Hvala vam. Gospodin Samardžić.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ste zapravo demantovali ono što je Kacin rekao i sa tim sam potpuno zadovoljan.
Znači, on je rekao nešto što se nije dogodilo i to je potpuno u redu. Ali nije to glavno, premda sam zadovoljan sa odgovorom. Mene zapravo i ne interesuje da li je u pitanju zvezdica za fusnotom ili je fusnota na tabli gde stoji zvezdica ili daju naše izjave. Mi smo o tome razgovarali na Odboru za Kosovo i Metohiju vrlo pomno i detaljno kada je o tome bilo reči.
Hoću da kažem da ste sa ovim što ste objasnili, vi ste na potpunoj stranputici kada je reč o predstavljanju Kosova na tim regionalnim skupovima. Zato što je Robert Kuper prodao, dakle, Borku Stefanoviću temu da Kosovo treba da bude predstavljena na regionalnim skupovima. Zašto prodao? Zato što Kosovo po Rezoluciji 1244 može da bude predstavljeno na regionalnim skupovima. Tu nema nikakvih problema i ono je bilo predstavljeno na regionalnim skupovima sve vreme i pre nego što su počeli ovi razgovori. Samo što je režim predstavljanja Kosova bio pedantno određeno Rezolucijom 1244. Predstavnici privremenih institucija mogli su da budu preseljeni na čelu sa UNMIK predstavnikom. Ono što je najvažnije UNMIK je potpisivao te regionalne sporazume i podsetio bih vas da je CEFTA kao najvažniji regionalni sporazum koji postoji, da je CEFTA sporazum u ime Kosova potpisao predsednik UMNIK.
Ono što jeste rezultat dogovora Borka Stefanovića i onog teksta koji piše jeste da je to poništeno. Omogućeno je sada da predsednik nezavisnog Kosova potpisuje takav sporazum i da Kosovo bude predstavljeno drugačije, nego što je bilo predstavljeno po Rezoluciji 1244, kada je bilo UMNIK-Kosovo, to je razlika.
Dakle, promenjen je režim predstavljanja tokom tih razgovora. Ako vi to prihvatate onda ste na stranputici i to je ono o čemu hoću da govorim. To je najvažnija stvar u celom ovom kompleksu. Dakle, nije Srbija bila protiv toga da Kosovo bude predstavljeno. Kako je ono predstavljano? Kada je Kosovo postalo nezavisno onda su oni hteli da budu predstavljeni kao nezavisna država. To je njima omogućeno dogovorima u kojima je učestvovao Borko Stefanović. Ako vi to nastavljate onda ste zaista na krivom putu.
U vezi sa time je i ovo drugo pitanje koje mogu da vam postavim prilikom ove intervencije. Da li će ista stvar biti i sa drugim dogovorenim zaključcima, a njih je još šest. Da li ćete nastaviti jer koliko vidim kada je reč o predstavljanju, vi ćete prihvatiti neki modus dogovora koji je Borko Stefanović postigao sa Editom Tahiri. Da li ćete u tom nastavku prihvatiti da Srbi sa Kosova vade svoje lične karte i ostala dokumenta u Prištini? Da li ćete prihvatiti nadležnosti poslednje instance vrhovnog suda Kosova u pitanjima katastra? Da li ćete prihvatiti pravu međudržavnu granicu između Srbije i Kosova kako je to dogovoreno u jednom od ovih dogovorenih zaključaka. Ima još takvih pitanja, ali ova tri su mislim dovoljna za ovu priliku.

Hvala.
Narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Predsedniče Vlade i poštovani članovi Vlade, prvo da pozdravim broj ministara Vlade, potpredsednika Vlade,  danas. Nadam se da ćete biti u ovom sastavu u mesecima koji dolaze, kada se posao bude dodatno zahuktao.
U svakom slučaju moje pitanje danas vezano je za rejting naše zemlje upućen je ministru finansija i privrede, gospodinu Dinkiću. Ove godine 7. avgusta jedna od tri velikih rejting agencija u svetu "Standard i purs" je smanjila rejting naše zemlje. Nekoliko dana kasnije posle toga i druga rejting agencija "Fiči" je uradila isto i rejting je smanjen sa BB na BB minus i isto što je veoma bitno to je da je perspektiva od stabilne prebačena na negativnu, što znači da ova rejting agencija najavljuje dodatno smanjenje rejtinga naše zemlje.
Čitao bih iz obrazloženja te rejting agencije jer su se čule razne interpretacije te odluke, a ta rejting agencija nije pričala o učinku prethodne Vlade, u kojoj ste doduše učestvovali i glasali za sve budžete koje je ona predložila nego je citirala dva razloga za smanjenje rejtinga Republike Srbije.
Prvi razlog, da citiram, jeste činjenica da nova Vlada nema jasnu makro finansijsku strategiju, tj. viđenje razvoja javnih finansija do kraja ove godine za sledeću godinu.
Drugi razlog, ja bih takođe citirao, a to su promene Zakona o NBS koje su značajno oslabile nezavisnost te institucije i koje uvode rizik ne primerenog mešanja politike u vođenje monetarne politike.
Moje prvo pitanje za vas jeste, kakav je vaš pristup, vašeg ministarstva i Vlade generalno, da se urušeni rejting Republike Srbije popravi, a ja da vas podsetim, ta agencija koja je smanjila rejting je pre dve godine povećala rejting Republike Srbije i pre dve godine Republika Srbija je bila jedina zemlja čiji je rejting poboljšan posle uspostavljanja ove vlade i ovog obrazloženja i sada smo u ovom momentu jedina zemlja u okruženju čiji je rejting smanjen, za neke druge zemlje poput Bugarske, perspektiva je sada bolja i njihov rejting se popravlja.
Moje pitanje jeste, kakva je strategija vašeg ministarstva i Vlade da se poboljša rejting naše zemlje, koliki će biti deficit budžeta izražen u BDP od momenta uspostavljanja ove vlade, pa do kraja ove godine?
Drugo, da li ćete postignuti sporazum sa MMF, pošto i dalje čujemo razne intonacije iz Vlade oko potrebe postizanja tog dogovora, a ako je odgovor da, kada će taj ugovor, sporazum biti uspostavljen.
Napokon, kada već niste uslišili dobronamerne sugestije i prihvatili jedan broj amandmana na predložene zakone o NBS, od strane DS i drugih stranaka opozicije, da li ćete poslušati ono što će posle sigurno biti u izveštaju Evropske komisije, koja će izaći u oktobru mesecu, gde će se tražiti promene tog zakona i posle će i sam MMF tražiti promene tog zakona da bi se vratio u stepen nezavisnosti i da bi došlo do dvovlašća u toj instituciji, jer sa tim izmenama i dopunama, sama institucija i uloga guvernera je značajno oslabljena, ne samo što se tiče politike, nego i same NBS. Hvala.

Gospodine Dinkiću, izvolite.

Poštovani gospodine Đeliću, ako se sećate, kada ste završili mandat ministra finansija 2003. godine, budžetski deficit Republike Srbije, 4% BDP. Sada kada je gospodin Mirko Cvetković završio mandat kao premijer i ministar finansija Republike Srbije, ukupna budžetski deficit cele države je preko 7% BDP i to je rekordni deficit Srbije svih vremena.
To je iznos koji je preko 2,2 milijarde evra, minus kompletne države. U ono doba kada sam popravljao privi put stanje javnih finansija u Srbiji, uspelo mi je uz pomoć kolega iz tadašnje Vlade, da zajedno preokrenemo sa minus četiri na plus dva u roku od tri godine.
Dakle, za 6% BDP smo napravili bolji rezultat i ostavili i ostavili dve milijarde evra viška u kasi kada sam završio taj mandat.
Sada sam zatekao manjak od 2,2 milijarde evra. Ono što takođe hoću da kažem, da ono doba za finansiranje države budžetskog deficita trebalo je otprilike milijardu i po evra godišnje.
Stanje koje smo danas zatekli, dakle, 2012. godine, Srbija da bi platila javni dug i da bi pokrila rupu u budžetu, godišnje izdvaja 4,4 milijarde evra. To je cifra za ovu godinu.
Da bi do kraja ove godine uspeli da isplatimo sve ono što je potreba građana Srbije u budžetu, jer tu su i penzioneri, nastavnici i lekari, mi moramo još dve milijarde dolara da nađemo. Mi smo, naravno, napravili plan i naći ćemo ih. Nije to problem.
Problem je u tome što država plaća 66 milijardi dinara samo za kamate u ovoj godini, dok je originalni budžet za poljoprivredu bez tzv. sopstvenih prihoda koje na kraju nisu došli u meri kako su stavljeni u budžet svega 22 milijarde, tri puta više plaćamo za kamate na dug, nego što je osnovni budžet Ministarstva poljoprivrede bio pre rebalansa koji je planiran zajedno ove jeseni gde ćemo povećati taj budžet za 10 milijardi dinara, dakle za oko 45%.
Da li je realno da kreditne agencije samo nekoliko dana ili nedelju dana posle formiranja Vlade obore, mislim na kreditni rejting Srbije, zbog učinka nove Vlade i zbog toga što nova Vlada nema jasnu viziju, kao što ste rekli.
Oboren je rejting zato što ovakva dubioza jeste ako bi se sa njom nastavilo, ne jedan korak, ali recimo nekoliko koraka do Grčkog scenarija, jer galopirajući deficit i zaduživanje bi dovelo kroz neku godinu, ako se ne bi zaustavilo do situacije u kojoj se Grčka našla kada je ušla u krizu. Oni su imali deficit od 12% BDP. Srbija ima preko sedam sada.
Dakle, još nismo došli do tamo, ali ako to ne zaustavimo, tamo ćemo ići.
Dakle naša vlada je odlučila da napravi jedan ozbiljan program fiskalne konsolidacije. Mi smo taj program u Ministarstvu finansija skoro završili, ali naravno taj program će predstaviti premijer zajedno sa svim ministrima 10. septembra, i on obuhvata promenu jednog ogromnog broja zakona, mere kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani, sa ciljem da u sledećoj godini oborimo deficit budžeta na 4% BDP. Dakle, negde za blizu 100 milijardi dinara u odnosu na ono što smo zatekli.
Što se tiče MMF, kao što znate, hoćemo da sarađujemo sa svima u svetu, uključujući i međunarodne finansijske organizacije. Kao ministar zadužen sam za javne finansije u Vladi Republike Srbije, poslao sam pismo izvršnom direktoru MMF-a i očekujemo dolazak njihove tzv. "Feht fajn" misije odnosno misije koja će proceniti sadašnje stanje, za period od 10 – 14 septembra, zatim 8. septembra u Ženevi ću videti jednog od izvršnih direktora MMF-a na pripremnom sastanku za ovogodišnju jesenju skupštinu MMF-a i Svetske banke. Očekujemo misiju za pregovore oko novog aranžmana, jer ovaj stari koji je prethodna vlada sklopila će biti poništen, jer je potpuno nerealan. Dakle, razgovaraće se o potpuno novom aranžmanu. Verujem da ćemo te pregovore imati zajedno sa razgovorima za budžet 2013. godine, koji planiramo da donesemo do kraja oktobra na sednici Vlade, a da ga poslanici Skupštine razmatraju kako to red budžetski nalaže u drugoj polovini novembra meseca ove godine.
Što se tiče Zakona o NBS, mogu odgovorno da kažem da nijedan član ovako izmenjenog zakona, ubeđen sam, da neće biti osporen. Jedina stavka koja je bila problematična, kao što znate, u amandmanu poslaničke grupe URS i drugih partija koje su se pridružile je bila izbrisana i pre nego što je intervenisano. Tako da ne postoji ni jedna jedina tačka koja bi te stvari postavila kao pitanje.
Dakle, zatekli smo zaista tešku situaciju, međutim ne sedimo skrštenih ruku. Radili smo u Vladi kompletno ovo leto dok su, kao što reče premijer, neki iz Evropske komisije bili na godišnjim odmorima, dok su ljudi iz MMF-a bili na godišnjim odmorima, mi smo pripremili ovaj plan. Taj plan je sada gotov, još malo da usaglasimo neke detalje i izlazimo, ali rekao sam vam osnove plana.
Mogu da vam kažem da je osnovna ideja da što više smanjimo rashode, zato smo između ostalog ponudili i sindikatima u zdravstvu i sindikatima u obrazovanju, a to važi i za kompletne javne službe, da u narednih godinu dana imamo izuzetno povećanje plata koji odudara od fiskalnog pravila, odnosno povećanje zarada da bude 2% u oktobru ove godine i 2% u aprilu sledeće godine. Onda 2013. godine da se vratimo na formule iz fiskalnih pravila.
Druga stvar koju ćemo uraditi, uvešćemo red u poreski sistem. Ukinućemo sopstvene prihode svih direktnih budžetskih korisnika već od 1. oktobra, ukinućemo brojne parafiskalne namete, danas smo predložili na Vladi resornim ministrima da razmotre ukidanje 104 parafiskalnih nameta, različitih taksi, od firmarina za mala preduzeća i zanatske radnje, od taksi za isticanje reklama malih preduzeća i zanatske radnje do nekih drugih taksi kao što je šumarina, koje su prethodnih godina uvodila ministarstva bez kontrole. Zabranićemo Zakon o budžetskom sistemu da bilo ko osim Ministarstva finansija, u budućnosti može da uvodi takse građanima i privredi, posebno ne takse koje plaćaju svi iako nemaju veze sa uslugom koja se vrši. Šumarina je klasičan primer. Svako preduzeće danas plaća 0,025% od ukupnog prihoda bez obzira da li ima ikakve veze sa šumama ili nema. Naravno da treba da postoji naknada za posečeno drvo, da plaćaju oni koji drvo seku, ali ne treba vodoinstalater da plaća šumarinu.
Dakle, sa takvim merama mi ćemo napraviti konsolidaciju. Takođe planiramo da uštedimo na tome što ćemo kada ukinemo sopstvene prihode direktnim korisnicima, automatski ćemo kontrolisati rashode koji su nekada bili nekontrolisani kao sopstveni rashodi i svi rashodi će se formulisati u regularnoj budžetskoj proceduri, kako na Vladi - tako i u Narodnoj skupštini. Onda ćemo imati potpunu evidenciju.
Takođe smatramo da treba uvesti red u platama u javnom sektoru. Ograničićemo maksimalnu platu u javnom sektoru na sadašnjih najveći nivo koji važi u državnoj administraciji, to je koeficijent 9. To je otprilike plata od oko 160.000 dinara, koju danas ima, na primer, Sekretarijat za zakonodavstvo. Što znači da ako direktori nekih menadžment agencija imaju 220.000, 300.000, 400.000 dinara, njima će biti te plate smanjene do ovog nivoa a ta ušteda će biti vraćena u budžet. Takođe ćemo ujednačiti za ista zanimanja koja nisu stručne prirode, kao što su vozači, kuvari itd, plate da ne može vozač u agenciji da ima 60.000 a vozač u Vladi 30.000, smanjićemo na nivo u Vladi i po tom osnovu praviti uštede.
Samo na ovome o čemu sam govorio sada, na boljoj kontroli rashodne strane budžeta, stavljanjem sopstvenih prihoda u centralni budžet za direktne budžetske korisnike, planiramo sledeće godine da uštedimo oko 20 milijardi dinara. Biće naravno i nekih intervencija na prihodnoj strani, ali ćemo se truditi da budu što manje.
Sve u svemu plan je jasan. Moraćemo, nažalost, da ovaj zatečeni budžetski deficit i javni dug finansiramo, ali pokušaćemo povoljnijim izvorima nego što je to danas slučaj na domaćem tržištu, bilateralnim kreditima, evro obveznicama i naravno iz međunarodnih finansijskih organizacija kada budemo napravili novi aranžman sa MMF-om. Onda je perspektiva da, kada izađe zemlja iz recesije, jer smo između ostalog zatekli recesiju u prvoj polovini ove godine, da se polako popravi naš kreditni rejting. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Hvala gospodine ministre. Jedna konstatacija, još jedno pitanje i jedna sugestija.
Konstatacija jeste da nemamo još konkretne odgovore na način na koji ćemo poboljšati sad urušeni rejting naše zemlje. Vidimo da još ne znamo da li će biti postignut i pod kojim uslovima sporazum sa MMF-om. Vidimo isto da još nemamo bar ključne koordinate onoga što bi trebalo da bude izvršenje budžeta ove godine i budžetskog deficita za sledeću godinu. To nije vezano za prisustvo MMF-a, to je jednostavna odluka koju Vlada može da donese, ali videćemo 10. septembra kakve orijentacije predlažete. Budite uvereni da ćete imati podršku za jačanje funkcije Ministarstva finansija i za sve one zdravo razumske mere, uključujući i platne razrede koje smo zajedno uveli pre nekoliko godina, pa je onda cela politika plate u državi išla nekim drugim tokom.
Bilo kako bilo, ovde neću govoriti da neke sopstvene prihode ste i vi, kao članica prethodne vlade glasali i u vladi i u Skupštini, to više nije tako bitno.
Pitanje jeste sledeće, pomenuli ste jednu konkretnu stvar, a to je da će Vlada insistirati na onome što je predložila sindikatima u obrazovanju i u zdravstvu. To je da plate budu 2% povećane sada u oktobru i 2% na proleće. To naravno znači da će se menjati onaj element u Zakonu o budžetskom sistemu koji je predviđao u oktobru mesecu usklađivanje po formi koja je bila utanačena pre dve godine. Moje pitanje je da li će isto to biti slučaj i sa penzijama? Drugim rečima, da li ste danas rekli penzionerima da će penzija biti povećana pod tom formulom ili ne?
Jedna sugestija koja se tiče ovog puta prelivanja nelikvidnosti budžeta i smanjenja rejtinga naše zemlje na funkcionisanje naše privrede. Ima puno teških situacija, ali u ovom momentu je veoma jasno i za neki od najboljih naših preduzeća, pre svega izvoznika imaju veoma ozbiljne probleme u vraćanju dugova i ne samo dugova koji su uzeti u nekoj neposrednoj prošlosti, nego i onih investicionih kredita koje su uzeli da bi mogli da izgrade pogone zahvaljujući kojima danas izvoze. Da li za naše ključne izvoznike, pomno smo pratili vaše izjave, oko milijardu evra i 300 miliona ove godine, čini mi se da se tu samo radi o pregresiranju kamata, što je sigurno nedovoljno za rešavanje likvidnosti problema, ponavljam, nekih od onih preduzeća. Premijer je u njegovom ekspozeu, krajem jula, rekao sasvim pravilno da situacija u finansijskom sistemu jeste pre svega odraz situacije u realnom sistemu.
Sugestija je sledeća, da zajedno sa NBS, sada oslabljenom, pripremite set mera sistemskih, koje će obezbediti da se ovih sledećih šest meseci nelikvidnosti za neko od naših najboljih preduzeća sistemski reši, jer u ovom momentu skoro sva naša preduzeća ulaze u probne likvidnosti i ukoliko se dopusti da taj najkvalitetniji deo naše privrede uđe u bezizlaznu situaciju i onda imamo lančanu reakciju banaka, posle toga NBS, a onda sudova i imaćemo još veći problem i uveren sam da će problemi u uspostavljanju reda u javnim finansijama biti mnogo veći. Hvala na vašoj pažnji.

Hvala.
Izvolite, gospodine Dinkiću.

Hvala na ovoj sugestiji.
Upravo smo, konstatujući da je situacija sa likvidnosti teška, danas na Vladi doneli program za antikrizne mere za privredu. To je prvi paket, zajedno sa merama za pomoć poljoprivrednicima. Doneli smo program da od naredne nedelje svi privrednici u Srbiji mogu da konkurišu kod banaka za kredite za likvidnost sa kamatom od samo 3,5% godišnje. Da li su to krediti novi za likvidnost ili krediti za refinansiranje postojećih kredita, koji su uzeti sa višim kamatnim stopama, svejedno je, dali smo mogućnost da svi privrednici u Srbiji, od malih do velikih i do izvoznika, naravno, da mogu da se jave bankama i da dobiju kredit sa kamatom od 3,5% godišnje, a razliku do tržišne stope u iznosu od 5% subvencioniše država kroz budžet. Na taj način imamo nameru da upumpamo trista miliona evra do kraja ove godine iz bankarskog sektora, gde mi subvencionišemo samo kamatu, a u narednom periodu još 700 miliona evra. Dakle, ukupno milijardu evra u privredu, gde su uslovi vraćanja 18 meseci sa pet meseci grejs perioda, odnosno perioda počeka i 13 meseci otplate. Privrednici mogu da biraju da li će uzeti dinarske kredite ili kredite sa deviznom klauzulom. Ako uzmu dinarske kredite, onda će platiti kamatu po referentnoj stopi Narodne banke Srbije. Siguran sam da će ovo ublažiti efekte sadašnje krize.
Što se tiče drugih mera, pokušaćemo da iznađemo mehanizam za pomoć lokalnim samoupravama za izmirivanje dospelih dugova prema privredi, jer sistem koji smo zatekli je najpre bio ne plaćanje dospelih obaveza Republike. Pokušavamo da čistimo koliko možemo, jer guranje obaveza pod tepih ne pomaže. Umanjuje se fiktivno deficit budžeta tako što se ništa ne plaća, što je već izvršeno i dospelo. To sve što je ugovoreno i dospelo mora se platiti.
Isto imamo na lokalu. Na lokalu ne znamo tačno koliko postoji obaveza lokalnih samouprava, gde su firme izvršile radove, da li su napravile neki put ili su uradili neku školu, a nije im plaćeno. Hoćemo da vidimo i tražićemo, bukvalno sutra šaljem jedan dopis svim lokalnim samoupravama u Srbiji, da nam dostave stanje dospelih a neplaćenih obaveza prema privatnom sektoru. Dakle, ne prema javnim preduzećima, već isključivo prema privatnom sektoru, da vidimo koliko je to i onda ćemo pokušati da nađemo način da te dugove počistimo, da pomognemo lokalnim samoupravama da mogu da se oslobode toga, a da na taj način dobiju prostor za normalniji rad. Time ćemo istovremeno upumpati dodatni novac, kao likvidnost privredi.
Što se tiče izvoznika, mi smo upravo da bi njima najviše pomogli, odlučili da u ovom programu pretežni izvoznici imaju i najveću mogućnost dobijanja kredita, dakle, do 600 miliona dinara pojedinačni kredit, dok recimo preduzetnici i mala preduzeća će imati pravo na maksimalni kredit do 30 miliona dinara. Po ovako povoljnim uslovima siguran sam da će mnogi iskoristiti tu priliku i kod svojih poslovnih banaka ili uzeti novi kredit ili refinansirati postojeći, s obzirom da ako ima kredit neko sa kamatom od 9% godišnje, isplatiće mu se da ga reprogramira i da sada ima sa 3,5 i dobije ga još na 18 meseci sa pet meseci počeka.
Što se tiče penzija, naravno, u narednom periodu ću razgovarati i sa premijerom i sa fiskalnim savetom i potpredsednikom Krkobabićem, s obzirom da imamo jasan dogovor da će penzije pratiti rast plata u javnom sektoru. Ono što dogovorimo kao rast plata u narednim godinama za javni sektor, sudbinu javnog sektora deliće i penzioneri, ali siromašnim penzionerima, onima koji krpe kraj sa krajem, penzionerima koji imaju penziju mesečnu manju od 15.000 dinara, Vlada će isplatiti posebnu socijalnu podršku koja će biti plaćena u četiri jednake rate po 4.000 dinara, počevši od 17. septembra ove godine. Sledeća rata će biti u decembru itd. Dakle, ono što grad Beograd radi, to će sada raditi i Vlada Republike Srbije za one kojima je najteže.
Što se tiče zaposlenih u zdravstvu, gospođa Slavica Đukić-Dejanović i ja smo danas imali sastanak sa sindikatima i mislim da smo blizu jednog razumnog dogovora, da istovremeno sa povećanjem plate u oktobru od 2% se uvede sistem kapitacije, tako da niko u zdravstvu nema smanjenje plata, ali da zato oni koji više rade, imaju više pacijenata, dobiju povećanje plate u oktobru od 4,2%. Tako isto ćemo uraditi u aprilu naredne godine, tako da bi sistem kapitacije uveli postepeno na način da nikome platu ne smanjimo, a da lekarima i sestrama koji imaju više pacijenata plate više nego proporcionalno povećamo. Masa plata u zdravstvu bi rasla takođe 2%, kao i u prosveti, kao i u kompletnoj državi.
Taj program mera ćemo kompletno objaviti 10. septembra, a braniću ga i ovde pred vama, zajedno sa rebalansom budžeta ovde u septembru nakon toga. Hvala vam.