Pravo na repliku, gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog nedostatka vremena, odnosno zbog toga što sam se javio po osnovu replike, ne želim da polemišem sa gospodinom Ristićem vezano za reformu pravosuđa, zato što ne očekujem od nekoga ko je jedan od glavnih kreatora te reforme, da je sada kritikuje. Neću time da se bavim.
Želim da iznesem nekoliko problema o kojima sam govorio i maločas. Ako je javna funkcija sve ono što čovek radi, onda je po toj logici isto da li ste predsednik države ili ste predsednik skupštine stanara. Onda je to sve javna funkcija. Mislim da između te dve kategorije postoje suštinske razlike. Kada se kaže javna funkcija, onda se u toj sintagmi krije određeni kvanutm pravne i političke vlasti.
Biti dekan pravnog fakulteta znači biti starešina jedne ustanove. Fakultet, dečije obdanište, osnovna škola, srednja škola, centar za socijalni rad, to nisu državni organi, to su javne službe, odnosno ustanove. Javna funkcija je, po mom ličnom mišljenju, ovo što radi gospođa Malović, kada si ministar, ili ovo što radimo Boško Ristić i ja ili vi, gospodine Novakoviću, kada smo narodni poslanici. To je javna funkcija i tu imamo deo neke državne vlasti. Kada ste dekan pravnog fakulteta, koji deo državne vlasti imate? Nijedan, ni zakonodavnu, ni sudsku, ni izvršnu vlast. Jednostavno ste starešina jedne ustanove.
Hajde da kažemo da je Agencija za borbu protiv korupcije u pravu. Recimo da jeste, a lično mislim da nije i da je ova odluka vezano za smenu prof. Dimitrijevića sporna sa pravne tačke gledišta, ali se onda postavlja pitanje, prvo, da li je slučajno što se menja prof. Dimitrijević iz VSS, a izabran je kao prof. pravnog fakulteta da bi se jednom drugom profesoru pravnog fakulteta napravilo mesto. To je jedna stvar.
Završavam. Da li je slučajno što se menja dekan jednog državnog fakulteta? Neću namerno da mu pominjem ime jer, kako je rekao Ciceron "Nomina sunto diosa". Imate jednog člana Agencije za borbu protiv korupcije koji svaki dan soli pamet svima redom o tome kako treba da se moralno ponašamo, da imamo društveno prihvatljivo ponašanje, a ponaša se kao najobičniji tezgaroš, predaje na 10 fakulteta, te na državnim fakultetima, te na privatnim, te u Republici Srpskoj, te u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, prvo ću nekoliko rečenica vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, koji ima svega dva člana. To je jedna kozmetička promena kojom menjamo jednu nepotpunu, nejasnu, necelishodnu pravnu odrednicu, sa jednom drugom koja je takođe i nepotpuna, nejasna i necelishodna i u osnovi jedno te isto, sem što imamo dva procenta u ovome što menjamo.
Zbog građana Srbije da kažem da se radi o članu 51. Zakona o sudskim taksama, gde se u stavu 2. kaže: "Od naplaćene takse 60% će se koristiti za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima" itd.
Sada je, prema ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o sudskim taksama, ova brojka od 60% podeljena je na 40%, koji se raspodeljuju za tekuće rashode sudova, a 20% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu i kaže: "druge rashode kao investicije, u skladu sa zakonom".
Zašto je to nepotpuno? Nepotpuno je zbog toga što nema jasne imperativne norme koje će dati nalog pravosudnim organima da određena sredstva dobijaju od države. Radi se o povratnim sredstvima po osnovu sudskih taksi, koja moraju biti usmerena u jasnu namenu. Da li je ovde definisana jasna namena? Nije. Zašto? Kaže se da će se 40% raspodeliti za tekuće rashode sudova, a 20% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih. To je jedan osnov. Drugi je: "druge rashode", a treći je: "investicije".
U praksi ova odredba će se tumačiti različito. Jedni sudovi i rukovodioci u sudovima će pretočiti sva sredstva koja se dobiju po ovom osnovu, ovih 20%, pretočiće u zarade, drugi će pretočiti u investicije, treći u javne rashode i nakon izvesnog vremena imaćemo disproporciju. Svake godine će se povećavati rashodi, povećavati zarade u onim pravosudnim institucijama koje su dobile ovako alternativno rešenje, i onda ćemo imati situaciju da će neko lice koje obavlja isti posao u jednom sudu imati 20, 30, 40% veće prihode nego što je to slučaj u drugom sudu.
Vidite kako vi sa jednom pravnom normom nepotpunom, nejasnom stvarate uslove da se pojedini radnici diskriminišu u praktičnoj izvedbi. Bitnija je situacija koju sam saznao od pojedinih predstavnika pravosudnih organa u Vojvodini, da je polovinom desetog meseca jednim internim dopisom iz određenog pravosudnog organa na republičkom nivou, uskraćena mogućnost isplate i nabavke materijalnih troškova. Radi se o neophodnim stavkama, koje su neophodne za funkcionisanje i rad pravosudnih ustanova i te ustanove su onemogućene da nabavljaju materijalna sredstva neophodna za rad, jer to država neće plaćati. Uvek izgovor da država. Tamo neko Ministarstvo finansija i neko u Vladi onemogućava to. To je situacija u Vojvodini.
To je vrlo problematično sa političkog aspekta. Zašto? Zato što to otvara jednu drugu političku dimenziju. Autonomaši odmah znajući za sve ovo stvaraju, evo vidite, vidite šta ovi u Beogradu rade. Oni tamo troše, razbacuju, a mi nemamo za najosnovnije troškove, pa čak za ono što se nabavlja za sanitarni čvor, e nemamo ni za to. Vidite kako vi neodgovornim finansijskim aktivnostima dovodite u političkoj sferi, stvarate atribute političkim strankama koje rade na razbijanju Srbije.
Ja ću ovde vrlo kratko ukazati na odredbe ovoga Zakona o javnom tužilaštvu, a pre toga ću postaviti pitanje ministru pravde gospođi Malović. Kakva je sudbina Mileta Dakića? Ja sam dva puta, ovde vama postavlja pitanje. Nisam dobio nikakav odgovor. Radi se o Srbinu koji je uhapšen u BiH, isporučen u Republiku Hrvatsku zbog navodnih ratnih zločina. U više navrata kroz medije provlačilo se njegovo ime kao ratnog zločinca. Radi se o čoveku koji nema veze sa ratnim zločinom. Taj zločin koji mu se natura je politička kvalifikacija od strane Republike Hrvatske.

Gospodine Buha ja se izvinjavam. Moram da vas vratim na temu. Ta pitanja su prošla danas između 10 i 11. Bilo je prilike. Imate prilike i pismeno. Molim vas nemojte zloupotrebljavati Poslovnik.

Ne zloupotrebljavam. Ja samo tražim odgovor. Tražim odgovor jer sam u okviru načelnih rasprava i rasprava u pojedinostima postavlja pitanje. Nisam dobio nikakav odgovor.

Slažem se. Odgovori su vezani za set zakona iz pravosuđa i odluku o prestanku o funkcije člana Visokog sudstva. Dakle, ta pitanja mogu da se postavljaju i da se na njih odgovora. Hvala.

Hvala na upozorenju. Vratiću se na još jednu stvar, opet je vezano za rad tužilaštva. Naime, u toku ove godine premijer Republike Hrvatske Jadranka Kosor eks premijer, optužila je pravosudne organe Republike Hrvatske, rekavši za optužnice koje su došle od strane pravosudnih organa Republike Srbije za genocid i zločine i ratne zločine. Nazvala ih je glupim i nepismenim. Zatražio sam odgovor i Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije i drugih državnih institucija šta ste učinili na ovakve kvalifikacije, na ovakve uvrede od strane hrvatskih organa?
Dobio sam odgovor, evo vrlo bitno je ukazati javnosti na odgovor, ono što sam ja dobio. Kaže, predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, dosledno i u kontinuitetu angažovali su se u normalizaciji odnosa sa Republikom Hrvatskom, što je rezultiralo intenziviranjem političkog dijaloga, posebno predsednika dve države, kao i neposrednom parlamentarnom saradnjom i saradnjom dveju vlada.
Postavljam pitanje. Kako je moguće razvijati dobrosusedsku saradnju, intenzivirati politički dijalog kada se dve države tuže za genocid? Genocid je, da upozorim, najteže krivično delo. Hrvatska je to učinila tužbom Međunarodnom sudu pravde 1999. godine. Mi smo kontra tužbom prošle godine, takođe konstatovali počinjeni zločin nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj itd. Kako je moguće razvijati dijalog ako se tužimo za genocid? Evo očito ovde imamo nebulozu i jednu šizofrenu situaciju.
Nadalje u dogovoru dobijam od Vlade sledeće konstatacije – da je prilikom svih realizovanih susreta obostrano potvrđena spremnost za jačanje dobrosusedstva i bilateralnih odnosa. Kako je i to moguće ako je Republika Hrvatska priznala tako zvano nezavisno KiM. Kako je to moguće razvijati dobrosusedske i prijateljske bilateralne odnose.
Šta se onda nadalje kaže u odgovoru – sagledavajući izjave Jadranke Kosor kao način da se u periodu uoči predizbornih aktivnosti, u decembru ove godine ojača pozicija aktuelne Vlade, a posebno vladajućeg HDZ. Hrvatskoj strani se eksplicitno stavlja do znanja da Republika Srbija očekuje korektan odnos političkih faktora u Republici Hrvatskoj u toku aktuelnih priprema za izbora i izbegavanje nastupa koji bi dovodili u pitanje ugled Republike Srbije i njenih zvaničnika.
Znači, traži se od Republike Hrvatske da ona više ne vređa, dovoljno je vređala itd. Gde je tu reciprocitet? Ako su počinili zločine, to ste evidentirali, genocid, što je ne sporno. Optužnice nazvali glupim i nepismenim, mi o svemu tome ćutimo. Gde je tu diplomatija? Gde je tu, između ostalog i vaše tužilaštvo, a i vi kao ministar pravde da uzvratite na način kako se u takvoj situaciji to uzvraća. Ako su te optužnice nepismene i glupe, kakve su onda njihove optužnice? Optužnica 1549 je sa Hrvatske strane vama dostavljeno. Za Mileta Dakića, čoveka koji je dobio potvrdu i sa vaše strane, i od strane hrvatsko pravosuđa da se protiv njega ne vodi postupak za ratni zločin. On je uhapšen i sad mu se sudi za ratne zločine. Kako je to moguće? Ali očito da je to kod vas moguće, to je moguće kod aktuelne vlasti.

Gospodine Buha, isuviše široko tumačite temu dnevnog reda. Jesam skoro došla ali me je upravo informisao potpredsednik Novaković.

Da se vratimo na tužilaštvo. Hrvatska je u jedanaestom mesecu ove godine donela zakon kojim je stavila van snage sve ono što je u pogledu optužnica otišlo, i od strane pravosudnih institucija bivše SFRJ, vojnih organa i organa Republike Srbije. Šta je sa druge strane učinjeno da mi imamo neku kontra meru? Osoba 1549, a da kažem i nekoliko desetina hiljada osoba je bilo u postupku pred pravosudnim organima u Republici Hrvatskoj. Zašto istom metodom reciprociteta to nije napravljeno sa naše strane? To je odgovornost i predsednika Skupštine i ove Skupštine, i ovog parlamenta. Zašto? Kad se vređaju, vređa se dostojanstvo tih ljudi. Zamislite nosite pečat ratnog zločina? Zašto? Za nešto što nije počinjeno? Ako Hrvati za svoje građane kažu, to nas ne interesuje, mi nećemo ono što je došlo sa srpske strane, ništa nećemo procesuirati. Naši građani su nevini. Pa kako je onda moguće podneti sa naše strane tužbu, kontra tužbu i reći da su Hrvati počinili genocid. Zašto smo nedosledni? Ovo je jedna šizofrena situacija iz koje vi morate izaći.
Ministarstvo pravde je u obavezi da predloži adekvatan akt u ovom parlamentu kao što je to predloženo od strane hrvatskih pravosudnih organa. I sve optuženice sa srpske strane su ništave. One su van pravne snage. A zašto je onda aktivno 1.549 i u odgovoru mi kažete da ćete vi dalje nastaviti, mislim o pravosudnim organima, nastaviće se postupak započetih postupaka za ratne zločine. Kako je to moguće? I zašto ne shvatite situaciju da je sve ono što je došlo sa hrvatske strane jedna politička opstrukcija kojom žele onemogućiti fizički povratak Srba tamo. Povratak svega onoga što u nacionalnom smislu pripada Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Za nas je ovo neprihvatljivo i nećemo glasati. Hvala vam.