Da se ne bih ponavljao, ja sam govorio nešto o tome, ali vaše pitanje se odnosilo na rokove, a mislim da je izuzetno važno, iz ovog prvog seta, prvog segmenta ovih mera, gde u principu mi želimo da oslobodimo poljoprivrednike određenih finansijskih davanja i da te obaveze prolongiramo. Mi smo učinili sa svoje strane sve, razgovarali sa bankama, uputili dopise, a predsednik Vlade je takođe juče potpisao jedan dopis u tom smislu, tako da smo taj deo u principu završili i mislim da će se on realizovati i moramo potpisivati neke ugovore, regulisati sve to i mislim da će od 15. septembra to sve biti na snazi.
Kod ovog drugog segmenta mera, danas je govorio ministar trgovine oko intervencije na tržištu, oko nabavke do 200 hiljada tona merkantilnog kukuruza i mislim da će i to vrlo brzo biti ostvareno, jer svakodnevno na svetskim berzama, a i kod nas rastu cene kukuruza, tako da bi bilo uputno da što pre to uradimo.
Što se tiče ovog segmenta trećeg, znači to su direktne subvencije, mi smo danas od nekih sedam predviđenih akata doneli dva, očekujemo da posle rebalansa budžeta donesemo i ostalih pet, s tim što će se ove mere oko dizel goriva i oko subvencije po hektaru početi da se primenjuju već vrlo brzo, znači za nekih desetak i petnaest dana.
Što se tiče, to su u principu kratkoročne mere, kako ste ih i vi nazvali, znači za vanredne pomoći poljoprivrednicima koji su pretrpeli velike štete od suša. Što se tiče dugoročnih mera, mi tu imamo nekoliko stvari. Znači, na prvom mestu to je naše strateški cilj o čemu su govorili praktično i sve političke stranke u predizbornoj kampanji, o čemu se opredelila i ova vlada u ekspozeu premijera u julu mesecu, to je znači, povećanje Agrarnog budžeta.
Naš zacrtani cilj jeste 5% od ukupnog budžeta da bude namenjen za poljoprivredu, u ovom trenutku to je negde 2,4%, mislim da je još manje, jer su naravno planirani neki sopstveni prihodi. Očekujemo da u sledećoj godini to stigne negde na 4% i da u 2014. godini već projektovani budžet bude najmanje tih famoznih 5%.
Drugi naš strateški cilj jeste predvidljivost ambijenta u kome će poljoprivredni proizvođači imati mogućnosti i načina da planiraju svoju proizvodnju, o tome sam isto nešto govorio u odgovoru kolegi iz SVM.
Mislim da ćemo u dinamici negde do kraja septembra, znači, imati taj zakon, pustiti ga u javnu raspravu i da će on biti usvojen zajedno sa zakonom o budžetu, negde u novembru mesecu.
Vi ste govorili najviše i mislim da je to izuzetno bitno pitanje o trećem segmentu našeg strateškog plana, to su investicije. Znači, bez investicija čitavu privredu, a posebno poljoprivredi rezultata nema. Imao sam prilike ovih dana da govorim, razgovaram sa mnogim stranim predstavnicima, između ostalog bio je tu i ambasador Izraela. Moram da priznam da sam bio frapiran podacima koje oni imaju o poljoprivrednoj proizvodnji i kakve rezultate pružaju. Još kada mi je rekao da su oni 95% pustinjska zemlja, da su sve to postigli upravo navodnjavanjem, onda sam bio da kažem prosto oduševljen.
Svi sagovornici koji dođu kažu – vas je bog pogledao, imate zemlju, imate Sunce, imate vodu, ali izgleda da nas je bog malo u nekim drugim stvarima oštetio, tako da izgleda mi nismo uspeli da valorizujemo sve te stvari koje nam je bog poslao. Naravno da hoćemo kroz te investicije da pokušamo da podignemo naše, pre svega, uslove za bolje prinose, između ostalog tu spada navodnjavanje. Ali po onome kako smo razgovarali naš cilj je da stvorimo ambijent da bi neko došao i investirao u to.
Da li će to biti domaći investitori, ili strani investitori, potpuno je nebitno, ali mi moramo stvoriti uslove kao što je na primer ukrupnjavanje zemljišta. Jer, sada je totalno neracionalno da se zalivni sistemi postave na pet, deset, petnaest, dvadeset mesta, ukrupnjavanjem, a to država može da uradi, da stvori taj ambijent, stvorio bi se preduslov da se mnogo jeftinije, efikasnije instaliraju ti zalivni sistemi.
Mi ćemo takođe, učestvovati u tom investicionom ciklusu, mi sada imamo određene subvencije za investiranje u poljoprivredu, pokušaćemo naravno, da što više edukujemo naša poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredne proizvođače da ulažu u navodnjavanje. Imamo mi nešto od projekata sada, već se radi jedan veliki projekat koji mislim da je negde u vrednosti od milijardu dinara, gde se raščišćavaju kanali.
Međutim moram da priznam, a neću da grešim dušu možda to i postoji, ali tražio sam u stručnim službama Ministarstva poljoprivrede i nisam dobio neki krovni strateški projekat koji će da kaže kako to izgleda sada, a kako treba da izgleda za pet, deset ili dvadeset godina, pa da mi onda to radimo po fazama. Nego, čini mi se baš, kažem neću da grešim dušu, da se to radi ovako od trenutka do trenutka, od mogućnosti kad se ima para onda se radi, kad se nema para onda se stane. Mislim da je to jedan ozbiljan projekat koji može ovoj Srbiji da donese mnogo toga dobrog.
