Gospođo Čomić, ako ste privrženi evropskim integracijama, onda bi trebalo da znate da je za Evropsku komisiju bitno da određene funkcije postoje u zakonodavstvima zemalja koje su predviđene evropskim direktivama, da nisu neophodne sve silne agencije koje sada postoje, ali da funkcije koje one obavljaju jesu neophodne.
Da li će neku funkciju obavljati Agencija za hemikalije ili neki drugi državni organ, to je samostalno pravo onih koji žele da pristupe EU ili koji su članovi da to urade kako hoće. Ima samo nekoliko institucija koje moraju da postoje po evropskoj direktivi. Među njima nije Agencija za hemikalije. To bi morali da znate, ukoliko pledirate na to da poznajete pravo EU. Dakle, funkcija Agencije za hemikalije je bitna, agencija kao institucija nije bitna. To su razlike - institucija i funkcija. Mi nećemo da ukidamo funkcije Agencije za hemikalije, ali smatramo da se ona može racionalnije obaviti kroz drugi pravni oblik.
Isto važi i za Fond za zaštitu životne sredine. Nema evropske direktive koja nalaže postojanje Fonda za zaštitu životne sredine, ali normalno da postoje obaveze zaštite životne sredine po standardima koje propisuje EU. Ovaj fond nije štitio životnu sredinu. Ovaj fond je nenamenski trošio sredstva namenjena za zaštitu životne sredine i zato se ukida. Nema nijednog drugog razloga.
Ministarstvo će naći način da li kroz osnivanje direkcije, da li kroz neki drugi pravni oblik, da li kroz predlaganje programa koji će biti sastavni deo budžeta za svaku godinu, da se programi iz zaštite životne sredine zaista u praksi realizuju, a ne da budu samo na papiru, jer ponašanje onih koji su upravljali fondom u prethodnim godinama kompromitovao je tu dobru ideju.
Složili smo se i poslanica Milica Vojić i ja i svi vi da je ta funkcija neophodna, ali da je ideja kompromitovana, kompromitovana neodgovornim ponašanjem onih koji su u prethodnih par godina upravljali tim fondom. To je jedan problem.
Druga stvar, sigurno je da EU traži, ali da nije bitno samo što ona traži, nama je potrebno da imamo funkcije ovih agencija. Ali, te agencije ne mogu da se ponašaju tako što će drati kožu sa leđa privrede uvođenjem neodmerenih taksi. Zato hoćemo da uvedemo red da visinu taksi može da odradi parlament, suštinski, a da ne može nezavisno svaka agencija, svaka komisija da ima svoje takse. To je sve vezano za ovo što ste govorili.
Već sam napomenuo na jutarnjoj sednici da ima smisla predlog poslanice Milice Bojić, vezano za Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearne objekte Srbije, da zbog činjenice kvalifikovanosti zaposlenih koji rade u njoj ima smisla da se razmotri mogućnost da one ostanu, ali da se istovremeno ukinu naknade koje naplaćuju.
Dakle, mi ćemo naći pravnu normu i prihvatiti vaš predlog da ove institucije ostanu u sistemu, ali istovremeno nećemo odustati od toga da se ukine onih 15 naknada koje one sada naplaćuju. To je upravo ono što ste i vi predlagali. Naći ćemo način na odborima sutra, da kroz odgovarajući amandman nađemo rešenje koje bi išlo u tom pravcu. Na taj način ćemo rešiti to pitanje da li će stručna ili nestručna lica da se bave tom oblašću koja zahteva visoke kvalifikacije. Tu ste bili potpuno u pravu. I sam sam se zamislio nad time, kada ste to rekli i komunicirao sam u ovoj pauzi sa ministarkom. Složili smo se da tako uradimo, da ukinemo naknade, tih 15 naknadi, ali da institucije ostavimo. To važi samo za ove koje su iz oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti. To ne važi za ove druge o kojima je gospođa Čomić govorila.
Da kažem nešto i o lokalnoj samoupravi. Ako zaista želite da citirate ono što sam rekao, rekao sam sledeće – da je Fiskalni savet konstatovao u svom izveštaju koje imaju narodni poslanici da su između ostalog ne samo u Republici, nego i na nivou lokalnih samouprava u prvih pet meseci ove godine konstatovana mnogo veća trošenja za zarade i za zapošljavanje, nego što je to normalna situacija, upravo zbog toga što imamo potrebu da uradimo sveobuhvatnu fiskalnu konsolidaciju, koja ne znači samo smanjivanje nekih neracionalnih troškova na nivou Republike, Pokrajine. Moramo da to uradimo i na lokalnom nivou. Na koji način? Tako što ćemo Zakonom o budžetskom sistemu propisati da lokalne samouprave kada budu usvajale svoje godišnje budžete moraju da vode računa da se drže Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, kao što i Republika mora da se drži tog zakona na nivou Republike i takođe, da se pravila koja važe za Republiku u pogledu plata dosledno primenjuju i za lokalnu samoupravu.
Moram da kažem da su u nekim lokalnim samoupravama ta pravila izigravana kroz činjenicu da je Republika imala lošu evidenciju nad svim institucijama koje su osnivane na lokalu. Tu krivicu dajem Ministarstvu finansija Republike Srbije. Lokalna samouprava je koristila verovatno te rupe da bi osnivala raznorazne institucije, zapošljavala ljude. Međutim, onda se na kraju u ukupnom bilansu pojavi veća masa plata.
Ovo nije ništa novo. U svim zemljama centralna vlast može i treba da kontroliše te parametre na svim nivoima, na konsolidovanom bilansu plate i zapošljavanju u državi moraju biti jednako tretirane i kontrolisane od strane Minsitarstva finansija. Ništa više. Nemam nameru da zadirem u slobodu lokalnih samouprava da formiraju budžete za kapitalna ulaganja, za podsticanje nekih stvari, kako god žele, jer to jeste izvorno pravo lokalnih samouprava. Ali, novac koji građani daju je od poreza na zarade i poreza na imovinu i ne bi smeo da se koristi za prekomerno zapošljavanje u administraciji, za prekomerno povećavanje plata i to ćemo kontrolisati u narednom periodu. Samo sam to rekao. To je uostalom konstatovao i Fiskalni savet i ništa više od toga nisam rekao.
Da još jednom ponovim. Niste u pravu za lokalne samouprave, niste u pravu za Agenciju za hemikalije, niste u pravu za Fond za zaštitu životne sredine. Jedino ispravno jeste to da funkcije tih institucija moraju biti očuvane, a da li će se to ostvarivati kroz agenciju ili kroz direkciju ili kroz upravu, to je stvar svake države članice ili kandidata za članstvo, kako će se organizovati. Kako onda objasniti da Nemačka, koja je član EU, i to ključni član, ima samo osam agencija, a Srbija ima preko 100 i nešto agencija? Hoće li neko da nam kaže da je EU tražila od nas da osnujemo 100 i nešto agencija? Nije tačno. Osnivane su znate li zbog čega? Zato što su u početku svog rada dobijale donacije i finansirale su se iz inostranih donacija. Kako je vreme prošlo, donacije su presahle, pa su one uvodile takse i naknade privredi i građanima, pa kada nije bilo dovoljno kontrole, a ni dovoljno para da ispune neke želje tih koji su vodili te agencije, onda su uveli nove takse i nove namete. Tako su nastajali ti parafiskalni nameti.
Agencije koje su se finansirale iz donacija, počele su da se finansiraju iz sopstvenih taksi, sopstvenih prihoda i onda su prekardašile, preterale i sada imamo da ukupni parafiskalni nameti u srpskoj privredi iznose milijardu i po evra godišnje. To je ekvivalent jedne trećine svih prihoda od poreza i doprinosa na zarade. Dakle, kada bi teorijski ukinuli sve parafiskalne namete, a mi sada ukidamo jedan dobar deo, dve trećine, ali ne sve, jer ostali su neki koji su veoma krupni, ali su prihod lokalnih samouprava, efekat toga je milijardu i po evra. To bi bilo kao da smo sada poreze i doprinose na plate smanjili za jednu trećinu, isti efekat za rasterećenje privrede. Hvala.

Hvala.
Gospođa Čomić, replika.

 Zahvaljujem, ministre. Sve ste to jako lepo ispričali, ali vas to ništa nisam pitala. Vrlo jasno sam pitala i ticalo se onoga što je u predlozima zakona. No, sada ću samo kratak komentar o kontekstu u kojem donosimo ove zakone, da bih mogla sa vama da podelim procenu o tome zašto odgovarate na pitanja koja vas ne pitam i zašto odgovarate drugim poslanicima, a javite se da meni odgovorite. To samo vi znate.
Dakle, kontekst je da predsednik Vlade u intervjuu "Politici" kaže da on nikad nije vodio MUP, da je to samo tako izgledalo, da ministar odbrane u svom intervjuu govori o tome koji je list tiražan i treba da izlazi, koje novine ne treba da izlaze. Onda, nastavljajući se na taj kontekst, meni je potpuno logično šta ste vi meni u stvari rekli, ne odgovarajući meni, nego mnogima drugima, a to je da će i na osnovu člana 12. izmena Fiskalnog zakona i inače sav novac biti kod vas, jer vi smatrate da treba da zamenite i nezavisne institucije i regulatorna tela i ljude koji brinu o budžetima na drugim nivoima i sve one koji se bave javnim finansijama, da bi se verovatno ustanovilo da to znači mesto de fakto predsednika Vlade.
Tako grčevito braniti stav da jedino vi možete da brinete o pravilnoj raspodeli zelenog dinara, da jedino vi možete da znate da li agencija ili direkcija i pri tome govoriti da je to ušteda, a novac ostaje jednak, i broj ljudi ostaje jednak, predstavlja pokušaj omalovažavanja svih nas koji, kada su u pitanju evropske integracije, ne radimo ništa drugo nego vam iskreno pomažemo i pružamo podršku, ali ne za to da smatrate da ministar finansija mora imati sve u svojim rukama i da i predsednik Vlade i potpredsednik Vlade ima da ga pita šta će da se dešava, a da ministarka, zadužena za zaštitu životne sredine, ne zaslužuje poverenje da raspolaže fondom.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na vama je na volju, na svima nama za procenu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice, mi ovde sve vreme polazimo od jedne pogrešne pretpostavke, od ekonomske pretpostavke koja je krajem 19 veka postojala, da sve zavisi od privrednog razloga i da je sve podređeno privrednom razvoju.
Nažalost, u 21 veku i u Evropi i u južnoj Americi, a sve više i u Aziji, sve zavisi od ekološkog razvoja i sve zavisi od održivog razvoja i sve je podređeno održivom i ekološkom razvoju i sve se, čak i privredni razvoj, usklađuje sa ekološkim razvojem. Ako to prihvatate, onda bi trebalo malo više da razmišljamo o zelenim tehnologijama i o zelenim stvarima. Koliko je to bitno, mi imamo podatak koji je dostupan na sajtu Evropske agencije, da zbog globalnog otopljavanja se stalno povećava broj prerano rođenih beba i broj prenatalnih smrti. Toliko o tome da tema zaštite životne sredine nije bitna ili je možda manje bitna. Mi mislimo da je veoma, veoma bitna.
Spremajući se za ovu sednicu imali smo utisak u "Zelenima" da ćemo samo kritikovati ministra, a mogu da kažem par stvari koje su nam se svidele u toku ove rasprave, ali je sve to, ministre, na nivou obećanja, i ono oko PDV-a i oko njegovog povratnog dejstva. To zaista zvuči primamljivo.
Pozdravljamo i nameru da država natera samu sebe da redovno plaća privatnim preduzećima, privatnim kompanijama. Najveći dužnici, i kada je vodoprivreda u pitanju, i kada je životna sredina u pitanju, upravo jeste država, i ljudi koji vode privatna preduzeća su u velikom problemu kada je to u pitanju. Mi tu ne možemo da se lažemo, to moramo da pozdravimo i mi to i pozdravljamo. Ne sme biti toliko dvostrukom aršina da država sme sve da radi. Kada kažem država, mislim na kompanije i na javna preduzeća. Državi je sve dozvoljeno, može da bude oslobođena od svih plaćanja, a privatnici to ne mogu da budu.
Takođe, bih još jednu pohvalu dao kada je u pitanju Zakon o energetici. Spremni smo kao "Zeleni Srbije" da ga podržimo zato što otvara mogućnost da energetski subjekti ne moraju da imaju licence za energetske objekte ispod jednog megavata i to je dobro za malu privredu i za srednja preduzeća. Sve ostalo je ekološka katastrofa. Žao mi je što to moram da kažem, ali sve ostalo nije samo ekološka katastrofa, nego je i centralizovana ekološka katastrofa. Mi nipodaštavamo lokalne samouprave i to me čudi, s obzirom s koje strane to dolazi. Zar je moguće da samo umne glave sede u ministarstvima, u agencijama i u fondovima, a da inženjeri, ljudi koji se bave životom u lokalnim samoupravama ništa ne znaju, nego ćete vi da im određujete kako će da se troši novac u lokalnoj samoupravu?
I onda ćemo da napravimo bazen u Obrenovcu, tamo gde je termoelektrana i gde svako treće dete ima opstruktivni bronhitis, a možda ćemo neki elektro filter da uradimo na Zlatiboru, umesto da ga radimo u Obrenovcu. Mislim da ljudi na lokalu moraju da imaju tu vrstu autonomije, da određuju svoje prioritete i da određuju svoje probleme.
Mi smo još u Zakonu u ministarstvima ukazali na anti ekološki karakter ove vlade. Nažalost, to se održava do dana današnjeg. Sada možemo silne zakone da pominjemo ovde i da govorimo o tome kako imaju anti ekološki karakter.
Akcize za duvan – ne da ne možete da odviknete nekog od pušenja time što ćete da mu pojeftinite cigare, nego možete samo da mu se dodvorite time što ćete možda da kupite neku vrstu socijalnog mira. Kakva je to podvala da se kupuje socijalni mir na taj način? Kada je pušenje u pitanju trebalo bi napraviti programe. "Zeleni Srbije" se tu veoma jasno zalažu za programe odvikavanja i za subvencije za pomoć za medicinska sredstva, s obzirom da su ljudi koji uživaju nikotin neka vrsta zavisnika. Ne možemo da ih teramo kaznama da se odriču pušenja, ali možemo kao socijalna država da im pomognemo da koriste programe za odvikavanje i da država to pomogne.
Ako je vama to smešno, meni je žalosno što je to vama smešno, pogotovo ovima koji se razumeju u vojnu industriju i u te razne gluposti. Mislimo da ne treba samo da bude akciza na duvan, nego i akciza na transmasti i akciza "Džanki fud", jer vi znate da naša deca svakog dana jedu pržene krompiriće, piju gazirana pića, jedu pice i hrane se nezdravo zbog toga što je to jeftina hrana, zbog toga što je vi ne oporezujete dodatno i zbog toga što mislite da ako danas uštedite neki dinar, da ćete za 10, 20 ili 30 godina biti u nekom plusu. Ne, naše generacije se rađaju bolesne. Pogledajte medicinske statistike u vrlo lako ćete se uveriti u to.
Kada govorimo o Zakonu o vodama, ukidamo jedinu lokalnu taksu, jedini prihod koji je bio od lokalnih taksi – 50% je pripadalo lokalnim samoupravama. Zaboravljamo da bi lokalne samouprave iz tih taksi trebalo da rade planove za odbranu od poplava drugog reda, za vodotokove drugog reda i da budu pripremljene da reaguju u vanrednim situacijama.
Kada je u pitanju program oko vanrednih situacija, to je jedan jako dobar koncept i tu nema šta da se prigovori. Kada govorimo o Zakonu o ukidanju Fonda za zaštitu životne sredine, čuli smo najrazličitije argumente. Uglavnom je argument da želimo da ga stavimo pod kontrolom, ali onda slušamo argument da hoćemo da ga ukinemo. Ako nešto ukinemo, onda ne možemo da ga stavimo pod kontrolu.
Imamo i argument da ne valja program. Možda i mogu da se složim sa vama da je program mogao da bude bolji, ali se fond ne ukida zato što ne valja program ili zato što ga neko ne sprovodi dobro. Nemate prava da ukinete instituciju zato što sumnjate da neko nije dobro radio. U Evropi postoje fondovi koji su jasno obeleženi kao ekološki i to se tako radi u Evropi.
To što je po vašem mišljenju neko kompromitovao fond, to ne znači da fond treba da se ukine i to ne znači da mi taj dinar treba da obezbojimo. Bojim se da onog trenutka kada taj ekološki dinar se obezboji, uđe u zajedničku kasu, više mu se nikada neće videti trag i neće biti potrošen za ekološke namene.
Kao što znate Tisa je mrtva. Kolubara je mrtva, samo to još nisu rekli. Dunav-Tisa-Dunav je veoma zagađen i verovatno bi neko mogao da kaže da su mrtvi. Kanali su opterećeni i fekalnim i industrijskim otpadnim vodama, i mi ukidamo fond koji bi trebao da ulaže u takve stvari.
Molim vas da na život ne gledamo samo kroz trenutni ekonomski dobitak i jedino kroz novce, da ne gledamo tu ekonomsku vizuru i da ovaj trenutak kratkoročnog poboljšanja, izgubimo generacije i generacije koje dolaze u narednim godinama. Mislimo da je ovo veoma važno i da ona floskula kojim su se vrlo često koristile vaše kolege, da je bolje da umremo od zagađenja nego od gladi, ne sme da se koristi i da je to nonsens. Mislimo da ne treba niko da umre, a posebno ne treba da umre od zagađenja. Hvala.

Hvala.
Ministar Dinkić, izvolite.

Apsolutno se slažem sa vama. Problem je u tome što taj novac nije korišćen da se spreči zagađenje i nije korišćen da se očisti Tisa, da se očiste reke o kojima ste pričali. Taj novac je korišćen za reklamnu i propagandnu kampanju, korišćen je za kupovinu, ne znam, računara za ministarstvo. Kakve to veze ima sa zaštitom životne sredine?
Vašu nameru podržavam. Prvi ću biti za to da se uvede podsticanje uvođenja zelenih tehnologija. Da li je to Fond za zaštitu životne sredine radio? Pa, nije. Ukidanje Fonda ne znači ukidanje ekoloških programa. Naprotiv, ekološki programi treba da dobiju više novca nego što su ikada imali dok je Fond postojao. Zašto? Pa, zato što je Fond taj novac trošio za druge stvari. To je problem. To ću objašnjavati sve dotle dok svakom pojedincu ovde ne bude to jasno. Ako je prihod Fonda bio, godišnje, od ekoloških taksi tri do pet milijardi dinara samo jedan mali deo te ekološke takse se ukida, a to je ova koja se koristi za registraciju vozila, 500 dinara što se plaćalo, samo to. Sve ostalo ostaje u sistemu, sve takse za zagađivanje ostaju, one se ne ukidaju jer su opravdano uvedene.
Drugo, prihodi od ekoloških taksi, koji su bili do sada, prihodi lokalne samouprave ostaju prihodi lokalne samouprave, prihodi koji su bili republički ostaju republički. U lokalnoj samoupravi niko se neće mešati da naprave veća izdvajanja za zaštitu životne sredine iz onih ekoloških prihoda koje dobijaju. U pravu ste, to ima i Obrenovac, to ima i Paraćin, to imaju i drugi gradovi. Neka naprave, sasvim slobodno, ja to podržavam 100%, veće lokalne fondove za zaštitu životne sredine od prihoda koje dobijaju od ekoloških taksi.
Hajde, molim vas, napravite analizu da li baš sve lokalne samouprave sve one ekološke prihode koje dobiju koriste za zaštitu životne sredine. Mogu se kladiti da bi imali iste rezultate kao za Republički fond za zaštitu životne sredine i da bi ispalo da nijedan dinar od ekološke takse mnogo manje ide u rashodnoj strani za zaštitu životne sredine.
Dakle, hoću da budem tu potpuno jasan, zalažem se, i uvek sam se zalagao, i zalagaću se, za punu autonomiju lokalnih samouprava, za punu autonomiju i slobodno odlučivanje. Jedina stvar gde ne može biti autonomije jeste, bilo na republici, bilo u pokrajini, bilo na lokalu, divljanje u prekomernom zapošljavanju, prekomernim platama državne, lokalne ili pokrajinske administracije. Samo to i ništa više. Sve ostalo treba da bude sloboda lokalnih samouprava da razvijaju svoj grad, svoju opštinu na način za koji smatraju da je najcelishodnije, a važan segment u tome jeste zaštita životne sredine.
Dakle, da ne bi pričali samo o ekologiji, kada govorim o ukidanju ovih sopstvenih prihoda, daću primer, koji ste vi sami pomenuli, Fonda za vanredne situacije. Šta smo mi odlučili? Mi smo odlučili da Fond za vanredne situacije, odnosno deo u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji se bavi zaštitom od požara, otklanjanjem posledica elementarnih nepogoda i slično, da oni imaju budžetsku stavku u okviru MUP-a, koja je fiksna, koja je u skladu sa potrebama, a ne da se to finansira npr. taksom na ulaznice koje se naplaćuju za sportske priredbe i za utakmice. Dakle, sada se vanredne situacije, odnosno troškovi za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda finansiraju npr. delom takse koju građani plaćaju kada idu na utakmice, naplati im se neka taksa pa su zbog toga ulaznice skuplje i još sa dve različite takse.
Prihodi od toga su neizvesni, a njima trebaju vatrogasna vozila, treba im oprema za borbu sa elementarnim nepogodama. Umesto toga mi ćemo im u budžetu, ako to Skupština naravno bude odobrila, odrediti poseban budžet koji će imati stavku za vanredne situacije, koji će biti čak i veći od onoga što smo dobijali od taksi, jer je važno da se ta stavka poveća imajući u vidu npr. ove požare koje smo imali sada ove godine. Stalno ima nekih nepogoda, nekad su poplave, nekad, evo sada požari. Što znači da će ostati programi za zaštitu životne sredine.
Molio bih Stranku zelenih da predloži konkretne, nove programe ako smatra da programi Fonda za zaštitu životne sredine nisu bili dobri. Isto to molim i sve druge stranke koje žele da se bave zaštitom životne sredine, ali da budu programi koji su u skladu sa nekim normalnim standardima.
Podsticaji za uvođenje zelene tehnologije? Odlično! Hajde da to uvedemo. Za to vredi dati budžetski novac, ali ne mora da postoji fond da bi taj novac bio dat za tu namenu. Uvek ćete moći kada bude usvajan zakon da vidite koliko je novca namenjeno za ekologiju, kao što sada vidite koliko je za poljoprivredu. Dok je bio ovaj budžetski fond – Fond za zaštitu životne sredine – teško da ste vi mogli znati koliki je njihov budžet. Samo posredno ste mogli saznati tako što saberete sve takse koje oni naplaćuju jer su se oni finansirali iz ekoloških taksi. Vi ćete sada znati u budžetu kolika je stavka za zaštitu životne sredine koje Republika izdvaja. Videćete, kada uporedite tu stavku sa onom koju je stvarno Fond koristio za zaštitu životne sredine, a ne za neke druge nenamenske upotrebe, da će biti veća.
Želim samo da vam objasnim logiku, pošto mislim da ste dobronamerno sve ovo rekli, što jeste, jer sam video i iz onog prethodnog uvoda da i neke stvari koje nisu vezane za ekološke probleme, na neki način, razumeli ste pravilno.
To je ono što sam hteo da kažem, dakle, da zaštita životne sredine, ali institucija koja je bila zadužena za to se iskompromitovala. To nije sad pitanje ministra, u toj instituciji imate nekog direktora, imate neke zaposlene, ako su oni godinama trošili novac, kao što sam rekao, za podsticanje uvoza polovnih akumulatora, polovnih guma i za druge stvari, kako onda možemo da kažemo da će oni u budućnosti raditi taj posao drugačije? Ovako, Skupština kada usvoji bilo koju budžetsku stavku to je zakon, Zakon o budžetu koji mora da se izvršava, a na vama je i na čitavoj javnosti da prati i zahteva od Vlade, pre svega od Vlade, da izdvaja primereno za zaštitu životne sredine. Taj novac koji se izdvoji stvarno ode za te namene, a ne za neku propagandu, pod nazivom edukacija.
Kakva je to edukacija ljudi? Može se otići na Javni servis i tražiti besplatan termin, pa da stručnjaci pričaju o tome kako ljudi treba da se ponašaju da ne bi zagađivali životnu sredinu, da objasne značaj klimatskih promena i na poljoprivredu, i na društvo u celini, a ne da se lepe bilbordi. Jedino ako se preko bilborda i oglasa u novinama može vršiti edukacija. To je nešto što je bilo neodgovorno. Predlažem da stavimo tačku na takvo ponašanje i da se novac od taksi za ekologiju koristi za namene koje su predviđene, a to je za zaštitu životne sredine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić, izvolite.

Zahvaljujem se.
Slažem se za ono što ste rekli za Javni servis, ali to može samo posle jedan sat posle ponoći. Da li za to dajemo 500 dinara? Nekad se znalo šta se gleda u jedan sat posle ponoći. Da li je to javni servis koji svi građani plaćaju da nauče
emisije, kulturne emisije, ekološke emisije samo u jedan sat posle ponoći mogu da se prikazuju. Molim vas, hoćete da ukinete Fond, a nećete da ukinete pretplatu na RTS. Mislim da je to važnije, nego ukidanje fonda.
Da li izjednačavamo budžetski fond i Fond za zaštitu životne sredine? Imamo utisak da to nije ista stvar. Naš amandman je išao u tom smeru. Važno je obeležiti ekološke novce. Sve ukinite, nemojte ukidati budžetski fond, koji će biti stavka u budžetu i koja će se zvati – ekološka i znaćemo koliko ima para na toj stavci. Nemojte da to radimo da bismo obezbojili, obezvredili te novce. Mogu samo da vam verujem na reč, ništa više, da ćete ulagati tamo gde treba.
Javno preduzeće nuklearni objekti Srbije, bolje da ne pričamo o tome, ukidajte što pre. Molim vas da razmotrite zaista ovo o budžetskom fondu, jer je jako važno. To je jedini način da se finansiraju projekti. Nemojte da govorite o slučajevima, pričamo o principu.
Znate da se priče o životnoj sredini uglavnom drugačije tretiraju, drugačije kreditiraju. Hajde da napravimo fond iz kog ćemo to da radimo. Nećete me uveriti da time što ukidate fond, promenite menadžment i donesite program po kojem će raditi taj novi fond i nema potrebe da ga ukidamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.