Uvažena potpredsednice, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku molim vas, nemojte gospodine Markoviću da predlažete u parlamentu izgled novčanica postaće i to predmet političkih pregovora i prepora kao što je postalo i sve drugo i onda više nećemo ni imati nove novčanice. Zašto to kažem? Ne govorim o tome slučajno.
Mi danas ovde imamo nekoliko tačaka dve su najvažnije, to je izbor viceguvernera Narodne banke, izbor Saveta DRI, mislim da je atmosfera u kojoj smo počeli ovu sednicu ne govori u prilog tvrdnji koje dolaze pre svega iz vladajuće koalicije da je ozbiljno posvećena izgradnji nezavisnih ili nezavisnih i regulatornih tela u ovoj zemlji, i u jednom i u drugom slučaju. Vi ste gospođo Kovač izbegli da govorite ili niste želeli da govorite, ili niste osetili potrebu da govorite i o kandidatima za sastav Saveta DRI, ako sam dobro shvatio kao predstavnik Odbora za finansije.
Mislim da to nije dobro, prosto onda nije moguć ni ozbiljan razgovor ne samo o kandidatima nego i o svemu onom što je DRI do sada predstavljala i što treba da predstavlja u budućnosti, a znate da u ovi specifičnim situacijama oni koji su predloženi, praktično ne mogu da učestvuju u radu, ne mogu da ovde govore ili odgovaraju na pitanja u ime ili za kandidate za viceguvernera, to će činiti gospođa Tabaković kao njihov predlagač i u tom slučaju je situacija nešto jednostavnija. Prvo ću govoriti o viceguvernerima.
Vi ste gospođo Tabaković, čini mi se olako prešli preko, zapravo najvažnije teme u ovoj situaciji, a to je način na koji je menjan Zakon o Narodnoj banci, način na koji ste vi izabrani i sve ono što ste nakon toga dešavalo. Potpuno se slažem sa vama da ne treba da bacamo senku na kvalitete kandidata, njihove biografije su odlične, neke čak impresivne i u tome ne vidimo nikakav problem. Liberalno demokratska partija je uvek podržavala takvu vrstu kandidata.
Neke od ovih kandidata smo čak podržavali i u vreme, ili njihove koncepte, neke delove njihovih predloga, u vreme dok su bili članovi Vlade, ministri, mislim pre svega na gospođu Dijanu Dragutinović. Ali, ne radi se ovde o tome. Najveću senku na budući rad, na položaj ljudi koje predlažete za viceguvernere prave političari ili političke stranke, ili vi koji ste njihovi predstavnici. Mislim da pre ozbiljnog razgovora o biografijama, o tome kako će raditi budući viceguverneri koje ste predložili, moramo da razjasnimo nekoliko prethodnih pitanja.
Naime, vi ste ove kandidate predložili pre, otprilike dvadesetak dana, ovom parlamentu, možda nešto manje, iako se dobro sećam predsednik parlamenta je neposredno iza toga zakazao vanredno zasedanje Narodne skupštine na koje je trebalo da biramo viceguvernere. Ta sednica je pod vrlo čudnim okolnostima dva puta zakazivana i otkazivana. U javnosti su se pojavile različite sumnje i različite interpretacije razloga zašto je to tako.
Mislim da ovde moramo da čujemo od vas objašnjenje zbog čega se zastalo kao i od predstavnika parlamentarne većine sa tim izbora, zbog toga ono što smo tada čuli kao obrazloženje ili opravdanje, u međuvremenu se pokazalo kao netačno.
Recimo, čini mi se da je gospodin Ilić kao predstavnik poslaničke grupe URS govorio o tome da je ta stranka insistirala da se ta rasprava odloži na neko vreme, a da se u međuvremenu izabere Savet guvernera Narodne banke, da se napravi, usvoji statut Narodne banke i da se onda svi ti izbori obave u istom trenutku ili kada svi potrebni dokumenti budu pripremljeni. To se u međuvremenu nije dogodilo. Pri tom nije ni bilo moguće pošto po zakonu statut Narodne banke usvaja Savet guvernera, a onda ga potvrđuje ili glasa o njemu Narodna skupština, tako da bismo time zapravo stvorili začarani krug, nikada ne bismo mogli da završimo sve te izbore. U međuvremenu je pred ovu sednicu najavljivan izbor, predlaganje i izbor Saveta guvernera Narodne banke, na kraju se to nije dogodilo. Mi smo kao parlament, članovi Odbora za finansije posebno bili dovedeni u gotovo neverovatnu poziciju pre nekoliko dana.
Dakle, sednica je bila zakazana za 12 sati, očekivalo se da će tokom dana stići predlog za predsednika Saveta guvernera, a onda te sednice nije bilo. Mi smo svi očekivali kada će se iz Budimpešte, iz Mađarske uključiti gospodin Jelašić i reći nam šta je odlučio. Pre njega se javio portparol ERSTE banke i obavestio nas da gospodin Jelašić zbog svojih poslovnih obaveza nije u stanju, ili nije spreman da preuzme taj odgovoran posao.
Takva dezorganizovanost, ostavljanje prostora za različite interpretacije, insinuacije u javnosti, to stalno stvaranje tenzije između političkih partija članica vladajuće koalicije, da uvek neko traži neko mesto kao kompenzaciju za glasanje o nekom drugom kandidatu, baca ozbiljnu sumnju na inače impresivne biografije kandidata o kojima mi danas ovde treba da govorimo.
Dakle, ništa se u međuvremenu nije desilo, osim što je pretpostavljam vašoj poslaničkoj grupi URS ili nekoj drugoj političkoj partiji omogućeno da u procesima vezanim za Narodnu banku, ili neki drugi segment države dobiju neku vrstu kompenzacije za eventualno nezadovoljstvo nekim kadrovskim rešenjima. Ako to nije tako na vama je gospođo Tabaković da me razuverite i da razuverite ovaj parlament, a što je još važnije javnost. To odlučujuće utiče i na odnos javnosti prema budućim viceguvernerima i na odnos prema budućim potezima i politici Narodne banke.
Na žalost, vi ste svojom odlukom izmenama zakona koje ste izvršili pre mesec, mesec i po dana doveli parlament, odnosno pretvorili pitanje izbora guvernera u pitanje, o kome se vodi ipak politička rasprava i parlamentu.
Kada vi ustanovite nadležnost parlamenta da bira viceguvernera, neminovno to pitanje prebacujete u političku sferu. Liberalno demokratska partija misli da je bolje da guverner kada je već izabran ima pravo da formira svoj tim, da u potpunosti odgovara za njega.
Sa druge strane, možda je bolje bilo da smo drugačije, ili da ste drugačije organizovali ovaj dnevni red, dnevni red ovog zasedanja i da je možda ova tačka izbora viceguvernera bila vezana za sve one zakone o kojima smo razgovarali u prethodna tri dana. Nekako je prirodnije, sva ta pitanje su vezana za ekonomsku politiku ove zemlje, možda je bila dobra prilika da ministar Dinkić i guverner Tabaković u istom trenutku sede ovde, odgovaraju na pitanja poslanika i da onda možda preciznije znamo šta će biti politika ove zemlje u ekonomskoj oblasti u narednih nekoliko meseci ili godinu danak. Na kažem to slučajno, zbog toga što čak i u ovom predlogu rebalansa budžeta o kome govorimo gospođo Tabaković ovih dana postoje neki različiti brojevi ili različite projekcije u odnosu na ono što vi saopštavate ili govorite kao guverner Narodne banke.
Nije bilo prilike da o tome govorimo prethodnih dana. Rebalans budžeta je napravljen na projekciji, na predstavi, da će godišnja inflacija u ovoj godini biti 9,1%. Mislim da ste vi na jednoj od svojih prvih, ili prvoj konferenciji za štampu dali drugačiju prognozu kolika će biti inflacija, i da je vaša formulacija otprilike bila nadam se, a tačno citiram – neće biti mnogo iznad 10%. To neće biti mnogo iznad 10% i 9,1%, nije mala razlika.
Bojim se da ne dođemo u situaciju da imamo u nekom sledećem budžetu ili završnom računu budžeta različite brojeve, pa da ponovo ovde raspravljamo ko je koga prevario. Kad smo već kod završnog računa, gospodin Marković je ovde izneo jednu neistinu. Dakle, nije tačno da nisu usvajani, da nisu pravljeni, da nisu usvajani završni računi države, pretpostavljam da misli na završne račune budžeta od 2000. do 2003. godine. To je zapravo jedini period vremena kada je ovaj parlament usvajao takve zakone, poslednji, čini mi se, završni račun budžeta za 2002. godinu. U periodu posle toga, ili nisu pravljeni završni računi, ili ih parlamentarna većina nije razmatrala i usvajala u ovom parlamentu nekoliko godina. To je nešto što je očigledno činjenica, tek kada je Diana Dragutinović, sadašnja kandidatkinja za viceguvernera došla u Ministarstvo finansija, ta praksa je nekako ponovo ustanovljena, ali kažem ponovo parlament nije bio u prilici da razgovara o tim stvarima.
Još jednom kažem, olako ste prešli oko tih kritika. Rekli ste otprilike, da su mnogi iskoristili raspravu o izmenama Zakona o Narodnoj banci i vaš izbor, vaše imenovanje da pokažu neka druga nezadovoljstva, da se u međuvremenu pokazalo da te kritike nisu bile opravdane.
Mislim da vas život sve ono što se dešavalo, ubedljivo demantuje. Tu ne govorim čak ni o tome kakvi su bili vaši prvi potezi. Govorim o utiscima koji su stavljeni i na papir i pretočeni u zvanične odluke različitih, međunarodnih institucija, ako hoćete. Znate šta se dešava, šta se dešavalo i šta se još uvek dešava sa procenama rizičnosti ove zemlje, a to je u našoj situaciji vrlo važno. Znate šta kaže MMF, druge institucije, Evropska komisija. Svi oni izražavaju vrlo ozbiljnu zabrinutost za budući položaj Narodne banke, a pogotovo s obzirom na to u kakvoj su atmosferi i na kakav način nametnute izmene tog zakona.
Tu činjenicu ne možete da demantujete. Možda ćete čak moći da je demantujete svojim radom u narednim mesecima i godinama, ali šteta koja je napravljena u ovom trenutku je nepopravljiva. Ona se odražava na svaki segment našeg ekonomskog, a onda i ukupnog života. Taj utisak, to uverenje, to ponašanje vladajuće koalicije koja uzrokuje takve štetne posledice su očigledne. Vidi se na svakom koraku, vide se svake nedelje kada se prodaju državni zapisi, vidi se i ta vaša najava da će inflacija biti ne mnogo iznad 10%, već na prvoj sledećoj aukciji državnih zapisa.
Naši papiri nisu sjajni, kamate su inače bile velike ili ogromne, oni koji kupuju znaju u kakvoj zemlji kupuju i za šta ih država kupuje, i da je u stanju velike nužde, ali nekoliko dana posle te, naravno, investitori znaju, otprilike, kakva će biti inflacija i bez vaše tako pesimistične najave, ali onda su državni papiri na tri godine dostigli stopu od gotovo 16%, 15,99% na poslednjoj aukciji. To je katastrofalan podatak i on je u dobroj meri posledica i ekonomske politike koju je vodila prethodna vlada, ekonomske politike koju najavljuje ova vlada, ali pre svega psihološkog uverenja da je ovo nestabilna zemlja u kojoj svako, pa i pitanje guvernera, politike, konkretnog ponašanja Narodne banke, političko pitanje, odnosno pitanje pogađanja između stranaka koje su koalicioni partneri u aktuelnoj vladi.
Kažete da nećete nijednu kritiku, nijedan predlog smatrati atakom na samostalnost Narodne banke. Možda i mogu da imam poverenje da vi lično to tako nećete shvatati, ali sistem Narodne banke, sistem banaka, finansija uopšte je vrlo osetljiv sistem. Vi znate da on reaguje na svaku najavu, na svaku pošalicu, na svaki uzvik premijera ili nekog drugog funkcionera vlasti. Nisam siguran da ćete biti u stanju da se tome oduprete, nisam siguran da ćete biti u stanju da to uradite ni sa svojim timom.
Konačno, vi u ovom trenutku imate situaciju da tek danas predlažete viceguvernere, da ne znamo do kraja ni koliko će viceguvernera imati Narodna banka, pretpostavljam da će to pitanje biti uređeno Statutom, zakon kaže od dva do četiri, sada predlažete troje kandidata. Poslanici u ovoj sali to znaju, vi to znate još bolje, pitanje i broj viceguvernera nije nevažno pitanje, oni nisu vaši, da tako kažem, pomoćnici, oni su ljudi ili funkcioneri Narodne banke koji su zaduženi za vrlo konkretne stvari, za vrlo konkretne oblasti u radu i politici Narodne banke. Zavisi i mnogo od toga kako će biti organizovana Narodna banka, ništa od toga nije moguće bez statuta. U ovom trenutku ne možete da usvojite statut, je li tako, nemate Savet guvernera. Troje članova Saveta guvernera se povuklo u trenutku kada ste vi birani, novi sastav Saveta guvernera ne može da izaberete, očigledno, ili zbog toga što ne možete da nađete kandidate, ili zbog toga što ne možete da postignete političku saglasnost u okviru svoje vladajuće koalicije.
Kada ste već tu, iskoristiću to prisustvo za jednu pomoć ovom parlamentu. Verovatno ste poslednjih nekoliko dana uspeli da ispratite tu situaciju gde se otvorila polemika u javnosti oko toga, koliki je bio javni dug ove zemlje na kraju prošle godine. Državni revizor je o tome govorio, on danas nije tu, ne možemo s njim o tome da razgovaramo ili polemišemo, ali vi možete da pomognete. Vi ste ovde bili dugogodišnji član Odbora za finansije, vrlo aktivni i kada su se razmatrali izveštaji Saveta Državne revizorske institucije i verujem da se, kao i ja, sećate da se o tome razgovaralo u proteklih nekoliko godina, a pogotovo na kraju prošle godine kada je pripreman nacrt revizije završnog računa, odnosno budžeta za 2010. godinu, da je revizor tada pred predstavnicima svih političkih partija u ovom parlamentu na Odboru za finansije, u drugoj zgradi parlamenta, govorio o tome da postoje velika neslaganja i veliki sporovi. Govorili ste o tome i vi i neki drugi članovi tog tela.
Neverovatno je da se u javnosti tako agresivno taj stav pojavio, ili to uverenje tek danas. On može danas da bude nešto precizniji u smislu brojeva, ali mislim da ozbiljnu senku i na pitanje izbora u DRI baca ta situacija. Ne mislim da je naročito korektno da državni revizor nekoliko dana pred proceduru koja podrazumeva ponovni izbor ili njegov reizbor, insistira na tome ili da bude korišćen za to da se dokazuju optužbe protiv bivše vlade o tome kako je varano na budžetu, kako je javni dug pogrešno prikazivan.
Gospodin Sretenović nije o tome tako javno govorio pre godinu dana ili u proteklih nekoliko meseci, nije isticao tako snažno sve te negativne nalaze iz svojih izveštaja. Sada je odlučio da to poveri gospodinu Dinkiću, a onda da gospodin Dinkić to saopšti javnosti. Mislim da je to vrlo opasna situacija i da je to, takođe, posledica te atmosfere gde i kandidati, sadašnji funkcioneri nezavisnih regulatornih tela, imaju neku vrstu potrebe da prema novoj vlasti koja treba da ih bira parlamentarnom većinom, pokazuju neku vrstu ovakve konstruktivnosti, a da kritike vezuju samo za one delove bivše vlasti od kojih njihov izbor više ne zavisi ni na koji način.
U prethodnim izveštajima Državne revizorske institucije bilo je mnogo negativnih nalaza. Sva ministarstva u prethodnim, ili gotovo sva ministarstva u prethodnim vladama su bila navođena kao delovi države koji su kršili taj zakon, ako ćemo pošteno, Ministarstvo finansija zbog svojih ustaljenih procedura najređe i najmanjem broju slučajeva. Nema u javnosti tih nalaza. Državni revizor, dosadašnji, ne insistira toliko na njima. Mi nikad nismo otvorili ozbiljnu raspravu o tome kako je moguće da JAT Airways ne uplaćuje na uredan način čak ni dnevni pazar koji ostvari.
Kako smo došli u situaciju da ovaj parlament da garanciju za kredit Jat Airways uz uslove ugovora, odnosno uz obećanje JAT-a da će između ostalog za taj novac zakupiti dva aviona i na taj način obnoviti svoju flotu. Onda JAT Airways, koristeći taj novac koji će na kraju vraćati budžet, odnosno građani Srbije, jer naravno da sami nikada neće uspeti da isplate taj kredit, taj novac potroši na drugačiji način, na tekuće poslovanje.
To je dosta ozbiljna situacija. Jedan kredit je bio od 51 milion evra, drugi od 10 miliona evra. Pogledajte u rebalansu kolike ćemo kamate plaćati na taj kredit. Ništa se posle toga nije dogodilo.
Rasprave o izveštajima državnog revizora su se uglavnom završavale na konferencijama za štampu, na onim najavama koje kažu da su protiv nekih ministara podnete prekršajne prijave, ali nakon toga nije bilo suštinskog razgovora, nije bilo ni političke volje u zemlji, možda ni u javnosti, ali rekao bih da nije bilo ni u samoj DRI da se progovori ozbiljnije o onim stvarima koje su mnogo važne i koje sistemskog karaktera, koje ogovaraju na pitanje ili pokušavaju da odgovore na pitanje kako se koncipira uopšte naš budžet, zašto ima toliko javnih nabavki.
Gospođo Tabaković, vi ste, vaša partija, o time pokušavali da govorite. Da li je problem sam to što postoji prekršaj zakona kada se obavlja javna nabavka ili je sistem prosto tako urađen da vi imate previše javnih nabavki, a onda i previše arbitrernosti i previše prostora da se novac građana Srbije troši ne samo na nezakonit način, nego neefikasan način? Mislim da je to mnogo veći problem od ovih slučajeva koji podrazumevaju kršenje zakona.
Nisam stekao utisak, ni iz atmosfere u parlametnu, ni iz onoga kako se gospodin Sretenović ponašao prethodnih dana da postoji ozbiljna volja da se sa tom praksom prekine ili da ona bude drugačija. I dalje imamo te bombastične najave koje su nekako tempirane onda kada mogu na atraktivan način plasiraju u javnosti, ali ozbiljnog dubinskog rada nema.
Zbog toga sam vam, gospođo Kovač, zamerio na tome što niste ovde makar obrazložili taj predlog, odnosno kandidate.
Dakle, vi znate, LDP nije predlagala kandidate za Savet državne revizorske institucije. Mi generalno mislimo da nije najbolji put za biranje funkcionera nezavisnih regulatornih tela taj da ih predlažu političke stranke, odnosno poslaničke grupe. To je bio naš stav još od vremena pisanja i usvajanja ili nametanja Ustava Srbije iz 2006. godine. Mislim da se tog stava prilično dosledno držimo, iako smo uvek imali najčešće mnogo više poštovanja za te institucije od onih koji su ih, u političkom smislu ili političkim odlukama, kreirali i onih koji su učestvovali u predlaganju i izboru onih ljudi. Hvala.