Hvala.

Gospodin Konstantinović, replika.

Kratko ću. Nemam sumnju, posle ovoga što ste rekli, da vi imate lošu nameru, kao predstavnik predlagača, ali ne onaj koji je pisao zakon ili ne zna ili ima lošu nameru. Dali smo mogućnost, videćete u amandmanima, da stoji – svi imaoci javnih ovlašćenja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije i onda nemate nikakav problem sa svim tim agencijama, posebnim službama, organizacijama, ustanovama, sve što je osnovala Vlada Republike Srbije, neka Vlada Republike Srbije ima nadzor, kontrolu itd, ali ne one imaoce javnih ovlašćenja čiji nije osnivač Vlada Republike Srbije, kao što je Advokatska komora Srbije, koja je imalac javnih ovlašćenja. Nije precizno određeno u zakonu na koga se odnosi. Pogledajte amandmane, možemo to, mislim, amandmanima da rešimo. Hvala.

Hvala. Za preostalo vreme poslaničke grupe DS javio se narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Nosioci javnih ovlašćenja su takođe i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije i mnogi drugi. Upravo zato što je svaki zakon isti, zbog toga smatram da treba prihvatiti amandmane.

Hvala gospodine Mikoviću.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje neće glasati za predložene zakone, odnosno izmene i dopune zakona. Razloga za to je više.

S obzirom na to da mi je preostalo malo vremena, želim da istaknem samo jedan razlog, a to je intencija predlagača da se Zakonom o ministarstvima ukine postojeće Ministarstvo vera i dijaspore, odnosno da se za resor dijaspore formira kancelarija…

(Predsednik: Izvinjavam se, gospodine Čotriću. Molim sve narodne poslanike da omogućimo gospodinu Čotriću da normalno završi svoje izlaganje. Hvala.)

Hvala. Mislim da ćete mi dodati ovih nekoliko sekundi, s obzirom na to da imamo kao poslanička grupa samo još dva minuta, a značajna je oblast o kojoj želim da govorim, s obzirom na to da gotovo tri i po miliona naših sunarodnika, odnosno građana Srbije sada živi van granica naše zemlje, a to je gotovo polovina našeg nacionalnog korpusa.

Verujem, a gotovo da sam i siguran u to da kancelarija neće imati kapacitete da ovim veoma složenim i brojnim obavezama odgovori na pravi način. Radi se o činjenici da su od uspostavljanja višestranačja u Srbiji, od 1990. godine, uvek postojala ministarstva za Srbe izvan Srbije, pod različitim imenima, i da je ova oblast utoliko značajnija, da je predviđena i Ustavom Srbije koji izražava posebnu brigu o državljanima i našim sunarodnicima koji se nalaze u inostranstvu.

Siguran sam da ta kancelarija neće moći na pravi način da koordinira poslove sa preko 1300 organizacija naše dijaspore koja je u redovima ovih organizacija. Hoću da kažem da smo već napravili određeni pomak u odnosima sa ljudima koji žive izvan naše zemlje donošenjem zakona u ovom domu 2009. godine, a to je Zakon o Srbima u regionu i dijaspori. Ovaj zakon će praktično biti neprimenjiv nestankom ministarstva, jer kancelarija neće moći na pravi način da odgovori ni postojanju Skupštine dijaspore, koja ima 45 članova, ni Savetu za Srbe u regionu, niti drugim pravima i nadležnostima koje proističu iz ovog zakona. Jedan od veoma značajnih aspekata te saradnje jeste i ekonomija, odnosno činjenica da naši ljudi iz inostranstva svake godine u Srbiju šalju preko pet milijardi dolara, pre svega u vidu doznaka da to čini gotovo 15% BDP Srbije i da su pripadnici dijaspore proteklih godina u procesu privatizacije investirali oko pola milijarde evra i da u tim preduzećima radi gotovo 20.000 ljudi danas u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine Čotriću.

Sledeći prijavljeni govornik je gospodin Radojko Obradović.

Izvolite.

Gospodine predsedniče, današnja sednica je u stvari priprema za formiranje Vlade i na dnevnom redu su tri izuzetno važna zakona koja nam daju neke naznake oko toga kako će ta vlada izgledati, kako će izgledati njeni prioriteti i šta će ta vlada raditi.

Mi potpuno razumemo nameru predlagača koja se tiče izmene Zakona o Vladi. Sećamo se koliko je problema bilo da prethodna Vlada sazna kolike su, na primer, plate direktora javnih preduzeća, kolike su plate direktora agencija i nekih drugih tela. Sećamo se koliko je problema bilo sa raznim komorama koje postoje, koje takođe imaju javno ovlašćenje.

Smatramo da predložena izmena, koliko god izgledala tehnička, nije dovoljno precizna i da može da napravi ozbiljne probleme u primeni i da neki od amandmana prosto unose dodatna pojašnjenja i da bi njihovim usvajanjem zakon mogao da ispuni svoju svrhu, da bi i Vlada i Narodna skupština mogle da značajno pojačaju kontrolu u onim segmentima u kojima je nisu do sada imali, a da bi cilj takođe mogao da bude ispunjen.

Što se tiče Zakona o ministarstvima, njime se utvrđuje struktura ministarstava, broj ministarstava. Ona predstavlja na neki način izbor prioriteta Vlade i izbor onoga što će ta Vlada da radi. Lično smatram da bi taj zakon u perspektivi trebalo ukinuti, kao što ne postoji u velikom broju zemalja, iz prostog razloga što je sam način organizacije rada unutar Vlade unutrašnja stvar Vlade i da nas kao Narodnu skupštinu i građane naše zemlje pre svega interesuju rezultati te vlade, interesuje na koji način ona rešava probleme i ispunjava ciljeve, a da nije previše važno šta tačno radi koji ministarstvo.

Danas nije vaš popularno porediti se sa Grčkom. Svi hoće da ne liče na Grčku, ali parlamentarni izbori u Grčkoj su bili posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Pošto nisu formirali vladu, ponovljeni su parlamentarni izbori, pa su vladu i nakon ponovljenih izbora dobili pre više od mesec dana, a mi tek danas raspravljamo o Zakonu o ministarstvima. Jasno je da nam je potrebno, ako pričamo o efikasnosti, treba da nađemo modele da u Srbiji efikasnije rešavamo probleme.

Upoređenje sa nekim prethodnim vladama u rasporedu resora nije baš uputno, jer ako se vratimo dovoljno daleko unazad naći ćemo sve moguće kombinacije u podeli resora. Nekad je državna uprava bila uz pravdu, a sada će biti uz regionalni razvoj. Nauka je bila sa zaštitom životne sredine, sa obrazovanjem, bila je samostalna itd. Tako da, u našoj praksi, pošto već Ustav ne definiše bliže kako će se organizovati vlade, kao što postoji u nekim zemljama, uvek postoji Zakon o ministarstvima kojim se definiše broj ministarstava.

Onda, prosto u Srbiji ne vodimo računa o tome da nakon svake promene Vlade, prošla skupštinska većina je imala dve, izabrala je dve vlade, vidimo koliki su troškovi promene samo onih natpisa na ministarstvima, vizit-kartama i memoranduma, sajtova ministarstava i svega onoga što sledi iz toga. Naizgled neke tehničke stvari iziskuju ogromne troškove o kojima mi ovde ne govorimo, a onda pričamo o uštedama koje je moguće postići na nekim pozicijama. Pokušajte samo da sračunate koliko kancelarija i prostorija imaju sva ova ministarstva i da ispred svakog od njih treba da stoji tabla sa nazivom ministarstva.

Za ovu vladu je predloženo da ima 17 ministarstava. Interesantno je pogledati Predlog zakona o kome je neko govorio u današnjoj raspravi pre mnogo sati. Kada je SNS bila opoziciona stranka predložila je sastav od 12 ministarstava. Dobro, koalicioni sporazumi, koalicioni dogovori, ali očigledno da su želje jedno a koalicija i koalicione želje nešto sasvim drugo. Efikasnost se ne postiže samo brojem ministarstava. Ako će broj zaposlenih da ostane isti, ako će se samo preseliti iz jedne kancelarije u drugu ili ako će samo promeniti tablu, to ništa ne znači.

Prethodna vlada je isto pod izgovorom efikasnosti i racionalnosti smanjila broj ministarstava, ali je broj ukupno zaposlenih povećan. Tako da, daleko od toga da je to proizvelo bilo kakve uštede. Postoje samo dobre i loše vlade. Postoje samo efikasne i neefikasne vlade. Ako je predloženo da ova vlada ima 17 ministarstava i četiri kancelarije, dobili smo uveravanja da nijedno od prava neće biti smanjeno, da ništa od nadležnosti neće biti umanjeno. Ako je to isto, zašto onda to nisu ministarstva? Ako je baš po zakonu isto ministarstvo i kancelarija, ne vidimo baš previše svrhe.

Pažljivo smo pogledali sastav predloženih ministarstava. Nismo još čuli kakav će biti program Vlade, to ćemo čuti u četvrtak na sednici koja je zakazana, ali na osnovu onoga što smo čuli u javnosti čini nam se da će prioriteti biti EU, Kosovo, strane investicije, privreda i departizacija. Nažalost, iz sastava ministarstava mi ništa od toga ne vidimo, jer ministarstvo za EU ne postoji, postoji samo potpredsednik Vlade koji će imati neku kancelariju. Ne postoji više Ministarstvo za Kosovo, nego postoji Kancelarija za Kosovo. Privreda i investicije su razbijene u nekoliko ministarstava i to će samo otežati put ka realizaciji tih investicija.

Od jednog ministarstva napravljeno je nekoliko ministarstava. Postupak dobijanja građevinskih i svih drugih dozvola će biti znatno komplikovaniji ako to nije u jednom ministarstvu. Ali, o tome ćemo detaljnije razgovarati u četvrtak, kada budemo čuli ekspoze. Međutim, na osnovu ovih naznaka, čini nam se da tu mogu da se očekuju problemi.

Naravno, ne znamo da li će biti ministara bez portfelja. Ako je tačno da hoće, onda potencijalni problem može da bude u Ministarstvu za regionalni razvoj i ministar bez portfelja koji će da se bavi regionalnim razvojem nedovoljno razvijenih područja. To ukazuje na mogući konflikt.

Prostorno planiranje obično nije zajedno u ministarstvu sa urbanizmom i građevinom. Prostorno planiranje je nešto drugo od urbanizma, ali je tesno povezano sa urbanizmom i građevinom. Mnogo je više povezano sa urbanizmom nego što je povezano sa prirodnim resursima i, čini i se, rudarstvom. Slična je stvar i sa Ministarstvom saobraćaja i sa Ministarstvom urbanizma i građevine. Jer, Ministarstvo saobraćaja se bavi izgradnjom saobraćajne infrastrukture, a Ministarstvo urbanizma i građevine kapitalnom infrastrukturom. Ja i ne znam da postoji druga infrastruktura osim kapitalne i saobraćajne.

Sve ovo ukazuje na moguće potencijalne probleme u funkcionisanju tih ministarstava. Ali, to može da se otkloni u samom radu Vlade. Možda to neće biti problem, to ćemo tek da vidimo. Mi imamo nekoliko amandmana. Naš odnos prema ovim zakonima u danu za glasanje će zavisiti od rasprave po tim amandmanima i nakon toga ćemo se izjasniti. Hvala.

Hvala.

Kao šef poslaničke grupe, Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da su i građani umorni da sve ovo slušaju i gledaju, ali želim ljudima u Srbiji pre svega, ne  poslanicima, za koje sam uveren da to znaju, da ukažem na jednu činjenicu.

Danas smo, čini mi se, bezbroj puta i bezbroj primedbi čuli koje se tiču broja ministarstava. Zameralo nam se što nema Ministarstva za dijasporu, Ministarstva vera, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i mnogih drugih. Onda su nam isti ti ljudi zamerali – a što imate više ministarstava nego što je potrebno? Moram da vam kažem da se onda nalazimo u jednom začaranom krugu, jednom "cirkulu spiciozusu" iz kojeg nema povratka. Šta god da uradimo, koliko god da nam je dobra namera, šta god da učinimo – ništa ne valja. Da li je to moguće?

Dakle, kad smanjimo broj ministarstava od svih vas, a svi ste bili u vladama od 2000. godine, ovo je najmanja vlada, manja od svih vaših vlada, od 2000. godine do danas sa 10 hiljada povećali ste na 32 hiljade broj državnih službenika. Vi nama koji nismo ni izabrani danas držite predavanja o tome šta ćemo sa državnim službenicima, kako ćemo sa njima, na koji ćemo način. Vi ste poreske obveznike Srbije opteretili za toliki broj ljudi. Ja sada pitam – kažite nam, kao boga vas molimo, hoćete li da imamo 30 ministarstava? Mi smo bili ponudili i da imamo četiri potpredsednika, rečeno je da treba da bude više. Odrekli smo se po količniku našeg petog potpredsednika, dali jednoj opozicionoj stranci.

Zaista se trudimo da pokažemo ljudima u Srbiji da nam je stalo da nešto menjamo. Jedini odgovor na sve to je – ništa ne valja, a ne valja iz potpuno suprotnih razloga. Za to objašnjenje jednostavno ne postoji. Ako je cilj napadati nekoga, nečiji akt, predlog zakona ili bilo šta, to razumem. Ali, ne mogu ni na koji način da razumem da nam se na ozbiljan način spočitava nešto što je bolje nego što je bilo u prethodnom periodu. U svakom slučaju bolje, efikasnije, manje i nagoveštava manje troškove i govori o tome šta bi trebalo u narednom periodu da se učini. Opet ne vredi.

Dakle, ja više ne molim nikoga u Narodnoj skupštini, želim da zamolim građane Srbije, one koji imaju strpljenja da nas još gledaju, ako takvi postoje, želim te ljude samo da zamolim da sačekaju bar 100 dana i da vide da li će Srbija biti na boljem putu nego što je danas ili ne, da li ćemo uspeti nešto da uradimo za ovu zemlju ili ne. Posle toga neka sude i neka kažu da smo gori, lošiji, neka nas menjaju, neka traže nove izbore ili bilo šta drugo. Uvereni smo da ćemo moći da postignemo ozbiljnije rezultate nego prethodne vlade. Za to strpljenje ako nismo u stanju da zamolimo narodne poslanike, koristim priliku samo da zamolim građane Srbije. Hvala vam najlepše.