Gospodin Gojković ima reč. Izvolite.

Hvala. Nisam imao nameru da se javim. Samo nekoliko rečenica. Nije bilo potrebe, gospodine Dačiću, da ovako govorite. Nisam želeo ni najmanje da budem zlonameran. Predsednik ste Vlade i pitanje je bilo upućeno kao predsedniku Vlade, a tiče se nečega što je Rezolucija Parlamentarne skupštine i prihvatanja onoga što su prihvatile sve zemlje u okruženju. Ni najmanje nisam želeo da budem zlonameran. Naravno, neću nikad igrati kozaračko kolo, niti sam ga ikad igrao. Sve ostalo mislim da je nepotrebno. Da završimo ovde, da se složimo oko nečega. To je da trebamo svi da gledamo u budućnost, ali ćemo gledati u budućnost tako što ćemo tumačiti ispravno istoriju i prošlost i da to već jednom zatvorimo za sva vremena. Hvala vam.

Hvala.
Nemate pravo, gospodine Dačiću.
Gospod Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Za poslanike SVM je poljoprivreda jedna od najvažnijih tema. Naravno, pitanja koja želim da postavim se tiču poljoprivrede.
Pitanje bih uputio gospodinu Kneževiću, ministru poljoprivrede, a tiče se predloga mera za ublažavanje posledica suše. Kao što znamo, štete su ogromne i svakodnevno se suočavamo sa njima. Sigurno je da je ova svakako jedna od najdramatičnijih godina kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Što se tiče mera koje je Vlada prihvatila danas, pozdravljamo ih, ali ne u potpunosti. Što se tiče oslobađanja poljoprivrednika od nekih naknada, nemamo ništa protiv. To je bio slučaj i prethodnih godina. Ono što nas posebno interesuje to je pitanje oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača od plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ova mera, naime, male i srednje poljoprivredne proizvođače stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na velike. Ova mera je povoljna samo za određen krug proizvođača, za velike, i smatramo da će dovesti do podele među poljoprivrednim proizvođačima. Nije pravična prema ostalim malim proizvođačima, jer oni su platili zakup privatnicima čiju zemlju obrađuju.
Interesuje me - da li se ova mera od oslobađanja plaćanja zakupa odnosi samo na lokalne samouprave, kojima proizvođač ne treba da plati 40% zakupa, ili i na 30% koje dobija ministarstvo i Pokrajina?
Posebno podržavamo podsticaje u stočarstvu. Dobro je što će se otkupiti 200.000 tona kukuruza. Pitanje je, međutim, da li Vlada planira da od tog kukuruza jedan deo bude namenjen stočarima? Ovo je veoma značajna informacija, jer 13 meseci treba da čekamo do novog roda kukuruza.
Na kraju me interesuje i šta će biti sa neisplaćenim subvencijama po hektaru i dizel gorivom, zbog kojih su nedavno održani protesti poljoprivrednika i blokade puteva širom Vojvodine? Poljoprivrednici računaju na te subvencije koje još uvek nisu dobili. Svestan sam da je to bila obaveza prethodne Vlade, ali ipak sam na stanovištu da program koji je prihvaćen na početku ove godine, treba da se nastavi. Poljoprivredni proizvođači treba da dobijaju ono što im je obećano za 2012. godinu.
Znam, gospodine ministre, da ste davali izjave o tome ovih dana. Zanimaju me kao i većinu poljoprivrednika detalji. Dobro je što u budućnosti planirate da kroz Zakon o podsticajima utvrdite agrarnu politiku. Interesuje me kako napredujete sa time i da li će već od ove godine poljoprivredni proizvođači znati šta ih čeka u 2012-2013. proizvodnoj godini? Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospodine Kneževiću.

Hvala lepo. Naravno da svi znamo da su posledice suše katastrofalne, umanjen je rod soje i kukuruza za nekih 50%. Očekujemo da će po procenama Ministarstva poljoprivrede i rod suncokreta i šećerne repe biti umanjen isto 20% do 40%. Naravno, sve će to da utiče na naš izvoz, sve će to da utiče na manju ponudu na našem tržištu, povećanje cena i zbog svega toga je Vlada na svojoj sednici od pre, čini mi se, nedelju dana donela jedan set vanrednih mera za pomoć poljoprivredi za suzbijanje, ili sanaciju šteta od suše.
Te mere su segmentirane, odnosno one su podeljene u tri segmenta. Prvi segment je taj, da država oslobodi poljoprivredu od određenih finansijskih obaveza, ili da te obaveze prolongira. Drugi set mera se odnose na adekvatne intervencije na tržištu zarad stabilnosti i sređivanja cena. Treći set su direktne subvencije, direktna finansijska davanja poljoprivrednim gazdinstvima.
Pitali ste me za ovaj deo oko lokalnih samouprava, on se nalazi u ovom prvom setu. Tačno taj stav glasi, da mi kao Vlada i kao ministarstvo upućujemo preporuku lokalnim samoupravama da one oslobode plaćanje zakupa državnog zemljišta koje se daje ove godine. Naravno, i sami ste rekli da se taj prihod deli u 30-40 na lokalne samouprave. Ovim smo hteli, pošto su sve ostale mere u ingerenciji Vlade i budžeta Vlade Republike Srbije, da i lokalne samouprave učestvuju i da pomognu svojim poljoprivrednicima. Znamo da su ta sredstva strogo namenska i da se ona koriste za određene svrhe, ali njihovom preraspodelom bi mogle lokalne samouprave da pomognu svojim poljoprivrednim proizvođačima. Naravno, to je samo kao preporuka. Čak je postojao i jedan predlog od strane udruženja poljoprivrednika da se ta sredstva direktno vraćaju u budžet i da se onda iz budžeta koriste za nešto. Mislim da je zbog interventnosti mera i kratkog vremena u ovom trenutku sada nemoguće, jer bi trebalo menjati više zakona.
Vaše drugo pitanje se odnosi na kukuruz, koliko se sećam, na uvoz kukuruza i da li će biti deljeno stočarima, je li tako? U ovom drugom setu mera smo predvideli, to je malopre rekao i ministar trgovine, da se interventno kupi na tržištu do 200.000 tona merkantilnog kukuruza. Sa onim delom robnih rezervi koje imamo na raspolaganju je to nekih, čini mi se, 70.000 tona i to je nešto više od jednomesečne potrošnje u Srbiji. Mislimo da je to dovoljna količina da bi mogli intervenisati na domaćem tržištu, pre svega, kod proizvođača stočne hrane. Taj multiplikativni efekat nedostatka kukuruza će se najviše osetiti na stočarstvo. Da, predvideli smo to pre svega za stočarsku proizvodnju.
Treće je isplata subvencija. Danas smo za isplatu subvencija, ono što je bilo dogovoreno sa prethodnim ministrom i ono što su dogovorili poljoprivrednici i što nije pretočeno u ikakav akt, na Vladi Republike Srbije doneli tu uredbu i uredba se zove Uredba o subvenciji ratarskih proizvoda i krompira za 2012. godinu. To je tih 6.420 dinara na nekih milion i 585 hiljada hektara. Ovu subvenciju ćemo, kao i sve ostale mere koje smo predvideli ovim setom mera, isplatiti u 2012. godini. To je jako bitno.
Još nešto da vam kažem, verovatno ste to i čuli, ovaj set mera nosi sa sobom negde oko 160 miliona evra. To su ogromna sredstva i to je najveća pojedinačna intervencija u poljoprivredi, koliko znam i koliko sam dobio obaveštenja od mojih saradnika, u prethodnih 20 godina.
Ovim putem moram da zahvalim i premijeru i ministru finansija i ministru trgovine koji su, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, učestvovali u izradi svih ovih akata.
Naravno, ostaje nam još jedan veliki dug prema poljoprivrednicima za subvencije koje su donete u 2012. godini. Moram da kažem da smo imali određene otežavajuće okolnosti, pre svega, isplata obaveza iz 2011. godine, u januaru 2012. godine nekih 6,5 miliona evra. Imamo i problem sa prinudnom naplatom. Ministar Dragin je negde pre dve i po godine prekinuo sa isplatom određenih davanja nekomercijalnim poljoprivrednim domaćinstvima i u ovoj godini trpimo štetu. Znači, nekih dve milijarde dinara je skinuto sa računa Ministarstva poljoprivrede samo za to.
Hoću da vam kažem, kao ilustraciju, da nedostaju sredstva, ali da smo preraspodelom u drugim ministarstvima, preraspodelom budžeta, uspeli da dođemo do ove cifre i da intervenišemo sa ovih 160 miliona evra u budžetu. Još jedno pitanje, ako ima vremena ili da kasnije odgovorim? Dobro.
Govorili ste o Zakonu o podsticajima. Da, to je jedan vrlo važan zakon, ja ću do kraja ove nedelje imenovati radnu grupu koja će učestvovati u izradi tog zakona. To je jedna od strateških stvari, kao što je to povećanje agrarnog budžeta. Ovo je druga strateška stvar. Želimo da napravimo predvidiv ambijent za poljoprivredne proizvođače, kako bi oni dugoročno, ili bolje da kažemo srednjoročno, u jednom najkraćem roku od četiri do pet godina mogli da planiraju svoju proizvodnju.
Taj zakon ćemo dati u javnu raspravu negde krajem septembra meseca ove godine i očekujemo da on bude usvojen ovde u skupštini zajedno sa Zakonom o budžetu za 2013. godinu, negde prema programu Ministarstva finansija, mislim da je to negde sredinom novembra meseca ili krajem novembra meseca.
Hvala.

Hvala, gospodine Fremond.

Gospodine ministre hvala vam na detaljnim odgovorima. Što se tiče oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača koji imaju državno zemljište u zakupu, ipak smatramo sad, kako smo čuli od pokrajine i od vlada, to će pustiti 30%, to je sigurno i na opštinama je dali će oni da otpuste taj dug prema njima. Smatram da opštinama te pare izuzetno trebaju. To je sve namenjeno, kao što ste rekli, samoj poljoprivredi, to je izuzetno važno. To će sada, u buduće, svaka opština da odlučuje na svojim sednicama. Ipak smatram da, po ovom pitanju treba da preispitate da svako ko ima u zakupu poljoprivredno zemljište, svaki od poljoprivrednih proizvođača, da li ima uopšte traktora? Da li ima poljoprivrednu mehanizaciju? I da li uopšte znaju neki od onih poljoprivrednih proizvođača koji imaju u zakupu zemljište gde se nalazi poljoprivredno zemljište. Zato što ima tu dosta problema oko zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, molim vas da proverite to u buduće.
Ono što je još izuzetno dobro, a to je da će te otkupiti tu količinu kukuruza, smatram da je to izuzetno dobro. Pozdravljam i odluku o tome da se planirana sredstva za regrese naguraju i subvencije po hektaru. Dobro je što razmišljate o nabavci semena i đubriva po povoljnim uslovima za poljoprivrednike. Naravno, pozdravljamo i odluku o formiranju radne grupe za izradu zakona o podsticajima u poljoprivredi, koja će ova pitanja razrešiti u naredne četiri godine. Mi iz SVM ćemo sigurno dati podršku, mi smo uvek za dobra predlog i nadamo se da će se što pre taj zakon naći ovde u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Hvala. Izvolite gospodine Kneževiću.

Hvala i vama. Samo još jednu rečenicu, oko lokalnih samouprava i prihoda koji ubiraju od zakupa zemljišta, pošto sam radio dugo u lokalnoj samoupravi znam kako ide ta tehnologija. Ta sredstva jesu velika, ali kada se izvrši njihova disperzija na jednu veću površinu ta sredstva se gube. Možda bi bilo interesantno, o tome već razmišljamo, da se ta sredstva na nivou više opština, da se na nivou regije, grupišu i da se upotrebe za navodnjavanje, za čišćenje kanala, i za nešto što će nam biti trajnije i što će uz podršku budžeta, uz podršku sredstava Vlade Republike Srbije moći trajnije da reši problem koji imamo sad trenutno zbog suše i koji ćemo verovatno imati i u narednih par godina, pet, deset, petnaest, dvadeset godina.