Brzo ću završiti. Imam i kao šef poslaničkog kluba dodatno vreme.

Možete na kraju.

Brzo ću završiti.
Tako da se stvaraju nejednaki uslovi za sve građane Srbije. Malo pre je gospodin Cvijan govorio, tu se slažemo, da su svi građani Srbije podjednaki pred zakonom, dakle, jednaki pred zakonom. Molio bih da ministarstvo povede računa da i uslovi u zatvorima budu jednaki za sve prema stepenu izvršenja krivičnog dela. Hvala puno.

Hvala.
Samo da vas obavestim u vezi sa prethodnim izlaganjem gospodina Cvijana. U međuvremenu sam pogledala Poslovnik, član 109. stav 1. alineja 6. govori – da se opomena narodnom poslaniku izriče ukoliko se uvredljivo izrazi nekom od narodnih poslanika. U tom smislu izričem vam opomenu.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, čini mi se da su diskusije koje su vođene do sada, na neki način stvorile konfuziju kod građana.
Pokušaću u svojoj diskusiji da na neki način pojasnimo, bar sa stanovišta struke, imajući u vidu da se bavi strukom. Da se pojasni ono što je veoma važno, ali isključivo sa stanovišta odredaba zakona o amnestiji, bez bilo kakvih populizama i populističkih retorika.
Konkretno, razlog za donošenje zakona o amnestiji se svodi na činjenicu da u ovoj godini, koja predstavlja godinu konsolidacije stanja u pravosuđu, kada moramo imati apsolutno elitno pravosuđe isključivo zbog toga što to od nas traži EU. Kako bi stekli status člana EU, sastavni deo konsolidacije pravosuđa jeste ovaj segment koji se odnosi i na primenu zakona o amnestiji, a samim tim i reperkusije na osuđena lica.
Stoga se mora voditi računa o sledećoj činjenici. Prvo, EU propisuje standard za osuđena lica u smislu življenja i svih apspekata resocijalizacije koja se sprovodi nad osuđenim licima u kazneno-popravnim ustanovama, odnosno zatvorima. Neka mi uvaženi ministar i građani oproste ukoliko budem pogrešio, ali jedan od takvih standarda jeste da upravo jedna ćelija ili jedna zatvorska jedinica treba da imaju za jedno osuđeno lice površinu od osam do dvanaest metara kvadratnih.
Postavljam pitanje – koji to naš zakon, odnosno kazneno-popravna ustanova ili zatvor imaju ispunjen taj standard? Uveren sam, nema nijedan. Takođe, ni jedan naš zatvor, s obzirom na veoma teško ekonomsko stanje, koje je izneto u ekspozeu ministra, ne zadovoljava ni one tehničke preduslove za normalan život u kazneno-poravnim ustanovama i za adekvatnu primenu mera resocijalizacije.
Prema tome, sa tog aspekta nesumnjivo je da je otpuštanje jednog broja osuđenih lica na koje će biti primenjena amnestija primenom Zakona o amnestiji, istovremeno i zadovoljenje standarda kome se apsolutno mora težiti. Sa druge strane, polazim od činjenice da sam lično iskusio da u Okružnom zatvoru u Užicu, koji ima kapacitet od svega 100 ležajeva, je u pojedinim trenucima kada se donose rešenja o određivanju pritvora preko 200 pritvorenih lica. Da li je moguće na bilo koji način u jednoj takvoj kazneno-popravnoj ustanovi obezbediti normalan život, a kamoli šta drugo, kada osuđenici umesto da imaju osnovne uslove i higijene i života, moraju da spavaju na dušecima u ćeliji? To su činjenice koje ne mogu da se dovedu u sumnju.
S druge strane, ono što se kroz diskusije danas promovisalo, a što sigurno nije tačno, da se amnestijom navodno privileguju osuđena lica, apsolutno je netačno, zbog toga što osuđena lica imaju status i nakon primene Zakona o amnestiji. Ona se ne oslobađaju od krivične odgovornosti. Ona se i dalje vode u kaznenoj evidenciji kao krivično odgovorna. Apsolutno ne stoji nijedan jedini razlog da se na ovaj zakon iznosi primedba u tom smislu da se na bilo koji način menja status osuđenih. Jedino što se menja, menja se to što se primenom zakona 25% od izdržane kazne ukida i određuje rešenjem suda koliki je to ostatak kazne koji će osuđeno lice provesti u daljem toku izdržavanja u zatvoru.
Prema tome, ne postoji nijedna jedina bojazan, nijedan jedini razlog da građani stvore jednu pogrešnu sliku, pogrešnu predstavu da se neko oslobađa. Ne oslobađa se, već se samo oslobađa ne od krivične odgovornosti, već od dela kazne na koju je osuđen.
Ono što je takođe veoma važno i takođe, činjenica koja se ne može dovesti u sumnju, jeste da se nijedna druga mera, a naročito ne supstitucionalna mera u odnosu na krivičnu sankciju ne može upotrebiti kako bi se istovremeno ostvari onaj cilj koji se ostvaruje primenom Zakona o amnestiji. Društveno-koristan rad jeste mera, ali ona je individualna i ne može se primeniti na ovoliki broj ljudi, na ovoliki broj osuđenih lica na koje se primenjuje Zakon o amnestiji. Šta bi se postiglo sa kućnim pritvorom ili merom opšte-korisnog rada? Bio bi obuhvaćen vrlo mali broj lica, imajući u vidu činjenicu da ta mera egzistira i u pravnom životu, a i kroz sudske odluke upravo od skora, od pre nekoliko godina.
Ovde se zakon odnosi na lica za čija krivična dela, gde se oni pojavljuju kao izvršioci krivičnih dela, postoje pravosnažne sudske odluke, pa ili se nalaze na izdržavanju kazne zatvora ili će se uskoro na osnovu tih pravosnažnih odluka naći na izdržavanju kazne zatvora.
Nema potrebe da ponavljam da je amnestija jedan univerzalni pravni institut, koji datira još, da kažemo, preteča rimskog prava i da u tom smislu kao pravni institut u sklopu zakonske regulative, odnosno legislative ima svoju svrhu, ima svoj smisao. Međutim, pogrešno je tumačenje koje je ovde više puta navedeno da se amnestijom kreira kaznena politika. Nemoguće. Amnestijom se ne može kreirati kaznena politika. Kaznenu politiku kreira prevashodno sudska praksa, a naročito uvažavanje stepena društvene opasnosti krivičnih dela koja su predmet krivičnih postupaka pred sudovima.
Prema tome, amnestija kao kreator sudske prakse ni u kom slučaju ne sme kod građana stvoriti sliku da će već sledeće godine zahvaljuju primeni Zakona o amnestiji doći do nekog blažeg osuđivanja ili tome slično. Naprotiv, onaj koji je izvršio krivično delo, u slučaju da ga ponovi, on postaje recidinista, nekad i specijalni povratnik. Na koji onda način amnestija utiče na to da će on blaže biti osuđen? Naprotiv, on će biti strožije osuđen.
Svi ovi razlozi koje sam istakao stoje da ovaj zakon treba prihvatiti i zbog toga su moji prethodnici i moje kolege i zamenik predsednika poslaničke grupe, zajedno sa našim koalicionim partnerima, jasno stavili do znanja da će SPS podržati ovaj zakon kako u načelu, tako i u pojedinostima, odnosno u celini.
Ono što smatram da je važno istaći opet zbog građana i zarad istine, ovo je jedan pokušaj da se država ne samo rastereti jednog ogromnog pritiska na budžet. Ovo je istovremeno jedan pokušaj da se uvede red u zatvor. Ovo je jedan pokušaj da se zatvorski uslovi života primere onome što osuđenici zaslužuju i tu nema potrebe praviti bilo kakvu diskriminaciju, jer se načelo zabrane diskriminacije odnosi i na osuđena lica. Imaju potpuno ista ustavna prava i iste slobode kao i svi građani Republike Srbije.
Stav SPS ostaje jasan. Zakon o amnestiji će biti podržan. Hvala.

 Hvala.
Sledeći govornik je narodna poslanica Nataša Mićić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je veoma važno u ovoj raspravi o Zakonu o amnestiji da razmotrimo koji su razlozi zbog čega se  zakon usvaja i čemu žurba, zašto bez javne rasprave i zašto po hitnom postupku.
Kao razlog za usvajanje ovog zakona se navode ušteda i smanjenje pretrpanosti zatvorskih kapaciteta. Nama to nije dovoljno uverljivo, jer ako uzmemo u obzir da će se izvesna ušteda ostvariti u budžetu, a vi ste rekli 127 miliona dinara, ali po koju cenu može ta ušteda da nas košta? Koja je cena te uštede? Pre svega, tu se dovodi u pitanje pravna sigurnost zato što se menjaju sudske odluke. Druga stvar i ono što je opasnije i važnije jeste da se na ovaj način ugrožava sigurnost i bezbednost svih građana. Onda mislim, ako bi ste pitali građane da se opredele da li su za uštedu, ali na uštrb sopstvene sigurnosti, verujem da bi ogromna većina građana zapravo bila onda protiv ovakve uštede. To govorim zato što ako se namerava, a namerava se otpustiti 3600 osuđenika od 8000 koliko ih je sada, znači gotovo polovina, možemo doći u situaciju, pošto ti osuđenici nisu pripremljeni za resocijalizaciju, nisu prošli neke obuke i edukacije, da će oni ponoviti krivično delo.
Druga stvar, od tog ukupnog broja osuđenika je poznato da su 50% već povratnici. Istina je, ovaj zakon predviđa da neće podleći oni osuđenici koji su već tri puta pravosnažno osuđeni, ali ih ima dosta koji su već dva puta pravosnažno osuđeni.
Drugo, postavlja se pitanje i ovde smo čuli takve tvrdnje, a i premijer Ivica Dačić je izjavio da se ovaj zakon neće primenjivati na osuđenike kojima je izrečena kazna više od šest meseci. Postavlja se pitanje – zašto onda zakon uopšte predviđa da će se ti osuđenici oslobađati za četvrtinu kazne? Dovodi se u pitanje sumnja i sa razlogom se u javnosti spekuliše koja su to imena i da li će to zapravo biti selektivni način pravde.
Drugi razlog koji ste naveli zbog čega se ovaj zakon usvaja jeste preopterećenost zatvora. Samo bih napomenula, a čini mi se da niko pre mene to nije spomenuo, da u ovoj državi postoji strategija o smanjenju preopterećnosti zatvora od 2010. godine do 2015. godine i da su tu predviđeni i drugi načini, a ti načini su istovremeno i načini za uštedu u budžetu, tako da je bilo dobro da se ministarstvo kretalo u okviru te strategije, jer ona predviđa kao mehanizme za uštedu i za smanjenje preopterećenosti uslovni otpust, kao jedan veoma važan institut koji je i inače predviđen u našem zakonodavstvu, zatim, prevremeni otpust, poverenička služba, uvođenje sudija za izvršenje krivičnih sankcija, i vi se apsolutno niste kretali u ovim okvirima, nego vam je bilo nekako najzgodnije i najlagodnije da se uhvatite za Zakon o amnestiji koji uopšte nije nov međunarodni standard. Kada govorimo o međunarodnim standardima, onda su to upravo oni standarde koje sam prethodno navela.
Tu dolazimo do jednog zaključka da ovaj zakon o amnestiji uopšte nema milosrdnu poziciju, nego ima političku pozadinu. Isto tako, nisam čula da je neko spomenuo, a ja hoću to da spomenem, da je predsednički kandidat na prethodnim izborima, sadašnji predsednik države Tomislav Nikolić, obećao usvajanje zakona o amnestiji. Od toga su najveću korist imali osuđenici, pa su to i nagradili. Nagradili su svakako Tomislava Nikolića svojim glasovima, i nakon toga je primećeno nestrpljenje i nezadovoljstvo u zatvorima do te mere da je početkom ovog meseca štampa, odnosno mediji su nas već izveštavali o mogućoj pobuni u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac.
To je razlog, pošto niste mogli da ispunite neka druga obećanja, niti da ponudite neka ekonomska rešenja po pitanju teških problema u kojima se zemlja nalazi, pošto niste još uspeli da ponudite ni platformu za Kosovo, pošto niste izvršili departizaciju, čak naprotiv, sve dosadašnje sednice koje smo imali su se zapravo svodile na ustoličenje partijskih kadrova, do te mere da se čak išlo na uzurpaciju vlasti, tu mislim na objedinjavanje službi bezbednosti i na postavljanje guvernerke…
(Predsedavajuća: Gospođo Mićić, vratite se na temu.)
Da, ovo je tema.
Znači, pošto niste imali drugih predloga i jedino obećanje koje ste mogli da ispunite zapravo je ovo što ste obećali osuđenicima, ovaj zakon o amnestiji. Naravno, LDP neće glasati za ovakav zakon, jer ne vidimo da uopšte postoje sistemska rešenja. Drugo, iz razloga što se ne koristi mehanizam uslovnog otpusta koji je daleko bolji, jer on predviđa, čisto da znate, za osuđenike koji su izdržali dve trećine kazne, a prethodno prošli mere, obuke i pripreme za resocijalizaciju. Upravo se ovaj institut i ne sprovodi zato što zatvori ne mogu da daju potvrdu. Mislim da bi ubuduće više trebalo da radite na tome, da pripremate zatvorenike i da više koristite institut uslovnog otpusta, kao i da više radite na resocijalizaciji.
Dakle, LDP neće glasati za ovaj zakon i smatramo da je iza ovog zakona zapravo politička pozadina i ispunjenje jednog obećanja u predizbornoj kampanji.

Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, smatram da je Vlada ovakvim predlogom zakona o amnestiji napravila svojevrstan rez, jer se amnestija odnosi na krivična dela koja su manje društveno opasna. To je u ovom trenutku jedino što država može da uradi.
Kako je akt amnestije akt milosrđa države, u konkretnom slučaju je u pitanju akt milosrđa prema osuđenicima koji služe kaznu zatvora za lakša krivična dela, koja ovakvim postupanjem može da izvrši svojevrstan vid prevencije i resocijalizacije. Kao što su moje kolege rekle do sada, u pitanju su lica koja su izvršila krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri meseca, odnosno do šest meseci, odnosno kojima je izrečena takva kazna zatvora.
Kako dolazim iz Novog Sada, osvrnuću se na preopretrećenost Okružnog zatvora u Novom Sadu, koji ima veliki problem, jer u tom zatvoru ima mesta za oko 300 lica za održavanje kazne zatvora – kako i pritvorenika, tako i lica koja su pravosnažno osuđena presudama. Trenutno ih u ovom zatvoru ima oko 450, ako se ne varam, a u jednom momentu ih je bilo oko 600, čime se zaista zadire u osnovna ljudska prava lica koja izdržavaju kaznu zatvora.
Jasno je da je broj osuđenika daleko veći od predviđenih, te da zbog prenaseljenosti zatvora veliki broj ovih osuđenika spava na podu umesto u svojim ležajevima. Ne postoji mogućnost da se odvoje maloletna lica od punoletnih, što uopšte nije ni u skladu kako ni sa domaćim, tako ni sa međunarodnim standardima, a takođe se u pritvorskim jedinicama nalaze čak i lica koja su već pravosnažno osuđena. Na taj način im se uskraćuju određena prava koja bi imali kao lica koja su pravosnažno osuđena a koja nemaju lica koja su pritvorena, jer izdržavaju kaznu zatvora bukvalno sa pritvorenim licima, zbog tog nedostatka mesta u zatvorima.
Ako se ima u vidu da je Okružni zatvor u Novom Sadu jedan od najvećih zatvora u Srbiji i da ima ovakve probleme kao što imaju i drugi zatvori, jasna je potreba za donošenjem ovakvog zakona da se smanji prenaseljenost u zatvorima. Takođe, na ovaj način je jasno da će država ostvariti određene uštede u budžetu i da postoje dugoročni finansijski efekti, kao i da će moći da se obezbedi da lica koja su osuđena i koja ostaju u zatvoru, imaju veća ljudska prava koja zaista zaslužuju iako su osuđena. Iz ovog razloga pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon o amnestiji koji nam je danas predložila Vlada. Zahvaljujem

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.