S obzirom da smo iscrpeli listu govornika i pošto više nemamo prijavljenih za reč. Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika. (Ne.)
Zaključujem načelni pretres u Predlogu zakona.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – IZBOR ZAŠTITNIKA GRAĐANA.
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Predlog odluke o izboru zaštitnika građana koju je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupne vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Ako nema predloga da se vreme poveća, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupa sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i Grupa nacionalne manjine Narodna partija bogata Srbija šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će narodni poslanik Gordana Čomić biti ovlašćeni predstavnik DS za ovu tačku dnevnog reda, za LDP narodni poslanik Miljenko Dereta.
Saglasno članu 192. stav 3. shodno članu 147. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru zaštitnika građana.
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mr Vladimir Cvijan, predsednik Odbora želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da vas obavestim da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine na sednici od 1. avgusta 2012. godine jednoglasno i naglašavam jednoglasno prihvatio odluku, odnosno kandidaturu gospodina Saše Jankovića, kandidataru koju je predložilo nekoliko poslaničkih grupa. Iskoristio bih priliku samo da pročitam u najkraćem biografiju Saše Jankovića koja nam je tim povodom dostljavljena.
Saša Janković je diplomirani pravnik iz Beograda. Poslanici skupštine Srbije izabrali su ga većinom od 143 glasa na funkciju Zaštitnika građana Republike Srbije 29. juna 2007. godine. Zakletvu u Skupštini položio je 23. juna 2007. godine. Janković je rođen 1970. godine u Loznici. Diplomirao je na pravnom fakultetu, u Beogradu 1996. godine. Na fakultetu političkih nauka završio je 2005. godine specijalističke studije bezbednosti i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost. Od 1994. do 1997. godine bio je novinar agencije Beta, od 1997. do 2000. godine radio je stručan saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport, a od 2000. do 2001. godine bio je sekretar Saveznog ministarstva za sport, od 2001. do 2003. godine pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. godinine do izbora na funkciju zaštitnika građana bio je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS u Beogradu. Govori engleski jezik.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije takođe je jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da odluku o izboru zaštitnika građana donese po hitnom postupku. Koristim priliku i da pozdravim gospodina Sašu Jankovića. Zahvaljujem se.

Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Balint Pastor ima reč. Izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da ćemo mi u danu za glasanje podržati izbor gospodina Jankovića na ovu vrlo značajnu funkciju. U kasnijem delu moje diskusije ću reći  zbog čega, ali odmah na početku želim da izrazim zadovoljstvo što je postignut konsenzus po ovom pitanju. Ne sećam se kad se desilo poslednji put u Narodnoj skupštini da su skoro sve poslaničke grupe najavile da će glasati za određeni predlog, u ovom slučaju za izbor gospodina Jankovića, odnosno tačnije za reizbor gospodina Jankovića na funkciju ombucmana.
Malopre sam rekao da se radi o veoma važnoj i bitnoj funkciji. To sam rekao zbog toga što, kao što znamo, zaštitnik građana u svim zemljama gde ta institucija postoji, u ime parlamenta obavlja kontrolu nad primenom zakona i štiti ljudska prava, tako i u Republici Srbiji od donošenja i stupanja na snagu Zakona o zaštitniku građana. Želim da podsetim narodne poslanike da je u AP Vojvodini zaštitnik građana obavezan organ još od 2002. godine. Prema važećem zakonu zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Bili smo narodni poslanici koji su 2007. godine prilikom izmena i dopuna Zakona o zaštitniku građana predložili da se eksplicitno navede da se zaštitnik građana stara i o unapređenju manjinskih prava ne samo ljudskih prava.
Želim da kažem da je veoma loše po funkcionisanje pravne države i po vladavinu prava što zaštitnik građana nije ranije izabran.
Prema Zakonu o zaštitniku građana postupak za izbor ombucmana započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata prethodnog zaštitnika građana. Mi smo još za vreme prethodnog mandata apelovali na tadašnje poslaničke grupe i tadašnje narodne poslanike, kao i na predsednicu Narodne skupštine da ovaj posao odradimo još pre izbora jer smo smatrali i dalje smatramo da ne treba da postoji međuperiod što se tiče funkcionisanja institucija, pogotovo ne onih koje se staraju o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava. Zbog toga smo kao prva poslanička grupa još 16. marta tekuće godine predložili gospodina Jankovića za zaštitnika građana i nadali smo se da ćemo ovu sednicu koja je u toku imati još pre maja meseca znači pre izbora. Do toga na žalost, nije došlo, a gospodinu Jankoviću je mandat istekao pre desetak dana, znači mi smo desetak dana imali svojevrsni interej što se tiče funkcionisanja zaštitnika građana.
Kada govorimo o predlagačima i o tome ko je predložio gospodina Jankovića na ovu funkciju, ja sam to malo pre napomenuo, da smo u prošlom mandatu to prvi učinili mi, znači tadašnja Poslanička grupa manjina. Nakon nas to je učinila poslanička grupa LDP kao i SPS. Ovom prilikom mi nismo želeli da se utrkujemo sa ostalim poslaničkim grupama ko je predložio gospodina Jankovića i koji je redosled, kažem mi smo to uradili još marta ove godine. Znači sada zvanično, pravno gledano nismo predlagači ali ćemo vrlo rado glasati pretpostavljam u subotu za gospodina Jankovića.
Prema zakonu, lice koje obavlja ovu funkciju treba da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i treba da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Mislim da su protekle godine dokazale da je gospodin Janković ovu funkciju obavljao stručno, savesno, profesionalno i da ima sve kvalitete da ovu dužnost obavlja još pet godina.
Mislim da treba poraditi na tome da ovu značajnu funkciju ozbiljnije shvate određeni državni organi Republike Srbije. Mislim da je po tome bilo dosta problema.
Želim da vas podsetim da smo mi 2007. godine, sa zakašnjenjem od skoro godinu dana, kao Narodna skupština dali saglasnost, odnosno imenovali četiri zamenika zaštitnika građana. To je bio dosta veliki problem.
Želeo bih da podsetim i na to da je Zaštitnik građana svih ovih godina konstantno funkcionisao u prilikama koje su izgledale na način da je bilo i tehničkih i materijalnih problema u funkcionisanju zaštitnika građana. Nadam se da do toga u budućnosti neće doći, jer prema članu 37. Zakona o Zaštitniku građana treba da se obezbede sredstva za rad Zaštitnika građana. Pored toga, Vlada i nadležni odbor Skupštine su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana. Mislim da je u prethodnom periodu bilo problema i što se toga tiče.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana. Mislim da je i po ovom slika dosta šarolika ako posmatramo period od poslednjih pet godina. Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, kao i predsednik Skupštine, a i predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Mislim da po tome da, što se toga tiče, nije bilo problema ovde u Narodnoj skupštini, ali je bilo problema u odnosu na određene organe uprave.
Mislimo, ne samo u odnosu na Zaštitnika građana, nego i odnosu na Narodnu banku, na primer, poverenika i ostale veoma značajne funkcije, da te institucije treba da funkcionišu, treba da budu stabilne. Nadam se da ćemo mi kao Narodna skupština na tome poraditi u narednom periodu. To očekujemo i od predsednika Republike i od Vlade i od ostalih državnih organa.
Na početku sam rekao da ćemo mi vrlo rado glasati za gospodina Jankovića. Želeo bih ukratko da obrazložim na čemu temeljim tvrdnju da je on savesno, odgovorno i profesionalno obavljao ovu dužnost.
Mi smo imali nekoliko slučajeva u prethodnom periodu koji dokazuju da je njegova saradnja sa Narodnom skupštinom, posebno sa poslaničkom grupom Manjina, u prethodnom sazivu bila odlična.
Želeo bih da vas podsetim na to da smo 2009. godine na dnevnom redu Narodne skupštine imali Predlog zakona o popisu stanovništva. Poslanička grupa Manjina je uložila amandman, jer smo imali problem prilikom obavljanja ili sprovođenja probnog popisa, da su građani mogli da, što se tiče nacionalne pripadnosti, odaberu između alternativa srpska pripadnost-druga pripadnost. Mi smo ukazali na to da je to protivustavno, da je to korak unazad u odnosu na više decenijsku praksu što se tiče popisa stanovništva. Uložili smo amandman i uživali smo podršku i Zaštitnika građana u vezi tog amandmana, što je u velikoj meri doprinelo tome da se taj amandman prihvati, uprkos protivljenju nekih državnih organa, jer im je ovaj amandman posao učinio komplikovanijim u procesu popisa stanovništva.
Drugi predlog zakona povodom kojeg smo odlično sarađivali bio je i ovaj predlog zakona o racionalizaciji u lokalnoj administraciji. Tu smo apelovali na skupštinsku većinu da se prihvati amandman kojim je trebalo garantovati da u onim lokalnim samoupravama u kojima je u službenoj upotrebi jezik neke nacionalne manjine, ostane dovoljan broj činovnika koji posle otpuštanja govore taj jezik ili te jezike koji su u službenoj upotrebi na teritoriji tih jedinica lokalne samouprave.
Još jedan primer bih želeo da navedem. Taj nije vezan za poslaničku grupu Manjina iz prethodnog saziva Narodne skupštine. Taj primer se tiče reforme pravosuđa. Želeo bih da kažem da je veoma dobro što je zaštitnik građana od samog početka reforme pravosuđa upozoravao državne organe na moguće negativne posledice takve reforme pravosuđa. Mislim da sada naknadno sa izvesnošću možemo reći da je zaštitnik građana bio u pravu kada je upozoravao vladu tadašnju i Narodnu skupštinu u prethodnom sazivu da će biti problema po funkcionisanje pravne države i postojanje vladavine prava u Republici Srbiji.
Posle ovolikih reči pohvale, želeo bih da kažem i jednu zamerku na rad gospodina Jankovića. O tome sam govorio kada smo razgovarali u martu, kada smo vas pitali za saglasnost u vezi kandidovanja vas na ovu funkciju na novih pet godina. Rekao sam tada da ćemo vas vrlo rado predložiti, da želimo to da uradimo i da ćemo vas podržati u danu za glasanje, ali da ćemo imati i određene zamerke. Te zamerke se tiču jedne jedine teme iz prethodnog perioda. Radi se o Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja od prošle godine.
Sećate se vrlo dobro da je vođena veoma živa rasprava tu u Narodnoj skupštini na jesen prošle godine, da je usvojen zakon koji je sadržavao jednu, po nama, diskriminatorsku odredbu, kojom je bilo propisano, a još uvek je propisano da ona lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga, koji su delovali na teritoriji današnje Republike Srbije, ne mogu biti korisnici restitucije, a da se isključuju automatski njihovi naslednici. Mi smo rekli da je to diskriminatorski ne zbog toga što dovodimo podpitanje važnost antifašizma u Srbiji, nego zbog toga što se uopšte ne radi o tome, nego se radi o diskriminaciji, da su prekršene neke ustavne odredbe. Pored zabrane diskriminacije, to je i pretpostavka nevinosti, kao i pravo na pravično suđenje. Radi se o načelu individualne odgovornosti.
Glasali smo protiv tog predloga zakona. Zamolili smo tadašnjeg predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, da ne proglasi taj zakon. Obratili smo se Ustavnom sudu Republike Srbije. Kasnije je taj problem rešen donošenjem novog zakona o rehabilitaciji i sada imamo čistu situaciju što se tiče primene ovih zakona.
Gospodine Jankoviću, od vas smo očekivali da se oglasite povodom ovih pitanja. Imali ste na raspolaganju više mogućnosti. Prema Zakonu o Zaštitniku građana, ne možete davati izjave političke prirode, ali to nismo ni očekivali. Znamo i to da niste ovlašćeni da kontrolišete rad Narodne skupštine, ali po Zakonu imate pravo da podnesete inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata ako smatrate da to povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima to je član 18. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana.
Mi smatramo da je upravo ova situacija bila na snazi prošle godine, u septembru, oktobru. Pored toga, vi ste ovlašćeni da pokrenete postupak pred Ustavnim sudom, niste ni to učinili.
To je jedna zamerka iz prošlog perioda, ali mislim da je u potpunosti jasno da vaša aktivnost ima mnogo, mnogo više pozitivnih strana. Sam samo o nekima, po nama najvažnijim, govorio.
Smatramo da ste vi svojim aktivnostima doprineli učvršćivanju institucije Zaštitnika građana, da je zahvaljujući vašoj delatnosti, Zaštitnik građana ušao u javni život Republike Srbije, u smislu da i građani znaju za postojanje ove značajne institucije.
Znamo da vam se u velikom broju građani obraćaju, što je dobro. Zbog svih iznetih razloga, narodni poslanici SVM će vrlo rado glasati za vaš reizbor, nadam se već u subotu. Hvala.

Hvala.
Gospodine Enise Imamoviću, izvolite.

Uvaženi predsedniče, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnici Bošnjaka u ovom Parlamentu, mi poslanici stranke Demokratske akcije Sandžaka, podržaćemo reizbor gospodina Jankovića. Zaštitnika građana smatramo dobrim državnim mehanizmom, koji treba da predstavlja svojevrstan garant da sva prava koja predviđaju Ustav i zakoni, za pripadnike nacionalnih manjina, budu i praktično ostvarena.         Stoga je za Bošnjake i druge manjinske zajednice u Srbiji izuzetno važno da ovaj težak i zahtevan posao na kvalitetan način obavlja kompetentna osoba.
Pravna pomoć u Sandžaku je prilično skupa. Građani su često u situaciji da trpe velike nepravde i štetu zbog nemogućnosti da angažuju advokate. Procesi traju dugo i često i neisplativo je tražiti pravdu.
Stranka Demokratska akcija Sandžaka je ušla u ovu Vladu sa ciljem da, kroz institucije sistema, promeni stanje na bolje, koristeći se legalnim sredstvima, saradnjom i dogovorima. Kao Bošnjački predstavnici želimo da poboljšamo uslove života i rada za Bošnjake, za sve građane koji žive u Sandžaku i čitavoj zemlji.
U svemu tome, Zaštitnika građana vidimo kao jednu od glavnih uloga. Od gospodina Jankovića, ukoliko bude reizabran, očekujemo saradnju ali i pomoć, kako bi zajedno radili na prevazilaženju svih prepreka i kako bi Bošnjacima i drugim nacionalnim manjinama bilo olakšano ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava zagarantovanih Ustavom i zakonima naše države.
Da bi se ovi problemi rešili, neophodna je jaka aktivnost Zaštitnika građana i njegovog tima, ali i pomoć države u vidu ostvarivanja boljih uslova za njegov rad. Nadamo se da njegova kancelarija neće biti samo šalter za primanja žalbi, već da će to biti mesto gde će se zapravo na efikasan način rešavati problemi građana. Mi smatramo da je gospodin Janković adekvatna osoba da se bavi tim pitanjima, te da je shodno tome i logično da mu se poveri još jedan mandat.
Shodno tome želim da kažem da će i kompletan poslanički klub Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija, podržati izbor gospodina Jankovića.
Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima gospođa Vesna Milekić, ovlašćeni predlagač Socijaldemokratske partije..

 Poštovani predsedavajući, cenjene kolege narodni poslanici, na početku imam jedan izraz žaljenja u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, a to je što ovo nismo pričali jutros u 11 sati, kada su sve ove poslaničke klupe bile popunjene. Mislim da je gospodin Janković zaslužio bar toliko, da osoba koja uspe da ovako pomiri ponekad i ostrašćene strane, kao što su jedna i druga strana ovde što pratimo unazad nedelju dana, mislim da je zaslužio bar toliko da ovde ima ispunjene klupe i da svi sada malo slušamo o tome, kako je jedan čovek ipak dobro radio poslednjih pet godina.
Zbog toga, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije, u potpunosti podržava izbor na novih pet godina gospodina Jankovića. Ima niz razloga, već je kasno, puno se toga pričalo, a verovatno će kolege posle mene mnogo toga reći. Kada je nešto dobro, dobro je da se ponovo čuje da je neko uspeo da okupi dobar tim, kao što je gospodin Janković uspeo da okupi dobar tim, da sa svojim timom pokaže odgovornost, predanost, vrednoću i da pokaže da može odgovorno i efikasno nešto da se uradi.
Kolega, zaboravila sam prezime, koji je pre mene govorio je pomenuo da se nada da neće kancelarija Zaštitnika građana biti samo kancelarija koja prima pritužbe. Zato, u ime toga, inače nisam to htela da kažem, imam samo da navedem nekoliko rečenica. Ako pažljivo pročitamo izveštaj od prošle godine šta je postignuto, onda ćemo videti da je ostvareno preko 15 hiljada kontakata sa građanima Srbije.
Cenjene moje kolege, znamo da smo mi jedna zastrašena nacija. Mnogo smo uplašeni. Možda mi ovde nismo, videla sam da ovde ima mnogo hrabrih ljudi, ali je običan narod mnogo zaplašen.
Kada se samo pojavimo u situaciji da moramo da branimo svoja prava, da moramo da se izborimo sa nekim sistemom, to nam ponekad izgleda kao jedna bitka sa vetrenjačama. Osećamo se kao Jozef Ka, Kafkin Jozef Ka. Sada taj mali čovek je najsrećniji što postoji jedna institucija u koju možda jedino polaže nadu kada potroši sve mehanizme koje može da iskoristi.
Moram opet da navedem da od 15 hiljada kontakata, tri i po hiljade je bilo pisanih, a 2 hiljade pritužbi je okončano, kolega. Tako da nisu samo primane, nisu se ljudi samo žalili, nego se nešto i radilo. Po sopstvenoj inicijativi, Zaštitnik građana je intervenisao čak 184 puta.
Prvi put sam u ovoj skupštini i vi mnogo bolje znate od mene, vrlo dobro znate da je baš od strane građana, ovde stizalo dosta materijala o kojima ste vi morali da vodite računa i da glasate.
Ne bih čitala dalje, imamo svi izveštaje i čitaćemo ga. Samo hoću još jednom da navedem, da pažljivo pročitamo još jednom šta je postignuto, da nam to bude svima opravdanje zašto dajemo šansu za još pet godina, a to je da su gospodin Janković i njegov tim pravovremeno delovali u oblasti prava lica sa invaliditetom, prava deteta, rodne ravnopravnosti, starosne diskriminacije i u svim ostalim oblastima zaštite ljudskih prava i sloboda. Mislim da je to dovoljno. Mislim da zato treba apsolutno svi da glasamo da gospodin Janković dobije narednih pet godina. hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima gospođa Milica Vojić Marković, ovlašćeni predlagač DSS.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, posle ne znam već koliko sati današnjeg rada ovde, meni je vrlo žao što ne mogu potpuno koncentrisano da govorim o ovome što sam htela i što sam planirala da sutra govorim. Vrlo sam umorna slušajući danas ovde mnoge, koji su pričali o tome kako oni nisu smenjivali u svoje vreme, a ja znam da ste vi slučajno prekinuli svoj mandat 23. jula, znači nisu nalazili dok su bili na vlasti ni potrebu da produže mandat jednoj instituciji koja je i te kako važna za krhku demokratiju kakvu su je oni ostavili.

Takođe mi je potpuno jasno kako su skidali glave čak direktorima naučnih ustanova, a danas sam morala ovde da slušam žalopojke o tome kako će guverner da ode, pa šta ćemo danas?

Uostalom, moram da kažem da sam kao poslanik DSS vrlo ponosna što ne moram danas da govorim na takav način, jer za mandata Vojislava Koštunice je i uspostavljena institucija Zaštitnika građana. U to vreme su se, inače, formirale institucije, jačale institucije i nezavisna regulatorna tela kakvo jeste i telo Zaštitnika građana, između ostalog.

Ne bih čitala šta su nadležnosti prema Zakonu o Zaštitniku građana. Ne bih čitala ni to šta Ustav kaže o tome, naravno potpuno usaglašeno, ali ono što hoću da kažem jeste da sam dok sam se pripremala za današnji dan i za ovu današnju tačku, zapravo mislila sam sutrašnju tačku, detaljno sam pročitala Izveštaj za 2011. godinu, koji ste nam dostavili, jer vi ste jedan od retkih koji te svoje izveštaje dostavlja i dostavlja ih na način na koji treba.

Iz Izveštaja se jako dobro vidi da je broj građana koji vam se obraćao znatno povećan, da je to u procentima preko 40, 68 ako se dobro sećam i to može da znači samo tri stvari po meni.

Jedna od tih stvari je dobra i odnosi se na to da veći broj građana zna svoja prava i onda kada su ona ugrožena, kada su povređena, zna i kome treba da se obrati. To je dobra vest, jer uglavnom ljudi koji se nama, kao poslanicima, obraćaju ne znaju ni svoja prava, niti znaju kome treba da se obrate, pa ih onda mi upućujemo dalje vama.

Sa druge strane, moram da kažem Srbija ima jedan relativno dobro postavljen i formiran pravni okvir za zaštitu ljudskih prava, ali je činjenica da, iz Izveštaja sam to videla, državni službenici i organi vlasti nisu uvek dobronamerni i uvek ne rade u korist, kako vi kažete, dobre uprave, a ja bih rekla običnog građanina i čoveka koji im se obrati. Onda dolazimo do toga da postoji jako veliki nesklad između toga da je država propisala zaista visoke standarde u oblasti zaštite ljudskih prava, a u praksi ti standardi ne postoje, ili se primenjuju toliko nisko da ne možemo da govorimo o dobrobiti.

Ono što je meni isto pozitivno to, naravno, pokazuje, to je treća stvar koju bih istakla, da građani imaju poverenja da ste radili objektivno, da ste radili profesionalno i da mogu da vam se obrate, jer da vam ne veruju, prosto se ne bi ni obraćali.

Ono što mi se jako dopalo u Izveštaju koji ste nam dostavili je i činjenica, nekoliko stvari koje ste istakli, pa ću ih citirati. Kažete da ste, posmatrajući zakone koji se donose u ovoj skupštini, u Parlamentu, da se uočavaju izvesni pomaci na bolje i u pojedinim oblastima, ali, citiram delove Izveštaja – ti pomaci ni izdaleka nisu dovoljni da bi prevladali nezadovoljstvo građana koje izazivaju nezakonitosti i nepravilnosti koje se ispoljavaju na mnogim mestima kroz korupciju, partijašenje, neodgovornost, neorganizaciju, nestručnost i nezainteresovanost za obavljanje javnih poslova i vršenje javnih ovlašćenja prema građanima, u skladu sa slovom i duhom zakona.

Može li više i bolje da se kaže o ovome o čemu mi pričamo danas, o tome u kom smo stanju, ovi koji su otišli, ostavili ljudska prava u ovoj zemlji? Mislim da ne može, mada mislim da treba reći i pomenuti silne korupcije koje su se dešavale, silne afere u vezi sa tim, ali mislim da je već malo kasno da pričamo o tome. Izbori su prošli 6. maja, građani su rekli to što su imali da kažu i to je najbolji odgovor koji mi svi ovde moramo da uvažimo.

Brojna su prava građana koja su ostajala mrtvo slovo na papiru zahvaljujući ovoj bivšoj Vladi, koja je sebe proglasila za socijalno odgovornu Vladu i koja je svoj nemar i nerad, neznanje možda, pravdala zaista sveobuhvatnom ekonomskom krizom, a ona je zapravo zaboravila na brojna prava kojima je ona garant, brojna prava građana. To se odnosi i na socijalna prava, i na materijalna prava, i na ekonomska prava, na zdravstvena, pravo na lečenje i sva druga prava. Upravo je, moram da istaknem, svaka država, odnosno vlada koja predstavlja tu državu, garant ostvarenja svih tih prava građana u ovoj zemlji, u zemlji u kojoj žive.

Kako su se poštovala ljudska prava u to vreme, najbolje ću da ilustrujem podacima koje sam uspela da pronađem i koja su za mene frapantna, zato što mislim da pokazuju svu tugu u kojoj žive građani u ovoj zemlji, koji smatraju da je sasvim prirodno da rade na nekom radnom mestu i ne primaju platu, jer niti se bune, niti traže pomoć od bilo koga i uredno idu na posao.

Kaže da od 1,7 miliona zaposlenih građana, 650 hiljada njih neredovno primaju zaradu. Na svakih šest meseci 325 hiljada radnika prima zaradu, otprilike, a 51 hiljada radnika nikada ne primi mesečnu zaradu i uredno idu na posao.

Postavljam pitanje – šta radi država, gde su ljudska prava ovih ljudi koji rade i imaju pravo na pravičnu naknadu?

Prema statistici u Srbiji je siromašan svako onaj ko prima osam i po hiljada i manje od osam i po hiljada. Naravno, ugledajući se na Evropu, zaboravili smo da kažemo da je tamo taj minimum 598 evra. Kod nas je to osam i po hiljada, pa izračunajte koliko je to po današnjem kursu, nisam pratila raspravu o guverneru, pa nisam mogla da zapamtim. Znači, takvih u Srbiji, koji imaju manje od osam i po hiljada, ima 700 hiljada, a 40 hiljada ljudi u Srbiji preživljava isključivo zato što se hrani jednim obrokom u narodnim kuhinjama. Jedino narodnih kuhinja u ovoj zemlji ima manje, nego što bi trebalo da ih ima.

Sedamdeset hiljada porodica živi od socijalne pomoći. Sa osam i po hiljada oni ne mogu ni da razmišljaju o tome da kupe onaj minimum namirnica koje Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da je minimum za jednu osobu, a ne daj Bože da razmišljaju o tome kakav je kvalitet tih namirnica koje kupuju. I oni imaju neka ljudska prava.

Mene posebno zabrinjava što u toj armiji siromašnih živi i 120 hiljada dece. Sva istraživanja koja su rađena na ovu temu, a pominju se i u vašem izveštaju, kažu da su to deca iz siromašnih porodica, koja se ne hrane ni voćem, ni mesom, ne znaju šta su slatkiši i sladoled, ne kupuju im se knjige, nemaju igračaka, ne kupuju im se odeća i obuća. Ova država u liku Vlade, premijera koji je otišao, je sebi dozvolila luksuz da toj deci i trudnicama zabrani da se leče.

Zahvaljujući vašoj intervenciji taj problem, ako je to uopšte problem je razrešen. U čemu je bio taj problem? Problem se sastojao u tome što poslodavci roditelja te dece ili poslodavci tih trudnica nisu uplaćivali zdravstveno osiguranje. Naravno, naše Ministarstvo zdravlja, onako kako brzo i pametno reaguje, i RZZO su se dogovorili da ti ljudi ne mogu da overe knjižicu, pa prema tome nemaju ni pravo da se leče. Tako je država, umesto da poslodavce natera da uplaćuju doprinose, koje su obavezni da uplaćuju, došla dotle da trudnice i decu proglasi odgovornim zato što bahati poslodavci nikada ne uplaćuju ono što državi duguju.

Doneli smo zakon, vidim mnogo poznatih lica iz prošlog mandata, da samo jednim pritiskom na dugme svako ko je zainteresovan može da vidi da li je poslodavac uplatio doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono. Naši službenici, kojih je toliko malo, neće da pritiskaju dugmiće, tako da ne znaju taj podatak, a ne znaju ni službe koje treba da nateraju poslodavce da uplaćuju to što je njihova obaveza, pa smo mi odlučili da deca i trudnice budu kolateralna štete, jer su nam oni u ovoj našoj skupini, koju oni zovu državom, došli dotle da im ni lečenje ne treba.

Ponavljam, lično sam zahvalna vama što ste reagovali na to, jer deca i trudnice imaju Ustavom garantovano pravo na zdravstvenu zaštitu. Stopa siromaštva kod dece do 14 godina je preko 13%, a oni koji su takođe jako ugroženi su penzioneri, znači oni koji su stariji od 65 godina, seoska staračka domaćinstva, nezaposleni i žene.

Rekla sam već da od socijalne pomoći živi 70.000 porodica, kada to pretvorimo u broj članova, od toga oko 190.000 osoba, to je samo od onih 700.000 ljudi, samo jedna trećina siromašnih osoba. Od čega žive one dve trećine koje nemaju nikakva primanja? Gde su njihova ljudska prava? Četvoročlana porodica koja dobija socijalnu pomoć, može da dobije maksimalno 16.000, pojedinačno to je 6.500, a znate li koliko porodica, koliko pojedinaca ne može da dobije socijalnu pomoć i ako na nju ima sva prava, zato što ne može iz neznanja, iz raznih razloga da se izbori sa bahatom birokratijom, koja neće da izađe u susret čoveku da mu pomogne da dobije ono što mu pripada od države, kao da daje svoje.

U Valjevu znam tri takve porodice, samohrane majke sa maloletnom decom, borim se zajedno sa njima i ne možemo da se izborimo sa Centrom za socijalni rad, jer oni ne nalaze za shodno da izađu u susret ljudima.

Pomenula sam naravno penzionere, kao najugroženiju grupu, volela bih da kažem još jedan podatak kada su oni u pitanju, kažu procene da oko 100.000 starih ljudi nema redovna primanja, a jedna četvrtina živi sa primanjima nižim od ove donje granice siromaštva od 8.500. O njihovim pravima, o samo jednim, o pravima na lečenju mogu da napišem roman, samo iz ove skupštine,a mogu da napišem roman iz razgovora sa tim ljudima koji traže na sve moguće načine da stignu do lekara, a onda ulaze na neku listu pa pet godina čekaju na neku intervenciju koja je hitna, pa za pet godina ko preživi - preživi, svi ostali nisu ni naročito bili važni.

Armija od 500.000 ljudi, koja je za mandata prošle Vlade ostala bez posla, valjda i ona ima neka ljudska prava o kojima možemo da pričamo. Ja znam kada vam ovo govorim, da vi sada razmišljate, pa ne mogu ja sve, naravno da ne možete sve i naravno da mi je jasno da je država smislila onu fantastičnu floskulu koja glasi – prava garantuje samo do maksimuma postojećih resursa.

Pa sada pošto je to sada jedan jako precizan kriterijum, da budem onako i ja precizna, onda to znači danas nam je ovoliko, sutra nam je onoliko. Sa druge strane država je na taj način izbegla da neko za to što je doveo ovoliki broj stanovnika, znači svakog desetog stanovnika u ovu poziciju, odgovara i pred sudom, a ne samo moralno. Moralno naravno, to znači da oni ljudi koji i osećaju da su krivi za nešto, oni i odgovaraju. Ovde kao što vidim i kao što je već rečeno, davno je rečeno, kome je do morala neka ide u crkvu.

Zaštitnik građana je konačno dobio prostorije na mišiće, konačno je formirao službu i to je bilo na mišiće i ono što ja vidim iz broja ovih pritužbi i građana koji se obraćaju, ako ne promenimo zakonski okvir daljeg rada Zaštitnika građana, i ako ne budemo našli mogućnost da se poveća broj zaposlenih od Zaštitnika građana, bojim se da on više neće moći da odgovori na potrebe građana i mislim da ta služba će biti u tom slučaju urušena od nas ovde koji nismo našli način da pomognemo da ona živi.

Sa druge strane, i prema Ustavu, Kosovo i Metohija su deo Srbije. Kada ste pravili elektronske kancelarije, koje su sjajna stvar i zaista pomažu ljudima da budu sa vama u kontaktu, zaista sam očekivala da pročitam negde i da čujem od vas da ste ih napravili na Kosovu i Metohiji. Ako se negde krše prava ljudi, onda se krše na Kosovu i Metohiji.

Iskreno vas molim, pronađite način, i oni takođe imaju internet, moguće je sa njima komunicirati. Pronađite način da čujete te ljude, da pomognete i tim ljudima na isti način na koji i drugi građani u ovom delu Srbije mogu da vam se obrate.

Kako je raslo poverenje gospodina Zaštitnika građana i njegovu službu, tako je bivša vlast shvatila da on neće popravljati brljotine njihove pogubne politike, i onda je krenula odmazda. Jedan od načina bilo je i ovo da se ne reizabere, drugo je ono što je meni bilo frapantno, odnosno januara 2012. godine kada je traženo mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, kada je stiglo mišljenje Ministarstva pravde, tadašnje ministarke gospođe Malović i njenih zamenika pomoćnika i svih ostalih koji nisu izlazili iz medija, koja je tražila da se smanji nadležnost institucije Zaštitnika građana i to pazite da mu izuzme kontrolu rada Državnog veća tužioca i Visokog saveta sudstva.

Naravno da je bilo odmah to povezano sa tim što je gospodin Janković izjavio da zapravo rad Visokog saveta sudstva u krnjem sastavu nezakonit, i da su sve odluke koje su donete u takvom krnjem sastavu su takođe nezakonite.

Smanjenje nadležnosti institucije koja se bavi zaštitom ljudskih prava predstavlja smanjenje dostignutih stepena ljudskih prava u Srbiji, što je takođe zabranjeno Ustavom i drugim međunarodnim ugovorima za koje smo se toliko zalagali.

No, tada je poslata jasna poruka ukoliko svi ovi u Srbiji koji se bave zaštitom ljudskih prava, ne budu štitili prava po meri Snežane Malović, onda će biti kažnjeni pa neće moći da rade svoj posao u sledećem mandatu.

Hvala Bogu, prošlo je i to vreme. Gospodin Janković je danas opet ovde pred nama i volela bih kada bi mogao nam još nešto reći o ovom novom, najnovijem skandalu vezanim za prisluškivanje skoro milion, odnosno preko milion građana, ako dobro računam 270 hiljada puta četiri, uslovno preko milion, prisluškivanih građana bez ikakvog sudskog osnova, jer to je za mene jedan neverovatan primer bahatosti i zloupotrebe državnih institucija u ne znam čije svrhe verujte, jednog dana će se otkriti i ti čije su to svrhe.

Vrlo je važno, znači, da čujemo nešto o tome jer je preko milion ljudi, jedan je samo operater aktivirao aplikaciju koja se registruje frekventno s pristupa, zadržanim podacima i to je preko 270.000.

Ono što ja hoću da kažem, mi nismo promenili, Demokratska stranka Srbije, mi nismo promenili mišljenje u vezi sa gospodinom Jankovićem, mi ćemo podržati i naravno instituciju Zaštitnika građana i samog Sašu Jankovića, jer je što se nas tiče izgradio nezavisnu i profesionalnu instituciju, koja predstavlja jednu od zaista retkih brana kršenju ljudskih prava i neprofesionalnom radu Državne uprave Srbije. Hvala.