Zahvaljujem gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, danas imamo nekoliko izuzetno važnih zakona i kao što su prethodnici govorili, prvi na dnevnom redu je Zakon o garanciji akcionarskom društvu "Železnice Srbije". Drugi takođe važan, ja ću se samo na ta dva zakona osvrnuti, je zakon kojim se daje garancija gradu Subotici.
Vozovi u Srbiji danas putuju ili kreću se sporije nego pre 100 godina. Železnica Srbije je u ozbiljnim finansijskim problemima. Infrastruktura je razorena. Moj prethodnik, uvaženi kolega, govorio je o stanju u infrastrukturi na jugu Srbije. To nije sporno i za nas nije sporno da treba ulagati u infrastrukturu i da treba popraviti performanse jednog tako važnog infrastrukturnog sistema.
Nije sporno da u Srbiji u većini gradova su komunalni sistemi u izrazito lošem stanju, godinama nije ulagano, izraubovani su, kvalitet vode je izuzetno nizak. Nije sporno da i grad Subotica treba da dobije pitku vodu, kao što nije sporno da ni jedan drugi grad u Srbiji treba da ima u 21. veku sve te elementarne stvari koje pomažu da se kvalitetno živi. Mislim da u ovoj sali ne postoji niko, kao što ne postoji niko u Srbiji ko će reći da je sporno da jedan grad treba da dobije vodu i nije sporno da treba da se ulaže u železnicu, što zna svako ko je putovao železnicom poslednjih godina, a i onaj koji nije, ako prođe pored železničke stanice ili vidi kompoziciju koja putuje između dva grada, jasno mu je da treba da se u železnicu ulaže. To za nas nijednog trenutka nije sporno, ali da li ima nešto što je sporno osim te dve činjenice? Osim dve činjenice, da nije sporno da je železnica u lošem stanju i da nam treba pitka voda, sve drugo je sporno. Ne postoji nijedna stvar vezana za ova dva projekta koja nije sporna.
Ako pogledate kredit za "Železnicu", ovaj kredit od 95 miliona evra, ovaj kredit je na dve strane teksta. Svako ko je u Srbiji pokušao da uzme kredit od 1.000 evra da kupi frižider i zamrzivač, zna da mu treba ovakav spisak papira kojima dokazuje da je u stanju da taj kredit vrati, ovakav spisak papira da dokaže da on to može da servisira na vreme. Za 1.000 evra treba ovoliko papira, a za 95 miliona evra dve strane papira.
Pri tome, "Železnica Srbije", meni je strašno žao što, uz svo uvažavanje ministarke Mihajlović, tu nije gospodin Mrkonjić jer je on prava adresa za ovo pitanje, ako se ne varam. Mada, kako prolazi vreme, izgleda da je u prošloj Vladi sedeo samo Mirko Cvetković. Kako prolazi vreme, ispostavlja se da u prethodnoj Vladi nije bilo koordinacije. U prethodnoj Vladi smo saznali da nije imala u budžetu predviđene plate za "Železnicu Srbije", da je imala samo jedanaest plata umesto dvanaest. Mislio sam da dobro poznajem gospodina Mrkonjića, znamo se skoro 20 godina, znam da nema problem da kaže, znam da je vrlo rečit i čudi me kako na toj sednici Vlade nije rekao – ljudi, "Železnica" nema obezbeđena sredstva. Kako je on to zaboravio kada je glasao za taj budžet?
To je ta "Železnica" koja prima platu iz budžeta, dobija subvencije iz budžeta, a sada mi dajemo garanciju, Vlada Republike Srbije predlaže Skupštini da se da garancija "Železnici" da se taj projekat finansira. To je ta ista "Železnica" koja ima višak zaposlenih i potpuno neefikasno rukovođenje. Pogledajte samo izveštaj DRI, tu su stotine strana nedostataka procedura i raznih drugih stvari koje treba da budu u zakonu. Ta "Železnica" će sada ovaj kredit da efikasno iskoristi.
Nema ni jednog podatka o tome kako će se ova sredstva iskoristiti, ni jednog jedinog podatka, osim da će to biti garancije. Potpuno je jasna stvar da će ovaj kredit doći na teret budžeta, pre ili kasnije. Kad kažem budžet Republike Srbije, mislim na građane Srbije, da će ovaj kredit građani Srbije vraćati. Rezultat ovakvog zaduživanja, gde su u budžetu za 2012. godinu četiri milijarde dinara kamate na aktivirane garancije i 16 milijardi dinara aktivirane garancije, odnosno glavnice po aktiviranim garancijama. Znači, krediti se po automatizmu odobravaju, pošto ta javna preduzeća nisu u stanju da ih prate i pre ili kasnije to dođe na teret budžeta.
Drugi kredit o kome ću govoriti je kredit za Suboticu. Ista priča, čak još manja, pošto postoje neki standardni uslovi. To je kredit na jednoj strani. Objašnjeno je da Subotici treba vode. Isto objašnjenje, kada uzmete 1.000 kredita treba vam 100 strana razne prateće dokumentacije, a za 11 miliona evra je potrebna jedna strana. Budžet grada Subotice za 2012 godinu iznosi oko 4 milijarde i 800 miliona dinara. Mada, u Srbiji imamo dvovalutni sistem, pa sve treba preračunati u evre da bi bilo jasnije. To je 42 miliona evra. Godišnji budžet grada Subotice je 42 miliona evra.
Naravno, znamo u kakvim su problemima lokalne samouprave. Grad Subotica samo oko 900 miliona evra daje za plate prosvetnih radnika u predškolskom obrazovanju, osnovnom i srednjem obrazovanju. Praktično jedna četvrtina budžeta su samo plate prosvetnih radnika i sva druga davanja. Kada pažljivo pogledamo ovaj budžet, vidimo da je grad Subotica i te kako zadužen. Za kamate i glavnice ove godine trebaju da plate skoro 200 miliona dinara ili oko dva miliona evra. Mi im garantujemo za kredit od 11 miliona koji je jednak četvrtini njihovog budžeta. Nema ni jedne jedine procene da li će ovi krediti otvoriti jedno novo radno mesto u Srbiji, da li će BDP Srbije povećati za jedan dinar, da li će se realizovati, da li će imati bilo kakav pozitivan efekat na zaduživanje. Nema ni jedne reči kakve ovo efekte na zaduživanje ima. Nema gospodina Cvetkovića, ali znam da je glavna primedba na njegov rad bila da je sakrivao podatke o zaduživanju.
Da se vratim na početak, nemam ni jednu primedbu da treba ulagati u železnicu. Mislim da u Srbiji ne postoji ni jedan čovek koji će reći da ne treba ulagati u železnicu. Nema ni jednu primedbu da ne treba ulagati u snabdevanje vodom, ali isto tako, ako se složimo da je "treba" jedini kriterijum, onda mislim da ne postoji čovek u Srbiji koji će reći da su škole u dobrom stanju i da ne treba ulagati u obrazovanje. Mislim da ne postoji nijedan čovek u Srbiji koji će reći da ne treba ulagati u zdravstvo. Ako je kriterijum "treba", onda sigurno treba ulagati u gasifikacije, treba ulagati u puteve. Ako je kriterijum "treba", treba ulagati i u penzije, treba ulagati u socijalna davanja, a treba ulagati i u subvencionisanje novih radnih mesta. Ne bi bilo loše da se uloži i u trinaestu platu.
Da ne bude zabune, ne pričam sada o Srbiji, pričam o Grčkoj, jer je Grčka imala jedini kriterijum "treba", pa je danas najpoznatija zemlja u svetu, ali po svemu lošem. Vlada jedne zemlje nema pravo da ima jedini kriterijum "treba", jer u svakoj zemlji sve treba, ali zato Vlada treba da izabere prioritete, pa treba da kaže – ovo su prioriteti i prvo ćemo ulagati u ono što može sutra da nam vrati najveću korist, da bismo onda mogli da izađemo iz problema. To zna svaki seljak u Srbiji. Svaki seljak koji ima voćku, kada treba da reže voćku seče jedne godine onu granu koja će mu dati najviše ploda, pa sledeće godine seče neku drugu. Svaki seljak u Srbiji zna da izabere prioritet kada orezuje voće, a Vlada Republike Srbije nema prioritete. Zato smo za nekoliko godina od nisko zadužene zemlje postali veoma zadužena zemlja. Prema podacima Vlade Republike Srbije, 16 milijardi evra, a tu ne ulaze dve milijarde od Narodne banke, ne ulazi 500 miliona od lokalne samouprave i ne ulaze svi oni zaostaci koji se duguju preduzećima za izvršene usluge, pa to već stiže do 20 milijardi.
Očigledno je da "treba" nije dovoljan uslov i očigledno da treba da se napravi strategija javnog duga, ali poštena strategija koja će nam omogućiti da ne podelimo sudbinu koju u ovom trenutku ima Grčka i koju imaju, kako se već sada u literaturi zovu, "džipsi zemlje", pet zemalja EU koje su praktično na ivici ili su bankrotirale. To je naša primedba sa ovim zakonima. Ne može država da posmatra svaku stvar pojedinačno. Izvucite svaku stvar iz sistema, pa ćete imati jedne zaključke. Vratite tu stvar u sistem, pa ćete videti da li imate para za to ili nemate.
Ono što nas zabrinjava, to je da je potpuno isti princip koji je vladao i prethodne četiri godine, da se iz inostranih zaduživanja finansiraju projekti koje gura svaka stranka u Vladi, da očigledno ne postoji objedinjena politika vezano za izbor prioriteta. Naravno, još uvek nemamo dokaze, ovo su neki od prvih kredita koje imamo, to možemo samo da naslućujemo. Ali, na osnovu podataka koje smo dobili, na osnovu pratećih akata, nažalost, nemamo razloga da verujemo da će biti drugačije.
Insistiramo da se izmeni Zakon o javnom dugu koji će na jedinstven način utvrditi metodologiju, da se usvoji strategija upravljanja javnim dugom koja će jasno definisati koje su granice zaduženja i da Vlada izađe sa prioritetima, da bismo kod svakog novog zaduživanja i svakog novog projekta mogli da procenimo koji su to pozitivni efekti tog zaduživanja. U svakom drugom slučaju stvar će biti potpuno stohastičkog karaktera – može da bude, ali i ne mora. Nažalost, naše iskustvo iz prethodne četiri godine je govorilo da kad god je bilo može da bude, a ne mora, bilo je ne mora. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

  Kada govorite o prioritetima, pre svega, ovo je kredit koji je nasleđen od prethodne Vlade. Mi smo ozbiljna država i neke stvari prosto ne možemo tako da presecamo. Verovatno je prethodnoj Vladi to bio prioritet, od ovoga što ste pominjali, posebno za Suboticu. Napravljeni su pregovori, završeni su razgovori, kredit je odobren. Vi vrlo dobro znate, jer znam da ste, ne u tom poslu, ali ste generalno učestvovali i znate kako izgledaju pregovori sa međunarodnim institucijama, te tako znate da je potrebno puno toga pripremiti od dokumentacije da biste uopšte jedan takav kredit i dobili.
Ali, kada govorite uopšte o samoj Subotici, nije da uopšte želim da branim Suboticu, ali upravo Zakon o javnom dugu vrlo jasno u članu 36. stoji da – iznos na izmireno dugoročno zaduženje za kapitalne i investicione rashode ne može biti veće od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Za Suboticu je to 25%.
Kao što imate i član 36. da ukoliko jedinica lokalne samouprave ne može to da plati time obavesti Ministarstvo finansija da nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze po osnovu zaduživanja. Ministar finansija tada obustavlja transfer prenosnih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza, a to znači da svakako postoji mehanizam da takve stvari se zaustave.
Kada ste pominjali Zakon o javnom dugu, verujem da će se taj zakon, bar onako kako je Ministarstvo finansija reklo menjati i uskladiti, imajući u vidu da je donet 2006. godine i da neke stvari moraju da se promene u tom zakonu.

Hvala. Gospodine Obradoviću. Izvolite.

Zahvaljujem na odgovoru. Naravno, da ozbiljna država ne može da pravi rez preko noći, ali isto tako svaka ozbiljna vlada mora da izađe sa prioritetima. Pa kaže naši prioriteti su ovo i ovo, a ovo su nasleđene stvari. Zatim, napravi potpuno jasnu razliku između onoga što želi i ono što mora da uradi.
Što se tiče ovih podataka vezanih za Suboticu i izvršenje budžeta i zakonskih ograničenja, duboko sam verovao da Vlada Republike Srbije dostavlja tačne podatke, a onda nas je ministar Dinkić ubedio da je prethodna Vlada frizirala podatke. Da to što piše na papiru, čak i kad stiže od Vlade, ne mora da bude tačno.
Što se tiče obustavljanja, obustave iz budžeta, ako pogledate budžet grada Subotice kada vidite da su tu plate prosvetnih radnika, troškovi za struju, telefon i ostalo, čisto sumnjam da će neka vlada baš uskratiti deci u školama grejanje. Ako je to tako, onda očekujem da će "Srbijagas" onda u narednom periodu isključiti sve one neplatiše, da će EPS isključiti one neplatiše i da će svi oni uvesti red. I vi, i ja vrlo dobro znamo da to baš ne može tako da funkcioniše.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Potpuno se slažem za plan prioriteta. Ministarstvo energetike recimo razvoja i zaštite životne sredine, završava dokument, plan prioriteta i investiranja u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Mislim da je to važan dokument, ali da nikako ne bude kao oni dokumenti prethodnih vlada, znači prethodna Vlada je donela preko stotinu strategija, a ni jedna strategija se nije realizovala. Dakle, nije samo stvar toga, nego da prosto Vlada kao Vlada taj dokument prihvati. To će upravo biti naš plan. Verujem da i ostala ministarstva koja su u svojim resorima, imaće isto taj dokument. Tako da se potpuno slažem za plan prioriteta pogotovo u ovoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi.

Sledeći prijavljeni jeste narodni poslanik Radmila Gerov.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, mi u LDP smatramo da su železničke pruge u jako lošem stanju, da su uslovi pod kojima dajemo garancije za ovaj kredit, da je ovaj kredit sa veoma dobrom kamatnom stopom koji dobijamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ali, izražavamo sumnju da su i Akcionarsko društvo Železnica Srbije sposobna da uopšte realizuje ove projekte koji stoje u obrazloženju iz razloga što se nalaze u takvoj situaciji, u kakvoj se nalaze, čijom voljom ostaje da se vidi i da ne samo da nisu sposobne da realizuju ovaj projekat, nego nisu sposobne ni da vrate kredit za koju država danas daje garancije. Pošto je država prvi garant kredita, onda će se sam krediti vratiti iz budžeta Republike Srbije.
Vi ste gospođo ministarka u pravu kada kažete, a to ste odgovorili jednom poslaniku, da ste kredit mogli da dobijete samo za one delove železničkih pruga za koju imate gotovu projektnu dokumentaciju. To je potpuno normalno da ni jedna banka, pa ni Evropska banka za obnovu i razvoj neće davati kredite za delove bilo kakvog infrastrukturnog projekta za koji nemamo potrebnu projektnu dokumentaciju.
U tom smislu, kao poslanik koji dolazi iz istočne Srbije, želim da vas upoznam sa situacijom koju možda ne znate, a to je da su železničke pruge u istočnoj Srbiji, mislim, jedne od najgorih pruga na teritoriji naše zemlje. Ovde ima dosta poslanika iz istočne Srbije, ima poslanika i iz vladajućih stranaka i veoma dobro znaju da je pre nekoliko godina se postavljalo pitanje da li će se ukinuti i putnički saobraćaj u tom delu Srbije. To na sreću nije urađeno jer pojedini meštani određenih sela ne mogu na normalan način i ukoliko nemaju železnički transport do opštine, dođu do prvog naseljenog mesta, konkretno Negotina, gde imaju zdravstvenu negu.
Ali, ono što sigurno ne znate i zato želim danas da vas upoznam sa time, da su opštine istočne Srbije zajedno sa opštinama iz Rumunije i Bugarske formirale evro region "Dunav 21". Taj evro region "Dunav 21" usvojio je jednu strategiju ekonomskog razvoja našeg dela Srbije, Bugarske i susedne Rumunije.
U toj strategiji pominje se i železnička pruga koja prolazi kroz istočnu Srbiju i cela strategija se ogleda u tome da se deo železničke pruge koji prolazi kroz istočnu Srbiju kod sela Mokrinja na teritoriji opštine Negotin spoji sa susednom Bugarskom, znači kod Vidina. Time bi se pospešio privredni i ekonomski razvoj istočne Srbije jer mi u industriji hemijskih proizvoda u Prahovu imamo veliku pretovarnu luku koja je od značaja za državu gde se sada ovom prugom vrši veliki transport ka Makedoniji.
Na ovaj način ukoliko bi se uradila projektna dokumentacija, a to je ono o čemu želi da govorim. Ukoliko su Železnice Srbije nesposobne kadrovski, znači nemaju dovoljno sredstava da urade projektnu dokumentaciju, smatram da Vlada Republike Srbije treba da učini napor s obzirom da su ove podržale, kroz evro region "Dunav 21" i susedna Bugarska, i Rumunija. Da napravite projektnu dokumentaciju kako bi u nekom od narednih perioda kada budemo davali garancije za železnicu i ta pruga u istočnoj Srbiji bila rehabilitovana. Na taj način omogućiti privredni razvoj istočne Srbije jer verujem da je ovoj Vladi kao i svakoj drugoj trebalo da bude jedan od prioriteta i deo Srbije iz koga ja dolazim jer smatram da svi treba da budemo građani istog reda u ovoj državi.
Potpuno se slažem da bez projektne dokumentacije ne možemo da dobijemo ni jedan kredit. Kao što smatram isto ono što je rekao i naš poslanik Bojan Đurić, da Železnica u stanju u kakvom je danas, kao akcionarsko društvo, nije u stanju da sprovede ovo za šta ćemo im dati garancije. Teret ovog duga će pasti na budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.