Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

02.08.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:15 do 23:40

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2012)
  • Polaganje zakletve novoizabranih narodnih poslanika (2012)
  • Postavljanje pitanja_ traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (02.08.2012)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije (načela) (2012)
  • Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana (2012)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Čotrić

    SPO-DHSS
    Molim vas samo da mi kažete koliko je preostalo vremena poslaničkoj grupi SPO-DHSS?
    (Predsednik: Tri minuta.)
    Hvala. Poslanici SPO i DHSS protive se Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, jer smatramo da predložene promene ugrožavaju Ustavom i zakonom definisanu i garantovanu samostalnost najviše finansijske institucije u našoj zemlji. Da budemo iskreni, jedini razlog za promenu ovog zakona jeste namera vladajuće većine da promeni sadašnjeg guvernera i da na to mesto dovede guvernerku, da ne kažem - guvernantu. Ali, pošto ne znamo ko je to i nije prisutna ovde u sali, onda nećemo da pričamo o odsutnima. Suprotno je svim pravnim uzunsima da guverner koji je izabran po jednom zakonu bude menjan po drugom, jer proizilazi da se zakon donosi samo zbog ...
    (Predsednik: Izvinite gospodine Čotriću, molim narodne poslanike da dozvolimo gospodinu Čotriću da završi svoje izlaganje.)
    Hvala. Proizilazi da se zakon menja samo zbog promene guvernera i to onda znači da ćemo svaki sledeći put, kada bude trebalo da se promeni neko na čeonoj funkciji, menjati i zakon i onda će ova skupština da radi kao dragstor 24 sata dnevno, donosićemo zakone kao na nekoj traci, samo zato da bi se namirile kadrovske potrebe stranaka koje čine vladajuću većinu i to upravo u postizbornom periodu, u kojem nam je obećana tzv. departizacija. Sada se najavljuje, to smo čuli ovde od više poslanika, da će na to mesto da dođe partijska ličnost, na čelo institucije koja ima Ustavom definisanu svoju samostalnost. Možda se ta departizacija ne odnosi na članove stranke, možda se departizacija odnosi samo na članove partije, to ćemo da vidimo.
    Moram da istaknem da SPO nema nameru da brani dosadašnjeg guvernera, smatramo da je činio krupne propuste u svom radu. To se, pre svega, odnosi na nedopustivo smanjenje vrednosti dinara u odnosu na druge valute. Ovde nije reč samo o kursu dinara, ovde se radi i o kursu Vlade, odnosno kakav će biti kurs ove vlade, da li će ona da brodi kursom ka evropskim integracijama, ka Briselu ili će taj kurs da bude takav da ga je teško definisati, da će to biti tamo – amo kretanje.
    Podsetiću vas na nedavni pokušaj Vlade Mađarske, premijera Orbana ...
    (Predsednik: Samo vas molim da obratite pažnju na vreme.)
    Završavam. Dakle, nedavno je propao pokušaj Vlade Mađarske da promeni tamošnjeg guvernera Narodne banke. U sve što se tamo dešavalo su se umešale institucije EU i Orban je morao da odustane od pokušaja promene guvernera i samim tim je i mađarska vlada izgubila kredibilitet u evropskim institucijama.
    Samo još jedna rečenica i završavam time. Nije obećavajuće kada nova vlada pravi greške u koracima već na prvom koraku. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Sledeći prijavljeni za reč je gospodin Vladimir Cvijan. Izvolite.
    ...

    Vladimir Cvijan

    Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo do sada dosta diskusija o zakonu, čuli smo gomilu opštih mesta, opštih stavova, kako je zakon katastrofalan, kako nas neće uvesti u EU, kako ćemo imati ovakvih i onakvih problema. Hajde malo da pričamo stručno i da ne govorimo reči poput "dadilja" i slično i da se bavimo upravo rešenjima u zakonima koje imaju zemlje u EU ili zemlje koje će uskoro postati članovi EU.
    Za pripadnike opozicije i za članove bivšeg režima preporučio bih da pročitaju npr. Zakon o hrvatskoj Narodnoj banci od 24. juna 2008. godine, Zakon o banki Slovenije objavljen u Radnom listu br. 72 od 2006. godine, Zakon o Narodnoj banki Slovensko, to je Slovačka država, iz 1992. godine, zadnji put menjan 2009. godine, Zakon o Balgarskoj Narodnoj banci donesen 1997. godine, zadnji put menjan 2010. godine.
    Dajem samo nekoliko primera. Zašto? Zato što, ako pročitate, recimo, član 45. hrvatskog zakona, videćete da je upravo predloženi zakon, koji smo mi predložili, o Narodnoj banci, praktično su to dva skoro potpuno ista člana. Ako pročitate slovenački zakon, član 39, videćete da je sistem razrešenja uveden u Sloveniji, a to je članica EU, jako sličan ovome koji smo mi predložili. Ako pročitate rumunski zakon o Rumunskoj Narodnoj banci, oni su članovi EU, imate ga i u engleskoj verziji, neoficijalni prevod, videćete da član 3. stav 3. počinje rečima – Narodna banka Rumunije će sarađivati sa Ministarstvom finansija Rumunije, pa nabraja po kojim svim pitanjima i po kojim sve kriterijumima.
    Hajde da ne zavaravamo više građane, da je ovaj zakon koji je predložen neki neevropski zakon. Hajde više da ne zavaravamo građane da se zakon donosi zbog smene tamo nekog čoveka ili dovođenja drugog čoveka. Hajde da ne govorimo više u ime EU, kako će ovaj zakon morati iz ovog ili onog razloga da se menja. Hajde da prihvatimo činjenicu da najveći deo odredbi zakona koji smo predložili već postoji u određenim zakonima koji regulišu materiju Centralne banke u EU i ne samo materiju Centralne banke, da ne biste sad naprasno počeli da čitate zakone o narodnim bankama, Uprava za nadzor je predviđena u zakonima koji regulišu sprečavanje pranja novca u većini zemalja EU.
    Dakle, mogu samo da pohvalim ovakav nacrt zakona, mogu potpuno argumentovano, bez ružnih reči, krajnje stručno da kažem da je on potpuno usaglašen sa evropskim standardima, jer evropske zemlje već imaju ovakve odredbe u zakonima i mogu samo na kraju da predložim da ga svi zajedno usvojimo. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Naredni prijavljeni govornik je gospodin Milenko Dereta. Izvolite.
    ...

    Miljenko Dereta

    Liberalno demokratska partija
    Hvala.

    Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolega, novi sam u Skupštini pa stalno nešto učim. Shvatio sam danas da, kada se zakon donosi po hitnom postupku zato što je izuzetno važan, mi kao poslanici moramo da čekamo pola sata da bi se završila jedna utakmica, jer predsedavajući, ovo se odnosi na vas, gospodine predsedniče, ne dođe dok se utakmica ne završi. Znači, nije zakon baš toliko hitan da se ne bi poštovala procedura i na taj način potcenili mi poslanici koji smo došli na vreme.

    Naravno, ovde se naizgled govori o funkcionisanju Narodne banke, ali zapravo ukazao bih na nešto drugo, na šta su ukazali i mnogi drugi, a to je pitanje – na koji se način ovaj zakon donosi? Način na koji se ovaj zakon donosi je zapravo kontinuitet sa bivšim režimom. Ovaj režim radi isto kao što je to radio i bivši, tj. izbegava suštinsku i javnu raspravu o veoma važnim pitanjima, kao što je funkcionisanje i način rada i kontrole Narodne banke.

    Nama se ovde zamera da se kao izgovor za primedbe koje dajemo navodi nezavisnost institucije kao što je Narodna banka. Nezavisnost nije izgovor, nezavisnost je suština institucije kao što je Narodna banka. Molim da se ta nezavisnost maksimalno poštuje, a bojim se da rešenja koja se nude, bez obzira šta nam je prethodni govornik sve naveo kao primere na koje treba da se ugledamo, treba da prevashodno poštuju nezavisnost te institucije.

    Ne sumnjam da su sve navedene zemlje, članice, kandidati i ostali, donele slične zakone, ali sam uveren da ih nisu donosili po hitnom postupku i uveren sam da ih nisu donosili bez stručne rasprave i uveren sam da ih nisu donosili bez prisustva guvernera i predstavnika narodne banke u toj raspravi.

    Istovremeno moram da kažem da se način na koji se donosi ovaj zakon i motivi, koje valjda javnost prepoznaje u njima, u velikoj meri poklapaju i sa načinom na koji je donet član 38. Zakona o Vladi, o kadrovskim promenama koje će se dogoditi u institucijama države. Moram da kažem i da jedan deo stručne javnosti, što uključuje ugledne ekonomiste, ugledne pravnike i veliki broj organizacija civilnog društva, je to ocenio kao grubo narušavanje vladavine prava u Srbiji, zato što obesmišljava položaj nezavisnih institucija. To predstavlja određenu vrstu pravnog nasilja koje mora naići na reakciju javnosti. Uveren sam da će ta reakcija biti veoma burna onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen i kada bude izvršena promena na čelu Narodne banke i, očigledno, i viceguverner će u toj seči pasti.

    Preskočiću pitanje departizacije zato što je očigledno da je departizacija bila jedna prazna reč koja se koristila u kampanji, jer sve što se događa od trenutka kada je novi režim uspostavljen govori o tome da će partijska kontrola svega biti nastavljena i da će partijska kontrola svega biti možda čak i veća nego što je bila do sada.

    Ono što je za mene zabrinjavajuće, jeste da ne govorimo mi u ime EU, ovde koji smo prisutni i koji pokušavamo da ukažemo na probleme predloženog zakona o Narodnoj banci. Evropska unija se već oglasila po tom pitanju i izrazila svoju duboku zabrinutost zbog načina na koji se ta promena vrši. Prema tome, način i ono što je predloženo u ovom zakonu je imalo predvidive posledice. Protest EU i monetarnih institucija su bile predvidive.

    Postavljam pitanje – da li su ti protesti bili i očekivane posledice donošenja ovakvog zakona? Naime, očigledno da će ovaj zakon u velikoj meri uticati na mišljenje EU o našoj spremnosti da se priključimo EU, a očigledno da postoje neke tendencije da se taj proces maksimalno uspori, da ne kažem da se potpuno zaustavi, jer to bi zaista bilo možda preterano.

    Dakle, pitanje kako se donose određeni zakoni je izuzetno bitno. Izbegavanje javne i stručne rasprave degradira rad i ove skupštine, a moram reći, i izvršne vlasti. Mi ne možemo o ovako ozbiljnom pitanju, kao što je funkcionisanje, loše ili dobro, Narodne banke, izbeći razgovor koji mora biti ozbiljan i mi ne možemo u tom procesu izbeći prisustvo onih koji su po postojećem zakonu ovlašćeni da donose odluke o razrešenju i o postavljanju novog guvernera i novog viceguvernera.

    Dakle, prosto apelujem na ovaj režim da izbegne ono što je radio prošli i da poštuje proces javne rasprave, da poštuje proces stručnog mišljenja koje mogu da iznesu oni koji ne učestvuju direktno u radu ove institucije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Pre nego što dam reč prethodnom govorniku, vi ste na početku svoje diskusije rekli da je sednica kasnila 30 minuta jer sam ja gledao utakmicu, a to, naravno, apsolutno nije istina. Prenos Narodne skupštine nije bio moguć u periodu dok je trajala vaterpolo utakmica između reprezentacije Srbije i Crne Gore. Poštujući tu odluku i da bi obezbedio potpunu javnost rada Narodne skupštine, sednicu smo počeli u trenutku kada su se za to stvorili tehnički uslovi. Da sam privatna ličnost rekao bih da bih rado gledao naše kako pobeđuju, ali ovog puta sam bio vođen interesom građana Srbije, tako da moram da kažem da to zaista nije tačno.
    ...

    Miljenko Dereta

    Liberalno demokratska partija
    Verujem da je to tako, ali vas molim da ubuduće o tome obavestite sve grupe koje postoje u Skupštini, kako bismo znali kada da dođemo ovde, a ne da dođemo pola sata ranije. I ja bih voleo da sam gledao kako pobeđujemo. Nažalost, nismo, igrali smo nerešeno, ali možda i to nije loše.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Prihvatam vašu sugestiju što se tiče obaveštavanja. Hvala.
    Naš sledeći govornik je gospodin Zoran Babić.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zoran Babić

    Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem se.
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, od ovlašćenih predstavnika stranaka bivšeg režima danas smo čuli zaista zanimljive kritike Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Te kritike su bile bazirane na Đakovoj buni, na filozofima iz 19. veka, dolazile su i do dede Avrama i njegovog dinara iz 1994. godine, dolazile su i do 2000. godine, ali nikako i preko 2000. godine i 5. oktobra 2000. godine, kao da je u proteklih 12 godina Srbijom teklo med i mleko. Po mom skromnom mišljenju, to je čista demagogija koju ste, nažalost, bili u prilici da primenjujete u proteklih 12 godina. Imam opravdanu sumnju da nam ta iskustva koja promovišete neće obezbediti makro-ekonomsku stabilnost i nisku stopu inflacije. Upravo su to one vrednosti koje zanimaju i građane Republike Srbije i privredu Srbije i nalaze se u prioritetima sadašnje nove Vlade Republike Srbije.
    U današnjoj debati, ali i u medijima koji se nalaze pod kontrolom, i vlasničkom i uređivačkom kontrolom pojedinaca iz bivšeg režima, provejava bojazan od gubljenja nezavisnosti i NBS i, naravno, guvernera NBS. Savet guvernera Narodne banke je prva instanca koja ocenjuje rad nezavisnog guvernera. Po pravilu, da bi i institucija Narodne banke i guverner bili nezavisni, i sam Savet guvernera NBS mora da bude nezavistan. Međutim, jedan od članova Saveta guvernera NBS je gospodin Milojko Arsić. Na stranu što se gospodin Arsić, a to možete videti u svim sredstvima informisanja, zalaže za prodaju "Telekoma", "Galenike", "JAT-a", što se otvoreno zalaže i protiv je smanjenja PDV na bebi opremu, to možda mogu i da oprostim, to je njegova lična stvar, međutim, to što je gospodin Milojko Arsić bio savetnik bivšeg predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, a pre toga i na platnom spisku "CES Mecon", mu oduzima čin nezavisnosti.
    Gospodin Kosta Josifidis, uz svo poštovanje gospodina Koste Josifidisa kao profesora i šefa katedre na ekonomskom fakultetu, predavača na filozofskom fakultetu, gospodin Josifidis radi mnogobrojne projekte vezane za pokrajinske sekretarijate gde zarađuje, što takođe možete videti u sredstvima informisanja, više od sedam miliona dinara godišnje. Te činjenice mu, takođe, oduzimaju čin nezavisnosti.
    Ove ljude, članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije, je birao bivši režim i tada vam nije smetalo da li će biti i čime će biti, a na ovaj način vidimo da su finansijski izuzetno zavisni bili od odluka bivšeg režima.
    Ovaj Predlog zakona potvrđuje, odnosno vraća nadzornu funkciju Narodne skupštine, to je član 2. ovog zakona i ne vidim zbog čega bi to bio problem. Zašto bi se iko plašio kontrolnog mehanizma Narodne skupštine Republike Srbije?
    Uostalom, član 95. Ustava Republike Srbije definiše da je Centralna banka Republike Srbije samostalna i da podleže nadzoru Narodnoj skupštini kojoj i odgovara.
    Narodna banka Srbije je, složiće te se, siguran sam, u prethodnom periodu imala slabu kontrolu nad bankarskim sektorom, što je dovelo do propasti "Agro banke", kao i do lošeg poslovanja kako Razvojne banke Vojvodine, tako i Privredne banke Beograd, u kojoj je država, iako je imala druge prioritete, morala da u prethodnom periodu upumpa skoro 100 miliona evra. Zbog toga je dobro što se članom 3. ovog zakona obrazuje posebno organizacija koja se zove Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, koja će i raditi poslove kako i sam naziv govori - kontrola, odnosno nadzor nad finansijskim institucijama.
    Ovim članom je definisano šta su to finansijske institucije, odnosno, da su to banke, društvo za osiguranje i dobrovoljni penzioni fondovi. SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, jer će on omogućiti bolje funkcionisanje Narodne banke Srbije, a ujedno ne dira u samostalnost nezavisnost Centralne banke Srbije.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Mirko Cvetković. Izvolite.