Hvala lepo.
Uvažena potpredsednice, uvažene kolege narodni poslanici, javio sam se za diskusiju pod tačkom 5, odnosno za Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji a.d. "Železnica Srbije", akreditacija pruga, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoju. Mogu odmah da kažem da je dobro što se ova tačka danas našla na dnevnom redu, s obzirom da se radi o zaista značajnoj investiciji od 95 miliona evra. Pomalo je nerazumno da od 27. januara čekamo na donošenje ovakve jedne saglasnosti i, da kažemo, oslobađanja jedne ovakve investicije, imajući u vidu da je Republici Srbiji potrebna jedna ovakva investicija u jednom ovako ozbiljnom iznosu, ako imamo u vidu stanje železničkih pruga i angažovanje naše građevinske operative.
Iskreno se nadam da ćemo posle devet meseci doneti jednu značajnu odluku. Ako se uzme u obzir da će nakon donošenja ove odluke, predstoji ovaj tehnički deo raspisivanje tendera. Izgubili smo godinu dana, u smislu početka ovako značajnog projekta.
Naime, želim da kažem da u samom ugovoru stoji da se banka saglasila da odobri zajam zajmoprimcu u iznosu od 95 miliona evra za rehabilitaciju i modernizaciju mreže pruga na Koridoru 10, fokusirajući se na obnovu deonice Beograd-Rakovica-Resnik, i rehabilitaciju deonica duž Koridora 10. Saglasno uslovima koje ugovor o zajmu potvrđuje ili na koje se poziva, ali samo pod uslovom da garant garantuje za obaveze zajmoprimca po ugovoru o zajmu, kako je predviđeno ovim ugovorom.
Želim da kažem da se u opisu projekta kaže da projekat obuhvata obnovu građevinske i elektrotehničke infrastrukture na magistralnim prugama a.d. "Železnica Srbije" na deonicama Beograd-Rakovica-Resnik, što je dato u osnovnom ugovoru, Jajinci-Mala Krsna, Lapovo-Bagrdan, Paraćin-Ćićevac i Ćićevac-Stalać. Da ne bih bio pogrešno shvaćen i nemam ništa protiv da se ova sredstva angažuju i da se ulaže u ove deonice koje su navedene, po meni je malo čudno da se čitava deonica pruge od Niša prema granici sa Makedonijom izostavi, imajući u vidu da je najgore stanje, što se tiče pruga, u Koridoru 10, upravo na deonici između Leskovca i Vranja, na deonici u samoj Grdeličkoj klisuri, s obzirom da je ozbiljno poremećena statika i mostova a i same pruge. Na pojedinim deonicama vozovi se kreću brzinom do 30 kilometara na čas i ako kažemo da je potrebno između Leskovca i Vranja da se putuje oko dva i po sata, govori da je ta deonica pruge zaista u kritičnom stanju.
O tome koliki je značaj pruge za ovaj deo Srbije ne treba mnogo govoriti, imajući u vidu strukturu privrede juga Srbije, da je sama pruga jedan ozbiljan faktor razvoja čitavog juga Srbije, da se planira otvaranje industrijskih zona i slobodnih zona na prostoru Vladičinog Hana i grada Vranja. Moja diskusija je usmerena u vidu jednog pitanja – da li postoji neka mogućnost da se iz ovih sredstava, iz ovih 95 miliona dinara, izdvoje određena sredstva za sanaciju jednog dela pruge na ovoj deonici ili će se možda čekati na neke nove kredite, koji se najavljuju od strane Vlade Republike Srbije? Molim vas da se ovaj moj predlog uzme ozbiljno na razmatranje, s obzirom na stanje železničke pruge na tom prostoru, da se upravo sa vozovima, koji idu iz pravca Preševa preko Vranja i Leskovca, prevozi jedan značajan broj studenata koji studira u Nišu i da je ovaj infrastrukturni objekat veoma značajan. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Samo da podsetim, železnica je dobila ovaj kredit za one projekte koje je imala urađene. Nažalost, to što vi pominjete je svakako bila jedna od njihovih želja, ali nije bilo urađenih projekata. To je sada pitanje onih koji upravljaju železnicom, da naprave prioritete i da sve što budu ulagali bude u tom smeru. Verujem da će to da urade. Na kraju krajeva, mi ćemo im to preneti. Za ono za šta su imali projekte, za to je dat kredit i on ne može sada da se menja za sanaciju ili bilo šta drugo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala vam gospođo predsedavajuća. Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, jednostavno je nedopustiva ta lakoća sa kojom se predlažu zakoni i lakoća sa kojom se prelazi preko toga da predstavnici Vlade bi trebalo da obrazlože sve predloge zakona, pa i ratifikacije koje stižu u ovaj parlament. Bilo bi jako dobro da se radi javnosti svi ti predlozi ovde u parlamentu javno iznesu, obrazlože, predstave samom parlamentu i javnosti zašto stižu na dnevni red. To je jedna osnovna stvar, ukoliko se traži jedna ozbiljna debata o predlozima zakona o kojima danas raspravljamo.
Naravno, LDP podržava i rehabilitaciju železnice i železničkih pruga, i podržavamo i unapređenje vodnih sistema u Subotici. Mi protiv toga nemamo ništa. Zaista smo želeli da čujemo ponešto i zašto se obraća Evropskoj banci za obnovu i razvoj kada se govori o jednoj takvoj rehabilitaciji i unapređenju. Znate, ovde se mnogo šta govori u javnosti o tome da li su građani za EU ili nisu, kakva je podrška, da li ta podrška opada, da li građani imaju jasnu sliku o tome, šta u stvari znače za Srbiju evropske integracije. To je ono što nedostaje kada se govori o raznim kreditima, garancijama i ratifikacijama raznih sporazuma, koji imaju za cilj da koristimo određene privilegije i pogodnosti koje nam EU pruža, sa nadom da ćemo jednog dana postati ravnopravni članovi te EU.
Srbija se nalazi već više od 20 godina u tranziciji. Srbija danas ima 753 hiljade građana koji traže posao. to je više od 25% ukupne radne snage. Dakle, Srbija je u takvim problemima da ona prosto ne može da ne objasni javnosti šta za ovu zemlju znači da se evropske integracije poguraju, ubrzaju i da ne ostanu u situaciji status kvo, koja se očigledno predstavlja kao osnova jedne politike. To je politika ove vlade, koja se u poslednja tri meseca, koliko sam razumela i ministarku, pretežno bavi čišćenjem rešenja ove prethodne vlade, a manje se bavi ili se uopšte ne bavi reformama, što bi trebalo da bude najjači cilj ove vlade. Ne bavi se reformama, ne bavi se modernizacijom finansijskog sektora, ne bavi se revitalizacijom javnih rashoda, ušteda i slično.
Podsećam vas da je rebalansom budžeta u stvari postignuto da naš budžetski deficit iznosi 6,8% GDP, što je inače povećanje u odnosu na Zakon o budžetu koji je predvideo taj budžetski deficit. Faktički se povećava jedan javni dug, a pri tom se govori o tome da ćemo uraditi neku uštedu, da ćemo raditi jedan budžet za sledeću godinu koji će biti mnogo restriktivan, koji će biti po volji MMF itd. Onda čujemo da, između ostalog, uskoro ćemo razgovarati, odnosno već sutra, o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, jer očigledno da neke odredbe tog zakona nisu u skladu sa nekim evropskim i svetskim standardima, pa je baš interesantno koliko smo mi skretali pažnju da ona rešenja koja su bila predviđena tim zakonom nisu dobra i da će veoma brzo morati ovaj parlament ponovo da raspravlja o tom zakonu o Narodnoj banci Srbije.
Jako je bitno da se Srbija napokon opredeli da li želi da tapka u mestu ili Srbija želi reforme. Bez reformi nema ništa drugo osim jednog retrogradnog razvoja, a taj retrogradni razvoj pre ili kasnije će dovesti Srbiju do bankrota, iako je bilo lepo čuti, kada se ministar finansija izjašnjavao o tome, da je ova vlada spasila Srbiju od bankrota. Ukoliko je ova vlada to učinila, onda mi zaista imamo razloga da tražimo od te vlade da se na taj način i ponaša, da i dalje nastavlja tu svoju spasilačku aktivnost. Ali, iz njenih konkretnih poteza mi ne možemo uočiti da se zaista radi ono o čemu se priča ili da ono što se priča ne odgovara stvarnom stanju stvari.
Ponovo ću se vratiti na činjenicu da je jako bitno da se železnice napokon modernizuju. Jako puno je novaca ovaj parlament odobrio na ime kredita ili garancija za te kredite. Međutim, mi neke posledice ulaganja tih sredstava u železnicu ne vidimo. Dakle, ako nema posledica, ako nema nekih pozitivnih pomaka u smislu razvoja celokupne železnice, onda se postavlja pitanje – da li je dobar pristup koji je proklamovan i koji je započet u vezi promene stanja u jako zaduženoj železnici? Železnica nije jedini primer od državnih preduzeća, javnih preduzeća. Tu je i "Srbijagas" o kome ste govorili, tu je i JAT, tu je i mnogo šta što predstavlja veliki teret i veliki balans za budžet Republike Srbije koji će ostati kao teret ukoliko se ne promeni pristup rešavanju problemima u tim javnim preduzećima.
Jedan od načina jeste onaj o kojem ste vi govorili za "Srbijagas". Međutim, da li će se sa tom korporativizacijom zaista postići onaj cilj koji vi govorite ili će to samo služiti za to da se stvari za trenutak poprave, ali da se ništa suštinski ne menja.
Prema tome, još jednom bih napomenula, mi jesmo za svaku vrstu napretka, jesmo za to da se železnice finansiraju i revitalizuju, jesmo za to da se uradi sve što je potrebno i u okviru ovih voda u Subotici. Međutim, nismo za to da se prećuti jedna istina, a to je da se u Srbiji teško pokreću stvari u reformskom smislu.

Hvala.
Ministarka Zorana Mihajlović, izvolite.

Opet da budem konkretnija od vas, pošto ste vi nama ispričali sve ono što pretpostavljam da ste sa svojim prijateljima iz DS radili u prethodnom periodu.
Ova vlada je nasledila tešku ekonomsku, socijalnu, svaku drugu situaciju u ovoj zemlji i o tome ja ne bih da pričam sada i da govorim. Mi smo tu da stvari promenimo. Građani Srbije su na izborima vrlo jasno rekli da hoće promene i Vlada je napravljena i rebalans budžeta koji ste pominjali je nešto što je nasleđeno i moralo je kao takvo da se uradi. Isto tako, ono kada vi kažete da nema promena, podsetiću vas da je posle šest godina ova vlada prvi put usvojila nacrt budžeta za 2013. godinu u zakonskom roku i taj budžet će se naći pred vama poslanicima. Ne bih baš rekla da se neke stvari ne menjaju, a da ne govorim o deficitu koji smo planirali, o nekim stvarima koje će se svakako reformski uraditi.
Zakon o javnim preduzećima koji ste pomenuli je svakako reformska stvar, pošto u prethodnom periodu je činjenično stanje bilo da je bilo važno jedino i samo kao kriterijum da ste član političke partije, pa da kao takvi dobijete određeno direktorsko mesto. Na kraju krajeva, i vaši predstavnici su u nekim preduzećima, koliko znam, i to preduzećima koja imaju i ozbiljnih finansijskih i ekonomskih problema.
Kada govorite i pitate – zašto "EBRD"? Nekoliko je razloga. Prvo, zato što su upravo uslovi tog kredita najpovoljniji, zato što komercijalne banke kao takve neće da finansiraju takve infrastrukturne objekte. Takođe verujem da znate da je isplativost u tom smislu sasvim drugačija. Zato infrastrukturni objekti ili infrastrukturne stvari koje se rade uglavnom i idu preko ovakvih institucija kao što su "EBRD" i ostale institucije. Tu bih se zadržala.
Mislim da je potpuno jasno da je ova vlada vrlo opredeljena, ne samo ka putu evropskih integracija, opredeljena je pre svega za reforme u sopstvenoj državi. Ovde će se neke stvari ozbiljno menjati, ne samo vezano za železnice, ne samo vezano za "Srbijagas". Korporativizacija koju vi pominjete je jedan od koraka. Znači, moramo krenuti. To što prethodnici nisu krenuli i to što je bilo takvih problema i to što smo nasledili rasturena, uništena ekonomski i finansijski javna preduzeća, to je verujem, zaista u delokrugu posla nekih drugih organa, ali mi kao Vlada i te kako pomeramo neke stvari.
Ovo što sam danas pominjala vašem kolegi, a i vama, jesu jedna od reformskih stvari, tako da olako dajete konstatacije. Verujem da ćemo se videti u ovom parlamentu u narednom periodu, pa verujem da ćete morati da onda vodite računa i o onome što se zove činjenično stanje.

Hvala.
Gospođo Popović, izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, samo bih htela da vam skrenem pažnju da, kada već spominjete prijatelje DS, da je dobar deo sadašnje Vlade činio i Vladu u kojoj je DS bila stožer. Kada govorimo o tom prijateljstvu, mislim da se obraćate na lošu adresu. Mi smo i tada bili u opoziciji, kao i danas. To je druga stvar što mi podržavamo sve ono što je reformskog karaktera i sve ono što u stvari ima za cilj modernizaciju Srbije i ne možete da nam osporite tu vrstu dobronamernosti.
Dakle, tu konstataciju koju ste uputili nama, bilo bi dobro da uputite svim ministrima koji su bili ministri i u prethodnoj Vladi. Mislim da ovde nema ljutnje, jer ako su ti ministri učestvovali u prethodnoj Vladi i napravili veliku štetu i doveli Srbiju do bankrota, onda se postavlja pitanje – da li su ti ministri znali za to kako se radi i šta se radi? Ako nisu znali, onda su diletanti, a ako su znali i dozvolili su da se to radi i dovrši i završi, u tom slučaju se postavlja pitanje – da li oni moraju da odgovore po pitanju odgovornosti i krivične i moralne prema javnosti Srbije?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.