Poštovani predsedniče Skupštine, potpredsednici, poštovane kolege, građani Srbije, imam čast da u ime koalicije i skupštinske većine koja će nadam se u najkraćem mogućem roku izglasati novu Vladu, obrazlažem tri zakonska predloga koja su preduslov da se nova vlada formira.
Pred vama se nalaze tri zakonska predloga, jedan govori o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, jedan je nov Predlog zakona o ministarstvima i treći Predlog koji je vrlo kratak i govori o jednom drugačijem tehničkom rešenju o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Govoriću o ovim zakonskim predlozima onoliko koliko je nužno da vas uverim da za ove predloge zakona glasate, a da nijednog trenutka ekspoze premijera, koji očekujemo, ne izgubi ekskluzivnost u smislu navođenja zadataka koje nova vlada ima nameru da realizuje, sprovodeći Sporazum o programskoj koaliciji.
Počeću od Zakona o dopunama Zakona o Vladi gde smo u svega četiri člana učinili napor da građane Srbije uverimo da ćemo svako obećanje dato u izbornoj kampanji ispuniti i prvo od tih obećanja se tiče konstatacije koju su iznele sve stranke bez obzira na opredeljenje, levičarsko, desničarsko, centralističko, bilo kakvo, jer su se sve stranke koje su učestvovale u izbornoj kampanji složile da imamo veliki broj organizacija, agencija, tela, organa uprave koja nisu pod kontrolom Vlade, osnovana su na tri različita načina, a neki od njih su osnovani posebnim zakonima koji su definisali njihovo osnivanje. Neki od tih organa su osnovani zakonom i odlukama Vlade, a neki su i osnivali sami sebe.
Da vas uverim koliko smo u pravu reći ću vam da Vlada, nijedno ministarstvo ili organ zadužen da evidentira te organizacije i organe nije mogao da izađe sa preciznim brojem organizacija koje kao imaoci javnih ovlašćenja vrše određene poslove za građane u ime Vlade i ministarstava koja se biraju.
Građani biraju između političkih stranaka na izborima i njihovih programa. Za građane Srbije su političke stranke i njihovi predstavnici u Vladi, od ministara do onog sloja činovnika za koje oni odlučuju i postavljaju ih, bez obzira na način i položaj koji oni imaju po Zakonu o državnim službenicima, za građane je odgovorna Vlada, političke stranke koje tvore Vladu i ministri koji preuzimaju pred građanima obaveze da obave jedan deo posla u ime i na korist građana, a u ime Vlade kojoj pripadaju.
Ta prekinuta veza između ministara za koje glasa Narodna skupština gde sede njeni predstavnici i te organizacije i organi i agencije, koje nisu nikome odgovorne, nad kojima niko na vrši nadzor, čije finansijske tokove gotovo niko ne kontroliše, su ovim zakonom stavljene na uvid i pod kontrolu Vlade, a do donošenja akta kojim će se to nabujalo rastinje i korov, koji mnogo novca građana troši, svesti na meru koju može da podnese privreda Srbije i građani Srbije koji ih finansiraju. Tako je, pored te kontrole koja je ustanovljena već postojećim zakonima, gde Vlada ima nadležnost nad propisima i odlukama koje donose organi uprave, prošireno ima te imaoce javnih ovlašćenja, ali na nivou Republike.
Znači, da se ne stvori zabuna da sada Vlada stavlja neopravdano kontrolu nad onim što se zove lokalna samouprava, definisali smo da je reč o imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, ali da odmah kažemo onima koji se brinu da se ti i takvi organi i organizacije, odnosno imaoci javnih ovlašćenja ne tiču slučajno, na primer Zaštitnika građana, ja moram da kažem da pogledaju član 138. Ustava koji ne spada u kategoriju tih imalaca javnih ovlašćenja. Znači, u dobru praksu koja jeste u ovom trenutku postojeća u Srbiji, niko ne zadire niti želi dobru praksu regulatornih nezavisnih tela koja su opravdala svoju ulogu i funkciju, niti da ih ograniči, niti da ih na posredan ili neposredan način stavi pod kontrolu.
Ali, član 137. Ustava, koji daje pravo da se povere javna ovlašćenja i javnim službama da se poveri određeni deo posla, se jednim Zakonom o javnim agencijama pretvorio u izvor zloupotrebe monopola vršenja državnog posla. Država osnuje jednu agenciju sa najboljom namerom, daje joj sredstva za poslovanje, a onda ta agencija kada dovoljno ojača polako se izvuče iz jedinstvenog računa republičkog budžeta, izvuče se ispod kontrole ministra koji je za nju nadležan i živi neki svoj poseban život kao nešto jeste korov u državnoj organizaciji i, što je najgore, na finansijsku štetu republičkog budžeta i ukupnih sredstava koje građani plaćaju.
Ovim zakonom smo predvideli da Vlada preduzme mere, znači ne da mora obavezno, da poništi akt koji nije u saglasnosti. Znači, da niko ne misli da je ovo neka vrsta prekog suda, jer se već postojeća praksa, gde po Zakonu o državnoj upravi po članu 57. postoji mogućnosti da se ti i takvi akti preispitaju, da je rok za njihovo preispitivanje i ponovno donošenje preuzet u ovom zakonu, jer imate veliki broj agencija koje najčešće istovremeno donose propise, primenjuju iste, odlučuju o pravima i obavezama i fizičkih lica, ali i pravnih, znači i privrede i pri tom te usluge naplaćuju, čime jednostavno dolaze u sukob interesa i krše ustavni princip podele vlasti.
Vlada dolazi u Skupštinu sa zahtevom da joj se odobri uvođenje nekog poreza. To je uobičajena praksa u demokratskom društvu, gde imamo podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ove agencije same sebi određuju naknade, same sebi propisuju poslove i vrlo često visina tih naknada za dokumentaciju koju izdaju, neka uverenja koja su, kažem, monopol i javno ovlašćenje koje im je država predala, da uopšte nije cena te usluge u srazmeri sa poslom, naporom koji ulažu da bi izdali jednu takvu potvrdu. Do čega je to dovelo? Dovelo je to toga da imamo društvo u kojem
imate neuobičajene nesrazmere između plata onih koji su po rangu, funkciji i značaju i vrednosti najviše funkcije u državi, a da sa druge strane imate neke iza zavese sakrivena nepoznata lica i imena koja primaju 10 plata jednog predsednika Republike, jednog predsednika Skupštine ili nekih od najodgovornijih funkcija.
Da se ti više ne bi dešavalo, mi smo doneli izmene i dopune Zakona o Vladi, odnosno samo dopune Zakona o Vladi, gde smo stavili obavezu Vlade, koja je inače odgovorna da odgovara u ovakvim slučajevima, da ima uvida i nad ovim organima i organizacijama.
Imamo još jednu malu izmenu u članu 8. koji definiše te organe državne uprave, gde dodajemo i ove imaoce javnih ovlašćenja. Propisali smo isti postupak kako se akti koje oni donose, a nisu u korist građana, mogu poništavati na način i u predviđenim rokovima. To sve u Zakonu o Vladi, a jeste početak ono što rekoh da će biti ekskluzivno pravo premijera da najavi kao nov pristup u trošenju javnih sredstava i održavanju broja neophodnih i korisnih organa uprave.
Sledeći zakon o kojem želim da govorim je Zakon o ministarstvima. Ovaj zakon nije u velikoj meri inoviran. Preuzeo je ranija rešenja u smislu nadležnosti ministarstava i reč je samo o jednoj drugačijoj kompoziciji nekih ministarstava i u osnivanju posebnih kancelarija, ali postoji jedna bitna novina koja je vezana za zakon o kojem sam maločas govorila i zato ću početi od kraja ovog zakona o ministarstvima, gde smo po pravu koji je prethodni ministar uveo, to smatramo dobrom praksom, to pravo dali i ministru da u članu 38. može u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da predloži Vladi razrešenje državnog službenika na položaju ukoliko nije ostvarivao rezultate u svom radu. Vlada će utvrđivati prestanak rada na položaju rešenjem, gde će biti sadržani i razlozi zbog kojih je rad na položaju prestao. Da se ne bi ovo pravo slučajno tumačilo šire ili zloupotrebljavalo tamo gde mi kao predlagači nismo imali nameru da se zloupotrebi, mi smo stavom 4. ovog člana definisali da će Vlada na predlog ministra, ali samo u ovom slučaju iz stava 2, da predloži vršioca dužnosti državnog službenika na položaju koji će do postavljenja novog da obavlja te poslove.
Novina je da smo uveli četiri kancelarije od kojih će se jedna baviti pitanjima AP Kosova i Metohije, ljudskim i manjinskim pravima, crkvama i verskim zajednicama i dijasporama. Molim vas da niko od vas ne pomisli da je formulacija službe bilo koji nivo snižavanja ovlašćenja ovih organizacionih oblika, nego smo vodili računa o tome da ne stvorimo situaciju da ukidanjem ministarstava, koja su radila ovaj posao, dobijemo sada ogroman posao za nekog koji će pisati rešenja o prekidu radnog odnosa neraspoređenih lica i da ne unosimo nepotreban nemir kod ljudi koji će biti raspoređeni u ove kancelarije. Mi smo iskoristili zakonsku formulaciju u članu 37. da će Vlada osnovati posebne službe, jer zakonodavni dom, Skupština i mi ovde poslanici dajemo Vladi pravo da za ove poslove svojim aktima organizuje te organizacione oblike koji ovde jesu nazvani službama, ali oni ne znače da će se ti organizacioni delovi zvati službe, jer želimo da javnosti damo do znanja da ne da nećemo umanjiti značaj poslova koji se ovde rade, čak naprotiv, na primer, predlog kolega iz URS-a je bio da dijasporu ne ostavimo u okviru Ministarstva kulture i informisanja, jer će to značiti dosadašnji pristup, makar to bilo i u verbalnom smislu, da dijasporu smatramo kulturno-umetničkim društvima i objavljivanjem časopisa na jezicima ili biltenima za našu dijasporu.
Znači, želja da uvažimo specifičnost dijaspore, ljudskih i manjinskih prava, ali i Kosova i Metohije gde ne treba da postoji posebno ministarstvo za deo teritorije države Srbije, već da jedna kancelarija objedinjava sve te poslove, znači da će Vlada imati pravo da izvrši detaljan opis poslova koje će ove kancelarije raditi i molim sve one koji sumnjaju da će, ne daj Bože, biti smanjena nadležnost onih koji se bave pravima manjina ili onog što jeste intencija svih zemalja u Evropi, a i naša na tom evropskom putu, jednostavno da ne brinu, jer će poseban opis poslova biti jedan od prvih poslova Vlade.
Ono o čemu bih želela da kažem reč-dve, a to je da imamo 17 ministarstava i jednostavno molim za razumevanje. Nikome od nas nije, a verujem ni vama, bilo posebno teško da neke predloge od 12 – 15 ministarstava proširimo na ovaj broj, jer uključiti najširu moguću, onako kako je to gospodin mandatar rekao, koaliciju imati preko 140 poslanika u ovom domu kao predstavnika građana, koji će biti zainteresovani za uspeh tima koji će biti Vlada, mi smo u tom smislu taj broj proširili na 17. Uštede koje će biti ostvarene stavljanjem pod kontrolu ovih organa i organizacija, gde imate 2700 računa takvih organizacija koje ministar finansija, iako sam ga godinama molila, nije uspeo da stavi u konsolidovani račun Trezora, da prati njihovo finansijsko kretanje, da se ne bi istovremeno zaduživao i plaćao kamate je dovoljan razlog koji daje nama za pravo, koji danas ovo predlažemo, da vas uverimo da ovih 17 ministarstava neće biti veliki trošak, s obzirom na ono što mislimo da uštedimo.
Nešto od poslova koje ministarstvo finansija i privrede po već uobičajenoj praksi zauzme najveći broj stranica u opisu poslova govori o tome da je to ministarstvo sada popisalo i poslove koje je, u međuvremenu, uspelo da dobije zaslugom onih koji su mu to predali. Uveravam vas da će Vlada na čelu sa mandatarom, gospodinom Dačićem, i očekujem prvim potpredsednikom, gospodinom Vučićem, učiniti sve da nijedno ministarstvo ne bude tvrđava za sebe, ne samo feud za sebe, nego da organi koji moraju da vrše poslove za ukupnu vladu. Počev od onog što se zove Zavod za statistiku, kao posebna organizacija, da sva ona slična tela poput – Sekretarijata za zakonodavstvo moraju da budu kadrovski ojačana i da im bude dat značaj koji je neophodan da bi se Ustavni sud bavio nekim drugim poslovima, a ne procenom neustavnih zakona koji su otišli u ustavni sud i tamo tako ocenjeni, da će Republički
zavod za statistiku, Direkcija za imovinu, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje, Geodetski i još neki doživeti u kasnijem radu i dogovoru Vlade izvesne izmene, gde će jedini motiv biti objedinjavanje tih organa uprave u okviru ministarstava radi što bolje kontrole i ne preklapanja poslova između pojedinih ministarstava.
Ne bih da više govorim o ovom zakonu. Ono što smo uneli, moram zbog koleginice, koja sedi do mene i koja će sigurno biti ministar za energetiku, da kažem da smo po prvi put uneli ono što jeste obaveza države Srbije, a to je da posebno brine o energetskoj bezbednosti države i da ono što jeste danas praksa, a vezano i za priču o agencijama, nemamo slučaj da država ima obavezu da o nečemu brine. Na primer o bezbednosti neba nad Srbijom, a da novac od tog neba prihoduje, troši neko drugi, a da Vlada Srbije nad time nema apsolutno nikakvu kontrolu, ali kad ima štete i kada treba sanirati neku katastrofu, onda opet zavuci ruku u budžet. Srazmera ovlašćenja mora da bude srazmerna odgovornosti. Pravo da neko prihoduje sredstva mora da bude ujednačeno sa pravom da o tim prihodima podnosi izveštaj i nikada više nijednoj vladi ne sme da se desi da član Vlade ne zna šta se dešava sa punjenjem budžeta i da ne zna o finansijskim tokovima, a da bude član Vlade i da sedi za stolom koji se zove Vlada Republike Srbije, koja je tim, jer je njen uspeh uspeh svih, a pre svega građana Srbije.
Još samo reč-dve o zakonu o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, gde smo izmenu oko načina imenovanja sekretara Saveta učinili tako da to ne bude šef kabineta predsednika Republike, kao sekretara Saveta po položaju, već da njega imenuje i razrešava predsednik Republike. Da pohvalim kolege iz opozicije, koji su bili na Odboru za kontrolu službe bezbednosti, koji su u diskusiji bili vrlo konstruktivni, najavili su amandmane. Moram da podsetim, vrlo smo svesni da svako ko vlada službama bezbednosti, onaj ko vlada tajnom, autoritetom, koji ne proističe iz same ličnosti, pre ili kasnije izgubi moć i vlast i da jeste prava snaga, onih koji će ovim poslovima baviti, u odgovornom odnosu prema informacijama koje poseduju i da se te i takve informacije nikada ne zloupotrebljavaju u političkim obračunima.
Zamoliću sve ovom prilikom da se nikada ne ponovi praksa, da kada vam Ustavni sud ukine Odluku o prisluškivanju, da se neka Vlada snađe Zakonom o elektronskim komunikacijama, pa nastavi kontrolu nad građanima praćenjem, snimanjem, slušanjem itd, jer u ovoj državi građani moraju Vladu da dožive svojom. Doživeće je svojom ako ona bude radila u njihovom interesu. Uverena sam da će ova Vlada Republike Srbije raditi pre svega u interesu svih građana Srbije. Očekujem da i ostali poslanici u ovom parlamentu podrže izmene i dopune i jedan potpuno nov zakon. Hvala.