mleka potpuno.
Seljak prodaje mleko 2008. po 34 dinara u otkupnoj ceni, a sada, 2012. godine, po 24 dinara. U međuvremenu je nafta poskupela za duplo, koncentrati i sve ostalo višestruko itd. Da ne pričam o mesu, da na pričam o jagodičastom voću, da ne pričam o povrću. Znači, kompletno sve je raspad sistema u poljoprivredi. U industriji već ne postoji industrija, 70% industrijske proizvodnje je uništeno. To za vreme vašeg mandata, gospodo. Industrija u Srbiji ne postoji, negde u tragovima.
Danas radi 301.000 ljudi, prima platu i doprinosi i treba da izdržava državnu administraciju koja je preko 118.000. Vi samo rastete sa agencijama i administracijom iz dana u dan.
Izađite danas pred policiju i objasnite da li mogu da rade za 30.000, a neki u agenciji ima 130.000. Da li je to u redu? Recite, oni vas čekaju tamo, ceo dan su vas čekali, gospodine predsedniče. Čekali su vas i ispred predsedništva i ovde po parku. Pešačili smo ceo dan, ne možemo da se snađemo gde vas sve čekaju. Gde čuju da ćete da dođete, oni stanu, a vi svugde pobegnete. Ne može tako, moraćete jednom da stanete, da im objasnite.
Prema tome, ima Srbija mnogo problema, ima jednu neozbiljnu vladajuću većinu koja se svađa iz dana u dan. Svi vi lovite sada - ovaj pljuje ovoga, onaj onoga, ovaj traži ovo, onaj ono. Svi ste sada pametni.
Kada slušam Vuka Draškovića meni milina, pa kad čujem posle druge, pa treće, pa koalicije, a vi izađete pa ih ispljujete rafalno sve redom, a sedite u Vladu i delite odgovornost, gospodo.
Ne interesuje mene kako ste napravili tu vašu kombinaciju, ali kombinacija vam ne funkcioniše. Rezultate nemate i kolektivno nas upropašćujete. Neke priče koje sada pričamo, neki su ovde u kampanji sa državnim parama godinu dana. Gde god mrdnete, njihovi bilbordi. Ministri su u kampanji godinu dana, a ništa ne rade. Firme propadaju, privreda propada, izvoza nema, nezaposleni ljudi a oni u kampanji samo grme po Srbije.
Napraviste i neke regione, biće nam bolje. Vidim da se Kalanovićka ne gasi. Ćirić ne gasi mašineriju. Svi krećete u kampanju.
Gospodo, o čemu se radi? O čemu se radi, gospodine predsedniče? Da li vi imate kontrolu nad Vladom? Kako vi sedite na čelu Vlade, a jedan deo ministara vam je u kampanji i non stop je u kampanji i priča priče i kritikuje vas, najgori ste premijer. Slušam te diskusije.
Dođite malo, neka snime u unutrašnjosti šta se priča – najgori premijer od kako postoji vlada, čovek koji ne može da uradi ništa, ništa se ne pita, diriguje se iz nekog centra. To se priča, a ovde sedite zajedno i ovde jedni druge podržavate i glasate. Ako glasate za budžet koji kritikujete, to je zaista sramota.
Prema tome, molim vas da sednete prvo, da se urazumite, da ovaj budžet povučete, da se malo izdogovarate, pa da idemo na neko privremeno finansiranje do izbora i da posle jedna ozbiljna vlada dođe i napravi jedan ozbiljan budžet.
Tako je, gospodine Vlahoviću. I ti se slažeš samnom? Naravno, to je jedino razumno.
Inače, ovo što mislite da radite, da prođete sa ovim budžetom, to zaista nema smisla. Vi ćete ovo možda izglasati, obezbedili ste neku većinu, izdilovali ste, ali od ovoga nema ništa. Sramota je što se ovo radi na ovakav način, što ste spojili deset tačaka, što želite da ovo prođe za dan, dva, da se o tome mnogo ne priča i ne piše, što skrećete sa teme na neke druge periferne stvari u vreme stvaranja budžeta. Šta ćete da uradite sa infrastrukturom, sa četiri milijarde dinara? Ništa.
Otkud sada kod Ćirića za neki autoput nekih osam milijardi? Ćirić je rešio sva pitanja u privredi, u regionalnom razvoju, sve funkcioniše kao u SAD, ljudi zaposleni, izvoz ide, plate dobre i sada je rešio čovek da pravi malo i auto puteve. Dokon čovek, on hoće da bude maksimalno zaposlen.
Kako vas nije sramota da nam servirate da Ministarstvo privrede pravi autoput? Da li je to u redu, o tome razmislite, gospodine predsedniče. Razmislite o mnogim stvarima. Čuli ste danas od ljudi koji su vam skrenuli pažnju da to ne valja.
Ponavljam, ovo je u predvečerje izbora. Izbori se očekuju svaki čas. Dva meseca brzo prođe. To da ćete sa nekim kreditima koje ste sada podigli, sa nekim obveznicama koje ćete pustiti, uraditi neke poslove, nema od toga ništa.
Kraj godine se bliži, on je za neki dan. Januar prođe, nema punjenja budžeta, februar je tu i imate izbornu kampanju i počinju izbori. Prema tome, gospodo, nemojte nas više mrcvariti sa ovim vašim napadima jedni na druge, sa vašim kritikama itd, već lepo vidite šta ćete da radite i kako i na koji način da se organizujete, jer sramota je da ovako završavamo jednu kalendarsku godinu u kojoj ste preko rebalansa pre mesec dana legalizovali sve što ste radili u toku godine.
Ponavljam, nemate jednu putarsku firmu da valja. Ko vam je nosioc konzorcijuma za kineski most? Ko je? Šta je sa mostogradnjom? Šta je sa firmama, sa gigantima koji su ostali u Srbiji? Bila je umetnost uništiti putarske firme koje su bile najbolje u jugoistočnoj Evropi.
Prema tome, želim vam sve najbolje, ali mrtva kapa da će nešto od vas biti do kraja godine.

Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč. Izvolite.