Hvala vam.

Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Ljubiša Stojimirović, nažalost nije tu.

Nakon njega narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici sasvim ću kratko nešto reći o predlogu zakona o izmeni zakona o osnovi uređenja službi bezbednosti Republike.

Meni je žao što u ovom kratkom predlogu je tek otvoren problem rešenja načina civilne kontrole službi bezbednosti. Već je više puta ovde primećeno da postoji neka fascinacija tim službama bezbednosti, a moram da kažem da ona proističe iz toga što se prvo stalno govori o tim službama u jednom vremenu, koje je nadam se, završeno, a drugo što većina ljudi ne zna čime se te službe uopšte bave. One se ne bave tračevima, intrigama i političkim protivnicima jer u njihovom zakonu, koji reguliše njihov rad, koji sam potpisao ne postoji više termin "unutrašnji neprijatelj". Nadam se da smo to vreme završili i ne znam šta je "unutrašnji neprijatelj" u političkom pluralizmu. Postoje neki drugi zadaci, pre svega borba protiv terorizma, droga, itd. Znači, krupan kriminal.

Mislim da je vrlo loše to licitiranje, tim službama, jer one imaju svoje Ustavom i zakonom uređen rad i jedino pravo pitanje koliko one kvalitetno rade, a to mogu pre svega da ocene oni koji su zaduženi za njihovu kontrolu.

Pređašnje rešenje je bilo vrlo jasno, a to je da predsednik države to kontroliše i ovde se vrši jedna izmena jedne suštinske nelogičnosti, a to je da šef kabineta to kontroliše. Može i tako, ali sad se predlaže da to bude jedna ličnost. Mislim da je umesno što je rečeno da treba bar neki kriterijum da postoji ko je ta ličnost, ali meni se čini da i to je osnovno što želim da kažem, da je rešenje koje mi danas imamo u suštini loše.

Većina zemalja je izabrala da civilnu kontrolu, znam da postoji Odbor za bezbednost, ali ne znam da li znate propise koje regulišu njegov rad, oni jako ograničavaju ono što poslanici mogu da dobiju kao podatak. Tačno je da je dobra praksa poslednjih godina da se na primer direktor BIA pojavljuje dva puta godišnje ovde u Skupštini i da izveštaj, ali je vrlo ograničeno ono što poslanici smeju da ga pitaju, ne znam da li znate kako to izgleda i šta on sme da im kaže. Većina zemalja je to prepustila ili vladi ili predsedniku države i postoje ta rešenja, ali po meni trojni sistem je najbolji, a to je da postoje nekoliko predstavnika parlamenta, narodnih poslanika, predstavnici vlade i naravno šef države i njegovi predstavnici. Taj trojni ključ kontrole je po mom mišljenju najjefikasniji.

Samo da podsetim, prvo takvo telo je formirano 2002. godine, zvalo se Savez za državnu bezbednost, bio sam njegov član. Posle toga je to pod Koštunicom nazvano Savetom za nacionalnu bezbednost. Tada, 2002. godine, nismo imali vojnu bezbednost jer je bilo dvovlašće, postojala je neka savezna država, fantomska, koja je imala vojsku i spoljne poslove. Sada je to, naravno, na sreću objedinjeno i Republika Srbija postoji, ali mi se čini da ste vi ovde odškrinuli jedna vrata koja otvaraju još jedan problem.

Molim vas, poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitnik ljudskih prava, kategorički već duže vreme tvrde da su neka rešenja zakona, koja je ova Skupština usvojila prošle godine, suprotna Ustavu i da ta rešenja krše ljudska prava zbog elektronske komunikacije. Tamo je rečeno da se ta elektronska komunikacija čuva godinu dana. To mogu da razumem, da se ne može otvarati bez sudskog naloga, ali jedan paradoks imamo da službe bezbednosti i policija mogu da, to je jedan propust, jedna rupa, sa kojom se oni vešto igraju, da dobiju podatak koga ste vi zvali telefonom, bez ulaženja u sadržaj. To je podatak sasvim dovoljan da zadire u vašu privatnost.

Molio bih vas i apelujem, ako ste ovde odškrinuli vrata, da se tu nešto reguliše, da onda otvorimo to do kraja, da možda to drugačije uredimo, a pre svega da izmenimo zakon za koji ja nisam glasao lično prošle godine niti naša poslanička grupa, koji zaista je negde protiv prava građana jer narušava njihovo pravo na privatnost. Hvala.

Hvala gospodine Korać.

Za reč se prijavio gospodin Marjan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ne vidim jednog mog starijeg kolegu kritičara svega. Dolazeći na ovu sednicu video sam jednog osedlanog kako sa rotacijama i blinkerima, sve sa nalepnicom juri prema Beogradu, pa sam verovao da moj kolega dolazi na sednicu. Ne znam da li je bio A5, A6, A7, izgleda da je bio turbo dizel. Mislim da ako ga garažira da će mu duže potrajati. Žao mi je što je kolega odjahao, jer ono što imam da kažem jeste da nemam ništa protiv DS, ali imam protiv onoga što je ona postava.

Oni koji danas kritikuju i koji misle ovde da su predstavnici DS, treba da znaju da se njima stranka samo tako zove.

Na početku izlaganja ću citirati, a verujem da će kolege demokratske orijentacije uspeti da shvate koga sam citirao. Kaže – postoje države koje imaju sve, prirodna bogatstva, zlato, rude, dijamante, ali su siromašne jer ljudi ne znaju to da iskoriste. U drugom delu citata kaže – postoje države koje nemaju ništa, ali su bogate jer ljudi znaju da se organizuju. Ostaviću vama na savesti da pogodite koga sam citirao, a mi smo upravo tu da pokušamo kroz ove zakone da organizujemo državu i da od države kojoj je Bog i priroda dala sve, a budale uzele još više, da od te države kroz organizaciju napravimo državu u kojoj će svako imati pošten posao, pristojnu platu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost. Mislim da bi za početak od nas to bilo dovoljno.

Takođe, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo rečima i ponašanjem Vlade koja još uvek postoji, koja još uvek deluje i koja nije otišla. Mislim da oni koji sede u toj Vladi još uvek, koje sa pravom mogu da nazovem Vladom opštenarodne propasti i koju je vodio, barem mislim da je vodio, mada mnogi ne dele moje mišljenje sa tim, gospodin Mirko Cvetković, koga sa pravom mogu nazvati Mirko prezaduženi. Dakle, ta vlada i predstavnici te vlade, koji se sada smeškaju, pokazali su neviđenu hrabrost ne zato …

Nemojte ni da pokušate da me opomenete

Neću da vas opomenem, gospodine Rističeviću, dozvoliću vam da nastavite, ali vas molim da imate u vidu da član 106. Poslovnika govori da narodni poslanik može govoriti samo o tački dnevnog reda.

Molim vas da se o narodnim poslanicima izražavate sa dužnim poštovanjem. Hvala.

Ja sam upravo to radio sa dužnim poštovanjem, svakome prema onome što je zaslužio i zadužio. Dakle, ne treba vas da podsećam da je ova vlada zadužila ovaj narod, a kada se Vlada zadužuje narod piše menicu.

Dakle, da je Vlada koja još uvek nije otišla zadužila ovaj narod i ovu državu za osam milijardi evra i da se mirno smeškao, ne verujem da sam bilo koga vređao niti je to moja namera. Govorim istinu. Ukoliko je istina bolna, tim gore po one koji su se ovde smeškali.

Sada ću probati da govorim o ministarstvima ukoliko mi dozvolite, naravno. Krenuću od MUP koje je prvo i za koje verujem da će delovati i da će, ovde to decidno ne piše, mnogo svoje energije i pažnje posvetiti korupciji koja je bila prisutna, moramo se složiti, u odlazećoj vladi. Dakle, ta vlada je od države napravila ortačko društvo. Od ministarstava, od javnih funkcija je napravila privatne poslove. Verujem da mi to nećemo učiniti ni od jednog ministarstva.

Drugo ministarstvo je Ministarstvo finansija i privrede. Hoću da verujem da je gospodin Dinkić juče bio u pravu kada je rekao da zbog odnosa u bivšoj vladi nije mogao da dođe do punog intenziteta svoga rada i svoga nastojanja. Mislim da će nam dokazati u budućnosti da on nije bio deo problema i da će nam pokazati da će biti rešenje tog problema.

Ne treba da vas podsećam da u ovom trenutku Srbija ima budžetski deficit od preko dve milijarde, da ima trgovinski deficit od oko šest milijardi, da troši više nego što zarađuje šest milijardi. Sve su to rezultati onih koji se smeškaju i za koje verujem da će Vlada i ministarstvo koje preuzima gospodin Dinkić stanje u državi makar popraviti.

Ministarstvo spoljnih poslova. Verujem da će novo, za razliku od starog, više slušati šta govori Narodna skupština  a manje šta govore naši tradicionalni prijatelji u Sarajevu i Zagrebu i da neće, slušajući Narodnu skupštinu, apriori primati sve savete koji dolaze, bez obzira odakle dolaze, da li iz Brisela, Vašingtona ili Moskve. Dakle, da ćemo povratiti makar deo suvereniteta koji smo izgubili.

Hoću i to da kažem da oni koji su nas ovde kritikovali da ovde u ovom Zakonu o Vladi, u Zakonu o ministarstvima postoje dva premijera, zaboravili su da kažu da su oni imali vladu bez premijera. Njima je predsednik republike bio i predsednik republike i predsednik partije, najverovatnije i predsednik vlade. Sa punim pravom mogu da kažem da za malo da bude i patrijarh, toliko se gurao posle smrti patrijarha Pavla u Patrijaršiji. Dakle, bio je kao vegeta, mešao se u sve, a nije uradio ništa.

Što se tiče Ministarstva odbrane, želim da kažem da ćemo i tu da popravimo stanje, jer u ovom trenutku je Lovački savez veća oružana sila od naše armije. Mislim da smo imali Ministarstvo odbrane samo iz dva razloga: samo zato da bi imali ministra vojnog i da bi ministar vojni imao javne nabavke. Od vojske je napravio družinu Pere Kvržice.

Samo da vas podsetim na sataru poslovicu: "Ko ne hrani svoju vojsku, imaće tuđu." Da prevedem, ko nema svoju vojsku na svojoj teritoriji, imaće tuđu. To stanje je stanje odlazećeg ministra odbrane, koji se po malo bavi građevinama.

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Verujem da ćemo rešiti pitanje Vojvodine, da to neće eskalirati. Verujem da ćemo rešiti pitanje regionalizacije, pitanje preglomaznih opština i da ćemo vlast uspeti da rastegnemo u državi tako da podelimo ovlašćenja i odgovornost, a da pri tome sačuvamo državu od mogućeg pucanja.

Takođe želim da kažem, po pitanju regionalnog razvoja, da postoji ruralni razvoj i da će ministarstva sva zajedno pokušati da spreče poslednjeg jahača apokalipse koji u Srbiji svake godine poženje trideset pet hiljada ljudi više, nego što se rodi. Rezultat toga su opustela sela i ne treba da vam kažem da je nekad kada je umirao seljak umirao seljak. Sad kad umre seljak, umre cela kuća, a često se dešava kada umre neko na selu, da umre celo selo, pa i manje naselje. Verujem da i tu možemo da napravimo pozitivniji korak.

Ministarstvo saobraćaja, hoću da verujem da više nećemo odlazeći iz ove skupštine imati železnički saobraćaj kao 132. po kvalitetu na svetu, da ćemo imati kvalitetnije puteve i da nećemo biti 130. u svetu, da će ministarstvo saobraćaja imati moderne autoputeve, da ćemo obezbediti sredstva za to i da nećemo imati ovoliko rupa na putu.

Ministarstvo građevine i urbanizma, verujem da će biti legalizacije. Verujem da ćemo pokrenuti ono što je gospodin Dulić prikočio i ne treba da vas podsećam da, osim ministra odbrane ,gotovo niko ništa nije izgradio u ovoj državi za vreme dok je gospodin Dulić vodio to ministarstvo. Mogu sa punim pravom da kažem da za vreme njihovog mandata ni kućicu za papagaja nisu napravili kako valja.

Ministarstvo pravde i državne uprave, takođe želim da verujem da pravna država podrazumeva vladavinu prava i pravila, a ne vladavinu pojedinca, da pravna država podrazumeva silu zakona, a ne zakon sile, kakva danas vlada. Pravosuđe nam je takvo i takvo su nam ga ostavili, sa reformom, gde ko je više uticajan i para stavio na vagu gospođe boginje pravde, taj je pobedio. Sa pravom očekujem da će Ministarstvo pravde i gospodin Selaković, ako bude bio izabran za ministra, to pokrenuti u nekom pravcu u kome to treba da se desi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nema trgovine. Zašto je trgovina bila sa ovim ministarstvom možete da zaključite i sami. Ministarstvo poljoprivrede je bilo više ministarstvo protiv poljoprivrede i seljaka. Kao jedini poljoprivrednik ovde imam legitimno pravo da to iznesem. Poljoprivrednu politiku, koju su vodili naši prethodnici, možemo sa pravom nazvati kriminalnom poljoprivredom politikom protiv sela i seljaka. Samo da vas podsetim da odlazeći ministar poljoprivrede, samo u poslednjih mesec dana pred izbore, tri puta promenio poljoprivrednu politiku. Čovek koji se zalaže za Evropsku uniju, za evropske tekovine, izgleda da ne zna da se u Evropi poljoprivredna politika ne menja i da je dugoročna i da se samo koriguje svakih sedam godina. Takođe ne zna, da je poljoprivredna politika zasnovana na visokom agrarnom budžetu i da su premije i subvencije u EU, kojoj je on težio i njegova partija, bile veće i za deset puta po hektaru od onih koje su bile u Srbiji.

Moram da kažem da su najstariji seljaci, čija je penzija bila manja od socijalne pomoći, bili izopšteni iz te premije i subvencije. Dakle, njima je bilo zabranjeno, da u koliko rade, da dobijaju premije i subvencije, bez obzira što proizvode hranu, što je bila kazna, a starost to nije trebala da bude. Takva je poljoprivredna politika bila koju su vodili ljudi koji odlaze iz tog ministarstva. Ta poljoprivredna politika više je bila u korist sponzora njihovih partija, nego što je bila u korist razvoja sela i poljoprivrede.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, nadam se da ćemo se pokrenuti sa poslednjeg mesta u Evropi. Ministarstvo energetike i razvoja zaštite životne sredine, verujem da to nije slučajno spojeno, da kroz veću proizvodnju, takozvane, zelene energije da se može uspešno štititi i životna sredina, a i proizvoditi energija i da iza nas neće ostajati samo deponija šljake.

Ministarstvo kulture i informisanja, verujem da će pokrenuti neke procese da konačno vidimo ko su vlasnici ovih medija. Mediji za vreme bivše, odnosno odlazeće, Vlade nisu bile pod kontrolom Vlade, to jedna laž. Oni su bili u vlasništvu određenih ministara u toj Vladi i žao mi je što su se posvađali. Da se nisu međusobno posvađali, mogli su osnovati jednu redakciju i uštedeti na tome, i samo menjati kao u "Radovanu trećem", zaglavlja.

Na kraju, da kažem da je najtužnije u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, siromaštvo i beda našeg naroda je neizdrživa i za gledanje. Imamo hiljade, stotine hiljada, milione nezaposlenih. Imamo pravi kolaps. Na jednog zaposlenog dođe jedan nezaposleni. Stanje u poljoprivredi, poslednje suše o kojima niko nije rekao ni reči i gubitak od 4, 5, a možda i 6% društvenog proizvoda, gubitak od milijardu i po do dve milijarde evra na godišnjem nivou, našu katastrofu će gotovo učiniti neizbežnom. Seljačke penzije danas su manje od socijalne pomoći. Želeo bih da ovo ministarstvo učini sve da one budu makar jednake najmanjoj radničkoj penziji, jer su seljaci i radnici braća po znoju, braća po muci.

Ministarstvo spoljne trgovine, telekomunikacija, verujem da će sve učiniti da trgovinu ne vršimo u korist stranih trgovinskih lanaca, strane robe, već da ćemo i tu nešto učiniti. Što se tiče robnih rezervi, želim da kažem da ćemo sve učiniti da kontrolišemo da se robne rezerve  više ne koriste u korist debelih novčanika članova Vlade i njihovih bliskih prijatelja, već da će one, pre svega, biti u korist održavanja stabilnosti cena, sigurnosti naše države od ekonomskih pritisaka, da će biti u korist očuvanja pariteta cena u poljoprivrednim proizvodima.

Na kraju da kažem da se nadam da ćemo svi zajedno, a Srbija je država u stanju u kojem je ona zastava koja je bačena arnautskim rukama u prašinu i blato. U tom stanju je danas država koju mi preuzimamo. Nadam se da ćemo svi zajedno imati snage da kao naši preci uzdignemo, podignemo i da to bude mesto za život dostojan čoveka i da ćemo sve učiniti da obnovimo čast i slobodu našeg naroda. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, povreda Poslovnika.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mene, kao profesora Medicinskog fakulteta, je večeras bilo sramota da prisustvujem jednoj tiradi i molim vas, kao mladog čoveka, kao čoveka za koga mislim da je demokrata, koji je primetio sve ove gnusne izjave gospodina Rističevića, ali nije imao hrabrosti do kraja da mu izrekne meru opomene i da mu oduzme reč. Molim vas da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, član 106

Ako insistirate Narodna skupština će se u danu za glasanje izjasniti o ovoj povredi Poslovnika, ali bih i vas, da kažem, upozorio da kada kažete reč: "gnusne", vi isto na taj način kršite Poslovnik i uvredljivo se odnosite prema izlaganju vašeg prethodnika. Samo hoću da vam kažem, vodeći parlament, da pokušavam da imam dovoljno tolerancije, kao što sam upozorio gospodina Rističevića, jer sam smatrao da deo njegovog izlaganja svakako nije bio u skladu sa Poslovnikom. On je kasnije počeo da govori na svoj način, koristeći specifičan rečnik o tački dnevnog reda.

U određenim trenucima sam možda prelazio preko granice, ali sam želeo da poštujem duh neke tolerancije koju smo uspostavili, čini mi se u parlamentu, dozvolio da završi. Tako da i vas molim da ne reagujemo uvek na svaku loptu. Ja ću se truditi da svakog opomenem, kao što ste videli, poslanika koji pripada većinskoj grupi iz koje i sam dolazim.

Sledeći se za reč javio narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, jedino dobro što smo sada čuli to je da ispod šminke evropejstva, tolerancije, vidimo zapravo prave namere. To se vidi i posle izlaganja i konstituisanja odbora, da po prvi put od 2004. godine, za dva ključna odbora, gde zapravo jedini način gde bi vladajuća većina imala kontrolu opozicije i verifikovala njenu ulogu u jednom demokratskom ustrojstvu u Narodnoj skupštini, po prvi put, bez ikakvog obrazloženja, opoziciji nije dato da predsedava tim odborima i to finansijama i kontrolom tajnih službi. To jeste na kraju šta ostaje, a odluke su ono što ostaje, deklaracije i izjave su ono što prolazi.

Na isti način ovo što smo čuli pokazuje da u programu ovoga što se priprema nema mnogo ideja, ali ima mnogo želje za osvetom, ima mnogo želje sa obračunom sa onima koji su nosili državnu politiku u godinama koje su sada iza nas.

Govoriću o ovim zakonima. Naravno DS neće glasati za ove zakone i ja ću sledećih nekoliko minuta obrazlagati zašto imamo takvu poziciju.

Prvo da kažem, da ako pogledamo Zakon o ministarstvima, tu ima nekoliko elemenata koji u principu nisu sporni. Što se tiče broja ministarstava, to je konstantna tema. Tema iza koje zapravo stoji naša realnost. Naša realnost jeste, kao što to vidi i ova vlada, kao što će videti i sve druge vlade posle nje, a to je da, sve dok se ne izmeni do neke mere izborni zakon, uz vlasništvo mandata koje sada imaju narodni poslanici, to je tekovina koju niko neće u budućnosti oboriti ili ugroziti, imaćemo podosta velike vlade, imaćemo komplikovane zakone o ministarstvima, imaćemo kompromise za koje će predlagači uvek biti na velikim mukama da ih obrazlože. To je zbog toga što je Srbiji potrebna doza većinskog sistema da bi građani imali veću sigurnost da ono zašta glasaju na kraju postane Vlada i postane politika.

Jedna stvar je sigurna, a to je da niko u Srbiji nije na Đurđevdan glasao za ovakvu vladu i sigurno je da pregrupisanje koje smo videli niko nije mogao predvideti. Bilo je ilustracija tih stavova na početku diskusije, u momentu vašeg izbora, gospodine predsedniče i to je ono što će obeležiti rad ove vlade i, sve dok se ne promene neki elementi, pre svega, izborni zakon, tako će biti i u budućnosti.

U svakom slučaju, ovaj broj ministarstava nije najbitnija stvar. Nije tačno da je ovo najmanja Vlada, jer tu su četiri kancelarije. Tu se ništa neće bitno promeniti, tako da, obrni okreni, imamo nekih 22-23 ministarstava. Gospodin Vulin je sam rekao da je ono što će on voditi isto kao i ministarstvo. Time je bio iskren i pokazao da se u organizaciji državne uprave ta stvar neće promeniti.

Drugi element je to da se u organizaciji evropskih integracija čuva model potpredsednika sa kancelarijom. Ima i drugih modela. Ovaj je pokazao u proteklim godinama, tu govorim iz iskustva, da će na ovaj način, nadamo se, svi ministri biti svesni da imaju deo posla, da to nije pitanje specijalizovanog ministarstva, ili pak jedne osobe, jedne političke partije, da je to posao na kome će morati svi da rade.

Pozdravljam vraćanje tehnološkog razvoja u naziv ministarstva za prosvetu i nauku. Ne zaboravimo da su nekoliko hiljada naših naučnika, pa i akademija, i dva rektora i to Univerziteta Beograda i Novog Sada, pozivali da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.

Jednostavno se nadam i nadamo se da ovako veliko ministarstvo neće, zbog ogromnih problema i potreba koje postoje u drugim elementima našeg obrazovnog sistema, zapostaviti ono što je započeto u godinama iza nas. To nije nekoliko godina, jer ako pogledamo proteklih četiri – pet vlada, bilo je tu pozitivnih pomaka i treba nastaviti na tom putu.

Napokon, među pozitivnijim stvarima, mislimo da je dobro to što se ponovo na jednom mestu nalaze pitanje rada, zapošljavanja i socijalne politike. U prethodnoj Vladi su te dve tematike bile odvojene. To je bilo loše zbog toga što, kada se prava na jednoj strani definišu, a budžeti za aktivne mere se nalaze na drugoj strani, to je onemogućavalo rad.

Ovaj zakon i ovi zakoni imaju mnogobrojne manjkavosti. Počeću od dva sistemska problema koji su već danas evocirani i mislim da se ispod šminke, i prethodnik pre mene je to dosta dobro ilustrovao, vidi zapravo kakve su prave namere.

Prava namera jeste da ne postoji sistem koji će onemogućiti rad, obračunavanje sa onima koji nemaju isto mišljenje. Kako drugačije razumeti činjenicu, da zbog toga što možda smeta neko koji je prošao konkurs validno, se ide na rušenje sistema koji je, koliko-toliko, ne samo prethodna Vlada, nego i prethodnih nekoliko vlada u poslednjih 10 godina pokušale da uspostave.

Tužan sam zbog toga. Ne zbog toga što je neko ko je bio član moje partije, ili član moje partije će sutra ostati bez posla, nego zbog toga što danas i od momenta kada su se pojavili ovi zakoni, ne mali broj veoma kvalitetnih kadrova, zbog toga što Srbija ima takve kadrove, i to nisu nužno ljudi iz partija, a ima i ljudi iz partija, i ne samo moje partije, koji su se trajno opredelili za rad u državnoj upravi, koji treba da formiraju korpus onoga što je neretko formirano u našoj zemlji i što je pozdravljeno od strane EU i mnogih drugih instanci kao tzv. administrativni kapacitet naše zemlje.

Ti ljudi koji su poverovali u proteklih nekoliko godina da njihov trud, rad, usavršavanje, prolazak kroz jedan broj ispita, je nešto što će obezbediti njihovu karijeru. Ne političku karijeru, nego rad kao onaj stub, administrativni stub koji treba da opstane u nezavisnosti od onoga što je politička situacija u zemlji, oni danas vide da su ti njihovi napori bili ravni nuli. Odjedanput će se pojaviti neki ministar, neretko, jer tako nažalost ide, sa mnogo manjim profesionalnim referencama od njih i koji će imati 45 dana da odluči o njihovoj sudbini. Kako? Naravno da ovde nema nikakvih kriterijuma.

Zapravo, ako pogledamo relevantne zakone koji su prošli diskusiju u ovom visokom Domu, imali smo i imamo bar neke komisije. Ovde je sve dato u ruku jednog političara, koji će odrediti ko od pomoćnika, od direktora mu se sviđa i bez ikakvih kriterijuma odlučiti da budu smenjeni ili ne, i to, što je veoma retko u našem pravnom sistemu, bez ikakvog prava žalbe, mogućnosti da se pokrene neki upravni postupak. Mala je uteha ono što svi veoma dobro znamo, a to je da će svi oni biti vraćeni na radno mesto, samo što će poreski obveznici Republike Srbije to morati da plate, zato što su postavljeni po zakonu, što nisu nigde u pozitivnom našem pravu zgrešili i, kao što se desilo ne jedanput u proteklih 12 godina, na ovakav način se neće smanjiti birokratija, nego ćemo samo imati dupliranje onih koji su prošli konkurse i onih v.d, koji kao politički komesari. Nema drugog načina to obrazložiti, jer oni sigurno nisu došli kroz neki konkurs kroz koji su prošli ovi koji se žele smeniti. To je nešto što podriva po dubini onaj početak poverenja koje je naša državna uprava imala u izgradnju jednog pravnog poretka.

Zbog toga naš poziv jeste da se taj član briše, iz razloga što će na kratak rok izgledati kao lakoća da se nekoliko ljudi koji možda bodu oči, budu sklonjeni, i to što pre i bez diskusije. Moramo biti svesni da će to na dugi rok i te kako koštati našu zemlju. Uveren sam da će to koštati i ovu novu većinu, zbog toga što će brojni ljudi, jer ne mogu svi biti postavljeni iz političkih partija, i te kako oklevati da rade, i te kako oklevati da rade i po instrukcijama koje će im dati ti političari, zbog toga što vide da je dovoljno da dođe neka nova većina i da promeni pravila igre, da bez ikakvog procesa i bez ikakve procedure budu smenjeni.

Drugi element koji mislim da predlagač toga nije svestan, to je da se pokušava ići protiv nečega što jeste jedna od evropskih tekovina. Možda nije u svakom slučaju korektno sprovedena, a to je da ministarstva ne odlučuju o svemu, da ministri ne odlučuju o svemu i da postoje određena javna ovlašćenja.

Ukoliko neko misli da je neko u nekoj agenciji previše plaćen, onda treba promeniti matični zakon i uredbe koje regulišu tu materiju. To je i naše opredeljenje. Ukoliko neko misli da je neka agencija razrezala prevelike tarife, postoji dokument koji je donela Vlada, postoje i zakoni koji su regulisali donošenje takve tarife i tu trebaju da se leče ti problemi, a ne na ovakav način, jer na ovakav način, koji će omogućiti da Vlada, jednostavno preko noći, ukine odluku, ukine tarifu, ukine način na koji se uređuje sada bitni način funkcionisanja u jednom delu našeg društva, to zapravo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, će dovesti do povećanja pravne nesigurnosti, jer ne mali broj tih javnih ovlašćenja se zapravo sprovodi u domenu privrede i privreda, svi oni koji imaju da rade i da posluju sa tim delovima naše države, posle izglasavanja jedne ovakve odredbe, koja ne predviđa ni kriterijume po kojima će Vlada preko noći ukinuti nešto, neće znati da li posluju po zakonu, neće imati sigurnost da ono što su odredili, ili one troškove koje su očekivali, je ono što će biti stabilno.

Na taj način, iza deklarativnog zalaganja za pravnu državu, kroz ova dva velika sistemska napada na jedan sistem koji se gradi mukotrpno, sa tim se slažem, a jedan je profesionalizacija državne uprave, a sa druge strane to je funkcionisanje države, pre svega u domenu privrede, ovo je nekoliko koraka unazad. Ovo će unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja. Ako neko smeta, kažite ko smeta i zašto smeta. Ako je neko korumpiran, neka bude procesuiran. Ako neko ne radi profesionalno, postoje zakoni po kojima ta osoba može biti odstranjena i disciplinske mere će biti protiv nje određene, ali ne na ovakav način. Ovo je jedan način koji preko noći obezvređuje sve napore mnogobrojnih kvalitetnih ljudi, nekih od najkvalitetnijih u našoj državnoj upravi, a da ne govorimo o pravnoj sigurnosti.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, očigledno je da, ili pregovaračka moć, ucenjivački kapacitet, kako već to želite, se i te kako jasno vidi kroz ovakvu strukturu Vlade koja je predložena. Imamo Ministarstvo finansija i privrede, lično sam bio ministar finansija i ekonomije, ali ne privrede. Bilo je pitanje ekonomije u sistemskom smislu, jer privreda, znajući kakve su teškoće u našoj zemlji prisutne, je i te kako postao na stalno i za puno radno vreme i najvrednijih i najenergičnijih ministara danas.

Ovakvo ministarstvo je teško pokriti. Ja znam da je kolega Dinkić bio ministar i za jedno i za drugo i da sve to grupiše, vidim da se bavi kadriranjem i u Narodnoj banci Srbije, i to ne samo guvernera, nego  i vice guvernera i daju se ocene ko je dobar, a ko je loš, a da za to ne postoji njegova ingerencija, nego zna se po zakonu kako se to rešava i kako se to ocenjuje. Sa druge strane imamo cepkanje, cepkanje dva ministarstva koja su sada postala četiri. Imamo ministarstva koja se bavi sličnim temama, građevinom, urbanizmom, saobraćajem, pa onda imamo očuvanje prirodnih resursa, životne sredine, a onda razvoj tih privrednih resursa. Moram da kažem da je veoma teško shvatiti šta će taj ministar raditi, jer sa izuzetkom rudarstva, sve druge ingerencije se nalaze u nekim drugim ministarstvima. Ako je bilo potrebno naći mesto za nekoga, verujem da je bilo elegantnijih načina.

Želim da kažem, istovremeno, da su se spojile i neke oblasti koje imaju veoma malo veze jedne sa drugom. Unutrašnja i spoljna trgovina sa telekomunikacija, nemaju mnogo veze. Da li se želi dati fokus i da li će Rasim Ljajić biti onaj koji će uvesti elektronsku trgovinu u našoj zemlji? To vidim kao jednu stvar, koja  eventualno može da spoji ta dva resora.

Sa druge strane, ne vidim da se menja struktura u Ministarstvu finansija i privrede, tako da, na primer, ekonomska diplomatija, koja je u još aktuelnoj Vladi bila u Ministarstvu privrede, je nešto što bi, po nekoj logici stvari, trebalo da pripadne ovom ministarstvu. Da li ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu će imati na njegovom raspolaganju i tu ekonomsku diplomatiju ili će morati da gradi svoju paralelnu strukturu, jer kako drugačije povećati naš izvoz? Nećemo valjda duplirati te ekonomske emisare koji postoje već, ako se ne varam, više od dve godine?

Ako pogledamo, napokon, način na koji se bavimo nečim što je lokalna samouprava, uvek popularna među ministrima, vidimo da bar dva ministarstva imaju kao zaduženje da se bave lokalnom infrastrukturom. Očigledno je preklapanje između Ministarstva za građevinu i Ministarstva za lokalnu samoupravu. To su slične teme i ako može predlagač da vam objasni – kako će oni podeliti tu ingerenciju, mi bi vama na tome bili veoma zahvalni.

Na kraju, želim da kažem, pošto, istina je, čak u sedam navrata, to je kolega Samardžić primetio, se pominju predpristupni fondovi, što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, ono što je tu napisano u vezi sa predpristupnim fondovima EU je u direktnoj koliziji sa onim što je naša Vlada predala Evropskoj komisiji kao paket za sertifikaciju za dobijanje te tri dodatne komponente. Ide u koliziju sa onim što se izgradilo kao sistemu Ministarstvu finansija. Ukoliko prođe ovako nepromenjeno u Zakonu o ministarstvima, mogu vam reći da će to otežati povećanje dobijanja predpristupnih fondova našoj zemlji, jer se kosi sa principima koji su već tri godine diskutovani sa Evropskom komisijom i omogućavaju da, umesto da jedan broj funkcija bude centralizovan u Ministarstvo finansija, kao što mora da bude i o tome smo imali iscrpne razgovore sa njima, bude locirano u tom ministarstvu.

Verovatno druge članice vaše buduće koalicije nisu shvatile, ali buduća ministarka regionalnog razvoja, na način kako je ovo napisano, će u potpunosti kontrolisati treću komponentu, što je protivno pravilima EU, a verovatno nije bila u potpunosti ni vaša intencija, ali to ćemo vama pustiti da rešite u vašim budućim diskusijama.

Na kraju, želim da kažem, što se tiče DS, mi i kroz ove zakone, činjenica je da Vlada pokušava i u ovom domu da izbegne kontrolu kroz ono što već osam godina je dato, kao odbori koje vodi opozicija. Činjenica je da pokušava da ide protiv sistema koje smo zajedno gradili, jer je prethodnike kritikovao, ne shvatajući da će većina ljudi koje je kritikovao sedeti sa njegovim koalicionim partnerima u Vladi za koji dan. To su sistemske promene koje se uvode na ovaj način i koje će značajno unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja.

Zbog toga, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS neće i ne može podržati ove zakone. Hvala na vašoj pažnji.