Poštovani predsedniče, potpredsednici parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da je ovo jedan od najhaotičnijih dana u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije. Konkurencija je žestoka, s obzirom na to kako su počinjale vlade ili vladajuće koalicije u proteklih nekoliko godina. Danas smo imali popodnevni početak sednice, sednice odbora koje praktično neprekidno teku, neke sednice na koje nisu ni pozvani svi članovi. Hajde da se uzdamo u to da ćete se za nekoliko dana bolje organizovati.
Sa druge strane, vrlo je neobičan i način na koji dolaze pred ovaj parlament dva ili tri zakona koja zapravo treba da definišu i sastav i prioritete i način na koji će raditi buduća Vlada.
Gospođo Tabaković, u jednom trenutku ste rekli, nadam se da vas ispravno citiram, nije sramota kada se kusur vrati da se on i prebroji. Slažem se sa vama i u smislu kontrole, ali i danas ovde imamo dva zakona ili jedan zakon koji je suštinski vaš koalicioni sporazum, to je Zakon o ministarstvima i nešto što je politički kusur u toj podeli plena, a to je izmena, kako vi kažete, tehnička izmena zakona koji se bavi kontrolom službi bezbednosti, odnosno ovaj deo koji se tiče saveta sekretara nacionalnog saveta za bezbednost. To je zapravo politički kusur. Preko te tačke se prelama sve ono što je veliki problem u ovoj vašoj koaliciji već na samom početku. Zbog toga imate vrlo čudnu situaciju da vi obrazlažete ove zakone, da sve vreme pokušavate da nam najavite ekskluzivan govor kandidata, odnosno mandatara, budućeg premijera za sutra ili za petak. To ovom parlamentu nije dovoljno. Ne možete da nas držite dva ili tri dana tako što ćete se baviti kozmetičkim promenama zakona ili komentarisati samo one delove izmeđenog zakonodavstva za koje verujete da vam idu u korist ili da će se dopasti građanima ili onim retkim građanima koji verovatno imaju snage još da gledaju ovu sednicu skupštine, a da zanemarite neke krupne i suštinske stvari.
Imao sam dilemu da li da krenem od ovog zakona o službama bezbednosti ili od Zakona o ministarstvima. Počeću od ovog prvog zakona.
Vi ste predložili nešto što zovete tehničkom izmenom, u smislu da će, ako se ovaj vaš predlog zakona usvoji, očekujem i za amandman za koji čujem da će biti podnet, praktično predsednik Republike dobiti jednu sasvim novu nadležnost, da imenuje sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost. Jeste, to je suštinski potpuno nova nadležnost predsednika Republike.
Jeste to je suštinski potpuno nova nadležnost Ustavnog suda. Vaša replika će verovatno biti da je to tako bilo i u dosadašnjem sistemu vlasti. Jeste bilo, ali ja mislim, juče smo o tome govorili, ne bi trebalo da se povodite za najgorim primerima. Meni je istovremeno prosto fascinantna ta fascinacija službama bezbednosti svake nove vlasti ili delimično nove vlasti koja pokušava da preuzme kontrolu nad državnim aparatom, pa i nad tim delom državnog aparata u Srbiji.
Očigledno je da i vi vrlo insistirate na toj, ipak bih rekao na kraju, zabludi koja postoji o moći tih službi i njenoj gotovo neograničenoj mogućnosti da se on i zloupotrebljava u političkom životu. Međutim, moram da vas upozorim da ste predlažući ovakvu izmenu zakona zaboravili da se u međuvremenu desilo još nešto. Kao što znate Ustavni sud Srbije je u onom trenutku kada je postalo jasno da vi formirate novu vladu, ili novu vladajuću većinu, naprasno počeo da radi u tri smene i doneo je čitav niz novih odluka.
Jedna od tih odluka Ustavnog suda utvrđuje da je formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu protivustavno. Ta odluka Ustavnog suda, obrazloženje, način rezonovanja Ustavnog suda u toj odluci je apsolutno primenljiv i na slučaj ovog zakona, koji vi danas predlažete, odnosno za Savet za nacionalnu bezbednost. Šta kaže Ustavni sud, kada govori o tome, zašto je Nacionalni savet za infrastrukturu neustavan?
Dakle, po oceni suda nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati jedino Ustavom, kao najviše rangiranim pravom Republike Srbije za razliku od ovlašćenja Narodne skupštine i ovlašćenja Vlade, koje pored eksplicitno navedenih poslova mogu da vrše i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Nije sporno ni da se ovlašćenja predsednika Republike zakonom mogu razraditi, ali se ona nikako ne mogu proširivati. Vi ovakvim Predlogom zakona direktno proširujete postojeće ustavne nadležnosti predsednika Republike. Nađite mi osnov u Ustavu Srbije koji sada važi, koji ste zajedno propisali i usvajali, nađite mi osnov za nadležnost predsednika Republike da on imenuje sekretara ovog saveta. Da ne pričamo o tome što su ta pitanja u praktično isključivoj ingerenciji Vlade, osim u onom delu, koje je zakonsko uređenje, kojim se bavi Narodna skupština.
Dakle, ovakva izmena zakona će sasvim sigurno pasti u postupku ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Imam odmah jedan predlog za vas. Da li vi pristajete da ukoliko zakon bude usvojen on ode na prethodnu kontrolu ustavnosti pred Ustavnim sudom? Dakle, u onom periodu pre nego što on bude proglašen, odnosno pre nego što stupi na snagu. Vidim da se smejete gospođo Tabaković, mnogo je takvih osmeha bilo iz ovog dela sale u prethodne četiri godine, sada se situacija okrenula.
Dakle, na generalnom nivou smatram, i mislim da sam to i dokazao da je ovakva odredba zakona protivustavna. S druge strane, pošto očigledno imate nameru da usvajate ovaj zakon, mi smo otišli korak dalje i predložili smo jedno međurešenje. Ukoliko već želite da na ovaj način menjate zakon, hajde da onda stavimo u zakon i neke posebne kriterijume. Ko može da bude imenovan na tu vrlo važnu poziciju?
Mislimo da bi bilo u redu, recimo, da postoji zabrana članstva u političkoj partiji za lice koje će biti kandidat, odnosno koje će biti budući sekretar tog saveta. Mislim da će to svakako doprineti otklanjanju onih sumnji koje kažu da su službe bezbednosti kod nas visoko politizovane, da su one pod partijskom kontrolom, da se koriste u međupartijskim obračunima i generalno u partijskom životu.
Drugi deo amandmana koji smo podneli na ovaj član kaže da bi recimo bilo dobro da postoji izričita zabrana sukoba nadležnosti. Dakle, da sekretar Nacionalnog saveta ne može da bude lice koje istovremeno obavlja drugu javnu funkciju.
Ako ste raspoloženi da gradite drugačiji sistem službi bezbednosti, sistem sa efikasnom kontrolom tih službi, onda mislim da je prosto normalno da prihvatite te amandmane. Ako je ovakav predlog posledica stava novoizabranog predsednika Nikolića, koji je nezadovoljan sadržajem onoga što je dobijao od službi bezbednosti, kao izveštaj, pa je to velikodušno ponudio i opoziciji, onda je ovo potpuno pogrešan put.
Ne znam da li će Ustavni sud imati snage ovo da obori za tri, šest meseci, ili tek kada jednom izgubite vlast, ali sam sasvim siguran da će to morati da učini. Da ne pričam o tom posebnom problemu, da u ovom zakonu samo ne piše ime čoveka koji će biti imenovan na tu funkciju. Nije bilo mnogo primera. Znate i ova prošla vlast je makar pravila nekakvu opštu normu, pa se to zvalo šef kabineta predsednika Republike. Vi samo što niste napisali ime gospodina Vučića u ovom predlogu zakona i da predložite još i biografiju, uz predlog koji ste podneli.
Amandman je u proceduri. Vaš odnos prema njemu, ne samo vaš odnos, odnos svih stranaka koje će činiti buduću vladajuću koaliciju u mnogome će obeležiti i politički put vaše Vlade u narednom periodu.
Što se tiče Zakona o ministarstvima, nisam očekivao da ispunite obećanja koja ste davali pre godinu, ili godinu i po dana, i vi ste u tom smislu, moram da priznam, bili poprilično iskreni kada ste danas ovde govorili. Vi ste nam zapravo rekli da je činjenica da se taj broj za pet ministarstava, čini mi se, na kraju razlikuje od vašeg inicijalnog predloga od 12 ministarstava, zapravo rezultat vaše ambicije da imate što širu vladajuću koaliciju.
Vi ste istakli kao poseban kvalitet buduće vladajuće koalicije, to što će ona imati 140 ili 150 narodnih poslanika, ali znate nije cilj parlamentarnog života, a onda izvršne vlasti, da ona u sebi obuhvati svih 250 narodnih poslanika, ili što širi krug partija. Mislim da ste i tu lekciju o tome kako je to veštačko stvaranje lažne stabilnosti zapravo loše, takođe mogli da naučite od prethodne Vlade. Vi ste očigledno krenuli apsolutno istim putem i to se prosto vidi u ovim spisku ministarstava. Tamo negde od 13, 14 ministarstva se jasno vidi da su to ona ministarstva koja su u poslednjim fazama tih vaših međustranačkih razgovora, koje je ovde vrlo ekstenzivno citirate. Moram da vam kažem da oni nisu od naročitog značaja ni za poslanike u ovoj skupštini, ni za građane Srbije.
Dakle, ono što ste se dogovarali kako ste divno sarađivali, kako ste uspeli da napravite divnu Vladu, o tome ćemo suditi od petka ili ponedeljka. Nema potreba da nas tim drugarstvom i harmoničnim odnosima ovde fascinirate, tim nadležnostima koje ste prebacivali iz jednog u drugo ministarstvo.
Dakle, iz ovog Predloga zakona o ministarstvima se ne vidi nikakva politička logika, na koji način vi želite da reformišete državu. Sami ste rekli da se opis i poslova ministarstava, ono što je suština ovog zakona, osim ovog člana 2. koji kaže koja su ministarstva, nije mnogo menjao. Niste odstupili od tog pristupa koji operiše isključivo brojem i nazivom ministarstava, a ispod toga u strukturi državne uprave, koja je još daleko od toga da bude javna uprava u ovoj zemlji, zapravo se ništa ne menja.
Jednu stvar pokušavate da promenite i to činite na najgori mogući način. LDP je podnela amandman na član 38. ovog zakona. Za koji ja mislim da je prosto katastrofalan. Vi tim zakonom dajete izričitu nadležnosti Vladi, apsolutno protivzakonito. Rekao bih i protivustavno. Da po sopstvenom nahođenju, praktično potpuno arbitrarno, smenjuje ljude koji se nalaze na određenim položajima i postavlja, nešto što se zove, vršioca dužnosti. To je zaista neverovatno.
Naravno, slažem se da je stanje u državnoj upravi u Srbiji potpuno katastrofalno, da je to leglo nepotizma, partijskog kadriranja, stranačkog zapošljavanja. U mnogim segmentima lenjosti, sporosti, neefikasnosti najgore vrste. Taj ozbiljan problem ne možete da rešavate na ovakav način, sekirom i da opet za nekoliko meseci dođete, kao država ili kao Vlada, u problem da pred sudovima svi ovi ljudi, koje očigledno planirate da sasečete u državnoj upravi dođu pred sud da vas dobiju i da poreski obveznici ili plaćaju naknadu štete njima ili da morate da ih vraćate na posao, pa da vrlo brzo dođemo u situaciju opštinske uprave u Leskovcu, gde se dolazi 15 minuta pre početka radnog vremena zbog toga što je to jedini način da oni službenici koji prvi stignu zaista i sednu. Zato što ima više službenika, nego slobodnih stolici u zgradi skupštine opštine ili opštinske uprave.
Dakle, nije to suština. Suština je u tome da morate da probate da stvorite početak, makar utisak, a nakon toga i da nešto konkretno radite. O tome da državna služba više ne bude najatraktivnije zanimanje ili posao u ovoj zemlji, da date mogućnost privatnom sektoru da se razvije, da dozvolite konkurenciju, da suzbijete monopole, da evropeizujete zemlju, da prosto otvorite normalno tržište na kojima će se ljudi takmičiti i gde se na neki način angažman u državnoj upravi, pogotovo na tim srednjim ili nižim pozicijama biti zapravo poslednji izbor, pogotovo, mladih ljudi koji pokušavaju da nađu posao. Umesto toga vi ste ovaj princip, ovo očekivanje da ćete sada kao delimično nova vlast, zameniti ogroman deo državnog aparata doveli do savršenstva odredbom na kraju zakona, gotovo, u prelaznim i završnim odredbama.
Gde su kriterijumi za tako nešto? Vaš jedini kriterijum o kome govorite u zakonu kaže – ukoliko nije, ne znam koja je tačna formulacija, zadovoljio potrebe posla. O tome sudi ministar.
Dakle, službenik na položaju nije ostvarivao rezultate u svom radu. Znate, u ovoj zemlji ipak postoje neki drugi zakoni, neki drugi pravni propisi. Postoji neki sistem kriterijuma. Ajde, ako nećete za ovog sekretara Nacionalnog saveta da postavite kriterijume, mada mislim da bi neki od njih, gospodin Vučić mogao da ispuni, onda bar ovde stavite neke kriterijume kada želite na ovaj način da rušite sistem državne uprave.
Šta mislite, šta u ovom trenutku misli prosečan građanin Srbije ili gledalac ovog prenosa? U kojim će ministarstvima, u kojim će sektorima državne uprave biti seče ovih kadrova? Samo u onim u kojima je deo tih kadrova došao iz DS, ili na predlog DS, ili se vama ili osnovano ili neosnovano čini da oni imaju veze sa DS. U onim sektorima koje je vodila SPS, G17 plus, odnosno URS, PUPS i neke druge partije, to se sasvim sigurno neće desiti. Ili nas demantujte. Dođite za tri meseca pred ovaj parlament sa spiskom, biografijama i rezultatima rada tih ljudi, pristajem unapred, izviniću vam se ukoliko danas nisam bio u pravu.
Vi odlično znate da će se to dogoditi. Ta atmosfera se već vidi i na samom početku rada ove skupštine.
U nekim drugim rešenjima smo podneli čitav niz amandmana. Slažem se sa ovom argumentacijom koja je vezana za deo, odnosno za one sektore koji se bave ljudskim pravima. Podneli smo amandmane koji treba delimično da prošire ne samo naziv nego i delokrug Ministarstva pravde, koje treba da bude Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i javne uprave. Neki predlozi amandmana su kod Ministarstva finansija, kod Ministarstva rada, ali o tome će govoriti moje kolege u nastavku ovde diskusije.
Voleo bih da se mandatar, budući premijer, danas na samom početku obrati ovom parlamentu. Mislim da je to vrlo važno, ukoliko već kažete da ova vlada neće funkcionisati na isti način na koji je funkcionisala prethodna, ili da koalicija neće funkcionisati na taj način, da to na neki način probate i da pokažete ovom parlamentu. Ovaj zakon ipak obrazlaže politička partija koja neće imati najveću odgovornost. Vi ste budući premijer i vi ćete snositi političku štetu, ili ubirati političku korist od rezultata ovakvih zakona. Zbog toga sam ovo rekao. Hvala.