Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 105 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koje je sazvano na zahtev 105 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje narodne skupštine u 2012. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije,
2. Izbor Zaštitnika građana.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Otvaram prvu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA NARODNOJ BANCI SRBIJE.
Primili ste Predlog zakona koji je podnelo 105 narodnih poslanika.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima predloga da ovo vreme rasprave bude duže? (Ne.)
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Veroljub Arsić - iz poslaničke grupe SNS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Veroljub Arsić, želi reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme u javnosti se špekuliše oko Narodne banke Srbije i prikazuje se NBS i njen guverner kao žrtve nove vlasti u Republici Srbiji. Međutim, sam predlog zakona ne zadire u to ko će biti guverner, već postavlja određene druge uslove pod kojima NBS treba da funkcioniše.
Mnogi su se bunili zbog načina sazivanja sednice i hitnosti postupka, a obično hitnost postupka i način sazivanja ovakve sednice se obrazlažu time da mogu da nastupe štetne posledice ukoliko određeni zakon ne bude donet. Mogu da kažem da zbog načina vođenja NBS, njenog činjenja ili ne činjenja, štetne posledice po državu Srbiju su već nastupile. Pod izgovorom samostalnosti i nezavisnosti, postavlja nje pitanje – da li onaj ko donosi pogrešne odluke ima i odgovornost za te pogrešne odluke? Mnogi od mojih kolega poslanika kritikovali su ovaj zakon. Pravo opozicije je da kritikuje, ali postavlja se jedno drugo pitanje odgovornosti poslaničke funkcije koju obavlja. Mi smo ti kojima su građani poverili pravo da vodimo državu kroz sistem zakonodavne vlasti. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo Vladu, mi smo ti koji treba da vršimo nadzor nad NBS.
Prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, kao da se želelo da se NBS otme, izopšti iz ustavnog poretka Republike Srbije. Zato sad imamo ove probleme kakve imamo. Prema postojećem Zakonu o Narodnoj banci, nezavisnost Centralne banke predstavljena je kao osnovno načelo koje je samo po sebi cilj, iako je princip, pre svega, funkcionalna nezavisnost i sredstvo za ostvarivanje cilja Centralne banke. Održavanje stabilnosti cena, iako je po Ustavu deo izvršne vlasti, gotovo da je učinjena nosiocem posebne grane vlasti. Samostalnost i nezavisnost, u odnosu na izvršnu vlast je jedan od uslova da Centralna banka efikasno ostvaruje svoju ulogu, ipak ne može da dovede u pitanje nadzor koji zakonodavna vlast, kao prvi predstavnik građana, nosilaca suverenosti, mora da ostvaruje nad celokupnom izvršnom vlašću, uključujući i Centralnu banku.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Ustavu Republike Srbije, članu 95, to je naše pravo kao narodnih poslanika, ali i obaveza da to rade. Zbog toga su nas građani i birali.
Često je izgovor da je ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona, nije usklađen sa sistemom kontrole i nadzora centralnih banaka u EU. Mogu da kažem da je u velikom delu baš korišćen njihov model sistema i nadzora nad centralnim bakama. Ključne novine koje donosi ovaj predlog zakona su sledeće – vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini, izbor svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanje uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta Narodne banke, ograničavanje ovlašćenja guvernera i izvršnog odbora, izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisivanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zakona.
Članom 1. zakona precizira se funkcija Narodne banke Srbije u vezi sa platnim prometom u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Nekom je valjda u želji da izbegne odgovornost. Ukinuo je pravo Narodne banke da kontroliše platni promet privrednih lica i finansijskih organizacija u zemlji prema inostranstvu. To je prebacio pozivajući se na Zakon o Vladi na Ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Oni koji su makar malo imali dodirnih tačaka sa platnim prometom znaju da ne može ni jedan cent, ni jedan evro, ni jedan dolar da izađe iz zemlje bez znanja i saglasnosti Narodne banke, a to izbegavanje odgovornosti ogleda se u tome da Ministarstvo finansija treba da šalje devizni inspektorat od privrednog subjekta, do privrednog subjekta, da utvrdi da li su kršene odredbe Zakona o deviznom poslovanju, ili da zatraži izveštaj od Narodne banke, ali da se razumemo izvršna vlast ne može da traži tako nešto od Narodne banke i to je jedna od novina u ovom zakonu.
Članom 2. – vraća i potvrđuje nadležnu funkciju Narodne skupštine u skladu sa Ustavom. Predviđeno je da Narodna skupština potvrđuje Statut Narodne banke Srbije. Budući da se mnoga važna pitanja njime regulišu, a to iz razloga, zato što zakonska rešenja ne mogu biti sva uneta u sam zakon, nego se i podzakonskim aktima to rešava.
Ranijim Predloga izmena i dopuna Zakona Narodna banka je donosila statut sama po sebi, niko nije proveravao usklađenost statuta Narodne banke sa Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonima koji funkcionišu u pravnom sistemu zemlje i samo ga je objavljivala u "Službenom glasniku".
Naše prirodno pravo jeste, da jednoj ovakvoj finansijskoj organizaciji, centralnoj banci, dajemo saglasnost na njen statut. Dajemo i mnogo manje važnim organima državne uprave, a kamoli da ne smemo ili ne treba da damo saglasnost na Statut Narodne banke i proverimo na taj način da li je on usklađen sa zakonodavnim i ustavnim poretkom u državi.
Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koja treba da obezbedi veću nezavisnost u vršenju funkcije nadzora i kontrole Narodne banke nad poslovanjem banaka, Društava za osiguranje, dobrovoljnim penzijskim fondovima i drugim finansijskim institucijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna banka je ta koja određuje bonitet svim finansijskim organizacijama na teritoriji Republike Srbije, koja posluju u skladu sa zakonom i dozvolom za rad Narodne banke. Na osnovu kontrole tih finansijskih izveštaja određuje se taj bonitet. Tu je čini mi se Narodna banka najviše zatajila, do te mere da će država morati iz džepa poreskih obveznika, da zbog loše kontrole koja je vršena od strane Narodne banke izdvoji u narednom periodu od 350 do 400 miliona eura. Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Članom 4. se pored odgovornosti guvernera izvršnog odbora, uvodi i odgovornost uprave za nadzor za poslove koje obavlja.
Članom 5. se utvrđuje sastav Izvršnog odbora, pored guvernera i vice guvernera, članova Izvršnog odbora i direktor Uprave za nadzor.
Članom 6. se utvrđuje donošenje strategije upravljanje deviznim rezervama, odvaja se od vođenja politike deviznih rezervi. Potrebno je da umesto Izvršnog odbora, Savet Narodne banke donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama kao poseban dokument u okviru kojeg će se kretati politika koju utvrđuje i vodi izvršni odbor. Na ovaj način se smanjuju široka ovlašćenja Izvršnog odbora, vrši podela odgovornosti, ostvaruje kontrola i mogućnost pravovremenog reagovanja.
Članom 7. predviđa se da propis u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Odredbe su pojednostavljene, budući da je data definicija finansijskih institucija. Osnivanjem uprave za nadzor, davanje preliminarnih odobrenja prelazi u njenu nadležnost, kao i sva druga ovlašćenja u vršenju nadzorne kontrole nad finansijskim institucijama, za koje je nadležna Narodna banka Srbije, a u nadležnosti Izvršnog odbora ostaje izdavanje i oduzimanje dozvola na predlog Uprave za nadzor.
Članom 8. menja se član 20. Zakona kojim se popisuju ograničenja u izboru guvernera, a koja se primenjuju i na druge funkcionere. Povezana lica su šire, ali preciznije definisana. Unete su izmene koje omogućavaju i povezanom licu da otuđi akcije, odnosno udele. Odredbe su pojednostavljene u skladu sa definicijom finansijskih institucija.
Članom 9. menja se telo koje bira vice guvernera. Budući da su vice guverneri članovi Izvršnog odbora, organa koji ima najveće ovlašćenje u okviru Narodne banke Srbije i da po broju mogu da preglasaju guvernera, neophodno je da vice guvernere bira Narodna skupština Republike Srbije. Ovakvo rešenje prihvaćeno je u zakonima svih zemalja u okruženju.
Članom 10. definiše se ovlašćenje Uprave za nadzor iz pravno tehničkih razloga, ovde se definiše i nadzor nad finansijskim institucijama. Određeno je da Uprava za nadzor obavlja sve poslove vezane za nadzornu i kontrolnu ulogu Narodne banke. Osim donošenja propisa u toj oblasti, a koja donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor i izdavanje oduzimanja dozvola, o čemu odluku takođe donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Na ovaj način obezbeđuje se bolja kontrola boniteta finansijskih izveštaja i poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, i bolja zaštita korisnika finansijskih usluga. Direktora Uprave za nadzor bira Narodna skupština na predlog Odbora za finansije, i on je pored guvernera i vice guvernera član Izvršnog odbora. Način izbora ovlašćenja, kao i nespojivost ove funkcije sa funkcijom vice guvernera, treba obezbediti već u personalnu i funkcionalnu nezavisnost Uprave za nadzor koja će biti odgovorna za obavljanje nadzorne i kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Mandat direktora odgovara mandatu guvernera i vice guvernera.
Član 11. predviđa da mandat člana Saveta traje do pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članom 12. proširuje nadležnosti ovlašćenja Savetu. Nadležnosti Saveta preneti su i sledeći poslovi – na predlog Izvršnog odbora donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, vrši izbor rukovodilaca u organizacionoj jedinici Narodne banke za poslove interne revizije. Na ovaj način Savet će imati proširenu ulogu, u odnosu na čisto kontrolnu i nadzornu, a da je to potrebno pored prethodno navedenih obrazloženja, govori činjenica da zakoni većine zemalja u okruženju koji su bliže priključenju Evropskoj uniji od Srbije, i čiji su zakoni rađeni po ugledu na evropski.
Članom 13. predviđa obavezu da guverner da kao predsedavajući Izvršnog odbora tromesečno dostavlja Savetu izveštaj o sprovođenju monetarne politike, dok je Uprava za nadzor dužna da Savetu dostavi izveštaj o nadzoru nad finansijskim institucijama, uključujući i izveštaje o datim i izdatim dozvolama finansijskim institucijama. Radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, propisano je da Savet može od Izvršnog odbora, guvernera i Uprave za nadzor zahtevati da mu dostavi odgovarajuću dokumentaciju.
Članom 14. vrši se dopuna kojom se kao funkcioner Narodne banke Srbije određuje direktor uprave.
Članom 15. vrši se izmene, kako bi postojeći član 27. uskladili sa ostalim izmenama zakona. Svi funkcioneri Narodne banke podnose ostavku Narodnoj skupštini koja ih je izabrala.
Članom 17. se definiše period zabrane radnog angažovanja za funkcionere Narodne banke.
Članom 21. vrši se usklađivanje odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona koje se odnose na obrazovanje Uprave za nadzor.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga za donošenje jednog ovakvog zakona jeste baš to da Narodna banka nije ostvarila svoju primarnu funkciju, a to je finansijsku stabilnost na tržištu i kontrolu finansijskih organizacija. Ako jedna državna banka, odnosno sa većinskim kapitalom u državnom vlasništvu, falsifikuje izveštaj uz pomoć revizorske kuće i Narodna banka joj da saglasnost na taj izveštaj, čak i odobri isplatu dividendi, a onda se dobit za samo tri meseca od 428 miliona dinara pretvori u gubitak od dve milijarde i 270 miliona dinara, a do dana današnjeg desetostruko je uvećana, postavlja se pitanje – kako to funkcione Narodna banka? Kroz uvođenje ovih novina u samoj kontroli, finansijskoj kontroli finansijskih subjekata i nadzorom obavljanja delatnosti finansijskih subjekata i prenošenje više ovlašćenja na više činilaca, smanjuje se i sprečava mogućnost da do ovakvih kasnijih slučajeva dođe.
Tako da ovaj zakon nikako, ni u jednom svom delu, ne zadire u samostalnost Narodne banke, jer samostalnost se ogleda u tome da niko nema prava, pa čak ni narodni poslanici, ni bilo ko iz izvršne vlasti, da zadire u način donošenja odluke i odluke koje donosi guverner i organi Narodne banke Srbije. Međutim, sama samostalnost ne znači da oni koji donose pogrešne odluke ne odgovaraju nikome za te pogrešne odluke i to je svrha donošenja jednog ovakvog zakona.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS je gospodin Radojko Obradović. Povreda Poslovnika, izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ne javljam se kao ovlašćeni, nego tražim informaciju vezanu za Poslovnik. Po članu 152. Poslovnika, svi zakoni koji se nađu u proceduri, moraju da se upute Vladi, odnosno Narodnoj banci Srbije ili Zaštitniku građana, koji takođe po zakonu mogu da budu ovlašćeni predlagači zakona.
Da li biste bili ljubazni da mi kažete, pošto već krećemo u raspravu, da li je stiglo mišljenje Vlade i Narodne banke Srbije, jer bi to sigurno pomoglo da ova rasprava bude kvalitetnija?

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da vas obavestim, Predlog zakona je otišao Narodnoj banci Srbije 01. avgusta 2012. godine, imamo kao dokaz fotokopiju. Ne postoji obaveza, po Poslovniku, da nam dostavi mišljenje, tako da do ovog trenutka ništa nismo dobili.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o centralnoj banci, odnosno smena i izbor guvernera je važno pitanje u svakoj državi. To je važno pitanje i u mnogo bogatijim i uređenijim državama. Iz tog razloga SVM je, kada su ove teme bile na dnevnom redu, uvek sa oprezom i sa odgovornošću prilazio ovoj tački dnevnog reda, bilo da smo u određenim periodima bili u opoziciji ili bili deo vladajuće koalicije. Godine 2007. smo glasali za izbor tadašnjeg guvernera, gospodina Jelašića, kasnije smo podržali izmene Zakona o Narodnoj banci, kada smo već bili deo vladajuće koalicije, pa smo glasali za sadašnjeg guvernera nešto kasnije, tako da smo imali principijelan pristup ovom pitanju.

Od predstavnika predlagača smo čuli obrazloženje Predloga zakona i to jedno ekonomsko obrazloženje, pre svega, obrazloženje sa ekonomsko-stručnog aspekta. Mislimo da je ovo pitanje u ovom trenutku mnogo više političko i mnogo više pitanje evropskih integracija, tako da ću ja u svojoj diskusiji ovaj aspekt izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci pre svega apostrofirati.

Mogu odmah na početku pojednostaviti suštinu današnjeg dnevnog reda, to je praktično stvaranje uslova za smenu dosadašnjeg ili sadašnjeg guvernera Narodne banke i iz tog razloga ću pokušati sa tog aspekta da govorim o ovom predlogu zakona.

Iz svega onoga što sam rekao proizilazi da će poslanička grupa SVM glasati protiv ovog predloga zakona i to moram odmah na početku da kažem. Pokušaću da dam obrazloženje, zašto ćemo na taj način postupiti.

Pre svega postoje proceduralni razlozi zbog kojih smatramo da ovaj zakon ne treba podržati. Među tim svakako spada činjenica da se ovaj izuzetno važan zakon razmatra po hitnom postupku, bez organizovanja javne rasprave. Ako tu činjenicu uporedimo sa izveštajem o napretku Srbije za svaku godinu u procesu evropskih integracija, možemo samo konstatovati da je to jedan od problema koji je bio prisutan i koji na žalost, očigledno će i dalje postojati, jer je očigledno politička volja i dalje u tom pravcu.

Sa druge strane, možda bitniji proceduralni razlog našeg protivljenja je činjenica da, prema našoj oceni, ovaj predlog zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom. Naime, u članu 151. Poslovnika je definisano da se uz Predlog zakona dostavlja tabela o usklađenosti sa relevantnim pravnim propisima EU u situaciji kada takvi propisi EU postoje. U Predlogu zakona je navedeno da ne postoje odgovarajući propisi EU, što nije tačno. Obrazloženje Predloga zakona je manjkavo zbog činjenice da sadrži jednu neistinitu rečenicu i o tome ću kasnije mnogo detaljnije govoriti.

Treći proceduralni razlog je odsutnost konsultacija sa evropskim institucijama. Nisu sigurno konsultovane niti Evropska komisija, niti Evropska centralna banka u procesu izrade ovog predloga zakona, što je problem zbog činjenice što u ovoj oblasti, u oblasti regulisanja pitanja položaja centralnih banaka, prema propisima EU postoji standard, prema tome standardu je obavezna konsultacija, pre svega sa Evropskom centralnom bankom. Ugovorom o funkcionisanju EU, to je jedan deo Lisabonskog ugovora, članom 127. su države članice obavezne da sva ta rešenja, sve te predloge zakona koji se odnose na položaj centralni banaka pošalju na konsultacije i zatraže mišljenje Evropske centralne banke. Znam da mi nismo država članica, ali ukoliko to želimo da postanemo, onda bismo morali poštovati i ovaj proceduralni uslov ili proceduralni standard.

Pored svih ovih proceduralnih razloga postoje i mnogo važniji suštinski razlozi, zašto ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona. Pre svega, o tome ću malo kasnije detaljno govoriti, ovaj predlog zakona nije usklađen sa pravnim tekovinama EU, što znači da Srbija, ukoliko ovaj zakon usvoji, prekršiće član 72. SSP kojim se obavezala da će svoj pravni sistem usklađivati sa pravnim tekovinama EU, jer ukoliko postoji jedan pravni akt koji je u ovom trenutku usklađen i koji nakon donošenja novog akta postaje neusklađen, to znači da mi kršimo, praktično, onu obavezu koju smo preuzeli u smislu obaveze da usklađujemo svoj pravni sistem sa evropskim pravnim tekovinama.

Sa druge strane, ovaj zakon predstavlja i kršenje ispunjenih obaveza za dobijanje statusa kandidata. Naime, u prethodnim izveštajima o napretku Evropske komisije je konstatovano da je Narodna banka Srbije u velikoj meri nezavisna, da Narodna banka spada među one nezavisne institucije čiji je položaj uređen na zadovoljavajući način.

Da podsetim, jedan od 10 uslova za dobijanje statusa kandidata je bio uređivanje ili podizanje nivoa nezavisnosti tih tzv. nezavisnih institucija. Dakle, to je bio jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata. Ukoliko mi jednu nezavisnu instituciju, odnosno nezavisnost jedne takve institucije na ovaj način dovedemo u pitanje, to znači da ćemo prekršiti ono što smo već jednom ispunili.

Najvažniji razlog zašto smo protiv ovog predloga zakona jeste praktično jedna tačka Lisabonskog ugovora, osnivačkog ugovora EU, najvišeg pravnog akta EU, a to je tačka 14/2 Protokola 4. Lisabonskog ugovora. Taj deo Lisabonskog ugovora reguliše pitanje evropskog sistema centralnih banaka i sadrži Statut Evropske centralne banke.

Šta je suština tog dela evropskih pravnih tekovina? Suština praktično, da pojednostavim, jeste da razrešenje centralnih banaka, prema propisima EU, je moguće samo u dva slučaja. Prvi slučaj jeste ukoliko guverner više ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije. Dakle, više ne ispunjava uslove za izbor. Druga mogućnost je ukoliko on učini tešku povredu svojih dužnosti. To su dva jedina moguća razloga.

Dakle, ako pogledate najviši pravni akt EU, možete samo doći do zaključka da ni u kom slučaju ne postoji mogućnost da guverneru narodne banke prestane funkcija na način na koji je predviđen ovim predlogom zakona. Dakle, protiv njegove volje i uz neispunjenje ova dva uslova za razrešenje, o kojima sam govorio, nije moguće po sili zakona skratiti njegov mandat na ovaj način.

To je nedvosmislen stav Evropske komisije, što je inače Evropska komisija dokazala na primeru Mađarske, pošto je zbog jedne slične situacije, doduše ne sa guvernerom, nego sa ombudsmanom za zaštitu podataka ličnosti, pokrenula spor pred Evropskim sudom protiv Mađarske zbog kršenja osnivačkih ugovora EU. Dakle, zbog činjenice da je, u Mađarskoj je, inače, to urađeno novim ustavom, skraćen mandat jednoj nezavisnoj instituciji.

Dakle, suština je da države članice imaju samo dve mogućnosti kada se radi o načinu razrešavanja ili razrešenja guvernera centralne banke. Jedna je da preuzmu ova dva razloga iz Lisabonskog ugovora, da decidno prepišu u svoj pravni sistem ova dva razloga. Druga je da u svojim zakonima ne navode nikakve razloge, jer se u toj situaciji neposredno primenjuju odredbe Lisabonskog ugovora. To je suština i to je glavni razlog zbog kojeg je ovaj zakon neusklađen sa pravnim tekovinama EU.

Sa druge strane, i to je dodatna obaveza za države članice, biće obaveza i za nas, da pored poštovanja ova dva razloga za razrešenje, moraju sve države članice uspostaviti proceduru koja omogućava bezrezervno poštovanje ova dva razloga. Dakle, nemaju države članice, a u jednom trenutku nećemo ni mi, nadam se, imati mogućnost da bilo kakvu proceduru ustanovimo koja bi omogućila, bilo parlamentu, bilo predsedniku Republike, bilo predsedniku Vlade da, kršeći ta dva razloga, o kojima sam govorio, na neki način u nekom postupku razreši guvernera centralne banke.

Tu želim, pošto imam joj dosta vremena, da na jednom drugom primeru iz susedne Mađarske dokažem ovo o čemu sam govorio. Mađarski parlament je krajem prošle godine usvojio nov zakon o centralnoj banci, koji se inače bavio mnogim pitanjima, pre svega smanjenjem plate guvernera, ali u jednom delu se bavio i pitanjem ili procedurom razrešenja guvernera centralne banke. U tom prvobitnom zakonu, koji je prošle godine usvojen, predviđena je procedura prema kojoj na predlog predsednika vlade predsednik republike razrešava guvernera, ali posle jednog sudskog postupka koji se sprovodi pred sudovima za radne sporove. Dakle, prvo guverner ima mogućnost da pokrene radno-pravni spor i ukoliko odluka suda bude takva da sud ustanovi razloge za njegovo razrešenje, onda može na predlog predsednika vlade predsednik republike da razreši guvernera.

To je bila prvobitno predviđena procedura. Ni sa tom procedurom, dakle, praktično sudskom zaštitom položaja guvernera centralne banke, se Evropska komisija, odnosno Evropska centralna banka nije saglasila, pa je tražila od mađarskog parlamenta da izmeni zakon, i to u smislu da se nedvosmisleno utvrdi obaveza sudu da ne može nijedan drugi razlog da uzme u obzir prilikom razrešenja guvernera, samo ona dva razloga o kojima sam govorio. Dakle, ukoliko guverner izgubi, odnosno više ne ispunjava uslove za izbor, odnosno ukoliko učini tešku povredu svojih dužnosti. Mađarska je bila u obavezi da sa tom odrednicom dopuni taj stav zakona, praktično da ukine mogućnost čak i sudu da bilo koju drugu okolnost uzme u obzir.

Mislim da ovaj primer dovoljno jasno dokazuje neodrživost praktičnog rešenja da se jednim izmenama i dopunama zakona na ovaj način skrati mandat i da se razreši guverner.

Sa druge strane, i to je primer iz susedne države, mislim da ne treba podvlačiti značaj saradnje sa MMF. Međunarodni monetarni fond sve do trenutka usvajanja ovih izmena Zakona o Centralnoj banci u Mađarskoj nije bio spreman da započne nikakve pregovore, odnosno razgovore. Onog trenutka kada je taj zakon usklađen sa evropskim pravnim tekovinama, odnosno sa zahtevom Evropske centralne banke, stvoreni su uslovi za početak razgovora sa MMF. Bojim se da ćemo i mi veoma brzo doći u tu situaciju.

Dakle, ono što je bitno, naravno, za donošenje odluke je sve ovo o čemu sam govorio. Sa druge strane, postoji bezbroj izjava koje dramatizuju, koje fatalizuju ovu situaciju koja će se stvoriti. Moram da kažem da mi nemamo razumevanje ni za takve stavove, i to zbog iskustva koje smo stekli u protekle četiri godine. Nije ovo prvi put u proteklih četiri-pet godina da se ugrožava nezavisnost neke nezavisne institucije. Pre nekoliko godina, možda pre dve godine je ovaj parlament doneo svoj poslovnik o radu, koji je predviđao mogućnost da se utvrđuje odgovornost nezavisnih regulatornih tela i, naravno, da sankcioniše ukoliko utvrdi njihovu odgovornost. Na pritisak Evropske komisije mi smo sami sebi morali da promenimo, odnosno da izbrišemo praktično tu mogućnost. To je možda jedna mala paralela.

Verovatno je značajnija paralela sa reformom pravosuđa. Dakle, ima i tu puno sličnosti. Reforma pravosuđa je urađena na način da je praktično veliki deo opštinskih sudova ukinut, preimenovan u osnovne sudove i na taj način je nađena mogućnost da se ukine stalnost sudske funkcije. To je veoma, veoma slično onome što se u ovom trenutku događa. Naravno, činjenica je i da je prethodni guverner na jedan način smenjen. Nije on formalno smenjen, pošto je podneo ostavku, ali je praktično bio izložen takvom i medijskom i političkom pritisku da je na kraju dao ostavku.

To je isto primer iz neke bliske prošlosti, koji nam govori o tome da za dramatizacijom ove situacije i dramatizacijom posledica koje će nastati sigurno da nema osnova. Ali, ono što jeste činjenica, da će ovaj nov zakon i nove izmene zakona, sigurno načiniti štetu u procesu evropskih integracija Srbije. Mislim da to niko u sali nije spreman da ospori. Naime, ova nova vlada nema samo, veliki budžetski deficit, nego ima i jedan značajan deficit poverenja od strane evropskih institucija. Umesto da se poverenje gradi i povećava, na ovaj način sa jednim ovako krupnim korakom se to poverenje dodatno smanjuje.

Tako da, mislim da nisu neosnovane one najave koje nam govore o tome da ćemo se praktično za nekoliko nedelja naći u situaciji da za dobijanje datuma pregovora, odnosno za dobijanje datuma za početak pregovora više nećemo imati samo kosovski problem, nego ćemo imati ponovo problem položaja nezavisnih institucija. To bi bila ili to će biti sigurno jedna velika šteta u procesu evropskih integracija Srbije, ali ne mogu da zamislim izveštaj unapred evropske komisije koji će biti objavljen u oktobru da u delu koji se odnosi na nezavisne institucije, ne sadrži jednu žestoku kritiku onoga što se danas u parlamentu događa. To će naravno značiti praktiku u praktičnom smislu nemogućnost da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora.

Dakle, svi ovi razlozi koje sam naveo, nas navode na glasanje protiv ovog predloga zakona, a pripadnike vladajuće većine bi trebalo da navede na još jedno razmišljanje, odnosno još jedan krug razmišljanja o ovom predlogu zakona, jer će kasnije biti praktično nemoguće otkloniti one posledice koje će nastati. Neće biti mogućnosti da se te posledice isprave na način kako će se ispraviti u procesu, recimo, ili u odnosu na reformu pravosuđa. Jer, ako guverner bude smenjen, bude izabran novi guverner onda već nema mogućnosti za neko preispitivanje odluke. Sve u svemu, to je naš stav. Dakle, glasaćemo kao poslanici SVM protiv, još jednom apelujem da još jednom razmislite o svemu ovome. Hvala vam.

 
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte neke stvari da mešate. Znate, Republika Srbija je promenila Ustav, pa smo ponovo birali parlament i to nam niko nije prigovorio iz evropske komisije. Promenila je Ustav, birali smo ponovo predsednika Republike. Ako očekujete sudski postupak, onda treba da pogledate način na koji se postavlja guverner Centralne banke u Mađarskoj. Njega postavlja izvršna vlast, ne zakonodavna, ne najavne debate, nema zaštite, postavlja ga izvršna vlast. Kad je u pitanju samostalnost postoji razlika između samostalnosti i nezavisnosti. Narodna banka po Ustavu Republike Srbije koji je prihvaćen za sad o Evropske komisije, članom 95. kaže da je Narodna banka samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine. Ovde je reč o izmenama i dopunama zakona, kojima se uvodi nov način vođenja Narodne banke. Postavljaju se nova regulatorna tela u Narodnoj banci. I, sasvim je logično da kada se jedan ovakav zakon donese sa novim ovlašćenjima i guvernera i drugih regulatornih tela da se po tom novom zakonu izabere i novi guverner. Da li će to biti stari i novi, to je sad neko drugo hipotetičko pitanje. Zavisi od predloga predsednika Republike, ali nemojte da ulazimo u to i da svrstavamo isto predsednika jedne države i predsednika Vlade sa Narodnom skupštinom. To ne može da bude isto. Zato i mora da postoji sudska zaštita od izvršne vlasti.
Gledajući praksu Evropske centralne banke, to je nadnacionalna organizacija i tamo mora da postoji sudska zaštita. Da pogledamo, Nemačka banka, Centralna banka, članove Izvršnog odbora postavlja predsednik države i to predsednika i potpredsednika jednog člana na predlog Savezne vlade, a preostala tri člana na predlog gornjeg doma parlamenta, dakle izvršna vlast. Austrijska centralna banka kao još jedna članica EU predstavlja očigledni primer, članovi Upravnog odbora guvernera, viceguvernera i još dva člana postavlja predsednik države, a sve na predlog Savezne vlade. Jedan ovakav način postavljenja guvernera Narodne banke, u Srbiji je daleko liberalniji, daleko slobodniji, nego što se to dešava u nekim zemljama koje su osnivači EU. Kad može više, može i manje, ovde je ipak u pitanju viši organ, u pitanju je zakonodavna vlast. Nije mi poznato da su sudovi osim Ustavnog suda preispitivali odluku o zakonodavnoj vlasti. Mislim da takvih primera u razvijenim demokratskim sistemima ne postoje.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Replika, narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara
Pre svega ne morate da ulazite u debatu sa mnom, tu debatu ćete morati voditi sa predstavnicima, odnosno institucijama EU, pre svega Evropskom komisijom možda i sa Evropskom centralnom bankom. To je jedna stvar.
Druga stvar je da ste vi naveli primere na koji način se postavlja guverner Centralne banke, recimo, Nemačke. Danas nismo govorili i ja nisam govorio o načinu kako se postavlja guverner, to nije sporno. Sporan je način na koji se razrešava i to morate razumeti. Ni jedan organ ni jedne države članice EU nema mogućnost da razreši guvernera, osim u ta dva slučaja koja sam naveo, dakle, ukoliko više ne ispunjava uslove za izbor i ukoliko učini tešku povredu svojih dužnosti. Još jednom ponavljam, govorio sam o razrešenju i želim da ponovim primer iz bliske prošlosti. Evropska komisija je pokrenula postupak za neispunjenje obaveza iz osnivačkih ugovora protiv Mađarske, zbog toga što je donošenjem novog Ustava praktično skratio mandat jednoj nezavisnoj instituciji i to Ombudsmanu za zaštitu podataka ličnosti.
Stav Evropske komisije i biće na kraju stav Evropskog suda, da se mandat ne može skratiti ni u slučaju ukoliko najviša zakonodavna vlast, na primer narod jedne države promene Ustav, jer su ove funkcije, a to se posebno odnosi na funkciju guvernera, u tom smislu zaštićene.
Još jednom ponavljam, nisam govorio i nemojte vi u odgovoru govoriti o postavljenju, nego o razrešenju.