Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je podnela ovaj amandman upravo iz onih razloga o kojima je govorio moj kolega Dereta. Ovim predlogom zakona, odnosno ovim članom 4. mi ćemo da imamo takvu situaciju da će studenti biti zadovoljni samo ove godine, a već sledeće godine možemo očekivati jednu vrstu nezadovoljstva studenata koji će se sigurno ispoljiti i nekom vrstom demonstracija, što će dovesti do toga da ćemo, najverovatnije, morati da menjamo ponovo ovaj predlog zakona.
Drugu činjenicu koja ide u prilog ovom našem amandmanu, ili amandmanu kolega iz DSS, jeste i načelna rasprava, gospodine ministre. U načelnoj raspravi ne samo poslanici opozicije, već i većina poslanika vladajućih stranaka su se na direktan ili indirektan način suprotstavili ovom predlogu zakona, odnosno ovom članu 4. jer smatraju da je on loš, odnosno smanjenje broja ispitnih rokova treba da bude posledica svega onoga što ste vi naveli u ovom obrazloženju, a ne kao preduslov. Mi mislimo da će se desiti sve ovo o čemu ste vi govorili, pa zato postepeno smanjujemo broj ispitnih rokova. Prvo moramo da ispunimo ove uslove, pa onda da konstatujemo da su ti uslovi ispunjeni, pa tek onda da krenemo u postupak smanjenja broja ispitnih rokova.
Drugo, što sam hteo da vam kažem, a to je malopređašnja vaša diskusija, gospodine ministre, gde ste sigurno nesvesno ušli. Faktički i vi dajete podršku toj stalnoj degradaciji tržišne privrede, odnosno za sve je kriva privatizacija, odnosno loš zakon o privatizaciji. Privreda je propala zbog lošeg zakona o privatizaciji i ostalo. To nije istina, to i sami znate.
Privreda u Srbiji je propala zbog loše politike koja se sprovodi od 1990. godine do danas, osim u jednom kratkom periodu Vlade gospodina Zorana Đinđića. Zbog toga je propala privreda, odnosno naša preduzeća više nemaju gde da izvoze, jer su nam tržišta smanjena. Smanjena zbog raspada bivše Jugoslavije, zbog naših loših odnosa sa zemljama u okruženju, gde je sasvim logično da mi izvozimo naše proizvode, sa jedne strane.
Sa druge strane, gospodine ministre, mi smo vam u prethodnom mandatu govorili i zalagali se, ako se sećate, 2009. godine smo tražili od tadašnje Vlade, u kojoj ste vi takođe bili ministar obrazovanja, da jednu trećinu godišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda usmeri direktno u razvoj školskih i naučnoistraživačkih institucija. Ne u obrazovanje, u onom delu koji se odnosi na plate, već u taj razvoj. To su milioni evra.
Druga situacija, 2010. godine su studenti štrajkovali zato što država, odnosno univerziteti nisu imali pet miliona evra kako bi proširili broj studenata koji su na budžetu. Ova skupština u tadašnjem sastavu i Vlada je davala milione evra javnim preduzećima, gubitašima i kredita i subvencija. Kada govorimo o obrazovanju, kada govorimo o razvoju budućnosti, mi smo svi deklarativno za to, a kada treba da se odvoje pare, tada svi ćutimo.
Podsetiću vas, da smo mi nekoliko puta, zadnji put i u utorak dali jedan predlog. Podizanje rudne rente u Srbiji je definisano zakonom koji smo doneli prošle godine. Sedam procenata od 1. januara 2013. godine trebaju da plaćaju sve firme koje koriste rudna bogatstva Republike Srbije. Mislim da je to izuzetno važno. Mi postavljamo pitanje, da li će "Gasprom" od 1. januara da plaća rudnu rentu od 7% pošto je međudržavnim sporazumom predviđeno da to iznosi 3%. Ako oni to urade, hajmo da ta sredstva, da se izborimo da ta sredstva idu u obrazovanje. To su sredstava u iznosu oko 30 do 40 miliona evra koliko bi dodatno imao budžet Republike Srbije. Hvala vam.