Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o Narodnoj banci i kada se pogleda i sam tekst i način kako je on došao pred Narodnu skupštinu, mislim da nije nekorektno reći da je sve učinjeno pogrešno. Greške potiču od samog načina dolaska na dnevni red, od efekata koje će ovaj Zakon izazvati na kratak rok, kao i od efekata koje će imati na dugi rok.
Imali smo priliku u dosadašnjim izlaganjima narodnih poslanika uključujući tu i narodne poslanike iz opozicije kako je Narodna banka veoma važna, kako je njena uloga ključna u privrednom sistemu ove zemlje. Mislim da su oni bili u pravu, ali upravo takav pristup koji su dali, zapravo govori o tome da ovaj zakon nikako nije smeo da bude podnet skupštini po hitnom postupku. On je morao, pošto tangira ključne stvari od značaja, koje će biti dugoročne, da otvori javnu raspravu, slušanja, diskusije i tek onda da usvajamo jedan ovako ključni zakonski predlog.
Isto tako, krajnje neuobičajeno, mada, moram da kažem, nije protivzakonito, da jedan sistemski ključni zakon iz stručne oblasti kao što je Narodna banka, ne bude predložen od resornih organa. Dakle, ovaj zakon nije predloćilo ministarstvo finansija i ekonomije, niti ga je predložila Narodna banka, već ga je predložila grupa poslanika i to po hitnom postupku. To je, po meni, a i na osnovu onoga što smatra poslanička grupa DS, potpuno pogrešno.
Takođe smo imali prilike da u raznim obrazloženjima, koja su ovde data, čujemo i obrazloženje o tome kako je Narodna banka vukla loše poteze, kako ima loše rezultate u domenu kursa, u domenu zaštite, odnosno kontrole bankarskog sektora. Upravo ovo obrazloženje je u kontradikciji sa činjenicom da se ti problemi reše zakonom, zapravo, predlaganjem Zakona uz obrazloženje da se loše radilo. Mi aboliramo one koji su loše radili, jer znači, da su imali bolji zakon ni njihovi rezultati ne bi bili loši. Dakle, to su dve sasvim suprotne stvari. Jedna stvar je pitanje otvaranja rasprave o radu, i ona je uvek mogla da otvori, a druga stvar je zakon i stvaranje sasvim drugačijeg sistemskog ambijenta. Na ovaj način, dajemo političku kvalifikaciju, ne dozvoljavamo da ljudi izađu sa svojim stavovima i iza toga donosimo zakon.
Neposredni negativni efekti ovog zakona su jednim delom sadržani već u samoj činjenici da se on predlaže po hitnom postupku. Tu pre svega, mislim na upravu za nadzor nad finansijskim sistemom, ali ovog puta ne mislim o tome da je to nešto negativno, već da je nedovoljno dobro proučeno, i da je, upravo zbog toga što uvodimo neka sistemski drugačija i nova rešenja, zakon morao da prođe kroz javnu raspravu, pa da tek onda nakon ozbiljne, stručne rasprave dođe u skupštinu.
Takođe, pošto će se kroz amandmane razgovarati o detaljima, samo želim da napomenem još jednu značajnu stvar, a to je da je u Zakonu eksplicitno utvrđena mogućnost tzv. sekundarne kupovine državnih papira od strane Narodne banke, što prosto rečeno znači, omogućena je masovno štampanje para bez pokrića. Ne kažem da će se tako i desiti, ali to je ono što je u članu, činimi se 18. navedeno kao eksplicitna mogućnost. Naravno tu dolazi i pitanje smanjenja stepena nezavisnosti, pa i lične nezavisnosti, a mislim da je čitava ta priča u osnovi protivustavna, s tim što nisam pravnik da o tome zauzimam svoje stavove.
Trajni negativni efekti ovog zakona ogledaju se pre svega u tome što je on treći zakon po redu koji je donet, a koji specifično liče jedni na druge. Prvo to je zakon kojim su državni službenici na položaju, stavljeni u poziciju da mogu da budu smenjeni od strane izvršne vlasti. Zatim, zakon po kome su nosici upravnih ovlašćenja takođe, zavisni od izvršne vlasti i konačno imamo jedan nasrtaj, da tako kažem, na nezavisnost Narodne banke. Ta tri zakona, jedan za drugim po kratkom i po hitnom postupku vraćaju nas unazad. Neću da licitiram u koje godine, ali je sigurno da nakon usvajanja ovih zakona mi više nemamo isti privredni ambijent koji smo do sada imali.
Na kraju bih želeo da kažem svojim kolegama sa kojima je DS činila prethodnu koalicionu vladu i sa kojima smo zajednički donosili sve ove zakone i jačali nezavisnost nezavisnih organa i od izvršne vlasti, da apelujem na njih da, posmatrajući ovaj niz ukidanja onih demokratskih dostignuća koja smo ostarili, razmisle da li zaista žele da se vratimo dva koraka unazad.
Naravno, u međuvremenu mi smo doneli i Zakon o tome da je mandat narodnih poslanika neprikosnoven i zbog toga svaki pojedinac kada bude glasao mora znati da to više nije stvar stranke koja mu je to naložila, već da je on i sam učesnik u procesu koji se ovde događa. Hvala.