Zahvaljujem se.
Danas kada je u pitanju jedna tema koja je, rekao bih, od šireg značaja za Srbiju, brojne vlade su pokušavale i u bivšoj SRJ da reše pitanje saobraćajnih koridora, pre svega, u železnici. Međutim, očigledno se tu išlo samo sa gašenjem manjih požara.
Rešavanje pitanja železnice, mislim da je sveobuhvatnijeg karaktera i vezano je za razvoj ekonomije jednog društva, za korišćenje železnica u vršenja transportnih usluga, da bi se i efikasnost i, ona osnovna stvar, ekonomičnost korišćenja tih resursa podigla na nivo ekonomičnosti, odnosno da bi se dobio neki dohodak koji zadovoljava izbegavanje subvencija od strane države, odnosno jačanja kapaciteta.
Mislim da je dobra priča pokušati sa razdvajanjem u celini koja mogu imati ekonomičnost, imati efikasnost i polako popravljati jedan po jedan sektor. Ne radi se ovde samo o izgradnji pruge, možete napraviti šta god hoćete, ako nemate da tom prugom nešto jezdi i nešto radi, da pravi ekonomiju i stvara prihode, onda od tog posla nema ništa.
Brojni su primeri u prethodnom periodu kojima su uzimani razno-razni krediti, ali se ne zna gde su završili. Odnosno, za neke se i zna gde su završili. Verovatno će, u periodu koji sledi, doći do otkrivanja šta se stvarno dešavalo. Ali, mislim da treba da pružimo šansu da u ovom periodu, kada su u pitanju krediti od Evropske banke, da pokušamo da povučemo ta sredstva. Neophodno je ubacivati sredstva u sve one poslove gde možemo pomoći razvoju ekonomije i domaćeg društva, pa i u tom delu.
Ono što je po meni važno kada je u pitanju železnica, mislim da je važnija reforma tog sektora, nego u ovom trenutku pojedinačno i selektivno finansiranje određenih poslova. Subvencionisanje obaveza da, ali kratkoročno, kako se u kom sektoru reformiše neki deo, onda ih vratiti u tokove ekonomije da ostvaruju prihode sami.
Definitivno se niko u Srbiji nije odrekao železnice, ali mislim da se nije radilo kako treba. Ona je prečesto bila predmet političkog prepucavanja, da budem iskren, bila je korišćena i kao monopol za pojedine važne političare da u njoj ostvaruju neke prihode, jer je ogroman resurs, pa se kod železa tamo svašta dešavalo, završavalo se i u oblasti javnih nabavki železnice sve i svašta. Da budem iskren, ukoliko dođe do realizacije tog ruskog kredita i ukoliko se ovim kreditom Evropske banke dođe do nivoa realizacije, mislim da će se stvoriti uslovi da ova vlada i ovo ministarstvo napokon uhvate taj pravi put kojim će se moći i taj železnički saobraćaj urediti, i ogroman broj ljudi koji živi od toga, dovesti do praga tolerancije i socijalne nezavisnosti, da ljudi nisu u toj meri socijalne zavisnosti, zavisni samo od tih najnižih zarada, da se podigne i nivo finansiranja nezaposlenih u toj oblasti.
Često se tu sudaramo sa sindikatima koji su do sada bili politizovani maksimalno i korišćeni su u političke svrhe. Imam utisak da je u ovom trenutku i u sindikatima porasla svest u kojem se nalazimo i da se ipak uhvati jedan korak razvoja. Čini mi se da sa ovim sredstvima koja opredeljuje ruski kredit, plus ovaj kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, nabavka novih lokomotiva, novih motornih vozila, treba da donese drugačiju sliku.
Možda nekom smeta, ali meni se čini sjajan i onaj program preuređenja i sanacije svih starih objekata. To su stare železničke stanice koje su rađene u nekom stilu koji je daleko iza nas, i čuvanje u onom jednom istorijskom, i da kažem, u funkcionalnom smislu. I velike zemlje, kao što su Francuska i Engleska, kod kojih železnica zaista ima tradiciju više stotina godina, više od sto godina, hoću da kažem da oni čuvaju te svoje raritete i da ih koriste i dan danas u redovnom saobraćaju, odnosno za obavljanje poslova sa putničkim saobraćajem.
Ono što, čini mi se, malo ko sagledava je teško vreme, sankcije, vreme kroz koje smo prošli, bombardovanje, rušenje brojnih železničkih pruga, gde je država iskoristila sve što je imala od finansijskih sredstava da oporavi i vrati železnički saobraćaj u normalu. Čini mi se da je to jedno dobro kojeg se ne možemo odreći.
Kada je u pitanju rešavanje problema u potvrđivanju Ugovora o garanciji kod obezbeđivanja vodnih sistema u Subotici, voleo bih da se povede računa oko tog vodnog sistema. Očigledno da u toj oblasti u prethodnom periodu kod prethodne Vlade, odnosno Ministarstva poljoprivrede je bilo svega i svačega. Moram da kažem da su kod mene u Mačvi rađeni neki poslovi. Naš bivši ministar Petrović je sa nekim Prodanovićem iz Sremske Mitrovice dovodio neku agenciju i radio je poslove na rekonstrukciji mreže i kanala, ali i nasipa. Silne pare su date preduzeću "Grupa – Dunav agregati", čiji je vlasnik "Dunav grupa" Dušana Borovice. Slikali su se u predizbornoj kampanji. Silni milioni su dati. Ne bih rekao da je toliko miliona uloženo u onaj deo koji je rađen, ali i nestalo je preko 50 hektara šuma. One su fino zaravnjane da se ne bi videlo da je tu bilo šta. Inspekcijske službe koje su izlazile na teren da to vide, rečeno im je da se vrate kući i da ne prave zapisnik. Uglavnom, šume su nestale. Pojedinci su se okoristili, neko više, neko manje. Milione su uzeli veliki igrači.
Ne bih voleo da se i kod ovog projekta kada je u pitanju Subotica dešava nešto slično. Voleo bih da povedemo računa o svakoj sitnici. Prosto, imam utisak da svaki dinar koji se dobije treba uložiti pametno i stvoriti uslove da naša preduzeća rade.
Da kažem da iako je "Dunav grupa" dobila taj ugovor, bilo je više podizvođača. Nigde nije bilo "Dunav grupe". Uglavnom su se pojavljivali neki podizvođači iz Hrvatske, pa su oni imali svoje podizvođače itd. Nadam se da će Ministarstvo poljoprivrede na ovo obratiti pažnju, a i na te ugovore.
Što se tiče Ministarstva energetike, ono ima moju i svaku drugu podršku i ljude koji vode. Napori ovog ministarstva su ogromni da se ipak jedan od ključnih resursa ove zemlje sačuva i zavređuje najveću pažnju svih nas i želju da im mi pomognemo u najvećoj meri ako je to moguće.
Ono što hoću da kažem i ono što je rekao predsednik Tomislav Nikolić su dve šanse. Jedna je energetika, a druga poljoprivreda. Nije to rečeno džabe. To su prednosti Srbije i velike šanse Srbije. Mislim da ova dva ministarstva koja sam pomenuo, poljoprivrede i energetike, će biti ključni nosioci razvoja ekonomije Srbije u narednom periodu.
Treba da podržimo Ugovor o garanciji Železnice sa Evropskom bankom i potvrđivanje Ugovora o garanciji za projekte unapređenja vodnih sistema u Subotici, jer je Subotica na jednom prostoru koji treba sistemom kanala oplemeniti i stvoriti stanovništvu uslove da može komotnije da živi od poljoprivrede nego što je to bilo do sada, jer se radi o vrlo vrednom i čestitom svetu koji se bavi poljoprivredom.
Mislim da u načelu treba da podržimo oba ova zakona. Ono što meni bode oči samo je hoćemo li uspeti da zaustavimo sve ove dosadašnje tokove. Nismo sve točkove korupcije zaustavili, posebno u tim oblastima gde su ogromni projekti, gde su veliki poslovi pa na kraju i jedna podrška Ministarstvu da nastavi i istraje u svemu ovome kao i do sada. Zahvaljujem.