Hvala vam gospođo predsedavajuća. Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, jednostavno je nedopustiva ta lakoća sa kojom se predlažu zakoni i lakoća sa kojom se prelazi preko toga da predstavnici Vlade bi trebalo da obrazlože sve predloge zakona, pa i ratifikacije koje stižu u ovaj parlament. Bilo bi jako dobro da se radi javnosti svi ti predlozi ovde u parlamentu javno iznesu, obrazlože, predstave samom parlamentu i javnosti zašto stižu na dnevni red. To je jedna osnovna stvar, ukoliko se traži jedna ozbiljna debata o predlozima zakona o kojima danas raspravljamo.
Naravno, LDP podržava i rehabilitaciju železnice i železničkih pruga, i podržavamo i unapređenje vodnih sistema u Subotici. Mi protiv toga nemamo ništa. Zaista smo želeli da čujemo ponešto i zašto se obraća Evropskoj banci za obnovu i razvoj kada se govori o jednoj takvoj rehabilitaciji i unapređenju. Znate, ovde se mnogo šta govori u javnosti o tome da li su građani za EU ili nisu, kakva je podrška, da li ta podrška opada, da li građani imaju jasnu sliku o tome, šta u stvari znače za Srbiju evropske integracije. To je ono što nedostaje kada se govori o raznim kreditima, garancijama i ratifikacijama raznih sporazuma, koji imaju za cilj da koristimo određene privilegije i pogodnosti koje nam EU pruža, sa nadom da ćemo jednog dana postati ravnopravni članovi te EU.
Srbija se nalazi već više od 20 godina u tranziciji. Srbija danas ima 753 hiljade građana koji traže posao. to je više od 25% ukupne radne snage. Dakle, Srbija je u takvim problemima da ona prosto ne može da ne objasni javnosti šta za ovu zemlju znači da se evropske integracije poguraju, ubrzaju i da ne ostanu u situaciji status kvo, koja se očigledno predstavlja kao osnova jedne politike. To je politika ove vlade, koja se u poslednja tri meseca, koliko sam razumela i ministarku, pretežno bavi čišćenjem rešenja ove prethodne vlade, a manje se bavi ili se uopšte ne bavi reformama, što bi trebalo da bude najjači cilj ove vlade. Ne bavi se reformama, ne bavi se modernizacijom finansijskog sektora, ne bavi se revitalizacijom javnih rashoda, ušteda i slično.
Podsećam vas da je rebalansom budžeta u stvari postignuto da naš budžetski deficit iznosi 6,8% GDP, što je inače povećanje u odnosu na Zakon o budžetu koji je predvideo taj budžetski deficit. Faktički se povećava jedan javni dug, a pri tom se govori o tome da ćemo uraditi neku uštedu, da ćemo raditi jedan budžet za sledeću godinu koji će biti mnogo restriktivan, koji će biti po volji MMF itd. Onda čujemo da, između ostalog, uskoro ćemo razgovarati, odnosno već sutra, o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, jer očigledno da neke odredbe tog zakona nisu u skladu sa nekim evropskim i svetskim standardima, pa je baš interesantno koliko smo mi skretali pažnju da ona rešenja koja su bila predviđena tim zakonom nisu dobra i da će veoma brzo morati ovaj parlament ponovo da raspravlja o tom zakonu o Narodnoj banci Srbije.
Jako je bitno da se Srbija napokon opredeli da li želi da tapka u mestu ili Srbija želi reforme. Bez reformi nema ništa drugo osim jednog retrogradnog razvoja, a taj retrogradni razvoj pre ili kasnije će dovesti Srbiju do bankrota, iako je bilo lepo čuti, kada se ministar finansija izjašnjavao o tome, da je ova vlada spasila Srbiju od bankrota. Ukoliko je ova vlada to učinila, onda mi zaista imamo razloga da tražimo od te vlade da se na taj način i ponaša, da i dalje nastavlja tu svoju spasilačku aktivnost. Ali, iz njenih konkretnih poteza mi ne možemo uočiti da se zaista radi ono o čemu se priča ili da ono što se priča ne odgovara stvarnom stanju stvari.
Ponovo ću se vratiti na činjenicu da je jako bitno da se železnice napokon modernizuju. Jako puno je novaca ovaj parlament odobrio na ime kredita ili garancija za te kredite. Međutim, mi neke posledice ulaganja tih sredstava u železnicu ne vidimo. Dakle, ako nema posledica, ako nema nekih pozitivnih pomaka u smislu razvoja celokupne železnice, onda se postavlja pitanje – da li je dobar pristup koji je proklamovan i koji je započet u vezi promene stanja u jako zaduženoj železnici? Železnica nije jedini primer od državnih preduzeća, javnih preduzeća. Tu je i "Srbijagas" o kome ste govorili, tu je i JAT, tu je i mnogo šta što predstavlja veliki teret i veliki balans za budžet Republike Srbije koji će ostati kao teret ukoliko se ne promeni pristup rešavanju problemima u tim javnim preduzećima.
Jedan od načina jeste onaj o kojem ste vi govorili za "Srbijagas". Međutim, da li će se sa tom korporativizacijom zaista postići onaj cilj koji vi govorite ili će to samo služiti za to da se stvari za trenutak poprave, ali da se ništa suštinski ne menja.
Prema tome, još jednom bih napomenula, mi jesmo za svaku vrstu napretka, jesmo za to da se železnice finansiraju i revitalizuju, jesmo za to da se uradi sve što je potrebno i u okviru ovih voda u Subotici. Međutim, nismo za to da se prećuti jedna istina, a to je da se u Srbiji teško pokreću stvari u reformskom smislu.