Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 137 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 156 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Sada bih zamolio službu protokola da uvede novoizabrane narodne poslanike kako bi mogli da polože zakletvu i da nam se pridruže u radu. Radi se o poslanicima koji su dobili mandat odlukom RIK nakon zamene poslanika.

Pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.

Dostavljena vam je Odluka RIK o dodeli mandata narodnim poslanicima radi popune upražnjenih poslaničkih mesta.

Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetske, mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Neveni Adžemović, Pavlu Markovu, Jasmini Obradović i prof. dr Ninoslavu Giriću izabranim sa izborne liste Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić; Branki Karavidić, Siniši Laziću i Ivanu Baueru izabranim sa izborne liste Izbor za bolji život – Boris Tadić; Snežani Bogosavljević-Bošković, Slavoljubu Vlajkoviću, Zoranu Radovanoviću, Borisavu Kovačeviću i Bojani Krkić izabranim sa izborne liste Ivica Dačić – SPS- PUPS – JS; Miroslavu Čučkoviću, Ani Novković i Vladimiru Iliću izabranim sa izborne liste URS – Mlađan Dinkić.

Na osnovu Odluke RIK i izveštaja predloga Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetna pitanja, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Neveni Adžemović, Pavlu Markovu, Jasmini Obradović, prof. dr Ninoslavu Giriću, Branki Karavidić, Siniši Laziću, Ivanu Baure, Snežani Bogosavljević-Bošković, Slavoljubu Vlajkoviću, Zoranu Radovanoviću, Borisavu Kovačeviću, Bojani Krkić, Miroslavu Čučkoviću, Ani Novković i Vladimiru Iliću.

Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.

Molim novoizabrane narodne poslanike da izađu ispred klupa, da bi položili zakletvu.

(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)

"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"

Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.

Primili ste ostavku narodnog poslanika Ivice Kojića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je, podnošenjem ostavke, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Ivici Kojiću, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Nastavljamo sa radom.

Imajući u vidu da je danas četvrtak, a u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, danas narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenje i objašnjenja vezana za različita pitanja predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionere u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaže, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnih poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Pa, koristeći pravo koje danas imaju narodni poslanici da, na osnovu člana 287, traže obaveštenja od predstavnika Narodne skupštine ili Vlade, iskoristiću to pravo ispred DSS.

Kao što je poznato, Ustavni sud Republike Srbije je na svojoj sednici od 10. jula utvrdio da 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Da podsetim da su poslaničke grupe DSS i NS još 30. novembra 2009. godine pokrenule pred Ustavnim sudom inicijativu za ocenu ustavnosti. Nažalost, čekalo se jako mnogo i to u velikoj meri i odgovornošću Narodne skupštine, koja godinu dana na Zakonodavnom odboru nije razmatrala to pitanje, ali kao što smo govorili i kada je bila rasprava o tom zakonu, potvrdilo se da veliki broj tih odredaba nije u skladu sa Ustavom.

Reakcije posle odluke Ustavnog suda, koja je stupila na snagu 13. jula i faktički sve te odredbe su prestale da važe, su bile različite. Jedne su se kretale u pravcu da zbog takve odluke Ustavnog suda, a Ustavni sud je preispitivao veliki broj zakona i utvrđivao je da u velikom broju zakona postoje nesaglasnosti sa Ustavom, ali nikome nije palo na pamet, kao što je jedan pravac mišljenja smatrao, da treba da se menja Ustav. Zakon nije saglasan sa Ustavom, moramo menjati Ustav.

Drugi pravac osporavanja odluke Ustavnog suda išao je u tom smislu da treba čitavu tu stvar internacionalizovati, nije dovoljno unutrašnje pravo, nisu dovoljne institucije Republike Srbije, moramo da izađemo pred međunarodnu javnost, ovde su kršena prava itd, znajući da, kada je u pitanju ova vrsta nadležnosti, međunarodne institucije to pravo nemaju, ali je potrebno osporiti pravo Ustavnom sudu da u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije tu odluku donese i čitavu stvar ispolitizovati.

Treći pravac je išao da tu odluku treba ignorisati. Ona nema nikakvih pravnih posledica, ona je odraz vrednosnih problema sudija Ustavnog suda sa činjenicom da su neke nadležnosti protivustavno date Vojvodini, da one neće proizvesti nikakve pravne posledice i da jednostavno to prođe, nećemo primenjivati tu odluku.

Poslednje mišljenje u vezi toga je bilo da u stvari možda i nema saglasnost za promenu Ustava, ali trebalo bi da se donese Ustavni zakon sa snagom Ustava, gde bi se utvrdile nadležnosti Vojvodine.

Znači, niz predloga smo čuli nakon 10. jula i odluke Ustavnog suda koji se tiču svega onoga, osim pravog mesta gde bismo o tom pitanju trebali da raspravljamo. Osporavao se Ustavni sud, osporavala se kompetentnost sudija. Govorilo se da su to političke odluke, da to nema veze sa pravom, najvažnija i najveća naša sudska institucija, da su to anticivilizacijski nasrtali, a jednostavno trebalo je učiniti samo jednu stvar. Ova Narodna skupština Republike Srbije je donela Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine početkom novembra meseca 2009. godine. Naša poslanička grupa je tada i kroz amandmane ukazivala da taj zakon nije u skladu sa Ustavom. Naša poslanička grupa i poslanička grupa NS podnele su tekst zakona Narodnoj skupštini koji jeste u skladu sa Ustavom.

Da bi se jednostavno sve vratilo u normalan poredak, da ne bismo diskreditovali Ustavni sud, da bismo poštovali naše institucije, da bismo poštovali naš pravni poredak, da bismo poštovali Ustav, pitanje je naravno vama, predsedniče Narodne skupštine i predsedniku Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospodinu Cvijanu, kada se planira da se ovo važno pitanje nađe pred Narodnom skupštinom, jer Narodna skupština je vlasna ili da izvrši izmene zakona ili da se donese novi zakon, bez obzira koliko je ta materija važna.

Izuzetno je važno da se utvrde nadležnosti Vojvodine, jer je to propisano Ustavom. Ne možemo dopustiti da se sve ispolitizuje i da rušimo naše institucije i naš pravni poredak.

Molim vas, da bi se ove priče presekle, da bi se poštovao ovaj visoki dom, da se ovo što pre nađe pred Narodnom skupštinom, prvo pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo, onda i pred Narodnom skupštinom, i da bi u skladu sa Ustavom, sa zakonima, sa Poslovnikom Narodne skupštine, donosili zakone u skladu sa Ustavom.

U danu kada smo vas birali za predsednika Skupštine, očekivali smo da se praksa donošenja neustavnih zakona, neće nastaviti i da će Narodna skupština, ovaj novi saziv, biti upamćen po tome da je poštovao Ustav. Ovo je prva prilika da se to ispravi i da se donese novi zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine u skladu sa Ustavom. Hvala.

Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Srđan Miković.

Izvolite.

Gospodine predsedniče, imam par pitanja koja se tiču rada Narodne skupštine i rada svih nas kao narodnih poslanika, upravo u cilju da bi u radu stigli do, što je moguće, kvalitetnijih tekstova zakona.

Danas ćemo raspravljati kao 1. tačku dnevnog reda o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije i zbog toga upravo i postavljam pitanje. Imajući u vidu određene odredbe Ustava, a to je da pravo pred.aganja zakona u ovoj oblasti, u svojoj nadležnosti ima i NBS. Pitam - da li saglasno članu 107. Ustava Republike Srbije i saglasno obavezama da se pokuša da se obezbedi da sve zainteresovane strane imaju prilike da se izjasne o propisu, da li je i kada NBS obaveštena o tekstu Predloga zakona, da li je to učinjeno u poslednja 24 sata, pre sam početak sednice ili ranije?

Ukazao bih na još par odredbi. Činjenica je da je Poslovnikom Narodne skupštine predviđeno da se sednica saziva, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. To je neki redovan postupak.

Ovog trenutka smo suočeni sa zahtevom, da se Predlog zakona razmatra par sati nakon 24 sata od kada je Predlog zakona stigao u Narodnu skupštinu. Činjenica je da mnogi narodni poslanici nisu bili obavešteni juče ujutru o tome da je tekst Predloga zakona stigao u Skupštinu. Bio je veliki napor svih nas koji smo se trudili da popravimo taj tekst zakona, da podnesemo amandmane.

Ukazujem da smo se u dosadašnjem radu Narodne skupštine borili sa time, da kada predlagač zakona predloži nešto da se usvaja po hitnom postupku, u 60% takvih slučajeva kada je predložen hitan postupak, Narodna skupština se izjašnjavala da ne ide po hitnom postupku nego da ide po redovnom postupku.

Hteo bih još na par stvari da ukažem. Činjenica je da predsednik Narodne skupštine ima mogućnost da čak i predlagaču vrati tekst zakona, ukoliko tekst zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom ili u skladu sa jedinstvenim i metodološkim pravilima za izradu propisa.

Ukazujem da je članom 151. Poslovnika Narodne skupštine obaveza predlagača da u obrazloženju da razloge za donošenje propisa, a u okviru njih da posebno da analizu sadašnjeg stanja i probleme koje propis treba da reši. Ukazujem da u ovom obrazloženju nisam našao analizu sadašnjeg stanja, bez obzira na određene ciljeve što zakon treba da reši. Pitam upravo u tom smislu – da li je i kada NBS obaveštena i da li je omogućeno da se zainteresovane strane izjasne o predlogu propisa?

Konačno, ono što mi je izuzetno zasmetalo je to, znamo koliko smo se borili da usvojimo jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tu u članu 60. tog obavezujućeg propisa stoji da, kao prilog uz Predlog zakona, predlagač dostavlja izjavu da je Predlog zakona usklađen sa propisima EU, ili da ne postoji obaveza usklađivanja, ili da zakon nije moguće uskladiti sa propisima EU. Takvu izjavu u Predlogu zakona nisam dobio. Smatram da su postojali svi uslovi i zato pitam – da li negde postoji ta izjava, pošto kao narodni poslanik to nisam dobio? Ako postoji, gde postoji i zašto nam nije dostavljena?

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala, gospodine predsedniče. Moje pitanje je za Vladu, a samim i za predsednika Vlade. Naime, u poslednje vreme od predsednika države do čelnika nove Vlade se čuje izjava da će se poštovati svi postignuti dogovori u vezi sa Kosovom i tu imamo i nekakav apel za nekim konsenzusom. Pretpostavljam, ne oko toga da li će se poštovati dosadašnji dogovori, nego oko onoga što sledi – energetski sporazum, dogovor o telekomunikacijama itd.

U tom svetlu se dešava najnovija, rekao bih, kriza na severu Kosova, gde se zaoštrava situacija sa KFOR-om, zbog toga što on blokira prolazak alternativnim pravcima, alternativnim putevima, ili, zovimo ih ilegalnim, mimo zvaničnih prelaza, vozilima preko 3,5 tone.

Nesporna je činjenica da je prethodna Vlada donela Uredbu u decembru prošle godine, kojim je regulisan režim na prelazima uz granicu ili liniju, kako vam je drago, sa Kosovom. Ima 11 takvih prelaza i oni uključuju Brnjak i Jarinje. Tom uredbom su predviđene novčane kazne za one ljude koji ne koriste zvanične prelaze. Uredbom je predviđena kazna od pet do 50.000 dinara za one koji sami pređu granicu van prelaza, a od 15 pa sve do 150.000 dinara za grupu, za dva ili više lica.

Gospodina premijera, Ivicu Dačića, pitam – ako već ova Vlada kaže da će poštovati postignute dogovore, kada će početi da se primenjuje ne samo ova uredba, ovu uredbu sam pomenuo zbog aktuelne situacije i zaoštravanja situacije na severu Kosova, nego i ostale uredbe? Znate, ako kažete da ćete vi zaista biti odani evropskom putu Srbije, a uslov za dalji nastavak evropskih integracija je normalizacija odnosa sa Prištinom i, između ostalog, primena postignutih sporazuma i nastavak dijaloga koji će dovesti do novih sporazuma, a ne primenjujete uredbu koju već možete, jer je prosto nemoguće da za primenu ovih uredbi koje je Vlada donela i koje obavezuju i novu Vladu, da vam je za to potreban konsenzus. Tu nema govora o konsenzusu, prethodna Vlada ga je donela i vi kažete da ćete to poštovani. Eto vam konsenzusa. Da ne pominjem da je u vašoj Vladi pola članova bivše Vlade sedi ovde, od Dinkića, Dačića, Ljajića, Ugljanina itd, što znači da imate i kontinuitet sa prethodnom Vladom. Šta se desilo u principu između nove i stare Vlade i kakva je razlika? Umesto DS sada je glavna stranka Vlade SNS. Prema tome, to morate poštovati.

Pitam Dačića, premijera, kada će početi da primenjuje uredbu i da poštuje uredbu, da bi se smanjile tenzije koje svakako nisu u prilog nastavku dijaloga sa Prištinom. Setite se da se LDP od svog osnivanja zalagala za taj dijalog. Do njega je došlo, nažalost, kasno i neiskreno. Ni prethodna Vlada, očigledno, tu uredbu koju je sama donela nije poštovala. I zato, ako hoćete da budete drugačiji od prethodne Vlade, tu ne mislim na ovaj deo Vlade koji je bio u prethodnoj Vladi, od njih ne očekujem da budu drugačiji, nego od vas koji ste novi u toj Vladi, morate mi odgovoriti, ili LDP, kada će se poštovati ta uredba?

Inače, uvek smo bili za konsenzus, ali oko nove i ispravne politike. Smatramo da konsenzus oko pogrešne politike je štetan i svako ko se zalaže za konsenzus oko pogrešne politike, u principu, zemlji čini štetu, a onaj ko je protiv konsenzusa oko pogrešne politike, on zemlji čini korist. Do sada smo imali konsenzus, došli smo dovde dokle smo došli upravo zbog konsenzusa oko pogrešne politike.

Nadam se da će konsenzus oko nove politike prema Kosovu zaista uslediti, ali za ono što je dogovoreno i što je više puta obećano da ćete sprovoditi nikakav konsenzus nije potreban. Vlada, najzad, treba da počne da radi.

Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovane kolege, predsedniče, ako može neko od kolega da ugasi mobilni pre nego što počnem da govorim.

Ministarka sporta govori o tome kako političarima nije mesto u sportu i poslanički klub SPO i DHSS podržava taj stav. Zato bih joj postavio pitanje – šta će ona u narednom periodu učiniti, šta će Ministarstvo učiniti, šta će država Srbija učiniti kako bismo pokušali da pojedine stranačke funkcionere nagovorimo da napuste upravne odbore i sportske organizacije klubova i reprezentacija, da bismo sledili evropske standarde, evropske norme? Evropske sportske organizacije propisuju ili zahtevaju, čak su mnoge reprezentacije i suspendovane sa velikih takmičenja zbog toga da se politika ne meša u sport.

Sinoć smo videli kako stagnira srpski klupski sport. U narednom periodu, čini mi se, imaćemo još lošije rezultate. U prethodnom periodu imali smo katastrofalne rezultate, a političari svakako nije mesto u sportu. Za neke od njih znamo i ko su, znamo da ne znaju ni koliko lopta ima ventila, znamo da njihov interes nije sportske prirode ili poboljšanje uslova rada u sportskim društvima. Zato bih postavio pitanje još jednom ministarki – na koji način ona misli da će uspeti da iskoreni tu pojavu da funkcioneri političkih partija masovno hrle u sportska udruženja i u upravne odbore pojedinih klubova? Pogotovo što imamo problem sa nasiljem na stadionima i mislim da ga je još teže rešiti ukoliko se ljudi koji se nalaze u vlasti. To nije specijalitet ove vlade, to je specijalitet prethodnih vlada i mislim da bi bilo dobro podržati ministarku sporta, ali ona mora da izađe sa konkretnim merama ukoliko želi da reši ovaj problem.