Gospođo Tabaković, izvolite.

Najkraće moguće. Vi meni zamerate ono čime se ponosim, a to je da sam čovek i da profesionalnost ne isključuje iskrenost i odmerenost, gde se kaže – istina nije za svačije uši. Ali, ja odlično znam da odmerim koji se deo može saopštiti i da li kontrola jeste tajna kada već u neku banku odete. Kao što su neki ovde imali dilemu da postoje tajne odluke koje mogu da budu primenjivane tajno. Nijedna odluka, nijedna kontrola ne može da se primeni tajno. Ona ide javno i najave o kojima govorite ne možete da pripišete meni.
Maločas rekoh, ali niste razumeli. Religija počiva na veri. Bankarstvo počiva na poverenju i na veri, ali nemojte, kao što mešate samostalnost i nezavisnost, da mešate poverenje i tajno. Nemojte da pod velom potrebe da nešto bude tajno i skriveno mešate sa poverenjem koje znači ozbiljnost i držanje reči.
Ovako kako sam nastupila, nastupiću uvek, jer sam osoba koja u svojoj 52. godini, koja je u politici uvek nastupala kao ekonomista i neko ko je dugo godina bio bankar i ko je srećan što se vratio svome poslu, odlično znam koji od vaših saveta ili primedbi treba da primim, a koji pokušavate da mi nametnete kao zamenu teza. Ja sam neko ko i dan-danas uči i prima dobre osobine od svih ljudi, ali me niko ne može uveriti da ću sad sedeti kao mnogi ljudi ispred ogledala i ubeđivati sebe da je jedan bog na zemlji, a da je drugi suveren u Narodnoj banci. To nas je i dovelo dovde.
Ostala sam vam dužna za podatak o inflaciji. Ono što jeste iznad ciljane inflacije 4 + 1,5 minus je rezultat boga i izbora, boga kao izuzetno hladan period u februaru i suša do pre neki dan, što niko živ ne može da demantuje, a ovo drugo je volja nekih drugih bogova da u izborima potroše ogroman novac i da nasleđene regulisane cene koje sada treba podići i svi ti troškovi koji moraju da budu prikazani jesu rezultat inflacije koja je tu negde oko 10%, a ja ne mogu da predvidim zato što ponekad tržište vrlo neočekivano reaguje, koliko god imali najbolje ekonometrijske modele da to projektujete na budući period. Jer, ekonomija, hteli mi to da priznamo ili ne, ponoviću, jeste mešavina istorije i meteorologije. Koliko se istorijske okolnosti ponavljaju na isti način, znaju i ostali ljudi.
Kad smo kod politike, svoju političku funkciju sam zamrzla i još ako vam se ne sviđa to što imam plave oči, vi onda stvarno imate problem sa ukusom.

Hvala.
Gospodin Đurić.

Zašto tako, gospođo Tabaković? Nisam govorio na taj način nikada, ni sa vama, ni o vama. Nema potrebe da raspravu svodimo na taj nivo. Pitao sam vas – da li ćete se kandidovati za predsednika SNS? Možete da mi odgovorite. Odgovor na to podrazumeva dva slova. Prema tome, sve je u redu, nema potrebe da komentarišemo ničiji fizički izgled ili boju očiju i da to prevodim na taj emotivni teren. Ali, mislim da ste to ponovo uradili.
Ponovo ste govorili kao političar. Ponovo ste govorili o greškama koje su možda, ili verovatno, postojale i neka budu utvrđene u nekom postupku. U prethodnom mandatu, odnosno prethodnom sastavu rukovodstva Narodne banke, a vi time bacate senku na svoje današnje kandidate. Neki od njih su bili viceguverneri. Verujem da i vi verujete da oni nisu pravili greške, ili da uopšte nisu mogli da se istaknu u tom sistemu u kome je postojao neki suveren. Pretpostavljam da mislite na gospodina Šoškića, koji je valjda bio diktator, ili verovao da je gospodar svega u Narodnoj banci.
Ako na taj način nastupate, mislim da ugrožavate i poziciju i kredibilitet ljudi koje kandidujete, kao i kada prepričavate ono što su oni radili u prošlosti, kako su se opraštali od Vlade kada su bili ministri, šta su tvrdili oko javnog duga itd. Mislim da to, prosto, nije u redu i molim vas da danas ako razgovaramo dalje, ili u vašem mandatu guvernera, kada budete dolazili ovde, da ne razgovaramo na taj način o boji očiju. Možda je to primereno i uobičajeno na sednicama Vlade, pogotovo u ovom sastavu i sa ovim premijerom, ali molim vas da to ne radimo ovde. Ja to nikada nisam radio.

Hvala.
Gospođo Tabaković, izvolite.

Imam razumevanja da vi ovde provodite mnogo vremena i ne možete da pratite stručnu literaturu. To, kako su precenjivani prihodi, a potcenjivani rashodi, je objavljeno u kvartalnom "Monitoru", broj 31, pre dve godine. Nije reč ni o kakvom opraštanju, govorim o stručnoj literaturi, časopisu, koji je svojevremeno uvela Kori Udovički i koji jeste neko ko populariše ekonomsku nauku.
Prosto, nemam više volje da vam dajem priliku da svodite raspravu sa stručne na nešto drugo. Ali, ne dopada vam se način razgovora, izgovora. Prosto nemam želju da se dopadnem. Imam želju da uradim dobru i korisnu stvar. Imam priliku, imam tim sa kojim želim to da uradim.
To što vi kažete da li su oni krivi i koga pod tim podrazumevam, vi znate da vrlo retko govorim o imenima. Govorim o principima, o pojavama, o onima koje su štetne, one koje su loše i želim da ih ispravimo. U tom smislu, nikada se neću promeniti, jer ljudi čine ono što im okolnosti dopuste i zakonski uslovi. Rekla sam – promenićemo i ono što nije bilo dobro, da bi bili na usluzi i parlamentu, koji je jedini naš nadzorni organ, a sve dobre i običaje u toj zgradi, u toj instituciji, sve dobre načine na koji se diskutovala, vodila monetarna politika, zadržati i unaprediti. Time završavam svoju raspravu sa vama.

Hvala.
Reč ima Miroslav Petković, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, vi ste u ovom domu izabrani da radite svoj posao u skladu sa zakonom i strukom, a naš posao, kao narodnih poslanika, jeste da kontrolišemo rad NBS. Zbog toga se danas neću mešati u vaš predlog kandidata za viceguvernera. Vi birate svoj tim o čijem radu ćemo mi raspravljati u ovom domu da li jeste dobar, ili nije. Današnje izlaganje posvetiću, pre svega, DRI, zbog značaja koji ova institucija ima.
Demokratska stranka Srbije će podržati izbor predsednika i članova Saveta Državne revizorske institucije i to ćemo učiniti iz više razloga. Prvi je razlog taj što smo u prethodnom periodu dali ključni doprinos kada je u pitanju donošenje zakona o DRI.
One kolege koje su duže vremena u poslaničkim klupama ću podsetiti, a one koje nisu ću upoznati danas sa sledećim činjenicama. Prvi korak koji je načinjen skoro pre 11 godina, ali tadašnji saziv Skupštine nije bio u stanju da taj projekat iznese. U julu 2004. godine je parlament obnovio inicijativu za donošenje Zakona o DRI. Formirana je radna grupa koju je vodio naš poslanik i tadašnji potpredsednik Odbora za finansije, gospodin Radojko Obradović.
Imajući sve ovo u vidu, važnost ove institucije, ta radna grupa je tada rešila da se zakon napiše upravo ovde u Narodnoj skupštini i da bude plod saradnje što većeg broja poslanika i većeg broja poslaničkih grupa. Podsećam da su na izradi tog predloga zakona radile DSS, SPS, DS, G17 plus, SPO i Nova Srbija.
Radna grupa je imala pomoć mnogih domaćih stručnjaka, ali su se u naš rad tada uključile i neke druge institucije i OEBS i Svetska banka, i belgijski Računski sud, Računski sud Slovenije, kanadski Računski sud, SIGMA i mnoge druge organizacije. U toku izrade su uzete u obzir i sugestije tadašnje vlade, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica. Prihvaćeno je više amandmana od strane narodnih poslanika kako bi taj zakon što bolje izgledao. Naročitu pomoć smo imali od Računskog suda Slovenije. Još jednom bih se zahvalio gospodinu Igoru Šoltesu, koji je bio predsednik tog suda u tom periodu.
Posle ozbiljnih analiza i velikog rada je konačno 2005. godine donet Zakon o DRI. Ovo sve ističem zbog toga što želim da svi mi ovde budemo svesni da je DRI jedna od najvažnijih institucija u našoj zemlji, koja nije zamenila ni jednu do tada postojeću instituciju, već je njen zadatak bio da, pre svega, podigne nivo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, da utiče na to da se državni novac troši efikasno, ekonomično i racionalno. Naravno, DRI treba da bude jedno od najvažnijih tela u borbi protiv korupcije.
Tada se nametalo pitanje koliko će ova institucija biti jaka i sposobna da iznese sve to. I tada smo govorili, kao što i sada govorimo, da će DRI biti jaka onoliko koliko parlament bude hteo da joj u tome pomogne.
Drugi razlog – kao što je poznato, stranka smo koja drži do principa, koja je uvek spremna na dogovor sa ostalim strankama kada su u pitanju stvari važne za državu, a DRI svakako jeste. Ovo kažem zato što smo ovaj posao nastavili 2007. godine kada je bio izbor predsednika i članova Saveta DRI, kada smo podržali njihov izbor, 2008. godine kad smo u ovom domu doneli Poslovnik o radu DRI i 2010. godine kada smo učestvovali i glasali za izmene i dopune Zakona o DRI.
Doprinos DSS, kao i svih ostalih stranaka, nije samo u tome da se neki zakon donese nego i da damo podršku, kada je u pitanju stvaranje uslova za rad te institucije. Tu podršku je ova institucija dobila, takoreći, od svih poslanika 2010. godine. Za DSS saradnja i dogovor sa svim tim strankama, kada su u pitanju važne državne stvari, uvek je bio pravi put, bez obzira da li smo bili na vlasti ili kao danas kada predstavljamo opoziciju u parlamentu.
Korupcija jeste rak rana ovog društva i zato je DRI uvek imala našu podršku i imaće je sve dok bude radila svoj posao odgovorno i u skladu sa zakonom. Redovno smo pratili rad ove institucije i izveštaje koje je podnosila parlamentu, koje smo svi ovde zajedno pretresali i prihvatali.
Kada su u pitanju rezultate koje je postigla DRI, svesni smo da nije lako oceniti, imajući u vidu sve probleme na koje je ova institucija nailazila u svom radu.
Podsećam vas da je u prvih par godina bilo problema čak i sa prostorijama, pa se dobro sećamo da je DRI jedan period svoga rada koristila salu u Narodnoj skupštini. U tom periodu je imala jako mali broj revizora. Ako se dobro sećam, svega dva vrhovna revizora 2008. godine. Problem nije bio samo sa prostorom, već i sa platama ljudi koji su obavljali taj posao. Zakon je izmenjen 2010. godine i stvorene su mogućnosti da je krenuo pravi razvoj DRI. Takođe, problem je bio i usvajanje Poslovnika o radu DRI, ali smo 2009. godine kao stranka i tada to inicirali i pružali podršku DRI.
Mogli smo pre neki dan na Odboru za finansije da se uverimo i da čujemo od predsednika Saveta DRI šta je sve urađeno u prethodnom periodu u toku mandata od pet godina, koji je na izmaku. Svedoci smo u poslednje dve godine brojnih izveštaja koje je ova institucija uradila i predala Narodnoj skupštini, brojnih preporuka koje je uputila subjektima revizije. Mislim da je 200 prijava koje je ova institucija podnela protiv odgovornih lica u ministarstvima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.
Mogli smo da čujemo da je zahvaljujući radu ove institucije u budžet Srbije vraćeno preko 6,5 milijardi dinara, da je drastično povećan obim evidencije nefinansijske i finansijske imovine, da je zahvaljujući velikom broju preporuka veliki broj institucija u našoj zemlji uspostavio internu kontrolu, odnosno internu reviziju.
Čuli smo da je DRI od šest predviđenih uspostavila pet sektora, da je kadrovski ojačana, da ima odličnu saradnju i sa parlamentom, ali i sa međunarodnim organizacijama koje se ovim poslom bave.
Sve ovo, trudio sam se da ne nabrajam sve ono što se dešavalo u prethodnim godinama, jeste treći razlog zbog koga treba podržati rad i funkcionisanje DRI.
Ne želim da budem danas pogrešno shvaćen da je meni cilj da kažem da je sve bilo idealno u radu DRI i evidentno je da je kontinuirani napredak uvek postojao, da je DRI praktično jedna od retkih stvari koju smo mi poslanici sami uspostavili. Od svog nastanka pa evo do danas imala je podršku svih, odnosno skoro svih poslaničkih grupa i narodnih poslanika. Nadamo se da će i dalje nastaviti da bude glavni oslonac parlamenta u budućoj kontroli izvršne vlasti i u kontroli trošenja budžetskih sredstava. U tom smislu očekujem od novog saveta DRI, koji ćemo koliko sutra izabrati, da u narednom periodu još intenzivira rad na ovim poslovima.
Na kraju, želim zaista da uputim jednu poruku i predsedniku, budućem predsedniku Saveta, i svim članovima Saveta DRI, i svim zaposlenim u DRI, da to što su do sada, da i danas, imali ovako široku podršku u ovom parlamentu, što su imali u prošlosti, znači samo jedno - da ćemo od njih i u budućem periodu tražiti mnogo više, da moraju biti svesni velike odgovornosti koju nosi njihov posao, da moraju da se odupru pritiscima, da svoj posao rade čestito, pošteno i u skladu sa zakonom na dobrobit države Srbije i čitavog društva. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, u uslovima zaista razornih efekata svetske ekonomske krize, mnogi teorijski i ekonomski postulati su potpuno uzdrmani, podložni preispitivanju, urušeni, a pre svega, evo svedoci smo da i jedan preovlađujući koncept neoliberalne ekonomije doživljava svoj potpuni krah.
Usled toga, veliki broj zemalja u svetu kreira specifične odgovore i rešenja, jer je potpuno jasno da nema univerzalnog rešenja za ovaj oblik svetske ekonomske krize. U takvim okvirima treba i Republika Srbija da kreira svoja rešenja, uvažavajući specifičnosti našeg društveno-ekonomskog sistema i razvoja. U prethodna dva dana smo o tome raspravljali, suočavamo se sa jednim jasnim problemom. Progresija javnog duga, koji je od nivoa 29,2% bruto društvenog proizvoda 2008. godine, narastao na 45,1% bruto društvenog proizvoda 2011, a evo neke prognoze kažu da na kraju ove godine može da dostigne i čitavih 60% bruto društvenog proizvoda uz permanentan rast budžetskog deficita koji može da bude i jedan zamajac ponovnog rasta javnog duga. Stoga cenim da su i mere o kojima smo raspravljali uz rebalans budžeta bile usmerene ka rešavanju ovih problema.
Jedan od najvećih problema u Republici Srbiji jeste velika stopa nezaposlenosti i niska prosečna zarada, jedna od najnižih u regionu. Zbog toga su potpuno razumljive i dobre poruke premijera Dačića upućene privrednicima – ne otpuštajte radnike, isplaćujte plate i plaćajte državi porez. Mere o kojima govorimo, čini mi se, su na pragu ovakvog jednog rešenja i ovakve jedne politike.
Naravno, najvažnije pitanje je kakav put ćemo izabrati, kakvu ekonomsku politiku ćemo voditi. Socijalistička partija Srbije nikada nije bila za teorijsku ekonomsku politiku, politiku koja nije sprovodljiva u praksi. Mi smo za socijalno održivu ekonomsku politiku, politika koja može da bude plod dogovora poslodavaca, sindikata i Vlade. Tako koncipirana politika može jedino da donese dobrobit građanima. Tako jednu vrstu socijalno održive politike vidim u merama, pre svega, koje se tiču povraćaja poreza na dodatu vrednost bebama, jednokratne pomoći penzionerima, dakle jednoj specifično socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva, zadržavanju najniže stope PDV kada su u pitanju hrana i proizvodi koje koriste najširi slojevi stanovništva i to kroz meru ne zamrzavanja plata i penzija. To svakako pokazuje jednu opredeljenost da nova Vlada Republike Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem vodi jednu socijalnu održivu ekonomsku politiku.
Takva politika u samom startu i svetlo na tunelu koje možemo da vidimo 2013. godine može jedino da da rezultate koji su Srbiji potrebni. Pre svega u vidu rasta bruto društvenog proizvoda, od danas vrlo visokih i nezamislivih možda za nas. Uveren sam uskoro i to na nivou od pet do šest procenata bruto društvenog proizvoda i to su stope rasta koje nama mogu obezbediti ekonomski prosperitet, bolju zaposlenost, bolje zarade za sve naše građane.
Ključni izazov da bi se ovakva politika koncipirala i sprovela u delo biće pre svega, postizanje makroekonomske stabilnosti, odnosno održivosti cena, pitanje inflacije i kursa i naravno biće potrebno da nam na ruku ide i rasplet ekonomske situacija u EU.
Zbog toga je po meni potrebno iskoristi ovo vreme i spremiti se da Srbija u budućem periodu iskoristi svoju šansu, pre svega, kroz dalje jačanje državnih institucija, preciziranje odgovornosti i na taj način stvaranja zaista povoljnog ambijenta u Srbiji.
Narodna banka Srbije je ključna institucija za ostvarivanje makroekonomske stabilnosti, za održavanje cena, a pretpostavka za sve to je ne zadiranje u samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, svakako njeno jačanje. Želim da pozdravim i u tom smislu jačanje nadzorne uloge parlamenta, što svakako može da bude novi kvalitet u radu Narodne banke Srbije.
Poslanici Socijalističke partije Srbije su apsolutno protiv nenamenskog trošenja državnog novca, narušavanje vladavine prava i u javnosti pominjanih, najavljivanih ili mogućih nelegalnih smena u državnim institucijama. Naprotiv, mi smo za jasno propisane procedure i takođe protiv bilo kakvih pritisaka, takozvanih tajkuna, poslovnih ljudi, a sa ciljem trošenja deviznih rezervi u sprovođenju nekakvih njihovih projekata.
Uvereni smo u stručnost, kompetentnost i doslednost gospođe Tabaković, uvereni smo u njen program, predloge koje je iznela danas za svoje saradnike, odnosno viceguvernere. Smatramo da će na taj način uspeti da na najbolji mogući način vodi Narodnu banku Srbije i ispravi sve ove ciljeve o kojima sam govorio i zbog toga ćemo podržati predlog viceguvernera Narodne banke Srbije.
Kada je u pitanju Savet DRI, karakteristično za prethodni period jeste pre svega jedan kontinuitet u poboljšanju kvaliteta rada i rezultata DRI. Čini mi se da je jedan od kandidata na sednici Odbora za finansije upravo rekao tu ključnu rečenicu – da se uvek može bolje nešto učiniti, ali da je prava stvar merljivosti nekih rezultata upravo u tome da se ogleda kontinuitet i poboljšanje u radu. Upravo mislim da je 2008. godine, u ovom periodu napravljen značajan pomak u kvalitetu rada, u broju revidiranih subjekata, naravno kao i u obimu revidiranih subjekata.
Treba da se podsetimo prvog izveštaja o reviziji budžeta Republike Srbije, dakle samo državnog novca ili budžeta Republike Srbije, ne i svih drugih onih subjekata koji bi trebalo biti podložni po zakonu. Tada smo imali izveštaj koji je obuhvatao svega negde između 27 i 28% novčanih tokova toga budžeta i Izveštaj koji je glasio da ustvari nema mišljenja, odnosno da je bez mišljenja o valjanosti javnih finansija, uvažavajući dakle i objektivne i subjektivne uslove koji su bili u tom trenutku.
Nakon toga i nakon jednog kontinuiteta, koji je druga karakteristika, bio je karakterističan rast podrške radu DRI svih nadležnih institucija, a pre svega Narodne skupštine Republike Srbije i Odbora za finansije, u kome sam lično učestvovao i SPS je u svakom pogledu podržavala razvoj, rad i rezultate DRI. Oni su rezultirali pre svega jednom kadrovskom i materijalnom ojačanošću DRI, što je bio jedan preduslov da mi u Srbiji sada imamo jednu zaista respektabilnu DRI, veći broj revidiranih subjekata, veći obim zahvata prilikom revizije i, s toga, već konkretne i određene rezultate. Naravno, bio je bitan i pravni okvir, izvršili smo izmene Zakona o DRI, koje su stvorile preduslove za izmene drugih akata, statuta i svega onoga što je potrebno za rad DRI.
Nema sumnje, Srbiji je potrebna pravda, jednakost pred zakonom i građani žele da znaju kako se troši svaki dinar iz budžeta, da oni koji se neodgovorno i bahato ponašaju, kradu muku naroda, moraju da odgovaraju pred nadležnim institucijama Republike Srbije. U tom smislu socijalisti svakako očekuju pun doprinos DRI u narednom periodu, a čuli smo i na samoj sednici, ovde u raspravi, da je određenih rezultata već bilo. Dakle, oko 6,5 milijardi dinara je vraćeno u budžet i niz prekršajnih i krivičnih postupaka je pokrenuto. Nažalost, kao što je rekao i sam predsednik DRI, realizacija, odnosno postupanje po tim prijavama nije verovatno na zadovoljavajućem nivou, i to je jedan od problema sa kojima će se i u budućem radu DRI baviti.
Ono što je dobro jeste da su danas svi svesni postojanja DRI i izvesnosti da će biti revidirani pre ili kasnije. U samom startu mnogi nisu bili zadovoljni rezultatima rada i načinom informisanja, međutim, to je bio samo prvi izveštaj. Slede, naravno, u nizu naredni, koji su mnogo bolji, koji su obimniji i sa većim brojem subjekata. Zbog toga nam je i potreban što je veći obuhvat subjekata prilikom revizije, jer jedino na taj način se možemo kredibilno uveriti u stanje naših državnih, odnosno javnih finansija. Naravno, kroz savetodavnu ulogu, koja se često marginalizuje kada se govori o DRI, neophodna je na njihov predlog ili sugestiju izmeniti određena zakonska rešenja, koja verovatno učestvujući u radu i kroz samu praksu DRI na najbolji mogući način uviđa slabosti, ali na osnovu toga može da definiše i bolje zakonske predloge, na koji način bi se u kratkoročnom roku značajno unapredilo stanje naših javnih finansija.
Naravno, očekujem da DRI i dalje nastavi i mislim da do sada broj faktički funkcionisanja interne kontrole, interne revizije u svim onim subjektima koje je zakonodavac predvideo nije bilo na zadovoljavajućem nivou, a smatram da interna kontrola, kao jedan sistem propisanih procedura načina kako se odvijaju novčani tokovi u jednom subjektu, i interna revizija koja to treba "post festum" da prekontroliše, ali i u nekom smislu služi kao baza eksternoj reviziji, pre svega predstavlja jednu preventivu za eventualno nenamensko trošenje sredstava i bilo kakvu zloupotrebu.
Očekujem da DRI napravi jedan pomak, pre svega ka kontrolama svrsishodnosti, što znači da nije dovoljno samo nekada prekontrolisati da li je neka pozicija namenski potrošena u skladu sa zakonom, već bi bilo potrebno i utvrditi šta je rezultat utroška tih sredstava, kakva je korist, dakle, jedan novi kvalitet u radu DRI. Biće još problema, pre svega oko osposobljavanja kadrova, a možda i nekih prostorija koje treba da budu na raspolaganju DRI, ali mislim da su to sve problemi koji mogu u hodu da se rešavaju. Dakle, mnogo poslova za sve institucije Republike Srbije na unapređenju javnih finansija, a posebno DRI. Očekujemo u tom smislu da će ovaj kontinuitet jednog uspona u kvalitetu rada, koji postoji od 2008. godine, biti nastavljen i u narednom periodu.
U tom smislu smatram da ima prostora za poboljšanje rada i saradnje DRI sa svim relevantnim institucijama, a pre svega uvažavajući dosadašnje rezultate u radu DRI, na čijem čelu je bio gospodin Sretenović. Ocenjujem da smo imali dobru saradnju. Mi smo na Odboru za finansije razmatrali kandidate za Savet DRI, razgovarali u stvari i oni su nas uverili u svoju stručnost. Uverili su nas u svoje ambicije kada je u pitanja rad u DRI. Ukazali su nam na svoje vizije rada u DRI i lista je pred svim narodnim poslanicima. Želim da kažem da se vizija budućeg rada DRI predloženog kandidata za predsednika i članove saveta u dobrom delu poklapa i sa vizijom, željama i planovima koje sam izneo kao predstavnik SPS-a i zbog toga ćemo mi u načelu podržati ovaj predlog predsednika i članova Saveta DRI. Zahvaljujem.