Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, jedino dobro što smo sada čuli to je da ispod šminke evropejstva, tolerancije, vidimo zapravo prave namere. To se vidi i posle izlaganja i konstituisanja odbora, da po prvi put od 2004. godine, za dva ključna odbora, gde zapravo jedini način gde bi vladajuća većina imala kontrolu opozicije i verifikovala njenu ulogu u jednom demokratskom ustrojstvu u Narodnoj skupštini, po prvi put, bez ikakvog obrazloženja, opoziciji nije dato da predsedava tim odborima i to finansijama i kontrolom tajnih službi. To jeste na kraju šta ostaje, a odluke su ono što ostaje, deklaracije i izjave su ono što prolazi.
Na isti način ovo što smo čuli pokazuje da u programu ovoga što se priprema nema mnogo ideja, ali ima mnogo želje za osvetom, ima mnogo želje sa obračunom sa onima koji su nosili državnu politiku u godinama koje su sada iza nas.
Govoriću o ovim zakonima. Naravno DS neće glasati za ove zakone i ja ću sledećih nekoliko minuta obrazlagati zašto imamo takvu poziciju.
Prvo da kažem, da ako pogledamo Zakon o ministarstvima, tu ima nekoliko elemenata koji u principu nisu sporni. Što se tiče broja ministarstava, to je konstantna tema. Tema iza koje zapravo stoji naša realnost. Naša realnost jeste, kao što to vidi i ova vlada, kao što će videti i sve druge vlade posle nje, a to je da, sve dok se ne izmeni do neke mere izborni zakon, uz vlasništvo mandata koje sada imaju narodni poslanici, to je tekovina koju niko neće u budućnosti oboriti ili ugroziti, imaćemo podosta velike vlade, imaćemo komplikovane zakone o ministarstvima, imaćemo kompromise za koje će predlagači uvek biti na velikim mukama da ih obrazlože. To je zbog toga što je Srbiji potrebna doza većinskog sistema da bi građani imali veću sigurnost da ono zašta glasaju na kraju postane Vlada i postane politika.
Jedna stvar je sigurna, a to je da niko u Srbiji nije na Đurđevdan glasao za ovakvu vladu i sigurno je da pregrupisanje koje smo videli niko nije mogao predvideti. Bilo je ilustracija tih stavova na početku diskusije, u momentu vašeg izbora, gospodine predsedniče i to je ono što će obeležiti rad ove vlade i, sve dok se ne promene neki elementi, pre svega, izborni zakon, tako će biti i u budućnosti.
U svakom slučaju, ovaj broj ministarstava nije najbitnija stvar. Nije tačno da je ovo najmanja Vlada, jer tu su četiri kancelarije. Tu se ništa neće bitno promeniti, tako da, obrni okreni, imamo nekih 22-23 ministarstava. Gospodin Vulin je sam rekao da je ono što će on voditi isto kao i ministarstvo. Time je bio iskren i pokazao da se u organizaciji državne uprave ta stvar neće promeniti.
Drugi element je to da se u organizaciji evropskih integracija čuva model potpredsednika sa kancelarijom. Ima i drugih modela. Ovaj je pokazao u proteklim godinama, tu govorim iz iskustva, da će na ovaj način, nadamo se, svi ministri biti svesni da imaju deo posla, da to nije pitanje specijalizovanog ministarstva, ili pak jedne osobe, jedne političke partije, da je to posao na kome će morati svi da rade.
Pozdravljam vraćanje tehnološkog razvoja u naziv ministarstva za prosvetu i nauku. Ne zaboravimo da su nekoliko hiljada naših naučnika, pa i akademija, i dva rektora i to Univerziteta Beograda i Novog Sada, pozivali da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.
Jednostavno se nadam i nadamo se da ovako veliko ministarstvo neće, zbog ogromnih problema i potreba koje postoje u drugim elementima našeg obrazovnog sistema, zapostaviti ono što je započeto u godinama iza nas. To nije nekoliko godina, jer ako pogledamo proteklih četiri – pet vlada, bilo je tu pozitivnih pomaka i treba nastaviti na tom putu.
Napokon, među pozitivnijim stvarima, mislimo da je dobro to što se ponovo na jednom mestu nalaze pitanje rada, zapošljavanja i socijalne politike. U prethodnoj Vladi su te dve tematike bile odvojene. To je bilo loše zbog toga što, kada se prava na jednoj strani definišu, a budžeti za aktivne mere se nalaze na drugoj strani, to je onemogućavalo rad.
Ovaj zakon i ovi zakoni imaju mnogobrojne manjkavosti. Počeću od dva sistemska problema koji su već danas evocirani i mislim da se ispod šminke, i prethodnik pre mene je to dosta dobro ilustrovao, vidi zapravo kakve su prave namere.
Prava namera jeste da ne postoji sistem koji će onemogućiti rad, obračunavanje sa onima koji nemaju isto mišljenje. Kako drugačije razumeti činjenicu, da zbog toga što možda smeta neko koji je prošao konkurs validno, se ide na rušenje sistema koji je, koliko-toliko, ne samo prethodna Vlada, nego i prethodnih nekoliko vlada u poslednjih 10 godina pokušale da uspostave.
Tužan sam zbog toga. Ne zbog toga što je neko ko je bio član moje partije, ili član moje partije će sutra ostati bez posla, nego zbog toga što danas i od momenta kada su se pojavili ovi zakoni, ne mali broj veoma kvalitetnih kadrova, zbog toga što Srbija ima takve kadrove, i to nisu nužno ljudi iz partija, a ima i ljudi iz partija, i ne samo moje partije, koji su se trajno opredelili za rad u državnoj upravi, koji treba da formiraju korpus onoga što je neretko formirano u našoj zemlji i što je pozdravljeno od strane EU i mnogih drugih instanci kao tzv. administrativni kapacitet naše zemlje.
Ti ljudi koji su poverovali u proteklih nekoliko godina da njihov trud, rad, usavršavanje, prolazak kroz jedan broj ispita, je nešto što će obezbediti njihovu karijeru. Ne političku karijeru, nego rad kao onaj stub, administrativni stub koji treba da opstane u nezavisnosti od onoga što je politička situacija u zemlji, oni danas vide da su ti njihovi napori bili ravni nuli. Odjedanput će se pojaviti neki ministar, neretko, jer tako nažalost ide, sa mnogo manjim profesionalnim referencama od njih i koji će imati 45 dana da odluči o njihovoj sudbini. Kako? Naravno da ovde nema nikakvih kriterijuma.
Zapravo, ako pogledamo relevantne zakone koji su prošli diskusiju u ovom visokom Domu, imali smo i imamo bar neke komisije. Ovde je sve dato u ruku jednog političara, koji će odrediti ko od pomoćnika, od direktora mu se sviđa i bez ikakvih kriterijuma odlučiti da budu smenjeni ili ne, i to, što je veoma retko u našem pravnom sistemu, bez ikakvog prava žalbe, mogućnosti da se pokrene neki upravni postupak. Mala je uteha ono što svi veoma dobro znamo, a to je da će svi oni biti vraćeni na radno mesto, samo što će poreski obveznici Republike Srbije to morati da plate, zato što su postavljeni po zakonu, što nisu nigde u pozitivnom našem pravu zgrešili i, kao što se desilo ne jedanput u proteklih 12 godina, na ovakav način se neće smanjiti birokratija, nego ćemo samo imati dupliranje onih koji su prošli konkurse i onih v.d, koji kao politički komesari. Nema drugog načina to obrazložiti, jer oni sigurno nisu došli kroz neki konkurs kroz koji su prošli ovi koji se žele smeniti. To je nešto što podriva po dubini onaj početak poverenja koje je naša državna uprava imala u izgradnju jednog pravnog poretka.
Zbog toga naš poziv jeste da se taj član briše, iz razloga što će na kratak rok izgledati kao lakoća da se nekoliko ljudi koji možda bodu oči, budu sklonjeni, i to što pre i bez diskusije. Moramo biti svesni da će to na dugi rok i te kako koštati našu zemlju. Uveren sam da će to koštati i ovu novu većinu, zbog toga što će brojni ljudi, jer ne mogu svi biti postavljeni iz političkih partija, i te kako oklevati da rade, i te kako oklevati da rade i po instrukcijama koje će im dati ti političari, zbog toga što vide da je dovoljno da dođe neka nova većina i da promeni pravila igre, da bez ikakvog procesa i bez ikakve procedure budu smenjeni.
Drugi element koji mislim da predlagač toga nije svestan, to je da se pokušava ići protiv nečega što jeste jedna od evropskih tekovina. Možda nije u svakom slučaju korektno sprovedena, a to je da ministarstva ne odlučuju o svemu, da ministri ne odlučuju o svemu i da postoje određena javna ovlašćenja.
Ukoliko neko misli da je neko u nekoj agenciji previše plaćen, onda treba promeniti matični zakon i uredbe koje regulišu tu materiju. To je i naše opredeljenje. Ukoliko neko misli da je neka agencija razrezala prevelike tarife, postoji dokument koji je donela Vlada, postoje i zakoni koji su regulisali donošenje takve tarife i tu trebaju da se leče ti problemi, a ne na ovakav način, jer na ovakav način, koji će omogućiti da Vlada, jednostavno preko noći, ukine odluku, ukine tarifu, ukine način na koji se uređuje sada bitni način funkcionisanja u jednom delu našeg društva, to zapravo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, će dovesti do povećanja pravne nesigurnosti, jer ne mali broj tih javnih ovlašćenja se zapravo sprovodi u domenu privrede i privreda, svi oni koji imaju da rade i da posluju sa tim delovima naše države, posle izglasavanja jedne ovakve odredbe, koja ne predviđa ni kriterijume po kojima će Vlada preko noći ukinuti nešto, neće znati da li posluju po zakonu, neće imati sigurnost da ono što su odredili, ili one troškove koje su očekivali, je ono što će biti stabilno.
Na taj način, iza deklarativnog zalaganja za pravnu državu, kroz ova dva velika sistemska napada na jedan sistem koji se gradi mukotrpno, sa tim se slažem, a jedan je profesionalizacija državne uprave, a sa druge strane to je funkcionisanje države, pre svega u domenu privrede, ovo je nekoliko koraka unazad. Ovo će unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja. Ako neko smeta, kažite ko smeta i zašto smeta. Ako je neko korumpiran, neka bude procesuiran. Ako neko ne radi profesionalno, postoje zakoni po kojima ta osoba može biti odstranjena i disciplinske mere će biti protiv nje određene, ali ne na ovakav način. Ovo je jedan način koji preko noći obezvređuje sve napore mnogobrojnih kvalitetnih ljudi, nekih od najkvalitetnijih u našoj državnoj upravi, a da ne govorimo o pravnoj sigurnosti.
Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, očigledno je da, ili pregovaračka moć, ucenjivački kapacitet, kako već to želite, se i te kako jasno vidi kroz ovakvu strukturu Vlade koja je predložena. Imamo Ministarstvo finansija i privrede, lično sam bio ministar finansija i ekonomije, ali ne privrede. Bilo je pitanje ekonomije u sistemskom smislu, jer privreda, znajući kakve su teškoće u našoj zemlji prisutne, je i te kako postao na stalno i za puno radno vreme i najvrednijih i najenergičnijih ministara danas.
Ovakvo ministarstvo je teško pokriti. Ja znam da je kolega Dinkić bio ministar i za jedno i za drugo i da sve to grupiše, vidim da se bavi kadriranjem i u Narodnoj banci Srbije, i to ne samo guvernera, nego i vice guvernera i daju se ocene ko je dobar, a ko je loš, a da za to ne postoji njegova ingerencija, nego zna se po zakonu kako se to rešava i kako se to ocenjuje. Sa druge strane imamo cepkanje, cepkanje dva ministarstva koja su sada postala četiri. Imamo ministarstva koja se bavi sličnim temama, građevinom, urbanizmom, saobraćajem, pa onda imamo očuvanje prirodnih resursa, životne sredine, a onda razvoj tih privrednih resursa. Moram da kažem da je veoma teško shvatiti šta će taj ministar raditi, jer sa izuzetkom rudarstva, sve druge ingerencije se nalaze u nekim drugim ministarstvima. Ako je bilo potrebno naći mesto za nekoga, verujem da je bilo elegantnijih načina.
Želim da kažem, istovremeno, da su se spojile i neke oblasti koje imaju veoma malo veze jedne sa drugom. Unutrašnja i spoljna trgovina sa telekomunikacija, nemaju mnogo veze. Da li se želi dati fokus i da li će Rasim Ljajić biti onaj koji će uvesti elektronsku trgovinu u našoj zemlji? To vidim kao jednu stvar, koja eventualno može da spoji ta dva resora.
Sa druge strane, ne vidim da se menja struktura u Ministarstvu finansija i privrede, tako da, na primer, ekonomska diplomatija, koja je u još aktuelnoj Vladi bila u Ministarstvu privrede, je nešto što bi, po nekoj logici stvari, trebalo da pripadne ovom ministarstvu. Da li ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu će imati na njegovom raspolaganju i tu ekonomsku diplomatiju ili će morati da gradi svoju paralelnu strukturu, jer kako drugačije povećati naš izvoz? Nećemo valjda duplirati te ekonomske emisare koji postoje već, ako se ne varam, više od dve godine?
Ako pogledamo, napokon, način na koji se bavimo nečim što je lokalna samouprava, uvek popularna među ministrima, vidimo da bar dva ministarstva imaju kao zaduženje da se bave lokalnom infrastrukturom. Očigledno je preklapanje između Ministarstva za građevinu i Ministarstva za lokalnu samoupravu. To su slične teme i ako može predlagač da vam objasni – kako će oni podeliti tu ingerenciju, mi bi vama na tome bili veoma zahvalni.
Na kraju, želim da kažem, pošto, istina je, čak u sedam navrata, to je kolega Samardžić primetio, se pominju predpristupni fondovi, što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, ono što je tu napisano u vezi sa predpristupnim fondovima EU je u direktnoj koliziji sa onim što je naša Vlada predala Evropskoj komisiji kao paket za sertifikaciju za dobijanje te tri dodatne komponente. Ide u koliziju sa onim što se izgradilo kao sistemu Ministarstvu finansija. Ukoliko prođe ovako nepromenjeno u Zakonu o ministarstvima, mogu vam reći da će to otežati povećanje dobijanja predpristupnih fondova našoj zemlji, jer se kosi sa principima koji su već tri godine diskutovani sa Evropskom komisijom i omogućavaju da, umesto da jedan broj funkcija bude centralizovan u Ministarstvo finansija, kao što mora da bude i o tome smo imali iscrpne razgovore sa njima, bude locirano u tom ministarstvu.
Verovatno druge članice vaše buduće koalicije nisu shvatile, ali buduća ministarka regionalnog razvoja, na način kako je ovo napisano, će u potpunosti kontrolisati treću komponentu, što je protivno pravilima EU, a verovatno nije bila u potpunosti ni vaša intencija, ali to ćemo vama pustiti da rešite u vašim budućim diskusijama.
Na kraju, želim da kažem, što se tiče DS, mi i kroz ove zakone, činjenica je da Vlada pokušava i u ovom domu da izbegne kontrolu kroz ono što već osam godina je dato, kao odbori koje vodi opozicija. Činjenica je da pokušava da ide protiv sistema koje smo zajedno gradili, jer je prethodnike kritikovao, ne shvatajući da će većina ljudi koje je kritikovao sedeti sa njegovim koalicionim partnerima u Vladi za koji dan. To su sistemske promene koje se uvode na ovaj način i koje će značajno unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja.
Zbog toga, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS neće i ne može podržati ove zakone. Hvala na vašoj pažnji.