Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je četvrti budžet koji ova vlada donosi. Četiri godine svetske ekonomske krize i možemo da kažemo kao i za svaki prethodni budžet – da je ovo budžet koji čuva standard građana u teškim vremenima, da čuva stabilnost naše ekonomije i otvara perspektive za veći ekonomski rast kada kriza prođe.
Kažu da umetnost i religija potiču od istog korena, imaju mnogo sličnosti. S druge strane, umetnost i ekonomija su potpuni stranci. Čuli smo danas mnogo slobodnih tumačenja, mnogo narodnih poslanika koji su računali na umetnički dojam, što bi se popularno reklo. Želeli su da nas impresioniraju metaforama i tumačenjima. Ali, kada je reč o ekonomiji, nema mnogo prostora za impresije i za umetnost. Reč je o ciframa i treba da kažemo šta nam cifre govore. Kažu da je tehnički budžet, s jedne strane, drugi narodni poslanici kažu da je izborni budžet. Da vidimo šta je od toga tačno.
Kada je budžet na dnevnom redu, ne treba da budemo nerealni i da zamišljamo šta bi trebalo sve finansirati. Neki kažu – treba više u poljoprivredu. Treba. Treba više za zdravstvo, za socijalu, itd, ali to nije realno i to nije ozbiljna rasprava. To je ono – kako mali Perica u školi zamišlja kako bi trebalo finansirati državne potrebe.
Šta je ono što moramo da platimo iz budžeta? Ukupni prihodi budžeta su 750 milijardi dinara. Penzije koje se dotiraju iz budžeta iznose 278,4 milijarde ili 37% prihoda od budžeta. Više od jedne trećine. Plate iznose 218,8 milijardi ili 29% prihoda. Kamate 59,2 ili 7,9%. Ukupno 74%. I šta sad predlažete da radimo? Da li treba da smanjujemo penzije? Da li treba da smanjujemo plate i da otpuštamo policajce, učitelje, profesore, lekare? To nije rešenje.
Kažu da treba izvršiti reformu PIO, samo niko ne kaže kako treba izvršiti reformu penzijsko-invalidskog osiguranja. Mnoge reforme su sprovedene. Još neke su ostale, ali suština našeg penzionog fonda jeste u tome da imamo veliki broj penzionera i relativno mali broj zaposlenih. Dok se ta proporcija značajno ne promeni, ne možemo očekivati manja izdvajanja iz budžeta za penzije. Jer, naša je dužnost da zaštitimo standard onih građana koji su penzioneri.
U 2009. i 2010. godini smo zamrzli plate iz budžeta i penzije, a ove godine povećanja su pratila rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije. To je plan i za narednu godinu. Dakle, budžet nije izborni, nije predizborni, ne planira veća trošenja od onih koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu, između ostalog. Da li treba da nas zabrinjava deficit budžeta od 4,25% bruto domaćeg proizvoda? Elementarna ekonomska nauka, ali i Zakon o budžetskom sistemu nam nalažu da kod recesije treba ići sa povećanjem deficita, kako bi se dodatnim novcem podstakla privreda. To je nešto što vam je kolega Aleksandar Vlahović objasnio na adekvatan način.
Naša procenjena stopa rasta sledeće godine je 1,5%. To nam dozvoljava deficit od 4,5%. Dakle, mi smo ispod te granice za 0,25% i dozvoljavamo izvesnu marginu u slučaju nepredviđenih okolnosti.
S početkom krize velika većina zemalja se opredelila za veći deficit i veće zaduživanje, kako bi dala injekciju ekonomiji i to je dalo rezultate. To je slučaj svuda. Ja vam neću navoditi evropske zemlje, jer ste se bunili šta je Britanija, šta je Nemačka, šta je Francuska. Ali, evo, u BiH, na primer, 2007. godine budžet je bio 0,6, godine 2010. je bio 4,2; Crna Gora 6,7, suficit, onda deficit 4,9 u 2010. godini; slična je situacija bila i kod nas. Srbija se s tim u vezi odlično suočila sa krizom. Izvršeno je prilagođavanje privrede bez velikih rezova.
Setite se samo krize s kraja 2008. godine, povlačenja depozita, poziva, juriša na banke. Danas je štednja na rekordno visokom nivou. Ono što je neverovatno jeste da smo zemlja, jedina po mom saznanju, u Evropi koja je uspela da poboljša sliku, krvnu sliku svoje ekonomije u očima stranih investitora. Probaću sad na brzinu da vam pročitam dugoročne kreditne rejtinge, standarde "en purs" za zemlje u okruženju i, naravno, za Srbiju. Šta se dešavalo? Hrvatska, 21. decembra 2010. godine – kreditni rejting snižen. Slovenija, 20. oktobra 2011. godine – snižen. Makedonija, 1. maja 2009. godine – kreditni rejting snižen. BiH, 30. novembra 2011. godine – snižen. Crna Gora, 31. mart 2010. godine – snižen. Mađarska, 17. novembra – snižen. Mađarska, 30. marta 2009. godine – snižen. Rumunija, 10. novembra 2008. godine – snižen. Bugarska, 30. oktobra 2008. godine – snižen. Grčka, 14. januara 2009. godine, 16. decembra 2009. godine, 27. aprila 2010. godine, 29. marta 2011. godine, 9. maja 2011. godine, 13. juna 2011. i 27. juna 2011. godine – svaki put za jednu lestvicu niže, dakle, snižen. Srbija, 16. marta 2011. godine – povećan. To su činjenice.
Da li treba da nas zabrinjava javni dug koji se približava granici od 45% bruto domaćeg proizvoda? Najpre treba razjasniti da je to granica koju smo sami sebi postavili da bismo se sačuvali od prevelikog zaduživanja. Sa druge strane, javni dug Nemačke i Francuske iznosi preko 80%. Ako pogledate zemlje evro-zone i zemlje EU, svuda je preko 60% u gotovo svakoj zemlji.
Ovaj budžet, kao što sam već rekao čuva standard onih koji su ugroženi, dakle, onih koji su zaposleni sa niskim primanjima, penzionera, on čuva stabilnost, jer ovo su podaci koji se naslanjaju na ono što sledi u budžetu 2011. godine i omogućava i neki rast u budućnosti, naravno onda kada okolnosti u svetu to budu dozvoljavale. Srbija nije ostrvo, tako da je kriza koja je u Evropi i evro zoni išla u obliku slova duplo ve, najpre 2008. i 2009. ogroman pad, 2010. i početkom 2011. porast i u drugoj polovini 2011. izvestan pad. To je pad koji se dešavao u celoj Evropi i Srbija je pratila takav trend. Mi nažalost, nemamo mogućnosti da se izdvojimo i da imamo ekonomiju koja je potpuno nezavisna od našeg okruženja.
Ali, i pored toga u 2011. godini imamo stagnaciju privatne i javne potrošnje, što je dobro za stabilnost, ali i privredni rast koji je pre svega zasnovan na rastu investicija i taj rast investicija, dakle ukupne investicije u Srbiji u ovoj godini su veće nego sve ostale zemlje bivše SFRJ zajedno. U izvesnoj meri rast je zasnovan i na rastu izvoza.
Koliko smo povezani sa okruženjem jasno nam govore ovi podaci. Mi ne možemo očekivati da 2012. bude godina prevelikog rasta, ali nam je ovo pokazatelj u kojoj meri smo zavisni u kojoj meri smo ranjivi, a i pokazatelj nam je u kom smeru da gledamo kada je reč o budućem ekonomskom razvoju.
Mi 80% svojih proizvoda izvozimo u zemlje EU i zemlje najbližeg okruženja i hteli mi to ili ne, sviđalo nam se to ili ne, Evropa je naša sudbina. Mi smo vezani za evropski kontinent, vezani smo za evropsku ekonomiju. Niko ne može da ubedi i da natera privatnike da izvoze u zemlje EU ako im se to ne isplati niti da izvoze u Kinu, Indiju, Brazil ako im se to ne isplati. Nije država uredila naše ekonomske odnose sa Evropom nego su to uredili ljudi koji se bave privrednom zato što im se najviše isplati da izvoze tu gde izvoze.
Isto tako i kod uvoza je slična stvar. Zbog toga je Evropa naša sudbina i hvala Bogu da je tako, jer je Evropa najprosperitetniji deo sveta ma koliko mana imao i mana koje viđamo svaki dan. Još jedna stvar pa završavam.
Dakle, ono što takođe omogućava i podstiče razvoj u narednom periodu jesu investicije koje su na nivou 4%. Dakle, dolazimo u situaciju da ono što su tekući troškovi finansiramo tekućim prihodima, a ono što su investicije finansiramo ovim deficitom. U tom smislu, pošto je pomenuto danas da je moralno zaduživanje, u tom smislu je moralno opravdano zadužiti se, jer ove investicije će doneti najveću korist budućim generacijama i podizaće kapacitete naše ekonomije u budućnosti.
Takođe, su povećana davanja poljoprivredi od devet milijardi dinara. Mislim da je poljoprivreda nedovoljno iskorišćena i vidim da mere koje preduzima ministar Petrović daju rezultate i mislim da u budućem periodu možemo da očekujemo porast izvoza u poljoprivredi i to značajnijih, koji bi nam pomogao i da imamo malo veći budžet pa da onda dajemo malo više ovamo ili onamo kako to naivno neke kolege danas pokušavaju da prestave.
Dakle, imamo budžet koji čuva standard naših građana, obezbeđuje plate i penzije, što je jako bitno. To nisu ljudi iz svemira, to su naši građani. Oni plaćaju račune, oni imaju svoju decu, svoje unuke i naravno da treba da obezbedimo sredstva za to. On čuva stabilnost ekonomije ne prezadužuje nas, vrlo je vešto izbalansiran, ne traži sredstva sa strane, već se opruža prema guberu. Takođe, kao što sam rekao ovaj budžet podstiče i razvoj, između ostalog, kroz investicije koje sam nabrojao. Zato sam siguran da ovaj budžet treba da usvojimo, da se manimo politikantstva, da može ova rasprava da traje do 12 sati večeras, ali bolji budžet nismo mogli da imamo. Hvala vam.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da polemišem sa gospodinom Vučkovićem, a zašto je gospodine Vučkoviću ovaj budžet realan? Zašto? Objasnite mi. Zato što ga je predložila DS Mirko Cvetković, zato što ga je lepo branio Aleksandar Vlahović ili vi ili šta su to preduslovi da jedan budžet bude realan? Budžet je realan samo zato što je u njemu izražena naša surova stvarnost.
Na ovakvu stvarnost ni vi ni ja niti smemo niti trebamo da budemo ponosni. Ovo su naši porazi i ovo su vrlo, vrlo loše perspektive izražene u ciframa i brojkama o kojima ćete i vi i ja da govorimo. Šta to briga, poštovani kolega radnike robnih kuća "Beograd" kakav je kreditni rejting ove države? Šta briga radnika "Koštane", "Jumka" ili nekog drugog poharanog preduzeća kakav je kreditni rejting Makedonije?
Oni očekuju od budžeta za 2012. godinu da se nađe neka šansa za njih. Ovde za njih nema šansi. Niti će socijalno biti sagledani, niti će poslom biti sagledani. Niko ih više neće, uvaženi kolega Vučkoviću, 30 godina radnog staža, više nikome nisu potrebni. A vrla Vlada koja je predložila ovaj budžet, a vi ćete glasati za njega najrađe okrene glavu ili ode na put kad radnici dođu pred njihova ministarstva ili Vladu da štrajkuju, protestuju ili ostvare svoja prava. Realnost je na žalost surova i za SRS suština je da menjamo realnost pa da zdravu i kvalitetnu realnost pretačemo u brojke i cifre.
Vi pričate o potrebi, još malo reformi, gospodin Vlahović kaže, očekuju nas reforme. On priča o nekim radikalnim rezovima. Šta je to što ovu vladu kvalifikuje kao Vladu koja je uradila jedan jedini radikalni rez? Obračunali ste se sa tajkunima koji kako ste čuli malo pre duguju milijarde republičkom budžetu. Da li ste ukinuli javne agencije? Da li ste se na adekvatan način izborili sa problemima u javnim nabavkama, korupcijom? Da li ste zaista rešili probleme u zdravstvu, u školstvu, prosveti, sudstvu? To su radikalni rezovi koje ova država očekuje. Koje vi nudite i obećavate deset poslednjih godina. I posle deset, jedanaest godina ponovo nam pričate o potrebama reformi. Do kada ćemo više da slušamo? Koliko decenija još DS i G17+ treba da budu na vlasti pa da se sprovedu reforme? Koliko to nečiji džepovi ili računa treba da budu teži i puniji, pa da se te reforme sprovedu?
Znači, ove stvarni moramo da pogledamo na jedan vrlo, vrlo drugačiji način. Na jedan način koji zaista jeste realan. Ali, meni je žao što gospodin Cvetković u ovom trenutku nije tu samo zato što bih hteo nešto da ga pitam. U noći kada je birana Vlada Republike Srbije, čiji je on premijer, ako se sećate dobro, to smo birali u onoj staroj sali, ispred mene su sedeli dok sam govorio u ime SRS, gospodin Cvetković, gospodin Dačić i gospodin Dinkić. I SRS je tom prilikom rekla da je politika u Srbiji na vrhuncu svog neukusa.
Međutim, ono što kvalifikuje ovu današnju raspravu definitivno je prevazišlo taj neukus. Hteo bih da pitam, ovog vrlog premijera u odsustvu, ko je u pravu kada je u pitanju ovaj budžet? Gospodin Vlahović ili gospodin Dinkić. Moram da prizna za SRS ovaj gospodin iz prvog reda, nema ga sada tu, je otkrovenje. Čini mi se da se zove, gospodin Dinkić. Pravo otkrovenje, prosto ne znam gde je ta pamet do sada bila ovih deset, jedanaest godine? Duboko sam ubeđen da ste znali za gospodina Dinkića, poslednjih deset godina, da biste ga angažovali i da svu pamet pretoči u vaše zakone, akte, papire i poduhvate Vlade da bismo danas živeli deset puta bolje.

Samo ću vas zamoliti da divljenje izražavate na način koji ne degradira ovaj visoki dom.

Znate šta gospođo Đukuć – Dejanović, vi ste trebali da reagujete na podsmevanje čoveka čiji ministri sede u Vladi i pljuvanje po ovom budžetu, iako su njegovi ljudi u Vladi glasali za taj budžet i on će glasati za taj budžet. Trebali ste da slušate gospodina Dinkića kako se podsmevao vama i ovoj skupštinskoj većini kojoj i sam pripada, pa je reakcija izostala, a sada vam smeta moje divljenje njemu.
Znate, on je čovek ipak kapacitet i ukoliko bi divljenje izostalo, mislim da bi zaista gospodin Dinkić bio hendikepiran. I zaista je to podsmeh da čovek koji 10 godina svaku naknadu, taksu za korišćenje prirodnog dobra, jer dominantno upravljao finansijama. Umesto da budu prihodi, recimo, lokalnih samouprava pretvara u prihode republičkog budžeta sada deli pamet o potrebi ukidanja taksi, naknadi da to treba da se preusmeri na lokalne samouprave itd. I ja sam zaista tada vašu reakciju očekivao.
To je pravo poniženje Skupštine. To je poniženje Skupštine vas kao prvog čoveka Skupštine, to je poniženje nacije, mi smo svi imbecili i budale i ne znamo šta se dešavalo i ko je ovom državom upravljao poslednjih 11 godina. I sad ti isti treba da nas uče kako ovo nije dobro, pa će nam oni obezbediti bolji i drugačiji život. Tako je. Ali, s obzirom da nemam dovoljno vremena, ja moram da se ovde malo gospodine Cvetkoviću, pošto ste, evo, sada došli ja vas molim da mi odgovorite kada je ovaj budžet u pitanju ko je u pravu, gospodin Dinkić ili gospodin Vlahović.
Evo, ja vas molim kažete kad završite ili kad se rešite da se obratite poslanicima šta i kako je. E, sada, ovo je za SRS besmisleno i čemerno. Ovo što ste pretočili u ovaj dokument gospodine Cvetkoviću i ovo je prava slika te takozvane Evropske Srbije. I kada biste ovaj gospodine Cvetkoviću dokument i ono što piše u njemu i perspektivu koju očekujemo u 2012. godini na osnovu njega, uporedili sa onim što ste pričali kada ste iznosili svoje ekspoze, to bi bilo, ne znam ni ja kako da se izrazim, a da ne uvredim ovaj visoki dom kako predsednica malopre kaže.
Sada, vi ste vrlo ležerni, vidim, smejete se. Vi znate, da će ovaj budžet ni jedan budžet vaša većina nije ležernije izabrala.
Ali, ne gospodine Cvetkoviću zato što ovi koji će glasati za njega, pljuju po budžetu, brinu za profesore, za prosvetne radnike, za doktore, lekare, penzionere i zaposlene u javnom sektoru, nego zato što znaju da će i sa ovakvim budžetima imati više para na raspolaganju do izbora, nego da moraju da svoje političke aktivnosti finansiraju iz privremenog finansiranja i zato će oni da glasaju i baš ih briga za drugu polovinu godine.
Sve što ih interesuje, interesuje ih maj mesec, kada ne budu ranije, odnosno ako, a očekujete ih svi zajedno, izbore.
Šta to, gospodine Cvetkoviću karakteriše ovaj budžet, vi ste pričali cela dva minuta o budžetu. Kažete gospodine Cvetkoviću, deficit će biti uložen u kapitalne investicije, a nešto slično je i gospodin Vlahović rekao, privredne aktivnosti se finansiraju iz deficita.
Gospodine Vlahoviću, trebalo je da čujete Bajrama Omeragića, on je inpresioniran privrednim aktivnostima, finansiranim iz budžeta, naročito u Raškoj oblasti, odakle dolazi, ali niste trenutno bili tu.
Ja bih vam se za sve investicije i privredne aktivnosti na jugu Srbije zahvalio koje finansirate iz deficita budžeta Republike Srbije.
Znate, gospodine Cvetković, zašto ste ovo rekli, samo zato što nivo tih kapitalnih investicija iznosi isto kao što iznosi i deficit. Znate li kako će izgledati to finansiranje kapitalnih investicija? Skoro ga je na vašem mestu opisao gospodin Milutin Mrkonjić. Kada smo na rebalansu budžeta skinuli pare za kapitalne investicije, znate šta je rekao, jeste, mi smo prošli kroz Srbiju, ustanovili smo da 10% projekata u velikoj meri nije realizovano tako da se stvori uslov da se skinu pare.
Tako ćete i ove pare da skidate, jer kada budete došli u situaciju, na žalost vašu, a na sreću našu još dugo nećete biti u toj situaciji, da birate da li da plaćate kamate i otplaćujete glavnicu ili da pravite put, gospodine Cvetkoviću, vi ćete da otplaćujete dugove koje ste ovoj državi na vrat natovarili, a za iste, bogami građani nisu na žalost dobili mnogo.
Kažite, gospodine Cvetković, da su diskrecioni rashodi svedeni na minimum, a zašto to niste uradili u svih pet budžeta koje ste do sada usvajali, jer uvek vam je SRS predlagala da smanjujete diskrecione rashode. Niste, gospodine Cvetkoviću, jer je to bio izvor finansiranja vaših političkih stranaka i vaših političkih partnera kroz javne nabavke i zloupotrebe.
Sada, kada ste priterani uza zid, odrekli ste se diskrecionih razloga, ali vrlo perfidno. Tamo gde je uži budžet republike, njih tu nema. Gde su, gospodine Vlahoviću, sopstveni prihodi budžetskih korisnika, ima ih i tamo, tu su, znate vi vrlo dobro gde su.
Vrlo je interesantno to što ste se sada setili, jer kako vam to ranije nije palo na pamet, kako se te štednje niste ranije setili, što niste ukinuli gomilu agencija i kancelarija, što ste niste toga setili? To bi bio radikalna rez, to su ukidanja diskrecionih prava, onih za koje ste garancije dali i kroz ovaj budžet, pa će javno preduzeće "Srbijagas" da dobije garanciju za 400 miliona evra da se zaduži, i istovremeno će da posluje sa gubicima i dok posluje sa gubicima, rukovodioci će da primaju plate od milion dinara.
To je surova stvarnost i odricanje od diskrecionih prava u Srbiji. Kažete da nastavljate podršku privredi. Kojoj privredi, gospodine Cvetković? Privredi, za koju vi kažete da je nelikvidna, privredi za koju kažete da će u narednoj godini stagnirati ili da će privredne aktivnosti da padaju, da će broj nezaposlenih da raste, gde industrijska proizvodnja zavisi od toga da li u jednoj kompaniji rade jedna ili dve visoke peći ili prete da i tu drugu ugase? Privredu koju ste sveli na investiciju, zvanu, "Fijat"?
Na žalost, ja nemam više vremena. Što se tiče SRS, ovaj budžet zaista predstavlja jednu surovu i odvratnu stvarnost i ja sam srećan, zajedno sa kolegama iz SRS, što je ovo poslednji budžet koji ste vi kao premijer izneli pred Skupštinu i pred javnost i ja se nadam da će građani na narednim izborima raskrstiti sa politikom evropskih zabluda i iluzija i da će se spustiti svi zajedno na zemlju i da ćemo se posvetiti sebi i sopstvenim problemima.

Reč ima narodni poslanik Marina Toman.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, govoreći o predlogu budžeta, mogli bi da kažemo da je Vlada propustila još jednu šansu da promeni kurs ekonomske politike, da pokaže odlučnost i pokrene posrnulu privredu, ojača poljoprivredu, uloži više sredstava u zdravstvo, školstvo, socijalnu zaštitu.
Međutim, isto tako bi mogli da kažemo da Vlada nije propustila još jednom da pokaže da je tu da zaštiti interese stranih kompanija, poput "Fijata", "Benetona", drugih kompanija, interese bankarskog sektora, MMF i EU.
Isto tako, Vlada je predlogom budžeta poslala poruku da će zbog interesa MMF biti spremna da krši Zakon o budžetskom sistemu, da će ispunjavajući ultimatume MMF da donosi štetne odluke po građane i po srpsku privredu, ne po privredu EU, već po srpsku privredu. Isto tako predlog budžeta nam govori da će Vlada ne odustajanjem od politike, EU nema alternativu, nastaviti državu i dalje da urušava, ne samo u teritorijalnom već u ekonomskom smislu.
Da krenemo redom, budžet je tako isprojektovan, da je on neodrživ i da se očekuje njegov rebalans već u prvoj polovini godine, pre svega se očekuje pad prihoda i rast rashoda. Prihodi po osnovu poreza su nerealno optimistični, očekujete povećanje prihoda od PDV, iako imate i dalje problem sa njegovom naplatom. I dalje se nastavlja pad prihoda od carina i to za čak 14,5% kao direktna posledica primene prelaznog trgovinskog sporazuma.
Očekivani rast priliva od akciza po osnovu njihovog povećanja, odraziće se na porez inflacije, a samim tim i na pad sredstava u budžet po ovom osnovu.
Rashodi po osnovu otplate kamate se povećavaju, tako da će oni iznositi 59 milijardi 197 miliona dinara, što je za oko 14 milijardi više u odnosu na ovu godinu, a za čak 30 milijardi više nego što je to iznosilo prošle godine.
Takođe, može da se zaključi da će pretpristupna pomoć EU, koja se očekuje i koja se zapravo stalno najavljuje, u najvećoj mogućoj meri otići na usaglašavanje sa standardima EU i za finansiranje projekata u Srbiji koje izvode firme iz EU, takav jedan projekat je Žeželjev most. Takođe, mora da se naglasi da ona budžetska izdvajanja koja su ostala nepromenjena da su ona u realnom iznosu manja za, najmanje 8% koliko iznosi inflacija.
Subvencije poljoprivredi iznose oko 20 milijardi. Međutim, moramo da naglasimo da subvencije ne mogu da isprate gubitke koje poljoprivredi nanosi primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. Ratifikacijom Prelaznog trgovinskog sporazuma smanjene su carine na poljoprivredno-prehrambene proizvode koje dolaze iz EU. To su proizvodi koji dolaze iz zemalja koje izdvajaju mnogo veće subvencije poljoprivredi, tako da su ti proizvodi konkurentni na domaćem tržištu i konkurentniji su od domaćih proizvoda.
Vlada ništa ne čini da zaštiti domaćeg proizvođača, već ga uništava. Ako ga uništi, to automatski znači manje prihode, to znači veći broj nezaposlenih, to znači veći priliv na socijalna izdvajanja. Međutim, vi kada govorite o liberalizaciji trgovine sa EU, vi govorite uglavnom kao o spasu za srpsku privredu. Međutim, prosto neke činjenice i neke brojke prećutkujete. Treba biti otvoren i reći, šta to EU donosi Srbiji? Šta to Brisel nudi Srbiji? A kako to izgleda u praksi, možemo da navedemo jedan primer iz okruženja.
Otkada je 2000. godine Hrvatska počela da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pa do danas, uvoz poljoprivrednih dobara u Hrvatsku povećan je za dva puta. U protekloj deceniji tamošnji režim je izdvojio čak 6,6 milijardi evra kroz subvencije u razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, rezultat svega toga je bio skok poljoprivredne proizvodnje za samo 341 milion evra, znači uloženo je 6,6 milijardi, a skok je zabeležen od svega 341 milion evra. Prosto rečeno, novac je bačen.
To isto radi i Srbija. Da ponovim, subvencije ne mogu da isprate gubitke, odnosno štetu koju poljoprivrednim proizvođačima nanosi Prelazni trgovinski sporazum. I to je činjenica. Takođe, kada govorimo o agrarnom budžetu, uopšte o agrarnom budžetu, on je i dalje veoma mali. Delom zbog sveopšteg teško ekonomske situacije, a delom, kao što smo mogli da vidimo, zbog pogrešne raspodele tih budžetskih sredstava. Poljoprivreda je profitabilna grana. Međutim, Vlada ništa ne čini da taj profit poveća, već naprotiv donosi odluke koje prete njegovom uništenju i urušavanju, odnosno snižavanju profita.
Imamo takođe jedan karakterističan primer za privredu kako se Vlada ponaša. Umesto da se privreda rastereti raznoraznih taksi, da se razmisli o smanjenju poreza na zarade koji su iznad proseka od poreza u zemljama EU, Vlada prosto stvara jedan nezdrav poslovni ambijent, a onda navodno toj istoj privredi koju urušava pomaže tako što im obezbeđuje mogućnost da konkurišu za subvencionisane kredite za održavanje likvidnosti ili odobrava sredstva za izmirenje iznosa za subvencionisane kamatne stope. Treba biti iskren i reći da najveću korist od svega toga imaju banke. Da objasnim. Znači, Vlada subvencioniše iznos kamatne stope do 4% na godišnjem nivou na neotplaćeni deo kredita. Po Vladinoj uredbi država iznos kamate prenosi bankama ili u lizing kućama u napred za svaku godinu, umesto da država, odnosno Vlada poput njenih kolega u drugim državama raznim merama utiče na banke da snize kamatne stope, ona to čini suprotno. Ona ne samo što pristaje na takva pravila igre, već donosi uredbe koje direktno pomažu bankama da ostvare još veći profit. Na kraju, kako se sve ispostavi i kao što nam govori ovaj predlog budžeta plaćaju građani Srbije, odnosno sredstva se izdvajaju iz budžeta Srbije.
Potrudili ste se da napravite državu po meri banaka. Vi ste ti koji ste spremni da zadužite državu po zelenaškim kamatama kod banaka koje nemaju nikakav razlog da te kamatne stope stupe za kredite namenjene privredi ili stanovništvu, jer država pristaje na enormne kamatne stope. Što ne razmislite o povećanju poreza na profit banaka? Eto vam prilike da imate veći priliv sredstava u budžet. Ne, nego nemate političku hrabrost i odlučnost da napravite jedan takav korak. Država Srbija ne bi bila prva zemlja koja je to uradila u uslovima ekonomske krize.
Gospodine Cvetkoviću, premijeru zaista treba izuzetna hrabrost i pomalo drskosti za pravljenje predloga budžeta koji u uslovima teške ekonomske krize, u uslovima nezaposlenosti, siromaštva i dalje predviđa izdvajanje enormnih sredstava za mnogobrojene agencije, uprave, direkcije, paralelne državne institucije, budžetske parazite. Volela bih, premijeru, ako bi mogli u ovom trenutku da pobrojite sve agencije, direkcije, kancelarije koje se finansiraju iz budžeta, koje se finansiraju parama poreskih obveznika. Verovatno ne bi mogli, a ne bi mogao to da uradi niko u ovoj sali.
Sada bi mogli da postavimo jedno pitanje, ako niste u stanju to da uradite, kako je to moguće ako su oni po vama važan deo državne uprave. Oni su važni za Vladu, međutim, ne i za građane. Kako objasniti čoveku koji je godinama nezaposlen, kako objasniti privredniku čija firma ide u stečaj, kako objasniti poljoprivredniku koji ne može od svog rada da živi zašto važno da ova država finansira recimo Antidoping agenciju, Agenciju za procenu vrednosti državnog kapitala? Kako objasniti da imamo Direkciju za vode, ali isto tako imamo i budžetski fond za vode? Kako ćete objasniti armiji nezaposlenih, siromašnih, obespravljenih, posrnuloj privredi da ste vi u pravu, a ne recimo jedna Nemačka koja ima svega šest agencija. Kako ćete objasniti da ima para za agencije, a da se smanjuju izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko dve milijarde dinara? Kako ćete objasniti građanima Srbije da ima para za agencije, a da se transferi NSZ drastično smanjuju. Oni su gotovo prepolovljeni.
Kako objasniti da u uslovima deficita država izdvaja novac poreskih obveznika za, recimo, Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom, a ona je samo jedna u nizu koja je osnovana Vladinom uredbom, ima ih zaista mnogo?
Da li zaista verujete da će iko u ovoj državi imati razumevanja za činjenicu da se novac poreskih obveznika troši na prikupljanje i distribuciju informacija od značaja za rad organizacija civilnog društva? Pa naravno da niko neće imati razumevanja.
Takođe, voleli bih da nam odgovorite na koji način ćete te građane uveriti da je opravdano da se njihov novac, novac poreskih obveznika u okviru Ministarstva ekonomije, između ostalih stvari, da sada ne nabrajam, troši na angažovanje produkcijske kuće koja će pratiti rad ovog ministarstva.
Koji su to rezultati? U ovoj ekonomiji sunovrata da zavređuju pažnju, da bi ostali zabeleženi za istoriju, da bi se novac poreskih obveznika potrošio na produkcijsku kuću koja će to sve da zabeleži.
Drsko je uopšte tako nešto predložiti, ili navesti u Predlogu budžeta. Ne zaboravite, Srbija je danas zemlja sa jako velikim brojem nezaposlenih, sa jako velikim brojem siromašnih, sa veoma niskom prosečnom platom, sa velikim brojem preduzeća koja idu pod stečaj.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih vaša tvrdnja da je socijalna odgovornost ugrađena u ovaj predlog budžeta nije tačna. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih vaša tvrdnja o racionalnom trošenju javnih resursa nije tačna. Zbog toga, Srpska radikalna stranka, naravno, ne može da podrži ovaj Predlog budžeta.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Imate još 16 minuta.

Gospodine Cvetkoviću ja moram da vas hvalim. Danas su vas svi napadali, meni je bilo prosto neprijatno. Zašto da vas hvalim? Niste, bre, ljudi shvatili, gospodin Cvetković je sve uradio kako je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom, kako je dogovoreno sa Briselom, jer malo, malo Brisel kaže – k nozi, vi odete tamo i dobijete zadatke i gospodin Cvetković je to ispunio.
Ja vas pohvaljujem, gospodine Cvetkoviću, što ste skockali ovaj izborni budžet. Ovo je budžet za izbore. Da ste išli na privremeno finansiranje, bilo bi problematično, morali bi onda sponzori da se otvaraju. Ovako ste napravili operaciju koja zadovoljava. Zašto zadovoljava? Rekli ste 70% ovog budžeta na rashodnoj strani, to su obaveze koje su propisane zakonom i to ne može niko da ospori. Tu se nalaze i plate i penzije itd. To što plate i penzije ne mogu da rastu sa troškovima života i što realno pada svakog dana standard, to je drugo pitanje. Međutim, izmenili ste Zakon o budžetskom sistemu pa ste za nekoliko godina planirali kako će da bude usklađivanje, pa ste uzeli ona dva kriterijuma. Koliko god treba sredstava da se zadovolje te potrebe, penzije, plate, nešto malo te socijale, to je primarno.
Druga stvar, diskrecione rashode ste sveli na nužnu meru, odnosno preselili ste lokalnim samoupravama, pa će lokalne samouprave od Nove godine da asfaltiraju kao Fond za kapitalne investicije u Vojvodini u očekivanju izbora, da se i vaši lokalni funkcioneri dokažu i da za slučaj subvencije itd, ako neko želi da protestvuje, da ne dolazi u Beograd da zaustavlja saobraćaj kao ovi policajci ovde danas, ceo dan prave neke probleme, pa jedna policija u uniformi obezbeđuje Vladu, a druga policija u uniformi protestvuje ispred Vlade.
Gospodine Cvetkoviću, vidi se da je vama danas najsigurnija kuća Narodna skupština. Da ste otišli u Vladu ne biste znali sa kojim policajcima možete da razgovarate. U međuvremenu ćete da napravite ovih 600, jedinicu koja treba da završi prljav posao na severu Kosova i Metohije. Nadam se da računate i na izuzetno dobre rezultate na bazi ove uredbe koju ste doneli po nalogu Angele Merkel, a to je o kontroli prelaska administrativne linije prema AP itd.
Znači, ispunili ste zadatak, gospodine Cvetkoviću. Ne znam zašto vas ovi kritikuju. Ko je zadovoljan sa ovim budžetom? Tajkuni. Zašto? Ne moraju ništa da vraćaju, nisu dužni i ponovo će se pitati kako će izgledati buduća vlada. Ko je dalje zadovoljan? Organizovani kriminal, gospodine Cvetkoviću. Oni su prezadovoljni. Zašto? Crna ekonomija ne postoji, siva, sudeći po fiskalnom savetu, to su vodoinstalateri koji popravljaju po kućama, pa smo imali čitavu nauku šta je promet, a šta je dodatna vrednost. Znate, velika pamet. Ko će, gospodine Cvetkoviću, još da bude zadovoljan? Sve što znači preslikana briselska administracija u Srbiji. To su posebne kategorije državnih službenika i ovi u ovim agencijama i još neki kojima će biti dobro. Zašto, gospodine Cvetkoviću? Samo te tri kategorije vide Srbiju u EU, iako EU nas ne vidi u svom sastavu.
Gospodine Cvetkoviću, 9. decembra ste dobili odgovor da Srbija nije dobila status kandidata za početak razgovora, ne za članstvo. Ne, daleko je članstvo, članstvo nikad neće biti. Ne, za početak razgovora. Napravili ste dogovor da ubacite i IPA fondove sa nekih 180 i nešto miliona navodno evra. Vodite računa, to važi samo ukoliko ova konstelacija prođe. Ukoliko ova konstelacija ne prođe ne važi.
Međutim, ima nešto što će neprekidno da važi u toku 2012. godine, a to je račun finansiranja obaveza države koji iznosi 510 milijardi dinara.
Gospodine Vlahoviću, da li znate šta je 510? Ukupni prihodi budžeta treba da budu 750, a 510 je račun finansiranja. Da li znate koliko je to? Ko će to da plati? Ko će to da plati?
Da zakačim ove kod kojih u zavisnosti od veličine kofera zavisi funkcija. Gospođo Dejanović, vi se borite za socijalnu pravdu, ali Bajatović ima 1.350.000 mesečno platu, a država mora da se zaduži 70 milijardi dinara za "Srbijagas", od toga 40 milijardi samo za dugove.
(Predsednik: Zamolila bih vas da frustracije gospodinom Bajatovićem ostavite za neku drugu priliku. Zaista ste frustrirani i nema teme da ne pominjete gospodina Bajatovića. On je vaš kolega poslanik, narodni poslanik, uspešni privrednik i molim vas da to ne činite.)
Ja hvalim danas. Vidite da sam u fazi hvaljenja? Molim vas, gospođo Dejanović, onda vi izbacite iz budžeta ovih 70 milijardi. Nemam ništa protiv da vi izbacite tih 70 milijardi, ali ako je tih 70 milijardi, evo, dajem vam primer kako može da se uštedi.
Da li znate koliko gladnih usta može u toku meseca sa 1.350.000 da se nahrani? Da vam ne pričam.Znači, u suštini imamo mangupski budžet. Dosetili se mangupi kako to da srede, pa će subvencije, malo će kapitalnih investicija da bude u lokalu da se oni promovišu. Kako? Da bi se završili izbori. Međutim, ima nekih delova koji neće da budu u budžetu. Ne vide se baš jasno ovi fondovi i projektni zajmovi, gospodine Cvetkoviću. Kod projektnih zajmova gospodin Dušan Petrović ima da zaposli ceo poljoprivredni fakultet. To je ovo što će da tabanaju po selima za siguran glas. Najavili su 30.000 dinara po staračkom domaćinstvu.
Da li znate šta će da se desi u tim selima, gde ih niko 10 godina nije obišao, kada dođe mlad agronom i donese na ruke 30.000 dinara? Znamo šta ste lepo pripremili, imamo i mi insajdere. Imamo diktafone pa vam postavimo tamo kada se dogovarate pa sve je snimljeno. Znamo šta ste pripremili. Baš vas briga za budžetsku 2012. godinu, samo gledate kako da završite izbore, da pobedi EU ponovo u Srbiji.
Samo gledate kako da završite izbore, da pobedi EU ponovo u Srbiji. E, neće.
Gospođo Đukić-Dejanović odajem vam veliku tajnu. Na sledećim izborima Srbija pobeđuje u Srbiji, da znate. Neće pobediti EU i da vas obavestim na vreme, već od 15 januara se nešto ne zna sa EU kako će to dalje da ide. Ali, budite oprezni, budite oprezni povodom KiM. Mnogo budite oprezni.
Vodite računa šta radite sa ovim parama .Na svakom mestu ću ljude obavestiti o mangupskom budžetu. Budžet koji služi za prevaru. U prvi plan ćete da stavite penzije i navodno neka socijalna davanja, to su neke obaveze. Čuli ste neke koji su danas na vlasti, koji kažu – loš budžet, ali ga p održavamo zbog penzija, podržavamo ga zbog plata. Kojih plata? U državnoj službi 250.000 zaposlenih. Nadam se da ćete da otvorite još neki hotel o trošku države. Ne znam, gospodine Cvetkoviću, u kojoj to državi država pravi hotele? Da li možete da nađete neku državu? Da li Nemačka pravi hotele? Vlada Nemačke pravi hotele, molim vas?
Prošli put sam vam predlagao da gospodina Dinkića izvezemo u Ameriku, da izvuče Ameriku iz svetske krize. Tako bi ih izvukao, ne bi se sastavilo ništa u Americi. To bi bilo rastureno skroz. Još kada bi Dačić organizovao NATO pakt, pa ne bi imali ni za uniforme, da li vam je jasno. Ni za uniforme ne bi imali. Mada, Dačić najavljuje ostavku, gospodine Cvetkoviću, pošto će ujutru opet ovi policajci da dođu da vas nešto pitaju tamo, gde su njihove plate?
Mangupski budžet kad, tad dođe na naplatu. Ne mogu da vam pričam o bankama, to sam završio još pre sedam godina.
(Predsednik: Da li biste mogli možda da nađete neki drugi termin, da iskažete to isto, da ne koristite termin kojim se možda mogu karakterisati neka ministarstva trgovine iz prethodnih, ranijih perioda?)
Šta bi ste vi to dodali? Da li ste se vi javili za diskusiju, možda? Nisam primetio da ste digli ruku.
(Predsednik: Ja dajem reč, a ne vi i ja sam obavezna da vodim računa o atmosferi rada. Molim vas da koristite pristojnije termine, a ne sporim vaše pravo da izražavate uverenja koja imate. To je vaše pravo.)
Naravno, vodim i ja računa – agencija, banka, mangupi na vlasti, peta kolona na vlasti. Izaberite koji vam termin ne odgovara? Peta kolona je na vlasti, gospođo Đukić-Dejanović. To zna cela Srbija. Cela Srbija zna da je ovo koprodukcija sa MMF, kako da uspe prevara za sledećih šest meseci.
(Predsednik: Mislim da ste vi umorni, a da je za vas kasno i zato koristim takvu terminologiju.)
Šta sam ja?
(Predsednik: Umorni.)
Umoran? Nisam umoran od vas. Sa zadovoljstvom radim ovaj posao. Vi nemate pojma, jedva čekam da SRS dođe na vlast.
Znate li koliko ima praznih kasarna gde treba da se izvrši prevaspitanje, ako ima mesta za prevaspitanje? Potrudiću se da ima mesta za prevaspitanje. O tome pričamo, to je problem, a ne epohalno povećanje penzija za 1,2%. Ograničili smo rast plata u javnom sektoru, pa smo rekli – BDP, potrošačka korpa, pa idi mi, dođi mi itd. Sada ćete naterati banke da naplaćuju doprinose. Niste hteli dve godine za one trudnice preduzetnike da rešite pitanje uplate doprinosa, a sada ste uzeli pred izbore. Setili ste se.
Sada kritikujete agencije vi koji ste ih napravili. Onaj malopre kritikuje čitav sistem javnih finansija, a on napravio sistem finansija. Mada, još nam nije rekao gde su one pare, onih 1.00 evra besplatnih za svakog građanina? Da vam ne pričam o parama sa Kipra, gospodine Cvetkoviću, vi to znate, valjda. Muke žive.
Šta da kažem o tom vašem budžetu? Priprema za još jednu prevaru, po sistemu – drži vodu dok majstori odu. Vodite računa šta radite, upozoravam vas na vreme. Vodite računa i vi koji ste glasali i dali saglasnost na Statut AP Vojvodine. Vodite svi vi koji ste obećavali šta ste obećavali.
Vidite li koliko ste razorili javne finansije. Sada mora da bude taksa za penzije 60% iz Republike. Gde su vam doprinosi? Niste hteli da čitate. Vi ste ovde projektovali smanjenje životnog standarda. Ovde ste projektovali otpuštanje, ali doduše, u skromnom broju, to moram da kažem. Sve ste to projektovali.
Ko je kriv? Svetska ekonomska kriza. Ma, nije moguće. Kakve ima veze svetska ekonomska kriza? Problem je u putu. Izgubili smo prve godine 300 miliona evra zbog prelaznog trgovinskog sporazuma. Druga šteta koja se pojavila, izgubio se ekonomski motiv kod nas da se pravi ta roba koja dolazi pod damping cenama iz EU. Dokle god sledite EU, srljate u propast.
Pokušavamo da vas zaustavimo i pozivamo građane. Desiće se narod, ljudi. Vi to ne shvatate. Mora da se desi narod, zato što je politika postala nemoćna. Odnos između političkih stranaka su postali nemoćni da artikulišu političke procese. Ali, desiće se narod. Sve više ljudi umesto u "Maksi" ide u kontejner. Vi žmurite, pričate o nekim epohalnim rezultatima, te listama, te rejting listama.
Idite kod policajaca i ubedite ih u rejting liste. Vaš Fiskalni savet kaže – promena Zakona o platama koja se tiču policije, negativno će uticati u 2012. godini. Vi gutate to. Znate i vi, ali morate da date da bi ta policija napokon sačuvala ovaj režim, da bi se završio još jedan prljava posao koji se tiče KiM. To je vaš cilj i zato ćete sada neke uredbe, ko zna šta ćete da radite.
Ko će da uzme pare od tog osiguranja koje dolazi sa Kosova? Ko se tu našao? Ko se tu ukalkulisao? Kako su tako neki velikodušno prihvatili smanjenje dela budžeta u onim ministarstvima gde oni dominiraju? Demokrate ne, oni su kod Dulića povećali sredstva i povećali kod Petrovića. Zbog čega? Zbog izborne kampanje. Kako će to u praksi da izgleda? Kao onaj vaš u Boru, da bi mu radila fontana, ubacio antifriz. Ubacio antifriz. Pravi hipodrom. Misli da će od toga ljudi da žive, Neće, boga mi. Pogrešan put.
Dragi građani, znajte, Srbija treba da pobedi u Srbiji. Hvala Bogu, jedina stranka koja je na tim pozicijama je SRS, a sve druge su proevropske. Zapamtite, sve ove stranke da su pisale budžet, napisali bi isti ovakav budžet. Nema između njih principijelne razlike. Možda bi se malo samo onako pojavio neki disonantni ton radi birača, da bi se oni prevarili, kao da neka razlika postoji, pa sada oni koji mrze Tadića, naprosto će da zavole Tomislava Nikolića, ili oni koji mrze Vuka će sada da zavole Čedu. To je ista politika. Proevropska politika. Ta politika treba da se porazi u Srbiji. Ako se ta politika porazi u Srbiji, i svima bude jasno da Srbija nema alternativu, imamo šanse i videćete onda kakav će biti budžet.
Nadam se, gospođo Đukić-Dejanović, da za ovih 30 sekundi možete u EU da stignete.

Na listama prijavljenih kandidata više nema poslanika koji su se prijavili za reč.
Pitam predstavnika predlagača, gospodina Cvetkovića, da li želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Cvetkoviću, imate reč.