Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Suzana Spasojević i Vesna Stepić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuju dr Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata i iz tačaka 33 do 36 dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata po tačkama 33. 34, 35 i 38 dnevnog reda 35, 36 dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SNS jedan sat 15 minuta i 48 sekundi, DS jedan sat jedan minut i 12 sekundi, SPS 30 minuta, DSS Vojislav Koštunica 25 minuta i 12 sekundi, URS 18 minuta, LDP 16 minuta i 48 sekundi, PUPS 14 minuta i 24 sekunde, SDPS 10 minuta i 48 sekundi, NS 9 minuta i 36 sekundi, JS 0sam minuta i 24 sekunde, SVM šest minuta, SPO – DHSS šest minuta, LSDV 6 minuta, Poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija 6 minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaj upravo da govore samo po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju narodni poslanik Đorđe Stojšić poslanička grupa LSDV, narodni poslanik Miroslav Petković poslanička grupa DSS Vojislav Koštunica, narodni poslanik Zoran Kasalović poslanička grupa SPS, Predrag Marković URS, Milorad Stošić PUPS i Bojan Đurić LDP.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajedničkim jedinstvenim pretresom predlogu za izbor viceguvrnera NBS, predlogu odluke o izboru Saveta državne revizorske institucije, predlozima odluka o izmenama odluka o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije i predlogu odluka o izmeni odluka o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Da li predlagač dr Jorgovanka Tabaković guverner NBS želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem. Čast mi je da se danas nalazim u ulozi predlagača pred svojim kolegama poslanicima i da u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o NBS, predlažem viceguvernere o kojima ću vam danas govoriti onoliko koliko je to neophodno.
Iako je za mnoge, način na koji je izmenjen Zakon o NBS, bio u najmanju ruku neobičan i poslužio mnogima da neka druga svoja nezadovoljstva izraze tim povodom, hoću da vam kažem da je sve ono što su tendencije u razvoju centralnih banaka od Evropske Centralne banke preko Narodne banke Velike Britanije, primenjuju ili već pripremaju primenu istih rešenja, koja će primeniti i NBS.
To znači da će deo koji se bavi nadzorom nad ukupnim finansijskim sistemom, biti posebno osvetljen pod lupom javnosti i biti tako organizovan da njegov rad ne bude tajna i da se rezultatima u finsijskom sistemu, koji ponekad znaju da budu ne baš pozitivni, ne iznenađujete. Tog direktora Uprave za nadzor koji će biti u rangu viceguvernera ćemo birati kasnije, kada budemo izabrali nov savet i kada ti novi organi budu usvojili izmene statuta NBS, koji će ovde u Narodnoj skupštini biti overen, potvrđen i izglasan.
Svi oni koji kažu da je to umanjenje nezavisnosti NBS, moraju da imaju na umu jednu jedinu stvar. Samostalnost NBS, koja je Ustavom definisana, se ne može namerno zamenjivati, navodnom nezavisnošću od zakonodavnog organa, ove skupštine, Parlamenta koji je jedini nadzorni organ NBS. Čitav svet poznaje sistem odgovornosti i javnosti za ono što jeste državni posao, stabilnost finansijskog sistema, ciljana inflacija i upotreba javnih sredstava, na kraju krajeva. U tom smislu, viceguverner se danas bira u Narodnoj skupštini na način kako je 2010. godine predstavnik misije MMF, gospodin Albert Jeger i predlagao. Ne zato što je on predlagao, nego zato što je logično da član izvršnog odbora, čiji je predsedavajući viceguverner, bude sa jednakom snagom da glasa o određenim odlukama, kao i sam guverner koji se takođe bira ovde.
Najveća moguća nezavisnost o odlučivanju se postiže upravo na način da imate izvornu snagu izbora i da ta snaga izbora i vaše odluke ne zavise od onoga ko vas plaća. U tom smislu, zaista smatram naprednijim rešenjem da viceguvernere bira parlament, na predlog guvernera, a ne sam guverner. Ta finansijska nezavisnost Narodne banke je zadržana, kao i institucionalna, kao i ona koja se tiče funkcionalne nezavisnosti u smislu izbora ciljeva, ali i mera instrumenata za primenu i ostvarivanje tih ciljeva.
Kao guverner vam predlažem da za viceguvernere izaberete Anu Gligorijević, Dianu Dragutinović i Veselina Pješčića. Svi oni su zaposleni u Narodnoj banci, rade dugi niz godina. Ana Gligorijević je, iako je dama, nije to problem, vrlo mladoliko i energično izgleda, 1961. je godište, filolog po osnovnom obrazovanju, a na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je odbranila magistarsku tezu – Restrukturiranje državnog spoljnog duga i ponovno uspostavljanje održivog nivoa spoljne zaduženosti. Njeno obrazovanje od 2007. godine na završetku postdiplomskih studija u inostranstvu, u Francuskoj, je nešto što se zove kontinuirano učenje, koje Narodna banka primenjuje i danas. Ona je od 1996. godine zaposlena u Narodnoj banci Srbije na mestima specijalnog savetnika, direktora, generalnog direktora, viceguvernera, na kom je položaju i danas.
Ono što želim da naglasim, da je mene opredelilo baš za ovo troje ljudi, jeste ne samo njihovo obrazovanje i to što jesu iz kuće kojoj su privrženi, nego i ljudske osobine da znaju da okupe najbolji tim i da od svojih saradnika zaista izvuku ono najbolje u njima. Školu može da završi svako. Vaspitanje u smislu obrazovanja i vaspitanja, jedno stičete u kući, obrazovanje na visokim školama, ali ljudskost, donošenje zajedničkih odluka i poštovanje ljudi u kući koja treba da bude simbol za mnoge u ovoj državi nije nešto što može da se nauči. To jednostavno čovek poseduje i to se, verujte, prepoznaje, a ja želim da ovim izborom i negujemo takve osobine.
Gospođa Diana Dragutinović vam je poznata kao nestranačka ličnost, koja je bila ministar finansija, a jeste došla iz Narodne banke sa mesta viceguvernera. Mnogi od nas su imali prilike ovde da sa njom razmenjuju argumente na stručne teme i o tome kako smo sa njom sarađivali, ne verujem da ima različitih iskustava. Bila je otvorena za primedbe, bila je vrlo odana struci, profesiji i posle boravka u Vladi, ponovo je imala svoje mesto u Narodnoj banci, gde je nastavila da se bavi svojim istraživačkim radom.
Kao što ste videli, njen CV je jedan od najdužih jer se ona bavi naučenim radom. Trenutno se bavi finansijskom stabilnošću. Ali, kod Diane postoji jedna posebna crta koju svi mi ističemo, ali retko ko na njoj praktično radi, a to je stvaranje mladih kadrova koji treba da zamene one koji sada rade u NBS. Davanje podstreka mladim istraživačima, ekonomistima, ekonometričarima da se školuju u inostranstvu, da ovde u kući primene svoje znanje i da budu neko ko je spreman da tu svoju kreativnost zadrži, da ne pravi od sebe klona svog šefa od koga mu zavisi potpisivanje puta u inostranstvo ili povišica ili način napredovanja.
Samostalni mladi ljudi, koji jesu članovi tima i koji treba da zadrže kreativnost jesu jedan od bitnih kvaliteta u delu posla koji radi Diana Dragutinović i radi to veoma uspešno.
Kolega Veselin Pješčić je do juna 2012. godine bio direktor direkcije koja se bavila monetarnim operacijama i sa tog mesta je sam sklonjen u trenutku kada su počele neke turbulencije o kojima ne želim da govorim, jer ne želim ni na jedan način da unesem bilo koju vrstu rasprave ili teme koja će da umanji značaj predlaganja po prvi put viceguvernera ovde u Narodnoj banci i ne želim da ličnosti, struka, ljudskost i profesionalnost ovo troje ljudi bude u drugom planu.
On je 1971. godište, Diana je 1958. godište. Generacijski smo slično. Ja sam 1960. godište, vrlo se lepo razumemo kao tim. Gospodin Veselin Pješčić je neko ko radi u Narodnoj banci od kada je završio fakultet, svega šest meseci je radio na Ekonomskom fakultetu. Diplomirao je sa ocenom 10, prosečna ocena 9,72 na fakultetu. Uglavnom se bavio finansijama, bankarstvom i osiguranjem. Magistrirao je 2001. godine na temu – Nezavisnost Centralne banke i makroekonomska stabilnost. Usavršavao se u zemlji i inostranstvu, u Švajcarskoj, Americi, Engleskoj. Bavi se istraživačkim radom. Član je redakcije stručnog časopisa "Mesečene analize i prognoza". Otac je dva sina. Diana je majka sina i ćerke. Ljudi koji su međusobno i zajedno sa mnom za ovih mesec i po dana zaista uspeli da ostvare jedno jedinstvo na odlukama koje donosimo zajednički, ne želeći da u uzdizanju mladih kadrova i jednog trenutka prepustimo odluku o bitnim pitanjima koje se tiču finansijske stabilnosti ove zemlje, stručnim timovima i stručnim ekipama.
Vrlo često pojava u Srbiji jeste da ministri jesu prezenteri odluka srednjeg nivoa upravljanja koji menja ministre, sloj ispod, ali oni ostaju večiti i tako se ministri često kriju i sa pravom što su dobili da predstave kao odluku srednjeg sloja kadra u ministarstvima. Verujte da je vrlo čest slučaj da se to dešava i u Narodnoj banci, ali uvažavajući njih, kada dobijete odluku gde piše – 58 eksperata je predložilo određenu visinu referentne kamatne stope, mi smo se složili da tih 58 eksperata zaslužuje svako uvažavanje, ali da odluke donose imenom i prezimenom ljudi koje birate vi ovde i koje ste izabrali i da oni za to moraju da snose ličnu odgovornost, procenjujući u kojoj su meri preporuke i odluke stručnih timova primenjive danas u Srbiji, u kojoj Narodna banka nije izolovano ostrvo, koja ne sme da živi u sopstvenoj samozaljubljenosti i samozadovoljnosti, koja ne sme ni jednu kritiku, savet i primedbu da primi kao napad na svoju nezavisnost, koja mora da bude otvorena, da razgovara sa bankarima, privrednicima, sa građanima, jer postoji međuzavisnost između građana i banaka, Narodne banke i banaka, kao i ona između lekara i pacijenta. Da nema jednih, ne bi bilo ni drugih.
Narodna banka zavisi ne samo od uspeha bankarskog sistema, nego i realnog sektora, nego i od ljudi koji rade u Srbiji i u prilici su da plaćaju svoje kreditne obaveze, ako ih imaju. Mislim da ovi ljudi zaslužuju ne samo ocene koje su dobili na fakultetu, ne samo da su zaslužili da ih ja predložim sa ovako malo reči, imajući razumevanja za to da ste vi do kasno sinoć radili i da će najbolje moguće ocene tek dobiti posle izbora u njihovom praktičnom radu.
Bićete u prilici da kao parlament svoju ulogu, nekoga ko vrši nadzor nad Narodnom bankom, realizujete na najbolji mogući način, ne samo preko Odbora za finansije, nego i na svaki drugi način koji budete smatrali za potrebnim i u tom smislu ćemo vam stajati na usluzi. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Vesna Kovač, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, želi reč? (Ne)
Da li predstavnici predlagača, narodni poslanici Jovan Palalić, Meho Omerović, Đorđe Milićević, Vladimir Ilić i Miroslav Markićević žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Hvala poštovana potpredsednice Skupštine. Gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se zahvalio kolegama narodnim poslanicima iz LSD i SVM koji su omogućili da na početku današnjeg dnevnog reda po ovim tačkama govorim pre nego što Skupština, kako to često biva, krene pravim ili nekim čudnim tokom koji nema veze sa tačkama dnevnog reda. Ovo je možda idealna prilika da svi zajedno, ovaj saziv je na početku svog mandata, sa ovakvim dnevnim redom gde, sa jedne strane, imamo jednu od najuglednijih i najstarijih nacionalnih institucija, kakva je NBS, gde biramo viceguvernere, imamo jednu novu instituciju koja tek ulazi u drugi mandat, ako danas izaberemo Savet DRI. Naravno, o svemu tome razgovaramo u trenutku koji je prethodnih dana, prethodnih meseci predstavljan kao sporan po mnogo čijim političkim projekcijama, pa i svakoga od ljudi koji sedi ovde u Narodnoj Skupštini. Svakako raspravljamo u jedinom zakonodavnom i najvišem telu vlasti - u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zato ću i krenuti obrnutim redom. Prvo, o samoj Skupštini i da ne bude zabune, pošto su prethodnih dana često mnogi od nas imali potrebe da podsete predsedavajućeg ili nekog od učesnika da mora da se držimo teme kada govorite u Narodnoj skupštini. Narodna skupština je uvek tema.
Šta može Narodna skupština da uradi, sem što na kraju svake sednice glasanjem potvrdi većinom ili ospori tačke predloga dnevnog reda bilo da su zakonski predlozi, bilo da su u pitanju pojedinačni predlozi o kadrovskim rešenjima? Gospođa Čomić, potpredsednica Skupštine, i ja smo sinoć uz mnogo komplimenata, moji su bili iskreni, podsetili sve nas da u situaciji u kojoj smo se našli prethodna dva dana, sa mnogo strasti, sa zaklinjanjem da je najvažnije što pre, najhitnije uraditi nešto, doprinosili optužujući druge da taj posao ne radimo, već da u međuvremenu ulazimo u sporenja oko budućnosti i prošlosti. To je sve uobičajeno u Skupštini, ali to nije ništa novo.
Ono na šta smo vas podsetili jeste da je postojao jedan trenutak 2006. godine u kome su sve stranke koje su sedele u Skupštini su se pre sednice složile da je strašno važno da se donese jedna odluka i da se stvori mogućnost nadležnim organima da nastave da rade svoj posao. Kada je počela ta sednica ispostavilo se da zbog političkih apetita ili zbog jedne ličnosti su se bavili dva dana. Na kraju smo ustanovili, i poslanici i političke stranke, nečim što nije bila tema, ali ono što je ključna poruka bila u jednom i drugom izlaganju, da je rešenje iz toga mogla da nađe samo Narodna skupština i da je samo saglasnošću svih poslaničkih grupa, pozicije i opozicije u Narodnoj skupštini, bilo moguće da se završi ta sednica u trenutku kada država Srbija ima privremene organe, nije još preuzela sve nadležnosti, nema najviši zakonski akt, pred raspisivanjem je izbora i naravno, ono što se stalno dešava ovde, i u ekonomskom i u političkoj krizi.
Skupština, dakle, može, ali je neophodno, to smo zajedno konstatovali, neko od nas da preduzme adekvatan korak u skladu sa zakonom, da podseti sve nas da postoje trenuci u kojima je važno da se prvo reše prioriteti, a da će biti vremena i za svađu i za raspravu u narednom periodu.
Tačka dnevnog reda koja se tiče izbora Saveta DRI je dobrodošla danas, jer je ova institucija nastala u istoj toj godini o kojoj smo mi juče govorili, zahvaljujući narodnim poslanicima. Godine 2005. smo svi bili u situaciji da nije postojao usvojen završni izveštaj države ni za 2000, 2001, 2002. i 2003. godinu. Dakle, funkcionisala je država, već pet godina, koja nije podnosila nikakav završni izveštaj, završni račun o trošenju budžeta. Pri tome, to je ona država koja je kažnjavala svakog vlasnika kioska ako ne preda završni račun u martu.
Uvek postoji ono što se dešava u Skupštini, proziva se jedna Vlada ili jedan čovek u Vladi da nešto predloži, i to jeste obaveza Vlade. Ni ta, ni prethodne vlade, naravno, nisu predlagale jednu novu instituciju koja bi bila nezavisna i koja bi njih same kontrolisala. Uvek postoji način.
Mislim da je danas prisutan poslanik koji je bio na čelu tog stranačkog tela, višestranačkog tela iz Skupštine koje je napravljeno od poslanika pozicije i opozicije, koji su onda krenuli u pravljenje zakona o DRI. Bukvalno od početka. Od toga da su se prvo edukovali kakva je to institucija, opredeljivali se koji model, opredelili se za "vestminsterski" model koji odgovara našem sistemu, potom se usaglasili oko zakona, da bi on bio usvojen, da bi ova nova institucija postala i ustavna u Predlogu ustava, da bi, naravno, u sledećem sazivu bio izabran državni revizor i da bismo mi danas mogli da prvi put biramo za drugi mandat predložene kandidate.
Zašto je ovo važno? Zato što se deo svađa i rasprava, što je krajnje legitimno, prethodnih dana ticao i ukidanja ili promena funkcija nekih institucija koje su stvorene u prethodnom periodu. S razlogom je postojala različita zabrinutost. Naravno da se uvek govorilo samo o novcu, jer je to ono što trenutno tišti sve slojeve stanovništva i naravno da svaka politička opcija želi na tome da profitira. Ali, institucije nisu pre svega novac. Neke institucije su preskupe ako ne funkcionišu. Neke su preskupe zato što loše funkcionišu. Državna revizorska institucija u prethodnom periodu je pokazala, za razliku od nekih drugih koje su stvorene u međuvremenu, bilo kao agencije, bilo kao fondovi, kako mora jedna institucija, kada se formira, da vodi računa o kontekstu, o tome smo juče govorili, društva u kome se nalazi.
Ono što bih želeo da pohvalim, a to onda znači i da podržimo predlog za izbor članova Saveta Državne revizorske institucije, jeste da, ne revizor, ne jedan čovek, ne može on da promeni, kao što ne može jedan član Vlade ili Vlada, ili jedan ministar, koliko god se lažno predstavljali da će samo oni odmah sve da promene i da samo od njih zavisi, ne, nego cela institucija, svi revizori, opredelili su se u prethodnom periodu, i to sam mogao da vidim na različitim primerima, pa i u ministarstvu koje sam prihvatio da vodim jedno kratko vreme, da rade na sledeći način. U državi u kojoj se, naravno, stalno menjaju zakoni, pa nove izmene zakona koji su predloženi, pa onda stupanje tih zakona na snagu, recimo, 2010. godine, ali do 2012. godine ne mogu realno da stupe, jer kasne podzakonska akta ili postupci prema podzakonskim aktima, revizori su, i to smo videli, radili sledeće. Odlazili su u institucije gde vrše reviziju, upoznavali se sa činjenicama, pozivali one kojih se to tiče, postavljali pitanja – zašto je ovako urađeno, davali preporuke kako da se nešto otkloni, pri tome se otvoreno onim izveštajima koji su stizali na kraju i koji često imaju 200 – 300 strana i za institucije koje zapošljavaju samo pedesetak zaposlenih i revizija se vršila samo na godinu dana, detaljno u tim izveštajima objašnjavali da se i sami revizori često nisu snašli, ili nisu mogli da opredele između onoga što je ta institucija tvrdila, a to je da je postupila po jednom važećem slovu zakona donoseći neki akt ili odluku, i sopstvene obaveze Državne revizorske institucije da ukaže da postoji i drugo paralelno zakonsko rešenje i da je teško uspostaviti pravu odluku, koje bi bilo više, jer nema te vrste hijerarhije.
Na taj način činili su dve stvari, edukovali su zaposlene na koje se zakoni i odnose i svi koji su ušli u neku instituciju znaju da u svakoj od njih radi često veliki broj stručnih i kvalitetnih ljudi, koji nemaju ni volju ni želju, ni spremnost, niti je iko to od njih tražio, da se upoznaju sa promenama zakona koji se odnose na njihovu oblast, a često su i te institucije bili njihovi predlagači.
Kada pravite jednu novu, a toliko važnu instituciju, morate da budete smotreni i prema činjenicama i prema kontekstu u kome se nalazite, da bi rezultat bio dobar. Nije prva stvar da li će stići neka prekršajna prijava ili će stići neka viša, kao što je krivična prijava nad onima nad kojima je revizija izvršena, mnogo je važnije kako ide ceo ovaj postupak. Ministri koji se žale, jedan mi se požalio pre nekoliko godina – kakav je to način, on nikad, kaže, nije bio krivično ni prekršajno gonjen, a njemu je sada stigla prekršajna prijava, pa je morao da se pojavi na sudu, rekao sam mu da nikad pre toga nije ni bio ministar. Kao što znate, u tranziciji se ne porede vlade koja je bolja, nego se porede vlade koja je gora. Naprosto, to je deo sudbine.
To je jedan lep primer da ćemo danas ili u danu za glasanje biti u mogućnosti da jednu tako uspostavljenu, ali tako vođenu instituciju, kao što je DRI, ohrabrimo svi zajedno, i to će onda biti odluka Skupštine, da nastavi na taj način da priprema teren za nešto što sigurno neće doći skoro, a to je za mogućnost da se od strane nezavisnih institucija vrši kontrola, podnosi izveštaj, vrše prekršaji, nezavisno od ma kakvih političkih opredeljenja.
Treći segment onoga što sam želeo danas da vam kažem odnosi se, sad potpuno obrnuto, na jednu od najstabilnijih institucija, najstarijih i najvažnijih institucija, kakva je Narodna banka Republike Srbije. Pre nešto više od mesec dana o izmenama zakona koji se tiče ove institucije smo svi razgovarali i, naravno, sporili se.
Kao što znate, ja sam i u izlaganju i u glasanju, podržavajući amandmane i glasajući za amandmane, jer je strašno važno, svejedno da li se smatrate pozicijom ili opozicijom, da ono što kažete i uradite, pa pošto sam ja imao primedbe na neka rešenja tog zakona, shodno tome sam i glasao za amandman koji je potpisalo nekoliko poslanika. Pretpostavljam da je njima važnije da se kaže iz koje su poslaničke grupe, ali to su upravo kolege gospođa Mićić, gospodin Milić, Andrić, nekoliko njih je potpisalo taj amandman. Ukazao sam, naravno, na neophodnost svih nas da u govoru ne poremetimo ono što je strašno važno i što je tako sporo dostignuto, a to je važnost, stabilnost i nezavisnost ove institucije.
Posle toga smo pristupili izboru guvernera. Gospođu Tabaković sam tri puta sreo u životu i razmenili smo u ovoj skupštinskoj sali po nekoliko rečenica, ali je bilo veliko zadovoljstvo da su poslanici koji su bili sa njom u sazivu izneli toliko komplimenata na njen račun lično i, naravno, u skladu sa svojim političkim opcijama glasali protiv. Priznajem, da je mene neko pitao za predlog guvernera, a ja sebe, to sam i tada rekao, samovoljno smatram, i tako se i ponašam, zaštitnikom svih guvernera u poslednjih 12 godina, stvarno se ne bih setio da prvo vas predložim. Ali, bilo je zadovoljstvo upravo danas, kada ste govoreći o kandidatima, a sva tri kandidata su i stručni i iskusni, sa sjajnim iskustvom i u teškim trenucima upravo u NBS, tom prilikom govorili i o nekim ljudskim karakteristikama, a ne samo o stručnim.
Želim ovom prilikom, vama lično, da prenesem jedan utisak koji sam stekao ovde u Skupštini da su prilikom rasprave o zakonu, odnosno izmenama zakona i prilikom rasprave o predlogu za guvernera mnogi poslanici plašili Narodnu banku u vama. Tada i sada sam smatrao da treba obrnuto, treba svakoga ko dolazi na mesto guvernera plašiti tradicijom samostalnošću, ogromnim mehanizmom i obavezama kroz koje se taj mehanizam upotrebljava u samoj Narodnoj banci.
Zbog toga bih iskoristio ovu priliku prvo zahvalivši se što su upravo ovi kandidati predloženi čime se pokazalo da se poštuje, i samostalnost, i nezavisnost Narodne banke što nije isto. Želeo bih, da vam skrenem pažnju da mnoge stvari i ubuduće neće zavisiti od guvernera, nego od institucije i od ove skupštine.
Dozvolite mi samo nekoliko sekundi. Hvala svima na razumevanju.
Ako se ne daj Bože nađete u situaciji, možda iz dobrog razloga da štampate novčanicu od najviše vrednosti, recimo 10.000, kao što je u prethodnom periodu štampana novčanica od 5.000 pa je Slobodan Jovanović i pre nego što je rehabilitovan stavljen taj lik, molim vas neka taj lik bude Sava Tekelija, jer postoje različite potrebe da se ljudi svađaju, ali se često svađaju, jer ne znaju sopstvenu prošlost, pa stalno ističu da neko važan, jer je bio u 20 veku ili je bio u 19 veku, ili je bio sa juga ili sa severa. Postoje važne ličnosti i u 17, i 18, i u 20 veku, i ako ne pokažemo koliko poštujemo svakog od njih za jednu zajednički instituciju svakako nećemo omogućiti da i dalje ova institucija vrši osnovnu funkciju, a deo te funkcije da bude u stalnom sporu sa onom politikom koja se vodi u finansijama. Hvala vam najlepše. To je ono što sam želeo danas da vam kažem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvažena potpredsednice, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku molim vas, nemojte gospodine Markoviću da predlažete u parlamentu izgled novčanica postaće i to predmet političkih pregovora i prepora kao što je postalo i sve drugo i onda više nećemo ni imati nove novčanice. Zašto to kažem? Ne govorim o tome slučajno.
Mi danas ovde imamo nekoliko tačaka dve su najvažnije, to je izbor viceguvernera Narodne banke, izbor Saveta DRI, mislim da je atmosfera u kojoj smo počeli ovu sednicu ne govori u prilog tvrdnji koje dolaze pre svega iz vladajuće koalicije da je ozbiljno posvećena izgradnji nezavisnih ili nezavisnih i regulatornih tela u ovoj zemlji, i u jednom i u drugom slučaju. Vi ste gospođo Kovač izbegli da govorite ili niste želeli da govorite, ili niste osetili potrebu da govorite i o kandidatima za sastav Saveta DRI, ako sam dobro shvatio kao predstavnik Odbora za finansije.
Mislim da to nije dobro, prosto onda nije moguć ni ozbiljan razgovor ne samo o kandidatima nego i o svemu onom što je DRI do sada predstavljala i što treba da predstavlja u budućnosti, a znate da u ovi specifičnim situacijama oni koji su predloženi, praktično ne mogu da učestvuju u radu, ne mogu da ovde govore ili odgovaraju na pitanja u ime ili za kandidate za viceguvernera, to će činiti gospođa Tabaković kao njihov predlagač i u tom slučaju je situacija nešto jednostavnija. Prvo ću govoriti o viceguvernerima.
Vi ste gospođo Tabaković, čini mi se olako prešli preko, zapravo najvažnije teme u ovoj situaciji, a to je način na koji je menjan Zakon o Narodnoj banci, način na koji ste vi izabrani i sve ono što ste nakon toga dešavalo. Potpuno se slažem sa vama da ne treba da bacamo senku na kvalitete kandidata, njihove biografije su odlične, neke čak impresivne i u tome ne vidimo nikakav problem. Liberalno demokratska partija je uvek podržavala takvu vrstu kandidata.
Neke od ovih kandidata smo čak podržavali i u vreme, ili njihove koncepte, neke delove njihovih predloga, u vreme dok su bili članovi Vlade, ministri, mislim pre svega na gospođu Dijanu Dragutinović. Ali, ne radi se ovde o tome. Najveću senku na budući rad, na položaj ljudi koje predlažete za viceguvernere prave političari ili političke stranke, ili vi koji ste njihovi predstavnici. Mislim da pre ozbiljnog razgovora o biografijama, o tome kako će raditi budući viceguverneri koje ste predložili, moramo da razjasnimo nekoliko prethodnih pitanja.
Naime, vi ste ove kandidate predložili pre, otprilike dvadesetak dana, ovom parlamentu, možda nešto manje, iako se dobro sećam predsednik parlamenta je neposredno iza toga zakazao vanredno zasedanje Narodne skupštine na koje je trebalo da biramo viceguvernere. Ta sednica je pod vrlo čudnim okolnostima dva puta zakazivana i otkazivana. U javnosti su se pojavile različite sumnje i različite interpretacije razloga zašto je to tako.
Mislim da ovde moramo da čujemo od vas objašnjenje zbog čega se zastalo kao i od predstavnika parlamentarne većine sa tim izbora, zbog toga ono što smo tada čuli kao obrazloženje ili opravdanje, u međuvremenu se pokazalo kao netačno.
Recimo, čini mi se da je gospodin Ilić kao predstavnik poslaničke grupe URS govorio o tome da je ta stranka insistirala da se ta rasprava odloži na neko vreme, a da se u međuvremenu izabere Savet guvernera Narodne banke, da se napravi, usvoji statut Narodne banke i da se onda svi ti izbori obave u istom trenutku ili kada svi potrebni dokumenti budu pripremljeni. To se u međuvremenu nije dogodilo. Pri tom nije ni bilo moguće pošto po zakonu statut Narodne banke usvaja Savet guvernera, a onda ga potvrđuje ili glasa o njemu Narodna skupština, tako da bismo time zapravo stvorili začarani krug, nikada ne bismo mogli da završimo sve te izbore. U međuvremenu je pred ovu sednicu najavljivan izbor, predlaganje i izbor Saveta guvernera Narodne banke, na kraju se to nije dogodilo. Mi smo kao parlament, članovi Odbora za finansije posebno bili dovedeni u gotovo neverovatnu poziciju pre nekoliko dana.
Dakle, sednica je bila zakazana za 12 sati, očekivalo se da će tokom dana stići predlog za predsednika Saveta guvernera, a onda te sednice nije bilo. Mi smo svi očekivali kada će se iz Budimpešte, iz Mađarske uključiti gospodin Jelašić i reći nam šta je odlučio. Pre njega se javio portparol ERSTE banke i obavestio nas da gospodin Jelašić zbog svojih poslovnih obaveza nije u stanju, ili nije spreman da preuzme taj odgovoran posao.
Takva dezorganizovanost, ostavljanje prostora za različite interpretacije, insinuacije u javnosti, to stalno stvaranje tenzije između političkih partija članica vladajuće koalicije, da uvek neko traži neko mesto kao kompenzaciju za glasanje o nekom drugom kandidatu, baca ozbiljnu sumnju na inače impresivne biografije kandidata o kojima mi danas ovde treba da govorimo.
Dakle, ništa se u međuvremenu nije desilo, osim što je pretpostavljam vašoj poslaničkoj grupi URS ili nekoj drugoj političkoj partiji omogućeno da u procesima vezanim za Narodnu banku, ili neki drugi segment države dobiju neku vrstu kompenzacije za eventualno nezadovoljstvo nekim kadrovskim rešenjima. Ako to nije tako na vama je gospođo Tabaković da me razuverite i da razuverite ovaj parlament, a što je još važnije javnost. To odlučujuće utiče i na odnos javnosti prema budućim viceguvernerima i na odnos prema budućim potezima i politici Narodne banke.
Na žalost, vi ste svojom odlukom izmenama zakona koje ste izvršili pre mesec, mesec i po dana doveli parlament, odnosno pretvorili pitanje izbora guvernera u pitanje, o kome se vodi ipak politička rasprava i parlamentu.
Kada vi ustanovite nadležnost parlamenta da bira viceguvernera, neminovno to pitanje prebacujete u političku sferu. Liberalno demokratska partija misli da je bolje da guverner kada je već izabran ima pravo da formira svoj tim, da u potpunosti odgovara za njega.
Sa druge strane, možda je bolje bilo da smo drugačije, ili da ste drugačije organizovali ovaj dnevni red, dnevni red ovog zasedanja i da je možda ova tačka izbora viceguvernera bila vezana za sve one zakone o kojima smo razgovarali u prethodna tri dana. Nekako je prirodnije, sva ta pitanje su vezana za ekonomsku politiku ove zemlje, možda je bila dobra prilika da ministar Dinkić i guverner Tabaković u istom trenutku sede ovde, odgovaraju na pitanja poslanika i da onda možda preciznije znamo šta će biti politika ove zemlje u ekonomskoj oblasti u narednih nekoliko meseci ili godinu danak. Na kažem to slučajno, zbog toga što čak i u ovom predlogu rebalansa budžeta o kome govorimo gospođo Tabaković ovih dana postoje neki različiti brojevi ili različite projekcije u odnosu na ono što vi saopštavate ili govorite kao guverner Narodne banke.
Nije bilo prilike da o tome govorimo prethodnih dana. Rebalans budžeta je napravljen na projekciji, na predstavi, da će godišnja inflacija u ovoj godini biti 9,1%. Mislim da ste vi na jednoj od svojih prvih, ili prvoj konferenciji za štampu dali drugačiju prognozu kolika će biti inflacija, i da je vaša formulacija otprilike bila nadam se, a tačno citiram – neće biti mnogo iznad 10%. To neće biti mnogo iznad 10% i 9,1%, nije mala razlika.
Bojim se da ne dođemo u situaciju da imamo u nekom sledećem budžetu ili završnom računu budžeta različite brojeve, pa da ponovo ovde raspravljamo ko je koga prevario. Kad smo već kod završnog računa, gospodin Marković je ovde izneo jednu neistinu. Dakle, nije tačno da nisu usvajani, da nisu pravljeni, da nisu usvajani završni računi države, pretpostavljam da misli na završne račune budžeta od 2000. do 2003. godine. To je zapravo jedini period vremena kada je ovaj parlament usvajao takve zakone, poslednji, čini mi se, završni račun budžeta za 2002. godinu. U periodu posle toga, ili nisu pravljeni završni računi, ili ih parlamentarna većina nije razmatrala i usvajala u ovom parlamentu nekoliko godina. To je nešto što je očigledno činjenica, tek kada je Diana Dragutinović, sadašnja kandidatkinja za viceguvernera došla u Ministarstvo finansija, ta praksa je nekako ponovo ustanovljena, ali kažem ponovo parlament nije bio u prilici da razgovara o tim stvarima.
Još jednom kažem, olako ste prešli oko tih kritika. Rekli ste otprilike, da su mnogi iskoristili raspravu o izmenama Zakona o Narodnoj banci i vaš izbor, vaše imenovanje da pokažu neka druga nezadovoljstva, da se u međuvremenu pokazalo da te kritike nisu bile opravdane.
Mislim da vas život sve ono što se dešavalo, ubedljivo demantuje. Tu ne govorim čak ni o tome kakvi su bili vaši prvi potezi. Govorim o utiscima koji su stavljeni i na papir i pretočeni u zvanične odluke različitih, međunarodnih institucija, ako hoćete. Znate šta se dešava, šta se dešavalo i šta se još uvek dešava sa procenama rizičnosti ove zemlje, a to je u našoj situaciji vrlo važno. Znate šta kaže MMF, druge institucije, Evropska komisija. Svi oni izražavaju vrlo ozbiljnu zabrinutost za budući položaj Narodne banke, a pogotovo s obzirom na to u kakvoj su atmosferi i na kakav način nametnute izmene tog zakona.
Tu činjenicu ne možete da demantujete. Možda ćete čak moći da je demantujete svojim radom u narednim mesecima i godinama, ali šteta koja je napravljena u ovom trenutku je nepopravljiva. Ona se odražava na svaki segment našeg ekonomskog, a onda i ukupnog života. Taj utisak, to uverenje, to ponašanje vladajuće koalicije koja uzrokuje takve štetne posledice su očigledne. Vidi se na svakom koraku, vide se svake nedelje kada se prodaju državni zapisi, vidi se i ta vaša najava da će inflacija biti ne mnogo iznad 10%, već na prvoj sledećoj aukciji državnih zapisa.
Naši papiri nisu sjajni, kamate su inače bile velike ili ogromne, oni koji kupuju znaju u kakvoj zemlji kupuju i za šta ih država kupuje, i da je u stanju velike nužde, ali nekoliko dana posle te, naravno, investitori znaju, otprilike, kakva će biti inflacija i bez vaše tako pesimistične najave, ali onda su državni papiri na tri godine dostigli stopu od gotovo 16%, 15,99% na poslednjoj aukciji. To je katastrofalan podatak i on je u dobroj meri posledica i ekonomske politike koju je vodila prethodna vlada, ekonomske politike koju najavljuje ova vlada, ali pre svega psihološkog uverenja da je ovo nestabilna zemlja u kojoj svako, pa i pitanje guvernera, politike, konkretnog ponašanja Narodne banke, političko pitanje, odnosno pitanje pogađanja između stranaka koje su koalicioni partneri u aktuelnoj vladi.
Kažete da nećete nijednu kritiku, nijedan predlog smatrati atakom na samostalnost Narodne banke. Možda i mogu da imam poverenje da vi lično to tako nećete shvatati, ali sistem Narodne banke, sistem banaka, finansija uopšte je vrlo osetljiv sistem. Vi znate da on reaguje na svaku najavu, na svaku pošalicu, na svaki uzvik premijera ili nekog drugog funkcionera vlasti. Nisam siguran da ćete biti u stanju da se tome oduprete, nisam siguran da ćete biti u stanju da to uradite ni sa svojim timom.
Konačno, vi u ovom trenutku imate situaciju da tek danas predlažete viceguvernere, da ne znamo do kraja ni koliko će viceguvernera imati Narodna banka, pretpostavljam da će to pitanje biti uređeno Statutom, zakon kaže od dva do četiri, sada predlažete troje kandidata. Poslanici u ovoj sali to znaju, vi to znate još bolje, pitanje i broj viceguvernera nije nevažno pitanje, oni nisu vaši, da tako kažem, pomoćnici, oni su ljudi ili funkcioneri Narodne banke koji su zaduženi za vrlo konkretne stvari, za vrlo konkretne oblasti u radu i politici Narodne banke. Zavisi i mnogo od toga kako će biti organizovana Narodna banka, ništa od toga nije moguće bez statuta. U ovom trenutku ne možete da usvojite statut, je li tako, nemate Savet guvernera. Troje članova Saveta guvernera se povuklo u trenutku kada ste vi birani, novi sastav Saveta guvernera ne može da izaberete, očigledno, ili zbog toga što ne možete da nađete kandidate, ili zbog toga što ne možete da postignete političku saglasnost u okviru svoje vladajuće koalicije.
Kada ste već tu, iskoristiću to prisustvo za jednu pomoć ovom parlamentu. Verovatno ste poslednjih nekoliko dana uspeli da ispratite tu situaciju gde se otvorila polemika u javnosti oko toga, koliki je bio javni dug ove zemlje na kraju prošle godine. Državni revizor je o tome govorio, on danas nije tu, ne možemo s njim o tome da razgovaramo ili polemišemo, ali vi možete da pomognete. Vi ste ovde bili dugogodišnji član Odbora za finansije, vrlo aktivni i kada su se razmatrali izveštaji Saveta Državne revizorske institucije i verujem da se, kao i ja, sećate da se o tome razgovaralo u proteklih nekoliko godina, a pogotovo na kraju prošle godine kada je pripreman nacrt revizije završnog računa, odnosno budžeta za 2010. godinu, da je revizor tada pred predstavnicima svih političkih partija u ovom parlamentu na Odboru za finansije, u drugoj zgradi parlamenta, govorio o tome da postoje velika neslaganja i veliki sporovi. Govorili ste o tome i vi i neki drugi članovi tog tela.
Neverovatno je da se u javnosti tako agresivno taj stav pojavio, ili to uverenje tek danas. On može danas da bude nešto precizniji u smislu brojeva, ali mislim da ozbiljnu senku i na pitanje izbora u DRI baca ta situacija. Ne mislim da je naročito korektno da državni revizor nekoliko dana pred proceduru koja podrazumeva ponovni izbor ili njegov reizbor, insistira na tome ili da bude korišćen za to da se dokazuju optužbe protiv bivše vlade o tome kako je varano na budžetu, kako je javni dug pogrešno prikazivan.
Gospodin Sretenović nije o tome tako javno govorio pre godinu dana ili u proteklih nekoliko meseci, nije isticao tako snažno sve te negativne nalaze iz svojih izveštaja. Sada je odlučio da to poveri gospodinu Dinkiću, a onda da gospodin Dinkić to saopšti javnosti. Mislim da je to vrlo opasna situacija i da je to, takođe, posledica te atmosfere gde i kandidati, sadašnji funkcioneri nezavisnih regulatornih tela, imaju neku vrstu potrebe da prema novoj vlasti koja treba da ih bira parlamentarnom većinom, pokazuju neku vrstu ovakve konstruktivnosti, a da kritike vezuju samo za one delove bivše vlasti od kojih njihov izbor više ne zavisi ni na koji način.
U prethodnim izveštajima Državne revizorske institucije bilo je mnogo negativnih nalaza. Sva ministarstva u prethodnim, ili gotovo sva ministarstva u prethodnim vladama su bila navođena kao delovi države koji su kršili taj zakon, ako ćemo pošteno, Ministarstvo finansija zbog svojih ustaljenih procedura najređe i najmanjem broju slučajeva. Nema u javnosti tih nalaza. Državni revizor, dosadašnji, ne insistira toliko na njima. Mi nikad nismo otvorili ozbiljnu raspravu o tome kako je moguće da JAT Airways ne uplaćuje na uredan način čak ni dnevni pazar koji ostvari.
Kako smo došli u situaciju da ovaj parlament da garanciju za kredit Jat Airways uz uslove ugovora, odnosno uz obećanje JAT-a da će između ostalog za taj novac zakupiti dva aviona i na taj način obnoviti svoju flotu. Onda JAT Airways, koristeći taj novac koji će na kraju vraćati budžet, odnosno građani Srbije, jer naravno da sami nikada neće uspeti da isplate taj kredit, taj novac potroši na drugačiji način, na tekuće poslovanje.
To je dosta ozbiljna situacija. Jedan kredit je bio od 51 milion evra, drugi od 10 miliona evra. Pogledajte u rebalansu kolike ćemo kamate plaćati na taj kredit. Ništa se posle toga nije dogodilo.
Rasprave o izveštajima državnog revizora su se uglavnom završavale na konferencijama za štampu, na onim najavama koje kažu da su protiv nekih ministara podnete prekršajne prijave, ali nakon toga nije bilo suštinskog razgovora, nije bilo ni političke volje u zemlji, možda ni u javnosti, ali rekao bih da nije bilo ni u samoj DRI da se progovori ozbiljnije o onim stvarima koje su mnogo važne i koje sistemskog karaktera, koje ogovaraju na pitanje ili pokušavaju da odgovore na pitanje kako se koncipira uopšte naš budžet, zašto ima toliko javnih nabavki.
Gospođo Tabaković, vi ste, vaša partija, o time pokušavali da govorite. Da li je problem sam to što postoji prekršaj zakona kada se obavlja javna nabavka ili je sistem prosto tako urađen da vi imate previše javnih nabavki, a onda i previše arbitrernosti i previše prostora da se novac građana Srbije troši ne samo na nezakonit način, nego neefikasan način? Mislim da je to mnogo veći problem od ovih slučajeva koji podrazumevaju kršenje zakona.
Nisam stekao utisak, ni iz atmosfere u parlametnu, ni iz onoga kako se gospodin Sretenović ponašao prethodnih dana da postoji ozbiljna volja da se sa tom praksom prekine ili da ona bude drugačija. I dalje imamo te bombastične najave koje su nekako tempirane onda kada mogu na atraktivan način plasiraju u javnosti, ali ozbiljnog dubinskog rada nema.
Zbog toga sam vam, gospođo Kovač, zamerio na tome što niste ovde makar obrazložili taj predlog, odnosno kandidate.
Dakle, vi znate, LDP nije predlagala kandidate za Savet državne revizorske institucije. Mi generalno mislimo da nije najbolji put za biranje funkcionera nezavisnih regulatornih tela taj da ih predlažu političke stranke, odnosno poslaničke grupe. To je bio naš stav još od vremena pisanja i usvajanja ili nametanja Ustava Srbije iz 2006. godine. Mislim da se tog stava prilično dosledno držimo, iako smo uvek imali najčešće mnogo više poštovanja za te institucije od onih koji su ih, u političkom smislu ili političkim odlukama, kreirali i onih koji su učestvovali u predlaganju i izboru onih ljudi. Hvala.

Hvala vama.
Htela sam da vam se izvinim. Kao što vidite, dobila sam ovlašćenje da danas predsedavam Skupštinom, prosto, ali ako želite, tu je potpredsednik Odbora za finansije, koji je prisustvovao sednici Odbora za finansije i može da vam da dodatna objašnjenja u vezi sa izborom. Izbor je izvršen po proceduri, u skladu sa zakonom.
Reč ima Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem kolegi Đuriću.
Baš zbog tona i načina na koji ste diskutovali, obavezujete me da vam odgovorim na svako od pitanja, dajući, normalno, pozitivnu konotaciju vašoj diskusiji, pa ću početi od poslednjih pitanja, pa ću ići ka prvima.
Kao prvo, slažem se sa vama da nije bitno samo koliko ima javnih nabavki, nego da li su one celishodne. Da, u opisu DRI jeste obaveza da se razmatra pre svega celishodnost nabavki, kao što smo i mi kao Skupština često govorili da nije da neko potpiše kredit o zaduženju i da kod nas dođe samo na overu i da tako i prođe, nego da vidimo da li, zašto, kako i ja sam, eto, danas, kada sam u prilici da svoj potpis kao guverner stavljam na jedan međunarodni kredit, gde se daju sredstva za mikrofinansiranje, ali idu preko NBS kao svojevrsnog agenta, ja kažem – da, ja ću potpisivati tehnički taj deo, ali bi bilo najmanje potrebno da dobijemo izveštaj kako su se do sada slično sredstva koristila, da li je bilo zloupotrebe, kontrole, da bih mogla da nastavim posao sa međunarodnom institucijom i da stojim iza toga autoritetom Narodne banke, koju predstavljam svojim potpisom.
Često puta smo i vi i ja tu primedbu stavljali DRI. Odbrana je bila da nisu u punom kapacitetu, da nemaju dovoljan broj ljudi da to rade. Isto kao i vi, očekujem da se, pre svega, stavi do znanja građanima Srbije ne da li je nabavljeno deset tonera u nekoj firmi, odnosno štampača ili kopira po tržišnoj i najnižoj ceni, da li je uopšte trebalo kupiti toliko tonera, štampača i da li procedure tako treba da idu. Taj nivo razmišljanja imam i ovde. Znači, ukupna preglednost za situaciju, a ne samo za delić koji vam je dat u nadležnost.
Kada smo kod duga, znate i sami, to i dan danas tvrdim, NBS ima najbolju metodologiju praćenja ukupnog spoljnog duga po kreditorima, po onome šta su privatni dužnici, šta su komercijalni dužnici itd. Spor je uvek bio sa Ministarstvom finansija, da se razlikuju njihove međusobne tabele i podaci i danas se trudim da to dovedem u sklad. Kako je moguće? Ko zna koliko je novaca dato za nabavku softvera, za umnožavanje, za elektronsko opremanje svih organa, a NBS i Trezor, gde NBS vodi sredstva Ministarstva finansija, oni daju naloge za plaćanje, a nisu umreženi na takav način da mogu da podatke preuzimaju jedni od drugih direktno da se ne bi razlikovali podaci.
Praksa da se nešto prikrije je kratkoročna i mi smo to u Ministarstvu finansija više puta diskutovali, ali ne samo ja, i Dijana Dragutinović, danas kandidat za vice guvernera, tada kao odlazeći kao ministar finansija je rekla da se podaci razlikuju i da vrlo svesno Vlada neke rashode umanjuje, neke prihode precenjuje da bi sebe učinila uspešnijom.
Uverena sam da ću sa ove pozicije na kojoj se nalazim, ne dugujući nikome ništa, sem onima koji su za mene glasali, a kada kažem oni koju su za mene glasali, ja u predstavnicima političkih stranaka vidim građane, me obavezuju da nikome dužna ni jednu kafu, ni jedno nameštenje, ni jedno promovisanje, ni jedan napredak u životu. Mogu da radim, tražim i od drugih da radimo samo u skladu samo sa interesima i mogućnostima.
Kažete da ste protiv načina da političke stranke predlažu članove DRI, Saveta, ali i Agencije za borbu protiv korupcije, RATEL i svih nezavisnih tela, da, ali to nije slučaj samo kod nas. Na jednom od prvih odlazaka u Brisel postavila sam pitanje kako da prevaziđemo kao civilizacija tu nesavršenost demokratije, da neko predloži nezavisnog čoveka, šta čoveka čini nezavisnim. Čini ga zavisnim ako ga neko plaća. Znači, dugujete svakom ko vam je učinio neku uslugu u životu ako smatrate da treba da je vratite pozicijom na kojoj se nalazite. Način predlaganja je svuda sličan našem i nije dobar. Kako ćemo ga izmeniti, valjda će neko naći bolji način, ali nema ko drugi da dođe i da predloži ili da licencu čoveku da je nezavistan i da nikom ništa politički ne duguje. Ne govorim samo o materijalnim dugovima. Vi znate da su oni nematerijalni dugovi uvek mnogo veće težine za promovisanje neke usluge koje ne mogu da se negde evidentiraju ili izmere.
U ovoj skupštini sam postavila poslaničko pitanje na koje nikad nisam dobila odgovor direktori Agencije za privatizaciju šta su imali i šta imaju posle napuštanja svojih funkcija, koliko plaćaju porez danas, koliko su plaćali nekada. Znači, svako onaj ko nije u stanju da dokaže poreklo imovine regularnim načinima verovatno da je nešto stekao nezakonito. Kako ja to na mestu guvernera gledam? Kao i uvek, vrlo neformalno, odgovoriću vam najdirektnije.
Dobijam pitanje od novinarke "Novosti" jutros, kaže – rekli ste da upućeni trguju informacijama i ja kažem – da, upućeni uopšte u tokove i u kreiranje informacija vrlo to mogu da zloupotrebe. Kaže – tragom tog što ste vi rekli došli smo do informacije, citiram novinarku "Novosti", da neka firma iz Novog sada četiri puta mesečno objavljuje podatke o tome kako će se kretati kurs da bi menjačnice znale šta da rade, tu informaciju plaćaju 50 evra.
Odgovorila sam joj na sledeći način i vama i javnosti Srbije - tom vašom informacijom moraju da se bave nadležni organi. Ne bavim se izvršiocima sitnih operacija na ulici, ni uličnim dilerima, želim da se bavim kreatorima tih informacija, onima koji stvarju uslove da se može predviđati i trgovati upućenošću u informacije. Da li ima malog i početnog uspeha koji mi daje za pravo od vas da tražim poverenje u tome šta se dešava sa kursom unazad mesec dana, reći ću – možda, vi ćete reći – ne znam, a ja ću reći – mi kreiramo u Narodnoj banci likvidnost u skladu sa potrebama tržišta, a ne u skladu sa potrebama bilo koje interesne grupe i uverena sam da ćemo u tome uspeti i ja ću na taj način raditi, pa koliko god trajala.
Znači, nemojmo da ikoga zavaravamo bacanjem prašine u oči time što ćemo se baviti sitnim izvođačima radova, a praviti se da ne znamo da u stvari potpuno neko drugi, veliki važan, možda, verovatno i u dogovorom sa nekim u Narodnoj banci to radi. Mehanizme da to kontrolišemo imamo neki su nesavršeni, usavršićemo ih. Nesavršeni su u delu kontrole, nisu baš idealni u delu osiguranja, a u delu kontrole banaka nema potrebe da pričam koliko je taj deo posla ostao u zapećku, promovisanja Narodne banke samo u sektoru kursa i monetarnih operacija. Tome mora da se posveti dužna pažnja gde obećavam Skupštini, javnosti i građanima Srbije da ćete u skladu sa značajem informacija i potrebom da se zaštiti tajnost imati, po vašem zahtevu zatvorenu sednicu ili otvorenu sednicu Odbora za finansije, gde ćete dobiti sve neophodne podatke.
Savet ima pet članova, po zakonu četiri su predložena i razgovarano sa njima, dobijene su izjave o saglasnosti, imamo biografije, ponosna sam na sva četiri kandidata koja će biti uskoro usvajana u ovom domu. Ne želim ničije ime da saopštim. Taj peti koji će biti umesto gospodina Jelašića, sačekaćemo njega i nismo to uradili na ovoj sednici, jer sa onim savetom koji je podneo ostavke, sarađujem najljudskije, imamo sednice, donosimo odluke, iako su podneli ostavke i mogu da vam kažem da postoji izuzetno ljudsko razumevanje i saradnja. Nismo hteli da vršimo pritisak da se na brzinu predloži peti član, izuzetno važnog tela koje će sada donositi strategiju upravljanja deviznim rezervama. Ali, primedba koja je došla iz inostranstva odavde generisana da će operativne poslove vođenja deviznih rezervi da vrši savet, koga bira Skupština je besmislena, zato što strategija i operativne mere su dve različite stvari. Operativne mere će raditi i donositi izvršni odbor, a njegovi članovi su oni viceguverneri koje danas biramo.
Šta su primedbe bile MMF a šta je na kraju ostalo? Zbog istinitosti informisanja obavestite srpsku javnost ko nije pročitao završnu izjavu. Od mnogih primedbi ostala je jedna za koju nije bilo dokaza. Podrška vođenju monetarne politike je definisana precizno, sve dileme oko uprave za nadzor nad bankama su eliminisane i zato nisu ni pomenute u toj izjavi MMF i ostala je jedna rečenica da je način donošenja zakona ugrozio nezavisnost.
Pitala sam gospođu Zuzanu Morgasovu, dajte mi makar jedan dokaz da je u Srbiji ovo jedini zakon koji se primenjuje, i već je naneo štetu. Toliko ih je doneto i imate primedbu da se ne primenjuju, dajte mi praktično dokaz gde je nastala šteta. Reći ću i to kako se računa rejting. Imam utisak da toliko ljudi odavde generisalo negativnu informaciju da je prosto, radi očuvanja ugleda nekih koji su takvu informaciju plasirali, ostala ta formulacija kao jedina primedba, ali bez dokaza.
Raščistili smo u tri dana razgovora i u vrlo otvorenoj i, moram da pohvalim gospođu koja je vodila tu tehničku misiju, njenu detaljnost, privrženost da čuje svaki argument i da iznese svoju sumnju i na kraju da kaže razjasnili smo mnogo toga.
Na brzinu donet zakon ne znači da su rešenja koja zakon sadrži na brzinu i definisana. U izradi tog zakona radilo je nekoliko ljudi od kojih se dvoje bave kontrolom i nadzorom nad bankarskim sistemom, kao životnim opredeljenjem. Gospođa Zuzana Margasova iz MMF je imala priliku da upozna, vidi i čuje argumente i zato nema primedbi na ovaj deo, odnosno na ukupne izmene koje je zakon sadržao. Brzina donošenja ne znači loš kvaliteta naprotiv. Koliko je bilo potrebno izmeniti taj deo kontrole govori priča, da ne govorim dalje o "Agrobanci" gde zaista ima problema i da tu nešto nije baš najbolje funkcionisalo u kontroli bankarskog sistema.
Da li je po ranijem zakonu bilo moguće smeniti guvernera, to vi iz Odbora za finansije i neko ko se vrlo studiozno bavi svojim poslom, znate najbolje da je gotovo bilo nemoguće. Čak je ostavka, koja je ovde podneta, nije bila data na znanje Savetu guvernera, pa kao takva za Narodnu skupštinu nije ni bila dokumenta za raspravu, nego smo izbor vršili po novom zakonu. Nisam srećna što sam došla u takvim okolnostima na mesto guvernera, jer sam čovek kome nije stalo da dođe na bilo koju funkciju po ceni koja jeste sumnja, a ne nekoj drugoj. Međutim, sigurna sam da će vrlo brzo sve ono što je meni u tom trenutku trebalo da bude opterećenje, biti u stvari prednost zato što smo vrlo otvoreno sve zaribale fioke u Narodnoj banci Srbije, od kojih su neke i pod ključem, počeli da otvaramo i da o njima ozbiljno razgovaramo.
Ta velika i uzvišena institucija je bila isuviše zatvorena, muzej koji je bio otvoren za građane, u drugim delovima je ona bila prilično zatvorena, gde se sa svesnom namerom stvarao privid prevelike stručnosti o temama koje se na kraju svode na to koliko danas iznosi rata onog ko je uzeo kredit u švajcarcima i koliko će danas neko od svoje plate moći da plati svoju ratu i da neko danas kaže – pa čekajte, nisam ja nikog primoravao da uzme ratu u švajcarcima, kao da je neko išao na kockanje.
Ne bih rekla da tako može da se govori o stvarima koje se tiču kao krajnjih posledica i monetarne politike i našeg rada ovde, jer sam u ovom domu naučila da sagledavam svaki potez u njegovoj krajnjoj primeni u stvarnom životu građana Srbije. Pomoć u tome, rasprava o tome kao ova npr. da li neke banke jesu zamenile švajcarce u dinare i mi forsiramo dinarsko zaduživanje. Zašto to neke nisu i da li će se Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je ovde donet primenjivati dosledno, kako se primenjuje i kako se ponašaju učesnici u finansijskom sistemu. Potrudiću se da uvedem praksu da vi o tome budete obavešteni a za početak sam zamolila udruženje banaka da njima dostavljamo informacije i da prvo unutar kuće banke vide na šta se najviše građani Srbije žale u ovom sistemu koji za njih nije Narodna banka koja se druži samo sa međunarodnim finansijskim institucijama, koja ima poduži spisak međunarodnih putovanja, predavanja, dolazaka, odlazaka, ali građani Srbije koji trpe gubitak kada ga ima Narodna banka, čija Vlada treba da ima dobitak od te Narodne banke, moraju da znaju takođe gde je otišao svaki dinar potrošen u Narodnoj banci, da li su i zašto morale da budu potrošene devizne rezerve. Ja ću onako kako sam to tražila od ranijih guvernera sada biti u prilici da vama kao kolegama i uvek ću se u toj koži najlagodnije osećati, promenjeno mesto rada me neće promeniti, dostavljaću informacije o svemu onome što ne zadire u zakon kao državna i službena tajna.
Šta još da vam kažem? Sve ono što je odavde kreirano kao snižavanje rejtinga jeste u domenu očekivanja kako će se odvijati neke aktivnosti.
Znači, vi ne možete da kažete – postoji merljiva kategorija na osnovu koje se snižava rejting. I mi smo kao Narodna banka zbog Blumberga kao jedine institucije koja ovde kreira javno mnjenje, a time i pad rejtinga, zatražili da npr. i Iposos agencija, koja je time počela da se bavi, da upoređujemo njihove podatke i da vidimo da li smemo da dozvolimo da budemo predmet upotrebe, da ne upotrebim jednu jaču reč, bilo koje agencije koja kreira javno mnjenje, na isti onakav način kao što javnost pokušava da oteža rad Vladi koja je došla na prilično nasleđene dugove, koja ne ume, ne može da se snađe sada sa ovoliko neprikazanih minusa.
Kao guverner odlazim na svaku Vladu, jer me pozivaju, jer mi je tamo mesto, jer tamo imam o čemu da razgovaram i raspravljam. Neću da omalovažavam ni ovaj parlament, ni svoju vladu, jer to jeste međuzavisnost svega. Ali, ako ja tamo mogu da postignem saglasnost sa gospodinom Dinkićem, da skinemo sa dnevnog reda Vlade izveštaj Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka zbog "Agrobanke", ne vidim zašto "Blic" treba da izmišlja temu da se mi ne slažemo i da se njihova novinarka meni direktno izvinjava da ona to nije rekla. To ne komentarišem, zato što su naši odnosi više nego profesionalni.
Da završim, zašto je ovo sada na dnevnom redu, a ne onda kada je najavljeno? Iz razloga štednje i tehničkih razloga, da ne bude samo jedna tačka na dnevnom redu, nego uz ovih 35, jer mi i inače funkcionišemo već kao tim i sa bivšim viceguvernerima i sa bivšim Savetom i sa onima koji jesu i koji će biti. Kao što vidite, isti su kandidati i u tome nemojte tražiti nikakav razlog za nesporazume unutar Vlade ili Narodne banke, što ne znači da ćemo mi isto misliti po pitanju nekih rešenja, ali ćemo kao ljudi, ozbiljni i zreli, sve nesporazume rešavati, ne nesporazume lične prirode, nego nesporazume koncepcijske, ako postoje, na Vladi, na razgovorima u Narodnoj banci, zato što jesmo Narodna banka Srbije, Narodna banka građana Srbije, kao i Vlada Republike Srbije.
U tom smislu, zaista ćemo biti, ja ću biti, kao neko ko predstavlja tu kuću, ali ko svoje kolege smatra sebi ravnim, u smislu funkcije, u smislu odlučivanja, baš onako kako ste i vi sami rekli, bićemo i u toj funkciji i u ulozi da doprinesemo u najtežem trenutku da ova država krene da se razvija, da krene da se razvija na štednji, da to promovišemo i da promovišemo dinarska zaduživanja. Sigurna sam da ćemo u tome, uz podršku vas ovde i Vlade Republike Srbije, uspeti. Hvala.

Hvala.
Gospodine Đuriću, izvolite.

Uz puno poštovanje za način na koji ste govorili, mislim da dobar deo onoga što ste rekli, pogotovo ove formulacije da ste ostali isti, da se nećete promeniti, da ćete govoriti na isti način na koji ste govorili u ovom parlamentu, mislim da je to najozbiljnija diskvalifikacija za način na koji ste vi izabrani, odnosno za situaciju da ste vi guverner Narodne banke.
Ne govorim o vašim stručnim kvalitetima, ali vi ste prosto političar. Time se bavite 20 godina. Razmišljate na taj način i ne možete da se uzdržite da ipak prepričate taj razgovor sa "Blicom" ili sa novinarkom "Večernjih novosti". To je prirodno za nas koji se bavimo politikom. Ali, kada ste otišli na poziciju guvernera Narodne banke, više ne možete to da radite na taj način, zbog toga što su posledice vrlo ozbiljne. Vi znate koliko mogu da budu ozbiljne i skupe posledice najave da je kontrola u nekoj banci. Nemam ništa protiv toga da se to radi, ali to mora da se radi na diskretniji način, bez stalne potrebe. Niste vi najglasniji u kreiranju te atmosfere. Ima mnogo onih koji su od vas glasniji. Sve se to radi na naslovnim stranama novina, na način na koji ste vi sada opisali, kada ste prepričavali pitanje "Večernjih novosti" i onda imate sve medije koji su puni ovih dana te priče o insajderskim informacijama i o tome kako se kreira kurs.
Ovo nije društvo koje ima ozbiljnu tradiciju uređenog finansijskog sistema, komercijalnih banaka itd. Panika koja se na taj način stvara, uverenje da su to sve lopovi, da su to sve derikože, kako otprilike kaže premijer Dačić, može vrlo lako da se stvori. Drugo, stvaranje te slike može da pomogne jednim bankama, a da odmogne drugim bankama. To nije dozvoljeno u normalno uređenom, funkcionalnom finansijskom sistemu. Vi to odlično znate.
Ne govorim da imate lične ili neke druge motive za tako nešto, ali kao što mnogo toga može da se ostvari stvaranjem klime u kojoj je moguće znati kako će izgledati kurs sutra…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… mnogo toga može da se stvori iz kreiranja ove atmosfere o kojoj ovde govorim.
Poslednje pitanje – da li ćete biti kandidat za potpredsednicu svoje stranke? O tome se mnogo govori. Mislim da je u redu da to razjasnimo, prosto zbog svih priča koje postoje u javnosti i zbog održanja ove pozicije o kojoj govorite.