Dame i gospodo, u svom obraćanju u okviru zajedničkog načelnog pretresa o 24 zakona pred nama, ministar koji jedini od svih pozvanih obrazlaže zakone, rekao je zbir ovih zakona prvi korak. Jeste prvi korak, ali u nazad i oprečno prvi korak u nazad koji će u većini svojih mera imati odloženo dejstvo, za šest meseci, devet meseci ili godinu dana.
Nemam nikakvih teškoća da na predlog Vlade koju podržavam ili ne podržavam kažem šta mislim o merama koje se podržavaju, ali imam teškoća da mi se saopštava nešto smatrajući da nemamo nikakve informacije o tome šta su parafiskalni nameti, šta su obaveze prema EU i kako funkcioniše lokalna samouprava.
To je ovde nama predstavljeno, skoro ću citirati ministra, da lokalna samouprava kojoj je zakonom dodeljen višak sredstava, ne ume da upravlja tim sredstvima, pa će on tražiti da se dostavi na pregled Ministarstvu finansija šta oni rade. Zatim, da se traži od lokalne samouprave da objasni ministarstvu sve vrste prihoda. Slušajući sve to što ministar ima kao komentar i pitam kako možete da zagovarate decentralizaciju ako nemate poverenja da ljudi koji na izborima dobijaju pravo da upravljaju lokalnim samoupravama, znaju da upravljaju finansijama? To se graniči sa uvredom što je izrečeno o lokalnim samoupravama, ponavljam bez obzira da li je u pitanju lokalna samouprava gde poznajem ljude iz svoje stranke ili bilo koja druga lokalna samouprava. Dakle, malo pažljivije sa javnom rečju, ne bi bilo zgoreg bez obzira na to šta se misli.
Kada je o javnoj reči reč, takođe je jasno šta će se koristiti kao metod da bi se prikrila činjenica da su 24 zakona, koja se predlažu, korak u nazad i da skoro svi imaju odloženo dejstvo. Šta će se koristiti kao metod kada se pita koliko košta administriranje vraćanja PDV, šta će se koristiti kao metod kada se pita zašto u članu 12. ministar samostalno određuje sve ono što smatra da treba da određuje? Šta će se koristiti za svako pitanje koje se tiče svakog od pojedinačnih predloga zakona ili izmena i dopuna zakona?
Politički folklor će se koristiti. Navika, loša, da se političkim klevetama, učešćem u kampanjama beščašća u javnosti, iznošenjem neistina, mi politički aktivni i svi ostali zabave onim što se političkim beščašćem u javnosti stvori. Toga smo svedoci i nije prvi put. Da ne bude nikakve zabune, oduvek sam bila protiv kampanja političkog beščašća, klevetanja, bez obzira ko bio žrtva, a ko sa radošću učestvuje u takvim kampanjama.
Malopre smo imali prilike da svedočimo kako se na vrlo jednostavan način rastoči šta je neistina, a šta su činjenice u piramidi političke kampanje klevetanja i laži oko samo jednog narodnog poslanika, Olivera Dulića i tako bi moglo o svakom. Razlog zašto spominjem ovaj politički folklor jeste što on zadovoljava sakrivanje pitanja i činjenica o mnogim od ovih zakona, ali od tri zakona ne može da vam pokrije problem koji se javlja predlaganjem i verovatnim glasanjem o tri zakona. Zakon o hemikalijama, Zakon o Fondu zaštite životne sredine i Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti.
Ova tri predloga zakona osim što su nam predata u predlogu gde je, gruba reč, ali nedovoljno dobro data izjava usklađenosti sa EU. Na prvoj strani je prepisano ono što je deo izjave usklađenosti kada smo zakon donosili, a na drugoj izmena zakona bez toga da li je u skladu sa direktivama iz poglavlja 27, koje ako sam dobro razumela, niko u ovoj sali nema ništa protiv da nastavimo sa evropskim integracijama.
Ova tri zakona, Zakon o hemikalijama unet je sa ukidanjem Agencije za hemikalije bez ukidanja pratećih zakona, stvara vrlo ozbiljan problem za funkcionisanje a važnije od toga, ukida pravnu tekovinu iz poglavlja 27, koji se tiče zaštite životne sredine. Obara ono što je dogovoreno sa EU kada je zakon donošen i raspravljan i najvažnije od svega ostavlja otvoreno pitanje zašto to radite ako ste za EU? Ako hoćete da koketirate sa vladavinom prava koja se stiče i gradi učestvujući u evropskim integracijama, koketirajte, ali onda nemojte da očekujete od nas da vas ne pitamo što ne unesete u skupštinu Srbije Rezoluciju o pridruživanju EU, da je stavimo van snage. Pretpostavljam da ima bar jedna poslanička grupa koja bi ipak volela da se o tome razgovara.
Ne možete političkim folklorom da zabavite ljude iz EU koji vode računa o poglavlju 27, kao što ne možete da ih zabavite poglavljima 23. i 24. To je dobra vest. Od prvobitnih priča o tome šta će biti sa dosadašnjom reformom pravosuđa, stiglo se na to što treba da bude, da se isprave greške, jer grešaka je bilo. Ali, za ova tri zakona, pogotovo Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti i Zakon o Agenciji o hemikalijama, su zakoni koje ako imamo znanja o tome šta su naše obaveze pred EU, danas moraju biti povučeni iz procedure. Danas. Da to bude poruka vladajuće većine, da je privržena evropskim integracijama.
Ako ih ostavljate u proceduri, onda ostavljate nama prostor da kažemo da nije politički folklor kampanje koje se vode protiv narodnih poslanika ili bivših ministara, nego je politički folklor koketirati sa pravilima sa kojima nema koketiranja.
Kada je reč o Fondu za zaštitu životne sredine, obrazloženje koje smo čuli u razmeni argumenata u dijalogu između narodnog poslanika Olivera Dulića i ministra Mlađana Dinkića, je sledeće – ministar Dinkić, na osnovu njemu datih neistinitih podataka tvrdi da je ministar Dulić zloupotrebljavao i nenamenski trošio novac iz fonda. Narodni poslanik Oliver Dulić mu daje podatke kojima dokazuje da to nije tačno i da, šta god jeste tačno, on jedva čeka da se utvrdi bilo čija tvrdnja o nenamenskom trošenju sredstava.
Šta je zaključak? Ministar Mlađan Dinkić traži ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, zbog – nema poverenja u ministarku. Razlog za to jeste što je kampanja o načinu trošenja fonda, je data kao argument – garant će ova da zloupotrebljava taj novac, nego ćemo sav taj novac da uzmemo u budžet. O svom tom novcu će da odlučuje ministar finansija, jer je nesporna i od uvek svima poznata istina da on nikada ne zloupotrebljava nikakav novac.
To su problemi sa argumentacijom i sa političkim folklorom. Niko ne bi bio srećniji od mene da ste ovde došli sa merama kojima se Fond za zdravstvo i Fond PIO od indirektnih budžetskih korisnika pretvara u direktne, kojima se menja Zakon o trezoru, Zakon o budžetskom sistemu tako da zaista pokažemo zajedničku političku volju za fiskalne reforme. Ovako, nažalost, ostaje samo sumnja da ste zaista privrženi evropskim integracijama. Ako niste, izvolite kažite, mi ćemo se za vladavinu prava i Evropu u Srbiji, boriti i dalje.