Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Molim narodnog poslanika da ne zagovara ministra dok traje sednica. Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

S obzirom da je danas četvrtak, na osnovu člana 287, danas imate pravo da tražite obaveštenje i objašnjenje na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, pa vas pitam - da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, ono što ću sada reći, pitanje koje ću postaviti pokazuje sve posledice nakaradne privatizacije koje smo imali u poslednjih 10-15 godina.
Naime, radi se o Somboru i nekoliko desetina radnika uljare "Sunce" koje je dobilo premeštaj u "Vital" Vrbas, iako je taj grad od Sombora udaljen više od 50 kilometara, uz upozorenje poslodavca kompanije "Invej" da im, ukoliko do 1. oktobra ne prihvate aneks ugovora, sledi otkaz. Ti ljudi su došli u situaciju da ostanu bez posla, bez otpremnine ili nadoknade Nacionalne službe za zapošljavanje, ukoliko odbiju ponudu da rad nastave u "Vitalu" u Vrbasu.
U isto vreme, poslodavac je ugasio proizvodnju margarina, majoneza i kečapa, a radnike ovog odeljenja je proglasio tehnološkim viškom. Ti radnici imaju pravo na otpremninu i naknadu sa biroa rada, ali poslodavac to ne daje, već ih upućuje na rad kod drugog poslodavca "Vitala" u Vrbasu, koji je udaljen 52 kilometra od Sombora, što naravno nije po zakonu.
Nudi im se posao, ali ne i obezbeđen prevoz. Naime, pola troškova prevoza od Vrbasa je oko 6.000 dinara, plaćali bi sami od minimalca koji dobijaju, tj. od 21.000 dinara, što znači da bi ljudima ostalo oko 15.000 dinara. Radno vreme počinje u 6:00 sati i prosto je naučna fantastika kako bi ljudi koji žive u okolini Sombora i u selima mogli da stignu na posao.
Ovo je samo jedan od primera nakaradne privatizacije, ali pokazuje sav apsurd privatizacije koju smo imali prilike da gledamo u godinama iza nas. Ako svi dobro znamo kako su zaštićeni ljudi po raznim lokalnim samoupravama i javnim preduzećima kojima bukvalno zato što su stranački kadrovi ne sme da padne ni dlaka sa glave, onda je prosto neverovatno da u privatnom sektoru i u onim firmama koje su bile više nego uspešne, pogotovo u jednom kraju kakav je Sombor, u agrarnom kraju, da se gasi postrojenje i da se ovako ponaša prema radnicima koji su dugo godina zaposleni u jednoj ovakvoj firmi.
Smatram da je takođe poražavajuće što lokalna samouprava nema apsolutno nikakvog sluha za probleme ovih ljudi. Mislim da, nažalost, ova situacija naravno da nije jedinstvena kada je u pitanju naša država, ali pokazuje koliko velikih problema imamo sa kojima ćemo se nažalost suočavati u budućnosti.
Moje pitanje je postavljeno premijeru, gospodinu Dačiću, kojem su puna usta borbe za socijalno-ekonomske probleme i borbe za one najugroženije, i nadam se da će do 1. oktobra uspeti da nađe rešenje i pomogne ne samo ovim ljudima, nego svim onima koji se nalaze u sličnim problemima. Hvala.

Hvala.
Gospođa Vesna Milekić. Izvolite.

Poštovanje, gospodine predsedniče Skupštine.
Ponovila bih jedno pitanje, juče niste bili ovde prisutni. Kolega Siniša Kovačević je postavio pitanje koje ja postavljam, doduše ovde okolo, već nekoliko nedelja. Oktobar je za nekoliko dana, svi odbori su konstituisani, jedino Odbor za kulturu nije. Molim vas ako možete da nam odgovorite zašto nije i kada će biti konstituisan? Hvala.

Na to mogu odmah da vam odgovorim. Odbor za kulturu će biti konstituisan, nadam se, u dogovorima možda već ove nedelje, a možda naredne. Ne mogu tačno da vam kažem. Imali smo dogovor unutar svih poslaničkih grupa, o sastavu odbora, odnosno o tome ko će biti predsednik Odbora.
Pošto poslanička grupa, za koju smo dogovorili da rukovodi Odborom, trenutno nema člana tog odbora, jedan drugi član odbora iz jedne druge poslaničke grupe će preuzeti predsedavanje do zamene člana Odbora, tako da to očekujem već u narednih sedam dana. Radi se samo o tome, nema nikakve druge pozadine iza toga. Očekujem u najskorijem roku. Ja sam danas isto pokrenuo to pitanje i hvala vam na toj sugestiji.
Gospodin Neven Cvetićanin, izvolite.

Poštovani gospodine ministre, dozvolite mi da iskoristim priliku što ste danas ovde sa nama pred Narodnom skupštinom, da vam postavim pitanje o situaciji na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Neke naše kolege profesori su me obavestili da ta visokoškolska ustanova već duže vremena ne funkcioniše, da postoji problem u kolektivu, da postoji problem u rukovodstvu ove visokoškolske ustanove u dekanatu i da budem iskren, obavestili su me i da ste vi veoma korektno do sada reagovali, da ste svesni problema koje tamo postoji. Moje pitanje je – kada već ministarstvo pokazuje dobru volju da taj problem reši, da li taj problem može da se reši do početka školske godine, kako se ovaj problem ne bi preneo u sledeću školsku godinu?
Dozvolite mi na samom kraju jednu kratku konstataciju. Ukoliko država sebi može da dopusti luksuz da ne funkcioniše neka visokoškolska ustanova u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, jer su to nesporne teritorije za Srbiju, smatram da država sebi ne može da dopusti luksuz da ne funkcioniše jedna visokoškolska ustanova u Kosovskoj Mitrovici, upravo na teritoriji koja se institucionalno pokušava odvojiti od Srbije.
Konačno, da zaključim, moje pitanje je – da li se problemi na Filozofskom fakultetu u Mitrovici mogu rešiti pre početka školske godine, kako bi institucije, da tako kažem, u tom delu zemlje funkcionisale i u kontekstu prosvetne politike i u kontekstu opšte državne politike prema KiM? Unapred vam hvala na odgovoru.

Ministre, vi inače odgovarate pisanim putem u roku od 15 dana.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
Izvinjavam se samo, pošto Poslovnik određuje i definiše da pitanja može postaviti samo jedan predstavnik jedne poslaničke grupe, napravio sam grešku i čisto da znate da nije bila namerna. Nisam primetio da su ovo poslanici iz iste poslaničke grupe.
Gospodine Markićeviću, izvolite.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici i svi poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos.
Imam jedno pitanje, odnosno tražim obaveštenje koje sam, čini mi se, u ovom visokom Domu postavio pre više od godinu dana, Ministarstvu za kulturu i informisanje. Moje je pitanje bilo – da li je moguće da deo, neki procenat od TV pretplate koje građani Srbije plaćaju, ostane lokalnim TV stanicama i medijima?
Dobio sam odgovor da je napravljena neka komisija. Ispada sada po onoj Čerčilovoj, kada nešto nećete da uradite, vi samo napravite komisiju. Dobio sam odgovor od tadašnjeg Ministarstva kulture i tadašnjeg ministra, veoma ljubazno, da je napravljena neka komisija koja pravi predlog u tom pravcu.
U međuvremenu, da tako kažem, na veliki način, nažalost loš, otvorila se tema – plaćanje TV pretplate.
Procenti, koje rukovodstvo Javnog servisa, naplate televizijske pretplate govore da je ona iz meseca u mesec sve manja. Ne bih da ovoga puta, biće prilike, govorim zbog čega se to dešava, samo postavljam pitanje ravnopravnosti građana. Da li su u pravu građani, kojima ja pripadam, koji redovno plaćaju TV pretplatu ili izgleda ogromna većina građana neće više da plaća TV pretplatu? Da li samo pitanje načina naplate televizijske pretplate ima veze sa ustavnim pravima, ljudskim pravima građana?
Da malo objasnim o čemu se radi. Dakle, i televizijski program bilo koje stanice, pa i Javnog servisa, je neka vrsta robe. Dakle, to je jedina roba koju građani, hteli ili ne hteli, kada se radi o našem Javnom servisu, moraju da plaćaju. Nisam upoznat i nisam čuo za neku drugu vrstu robe da građanin mora da konzumira tu vrstu robe, a ovde se radi o Javnom servisu. Dakle, ne sporim postojanje javnog servisa kao takve i programa koji on treba da predstavi građanima. Sam sam glasao 2002. godine za plaćanje TV pretplate, ali smo sada, gospodo, došli u situaciju da u jednom gradu, u gradu odakle ja dolazim, sud odbije tužbu za neplaćanje TV pretplate i kao što biva kod drugih komunalnih usluga, koje građani koriste, ispadaju krivi, da ne kažem budale, oni koji plaćaju televizijsku pretplatu.
Prema tome, želim obaveštenje i odgovor, pošto je ovih dana u medijima bilo reči i o načinu finansiranja RTV Srbije, namerno neću da kažem Beograd, mislim da bi im trebalo zabraniti da koriste ime televizije Beograd, ako bi to bila televizija Beograd, onda bi to trebalo da plaćaju Beograđani. Ne znam zašto bi mi iz Čačka plaćali pretplatu televiziji Beograd. Dakle, želim celovitu informaciju od ministra za kulturu i informisanje - šta Vlada i resorno ministarstvo razmišljaju u tom pravcu, pogotovo posle saznanja da je prethodna plata, a tamo radi preko tri hiljade ljudi, mislim ogromna većina čestito i pošteno, je jedva primila lični dohodak. Dakle, šta je strategija Ministarstva za kulturu i informisanje i Vlade u pogledu budućnosti i funkcionisanja Javnog servisa? O tome da sam očekivao, kao radničko dete da će ova četiri sindikata, koji egzistiraju na RTS, pitati rukovodstvo, odnosno direktora koji se sad, kako narod kaže, zabio u mišju rupu i nema ga nigde, zašto njega nisu prvo pitali šta je sa platama i kako će da se finansira RTS?
Mislim da će biti prilike u narednim mesecima, bar što se tiče poslanika Nove Srbije, da pripitamo i to rukovodstvo kako se raspolagalo tim sredstvima koja su prikupljena od pretplate koju su savezni građani uredno plaćali. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Neću o TV Beograd, koja ne postoji 22 godine, već ću o Kosovu koji je po Ustavu u Srbiji. Ovih dana vidimo da nova vlada i novi predsednik oko Kosova šalju zaista protivrečne poruke. Možemo da kažemo da se na neki način nastavlja tumaranje oko kosovske politike kako je bilo za vreme prethodne vlade. Ništa se nije promenilo. Sećate se – hajmo na barikade, hajmo sa barikada. Zaluđivanje naroda se i dalje nastavlja, našeg naroda na Kosovu. Jedan viče da hoće da razgovara sa predsednicom Kosova, drugi viče da bi on delio Kosovo, treći viče da treba da se uspostave dobrosusedski odnosi, četvrti, evo novoizabrani predsednik Odbora za Kosovo, kaže da se međunarodni sporazumi moraju poštovati.
Mislim da ono što je Borko potpisivao, sem što je to rađeno u inostranstvu, ne bi mogao da bude međunarodni sporazum, jer bi morali da ga ratifikujemo. Znači, ako ste Drecuna, ako ste mu namenili da smirije Srbe koji vikendom u svojim televizijskim emisijama, na lokalnim TV stanicama na severu Kosova, pumpa i pali, a te emisije su dostojne iks fajla i one serije sa Skali i Molderom. On misli da je Molder, onda mu bar kažite da ne preteruje, pa da priča da su to međunarodni ugovori.
Jasno je da će predsednik Nikolić posle susreta sa gospođom Ešton verovatno biti načisto kada ćemo doći u priliku da razgovaramo o novoj platformi. Podsećam vas da u poslednjoj rezoluciji, koja je ovde usvojena jula prošle godine, piše da mi zahtevamo, tadašnji saziv, da se stanje na prelazima vrati na situaciju pre 25. jula. Sami ste svesni koliko je to tada bilo besmisleno, ali nas niste slušali, a koliko je sada besmisleno. Dok čekamo usaglašavanje oko te nove kosovske rezolucije, zamolio bih Vladu i nadležne organe da ne šalju tako protivrečne poruke, da ne zaluđuju, i onako zaluđen narod dole na Kosovu.
Moje pitanje je, nema veze sa politikom, u skladu sa tehničkim pregovorima. Pre odmora sam pitao gospodina premijera i ministra unutrašnjih poslova zbog čega se ne poštuje uredba Vlade koja propisuje režim prelaska linije. Setite se da ta uredba kaže da se ta linija prelazi samo na prelazima, a ne gde kome padne na pamet. Ono što smo govorili o kriminalu, korupciji, švercu, itd. polako izlazi u javnost i vi koji ste nas kritikovali i optuživali da mi Srbe sa Kosova proglašavamo kriminalcima sada vidite da tamo kriminala i te kako ima. Svakako nisu svi kriminalci, kao što niko ne kaže da su svi, recimo, u SPS kriminalci, što često čujemo.
U odgovoru koji mi je poslao premijer Dačić na pitanje – zašto se ne poštuje uredba, jer je jasno da se prelazi ne koriste za prelaze, nego se koriste alternativni putevi. Setite se kada je KFOR počeo da blokira alternativne puteve, tamo neko je podizao barikade na normalnim putevima. Kada bolje razmislimo, KFOR je možda više učinio za poštovanje uredbe Vlade Srbije da se linija prelazi na prelazima, a ne van prelaza. Pošto mi je gospodin Dačić, u principu, prepričao šta sadrži uredba, što nije bilo moje pitanje, jer mi znamo šta sadrži uredba, ohrabriću se da postavim tehnička pitanja.
Kaže u odgovoru gospodin Dačić da policijski službenici vrše kontrolu prelaska putnika i vozila na administrativnim prelazima, to je u redu, i obezbeđuju administrativnu liniju. To znači tamo gde nisu prelazi. Moje dodatno pitanje glasi – koliko je ljudi kažnjeno od donošenja uredbe zbog toga što su prelazili liniju van prelaza? Kaže - prelazak administrativne linije prema AP KiM dozvoljena je samo na propisanim mestima, a to su prelazi, osim u posebnim slučajevima uz odobrenje nadležnog organa i u slučaju više sile, saglasno odredbama člana četiri, pet navedene uredbe. Drugo pitanje glasi – koliko puta su nadležni organi dali dozvolu da se linija prelazi van prelaza? Znači, prvo pitanje – koliko je kažnjeno zato što su prelazili van prelaza i dva – koliko puta su dozvolili da se prelazi van prelaza. Hvala.