Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 31.10.2012.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

31.10.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:10 do 12:45

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Uvažena potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da pre svega o ovim predlozima razgovaram i diskutujem sa ministarkom, uz puno poštovanje vaše spremnosti da date neka objašnjenja, ali Srbija je ipak parlamentarna demokratija koja ima i izvršnu vlast, pošto ove zakone predlaže Vlada i ona za njih odgovara, a radi se i o garancijama, pa bih voleo da neke garancije čujem i od predstavnika Vlade, odnosno ministarke, ne od predstavnike političkih stranaka, pa makar bila i najveća vladajuća stranka.
Fokusiraću se na predlog, odnosno inicijativu Vlade da damo garanciju za Akcionarsko društvo Železnica Srbije. To je prva primedba na ovo o čemu ste vi govorili. Železnica Srbije već neko vreme nisu javno preduzeće. Dakle, njih ne možemo posmatrati u svetlu nekih drugih preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Železnica je sada, makar formalno, kompanija i sa svim prednostima, manama, rizicima koje takav oblik organizovanja i poslovanja nosi.
Nemam primedbu na to što je uzet kredit za rehabilitaciju pruga, odnosno dela pruga na teritoriji Srbije. Najmanje mi je bitno da li je taj ugovor pripremila i potpisala prethodna ili ova Vlada. Bitno je da se taj ugovor ratifikuje. Ono u čemu je moj problem i problem LDP sa ovim predlogom je što sumnjamo u sposobnost Železnice Srbije da ovaj projekat kao deo opšteg projekta o rehabilitaciji i poboljšanju stanja železničke infrastrukture u zemlji realizuje i što je sasvim jasno da Železnica dugo vremena neće biti kredibilan i sposoban dužnik, da će ovaj kredit direktno vraćati Republika Srbija iz budžeta. Dakle, to se kaže u samom tekstu ugovora o garanciji. Republika Srbija, odnosno budžet Republike Srbije su primarni dužnik za ovaj kredit, nisu samo garant.
Zbog kažem da Železnice nisu u stanju da realizuju ovaj projekat na dobar način, da on bude dugoročno isplativ i da nakon toga vrate taj kredit, što bi kod ugovora o garanciji bila najnormalnija stvar. Garant se javlja samo kao neko ko u izuzetnim situacijama treba da interveniše i vrati kredit. Sa srpskim javnim preduzećima i državnim preduzećima, preduzećima koja su u apsolutnoj ili pretežnoj državnoj svojini, već godinama ne postoji apsolutna mogućnost da se vraćaju krediti. Iz budžeta Srbije se svake godine isplaćuju vrlo ozbiljni iznosi po tim garancijama. Bilo bi dobro da ministarka može, a verujem da imate moć rasute pažnje, pa da slušate i diskusiju i ono što vam govore vaši saradnici, ali hajde da budemo koncetrisani.
Mi smo o ovim problemima razgovarali i sa ministrima, sa ministrom finansija, premijerom prošle Vlade u nekoliko navrata. Mislim da ste bili dužni da ovde na početku rasprave prosto kažete i nama i javnosti kakvo je trenutno stanje, kakve su trenutne performanse kompaniji za koju kredit uzimamo, odnosno za čiji kredit garantujemo. To su Železnice Srbije, kompanija koju ste u prošloj godini, to je doduše uradila prethodna Vlada, ali pre svega pod ingerencijom stranaka koje su i u sadašnjoj Vladi, je veštački pretvoreno u akcionarsko društvo, podeljeno na nekoliko društava, na jedan način za koji ne mislim da je najbolji model restrukturiranja tako ozbiljnih firmi i kompanija koje su toliko ozbiljni gubitaši. To je na neki način ono što država nam sad očigledno namerava da uradi sa JAT i sa nekim drugim kompanijama. Dakle, nekadašnje jedinstveno preduzeće je razdvojeno na nekoliko delova. Jedan deo se bavi kargo prevozom, drugi putničkim saobraćajem, treći infrastrukturom, a ovom četvrtom delu su ostali praktično dugovi.
To je ogroman problem kada neko to radi u privatnom sektoru, onda je to manje-više na ivici prevare ili ti krivičnog dela. Kada to država pokušava da uradi sa Javnim preduzećem, kada će to uraditi za nekoliko meseci sa JAT, tako što će izvući imovinu i prava iz stare kompanije, napraviti novu koja navodno startuje od nule, a staroj ostaviti dugove, onda se to posmatra kao restruktuiranje.
Zašto nije dovoljan taj potez, zašto nisu dovoljne takve izmene strukture "Železnice Srbije", da bi one postale efikasno preduzeće koje može da se stara i o infrastrukturi, i o prevozu robe, i prevoz putnika i da generalno deluje kao, u ovom slučaju akcionarsko društvo koje obavlja vrlo važnu privrednu delatnost? Zbog toga što je menadžment u toj kompaniji problematičan, organizacija menadžmenta, način na koji se ona postavlja.
Vi ćete danas, sutra, prekosutra mnogo govoriti, pretpostavljam, hvaliti se predlogom zakona o javnim preduzećima, koji će uvesti institut konkursa i sprečiti partijska imenovanja u javnim preduzećima. Moram da vas podsetim da će to biti zakon koji se odnosi na javna preduzeća, je li tako? Neće se odnositi na "Železnice Srbije", neće se odnositi na sva ona suštinska javna preduzeća, ali preduzeća koja imaju neki drugačiji organizacioni oblik, odnosno deluju kao akcionarska društva. Neće se odnositi na "Telekom", neće se odnositi na neke druge kompanije.
To je ono što nas brine. Naravno, to pravilo se odnosi na generalnog direktora "Železnica", odnosi se i na upravu svakoj od zavisnih društava koja u "Železnici" postoje. Kada se to tako desi, iste primedbe smo imali i na prošlu vladu koja je na isti način, na sličan način kadrirala u javnim preduzećima, postavljajući, između ostalog, svog bivšeg poslanika za generalnog direktora "Železnica Srbije".
Koje su druge performanse te kompanije? Koliki je akumulirani gubitak "Železnica Srbije"? On je davno premašio milijardu evra. Koliki je broj zaposlenih u "Železnicama"? Teorijski, između 18,5 i 19 hiljada. Je li tako? Ako pridodate broj zaposlenih u onim kompanijama, u onim društvima koje su pre nekoliko godina administrativnom odlukom izdvojena iz "Železnica", taj broj je daleko veći. Te druge kompanije nisu prave kompanije na tržištu, one su direktno zavisne od "Železnice", zavise od ovih kredita, zavise od subvencija koju svake godine dajemo "Železnicama Srbije" i koje ćete očigledno dati i u ovom budžetu, koji će za nekoliko dana ili za nekoliko nedelja doći pred ovaj parlament.
Možda je bilo fer, Vlada i ministar finansija se hvale kako će subvencije smanjiti, da nam kažete kolika će biti subvencija "Železnice Srbije" u sledećoj godini? Ne samo da "Železnice" neće moći da vrate ovaj kredit kada počne njegovo vraćanje, nego neće moći da finansiraju ni svoje tekuće poslovanje.
Pre nekoliko nedelja smo ovde slušali raspravu između bivšeg ministra finansija i sadašnjeg ministra finansija, koji se nisu razumeli nekoliko godina oko toga da se čitav iznos ili najveći deo iznosa subvencije koja se daje "Železnici", troši za plate svakog meseca. Kada je subvencija malo manja, onda nema plate za novembar ili decembar.
O čemu još govori ovaj kredit? Govori o tome da Srbija zapravo mora da donese odluku koji su njeni strateški interesi, gde su njeni ključni politički interesi. To možemo vrlo jasno da vidimo kada uporedimo uslove pod kojima uzimamo ovaj kredit. Ovaj kredit za infrastrukturu nije laki keš kredit, kakvi su obično krediti za srpska javna preduzeća. To su ovi krediti za tekuću likvidnost koju uzima "Srbijagas" naredne nedelje, pa su onda i kamate pristojne, kamate koje mogu da se servisiraju. Ovde je kamata sa šestomesečnim euribor, plus jedan posto marže. To je vrlo pristojna kamata pod sadašnjim uslovima, pogotovo i s obzirom na trenutnu visinu euribora. To je nekoliko puta manje od cene od marže koju ćemo plaćati za kredit koji uzima "Srbijagas". Tamo je marža 6%, 6,5%, 7%, 7,5%.
Valjda nam to govori o tome da moramo da se okrenemo nekakvim projektima koji podrazumevaju ozbiljnu investiciju u infrastrukturu, ozbiljne promene koje će nam omogućiti da se i naša javna i državna preduzeća drugačije finansiraju. U ovom slučaju, to može da obezbedi "Bi-Ar-Di", kredit koji je jednim delom uzet od Rusije, o drugom delu se pregovara, nije tako povoljan. Neki drugi krediti koje uzimamo nisu tako povoljni.
Taj novac, to je 120, 130, 140 miliona evra koje dajemo iz budžeta svake godine za "Železnicu", ne pada s neba. Pošto je srpski budžet u hroničnom deficitu godinama, taj novac suštinski uzimamo tako što se zadužujemo. Kada se zadužimo tri, tri i po, četiri, četiri i po milijarde evra tokom godine, onda od tog novca finansiramo subvencije i "Železnicama Srbije", pa je onda cena tog novca zapravo ona cena po kojoj smo se zadužili na međunarodnom tržištu. Ta cena nije šestomesečni euribor, plus jedan posto marže. Neuporedivo je veća. To je 6,5%, 7%, 7,5%. Poslednji put je bilo 6,68%, je li tako? Za milijardu evra i dolara, za koje smo se zadužili pre desetak dana.
To je taj novac, novac koji se uzima za budžet i koji onda odlazi na ove stvari – na "Železnicu", na druga javna preduzeća, na JAT, na isplate socijalnih davanja itd. Ako u tom smislu ne napravimo nekakav oštar preokret, ništa se neće promeniti. Dugovi će biti svake godine sve veći. Neka preduzeća će knjigovodstveno iskazivati da nemaju gubitak, tako što će u međuvremenu uzeti kredit za likvidnost i pokriti iznos koji nedostaje, nekad će biti u hroničnom gubitku.
Svi očekuju i svi su pristali na to da su "Železnice" verovatno najveći gubitaš u ovoj zemlji i ne uzbuđuju se previše oko toga, ali koji je plan države da rehabilituje samu kompaniju? Kako treba da izgleda železnički saobraćaj u bilo kom segmentu u ovoj zemlji za nekoliko godina? Šta je vaš plan? Kako izgleda jedan važan segment koji se zove obrazovanje mladih ljudi koji će raditi u "Železnicama".
U ovoj zemlji se o trošku poreskih obveznika, građana ove zemlje, svake godine finansira upis jednog odeljenja ljudi čije će se zanimanje zvati – dekorater voznih kola. Da li vi stvarno mislite da u "Železnicama Srbije" i u onih nekoliko kompanija koje navodno proizvode vagone u ovoj zemlji, a koje takođe ne mogu da opstanu bez pomoći iz subvencija iz budžeta pošto su gubitaši, svake godine postoji potreba za 30 novih dekoratera voznih kola? Nisam siguran da su vagoni "Železnica Srbije" strašno moderno ili uspešno dekorisani. Mislim da još uvek imaju fotografije turističkih potencijala iz SFRJ iznad sedećih mesta. Je li tako? To je neki trošak.
Gde će raditi ti ljudi koji završe te železničke škole? U ovoj istoj kompaniji koja više nikog ne može da zaposli, koja i onako ima previše ljudi, koja plaća 19 hiljada zaposlenih, plus nekoliko hiljada u društvenim preduzećima koja rade za nju, ili će biti gde? Na berzi rada. To je specifičan deo tržišta rada. Ne možete kao dekorater vozova da radite u nekoj drugoj grani industrije. Prosto, tako nešto ne postoji.
Inercija je nešto što je paradigma ove zemlje. Verujem da niko o ovoj vrsti problema ne razmišlja ozbiljno, da se to tretira kao problem Ministarstva prosvete, koje nema veze sa vašim ministarstvom ili Ministarstvom saobraćaja, infrastrukture itd. Onda sve to padne na teret budžeta i sve padne na teret nekakvog kredita koji ovde pominjemo.
Ovaj kredit ima još neke obaveze. Između ostalog, on kaže da će garant to 31. decembra 2013. godine otvoriti pristup železničkoj mreži za najmanje dva druga domaća operatera. O tome nismo takođe govorili i ništa nismo čuli. Kada je prestala da postoji prethodna vlada, o svim pitanjima reforme, pa i reforme "Železnica Srbije" se nije ni u javnosti govorilo, osim što su se ovi ruski vozovi koji stižu na kašičicu, svako malo koristili za slikanje u izbornoj kampanji. Pa se nama i taj kredit za "Železnicu" ruskim vozovima, pretvorio u sredstvo političke borbe – recimo, u jednom trenutku između Vlade Vojvodine ili Vojvodine ili vlasti u Beogradu, kome će doći novi lepi ruski voz, ruska garnitura, ko će moći da se slika. Je li tako bilo pred prošle izbore? Delimično je tako i sada.
Teško je da u ozbiljnoj zemlji te probleme na kraju mogu da rešavaju na sastancima predsednik Vlade Srbije i predsednik Vlade AP. Kada postavimo pitanje – šta je sa tim? Ti vozovi su takođe na kredit. Šta je sa tim? Odgovor je – sva rešenja se nalaze u fascikli. Pošto je ovo parlament, onda nije dobro da se rešenja nalaze u fascikli i kada govorimo o zaduživanju građana Srbije, odnosno budžeta, da kažemo da svako ko ima neku primedbu ili ko je protiv ovakvog modela, ko je protiv dosadašnjeg načina upravljanja državnim javnim preduzećima, da ne želi dobro građanima Srbije, građanima Ćićevca ili građanima bilo kog mesta oko koga ili do koga treba da se rehabilituje pruga.
Moramo da se dogovorimo o nekim suštinskim stvarima. Da li postoji neko u zemlji ko može da kaže predsedniku Republike da prestane da priča kada ode u svoje posete određenim delovima Srbije, da će lokalne puteve graditi koncesijama? To je stvarno neozbiljno. Nisam čuo za taj model da se brdsko-planinski putevi do nekih sela grade po modelu koncesija. To je neodrživo i to neće funkcionisati.
Dok se u zemljama oko nas koje su mnogo pre nas izgradile putnu infrastrukturu, sada ne govorim o železničkoj, nego o klasičnim putevima, imaju ozbiljne probleme da finansiraju održavanje toga, ulaze u koncesione aranžamane, pokušavaju da spasu i svoju infrastrukturu i svoj budžet, što im je u ovom trenutku još važnije, tako što će u koncesiju dati nacionalni autoput, ali to je autoput koji recimo spaja Dok se u zemljama oko nas koje su mnogo pre nas izgradile putnu infrastrukturu, sada ne govorim o železničkoj, nego o klasičnimputevima, imaju ozbiljne probleme da finansiraju održavanje toga, ulaze u koncesione aranžamane, pokušavaju da spasu i svoju infrastrukturu i svoj budžet, što im je u ovom trenutku još važnije, tako što će u koncesiju dati nacionalni autoput, ali to je autoput koji recimo spaja Zagreb i more, to ne može biti lokalni put preko Golije. Neozbiljno je da se na taj način daje nada ljudima i da se govori o modelima kako će se izgradnja infrastrukture finansirati.
Nemamo običaj, nadam se da ću biti ispravljen, da u ovoj zemlji razgovaramo o završnim računima budžeta. Zbog toga nam se dešava da se istrage otvaraju kroz televizijske emisije i da se svi onda o tome izjašnjavamo u skladu sa svojim političkim, ajde da tako kažem, preferencijama. Bilo bi zanimljivo da vidimo šta se dešava u delu putne infrastrukture kada je reč o tzv. Koridoru 11, jer je samo u Srbiji Koridor 11, a u Evropi ne postoji kao takav u mreži evropskih koridora. Šta znači izjava ministra Ilića da Vlada Srbije daje 60 miliona avansa azerbejdžanskoj firmi da bi ona omogućila da domaće kompanije budu uključene u projekte? Pod kojim uslovima smo se zadužili za taj kredit? Ko izvodi radove? Taj ugovor je ovde ratifikovan nekoliko meseci ili nekoliko nedelja pre raspisivanja izbora. Vrlo jasno smo i tada upozoravali u šta će se to pretvoriti. Kada ne bude bilo tih 60 miliona evra, kada te pare budu ponovo iscurele, a putevi ne budu gotovi, ko će onda biti kriv? Prethodna vlas? Sadašnja vlast? Neko ko je uzeo kredit, neko ko se nije direktno dogovorio itd.? Tako će isto biti i sa ovim kreditom.
Nastaviće "Železnica Srbije" da izdaje list koji se zove "Pruga". Znate da ta kompanija izdaje svoje novine u kojima piše o izletima radnika, uspesima rukovodstva i receptima za džem i zimnicu. Koji je interes te kompanije i građana Srbije da tako nešto plaćaju? Ne bih imao ništa protiv da tako nešto rade kompanije koje su uspešne i ulažu u marketing. "Železnice Srbije" su monopolista, niko ih ni na šta ne tera. Svake godine dobiju izdašnu subvenciju iz budžeta. Država im garantuje za svaki kredit, a onda se ide na ove radničko sportske igre i izdaju se novine. Da li je to efikasno funkcionisanje država?
Neću vam govoriti o primerima jer smo toliko puta pričali u prethodnih nekoliko dana kakve su stručne kvalifikacije, kakve su diplome onih ili nekih od onih, da budem precizniji, koje postavljate za direktore velikih sistema.
Još jednom vas upozoravam na činjenicu da zakon koji najavljujete, koji hvalite očigledno neće da se odnosi na one kompanije koje su zapravo najvažnije, koje su ili po svom obimu ili po značaju koji imaju po zemlju, po sredstvima koje angažuju ili po gubicima koje su do sada pravile, zapravo rak rana našeg sistema. U njima neće biti zabranjeno partijsko zapošljavanje. U njima ćete kao i u drugim kompanijama opet linearno smanjivati plate, pa kada najavite zakon o ograničenju najviših zarada ispostavi se da se radi o smanjivanju i to drastičnom smanjivanju najnižih zarada u tim preduzećima, a ne onih koje su naročito visoke. Ne postoji nikakav kriterijum šta je uspešna kompanija.
Po kom kriterijumu ćete pokušavati da angažujete ljude da vode "Železnice Srbije", da li po tome da ne naprave gubitak što je u ovakvom sistemu nemoguće ili po tomešto će hrabro i profesionalno predložiti neki model koji je održiv? Šta je uopšte politička ideja? Lako će se na kraju i naći neke kompanije i neki radnici. Tu ste u pravu. "IBRD" ipak ima neka svoja manje više stroga pravila i radovi će se pokrenuti. Morate da shvatite da onaj ko daje kredit u ovom slučaju idealno zaštićen. Ima čak sa svoje strane preterano veliki interes da na tome insistira. Zato sam na početku rekao da je država u ovom ugovoru primarni dužnik. Ona će izmirivati obaveze. Država čak i ova naša, čak i u ovakvom stanju ne može da propadne. Ona će uvek biti sposobna da plati.
Naš problem je kako ćemo taj sistem unutar svoje zemlje urediti. Da li će odgovarati za ono što radi "Železnica"? Da li će odgovarati oni koji su na bilo koji način uključeni u ovaj posao ili u neke druge slične poslove? Toga u ovom kreditu nema. To nema veze sa kreditorom koji dolazi kao neko ko daje ovaj kredit pod, priznajem, povoljnim uslovima, a toga pogotovo nema u nekim drugim situacijama i mislim da je ovo bila prilika da o tome mnogo više govorimo.
Ne varujem da će građani biti fascinirani. Ne verujem da će poverovati da će srpske pruge i srpske železnice biti mnogo brže posle ovoga, a za one građane u čijim delovima zemlje i regionima će pruga biti rehabilitovana će svakako biti značajna stvar, ali sama po sebi nedovoljna ukoliko se neke druge stvari ne promene. Oni već plaćaju kartu i kada kupe kartu za voz i posredno za subvenciju koju daju "Železnicama Srbije". O tome se vrlo malo razmišlja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministarka Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Odakle krenuti? U 20 minuta vaše debate bilo je reči o putevima, predsednik Vlade, istrage, direktori, Zakon o javnim preduzećima, a ja bih da se vratim na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji AD "Železnicama Srbije".
Verujem da ste svakako za to da se na deonicama koje su ovde pomenute uredi, obnovi tehnička infrastruktura. Verujem da svakako niste protiv toga. Slažem se u jednoj stvari sa tim da priča ovde treba da bude šira, a ne samo vezana za ovaj zakon, ali vezana za sistemske promene koje svakako moraju, i reforme, da se dese u "Železnicama Srbije" i u mnogim drugim preduzećima. Pominjaćete verovatno kasnije i "Srbijagas", sa čime se potpuno slažem, i EPS itd.
"Železnice" jesu zatvoreno akcionarsko društvo, što vi znate, i jedan je akcionar a to je država, i kako god rekli državno je preduzeće. "Železnica" je od "IBRD" pokušala da dobije u prethodnom periodu i kredit od 200 miliona evra, pa nije mogla to da dobije iz razloga što nije imala pripremljene projekte. Samo za one stvari gde je imala jasno određene i pripremljene projekte dobila je ovaj kredit. Verujem da je "IBRD" jedna ozbiljna institucija i verujem da taj kredit svakako ne bi mogao da bude pod ovakvim uslovima da ne postoje osnovni preduslovi da bi on takav bio, a to mogu da potvrdim kao neko ko je bio guverner "IBRD" ispred Srbije.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, mislim da to nije današnja tema, ali mislim da je veoma značajno da svi direktori javnih preduzeća svakako budu birani na konkursu i to je ono što ova vlada i predstavnici ove vlade i ja govorimo. Mislim da je to pravi način da dobijemo profesionalce, i ono što ste rekli, hrabre ljude, ljude koji mogu time da se bave.
Isto tako ne smemo da zaboravimo da mnoge stvari koje mi danas čistimo, da tako kažem u poslednja tri meseca su nasleđe prethodne Vlade ili prethodnih vlada i ozbiljni problemi koji postoje upravo u javnim preduzećima, koje slažem se, plaćamo svi moramo da pokušamo da rešimo kao nova Vlada i to uopšte nije lako. "Železnice" su jedno od ozbiljnih preduzeća i ozbiljnih problema koje imamo,. kao što sam pominjala i neka preduzeća u energetici, tako da verujem da ne možete biti ne saglasni da je ovo Srbiji potrebno, ali da je isto tako potrebno, saglasiću se sa vama, suštinske promene u javnom preduzeću Železnice Srbije".

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Samo da razjasnimo da "Železnice Srbije" nisu javno preduzeće, i ako jesu – da li će se Zakon o izboru direktora u javnim preduzećima, odnosno deo zakona iz Zakona o javnim preduzećima primenjivati na kompanije koje su organizovane kao što je organizovana "Železnica Srbije", u ovom slučaju državno preduzeće koje ima oblik akcionarskog društva gde je država jedini akcionar?

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Slažem se sa vama da ga nazovemo zatvoreno akcionarsko društvo, ali država je jedini akcionar, da ne bude zabune za sve one koji gledaju, a koji se baš mnogo ne razumeju u te stvari koje pričamo.
Druga stvar, ja sam za to da svakako budu konkursi za ovakve slučajeve, kao što ćemo npr. imati korportivizaciju EPS gde će svakako i ona promeniti svoju formu i takođe postati zatvoreno akcionarsko društvo. Imaće jednog akcionara – državu.
Vrlo sam za to da i tu budu svakako konkursi, jer su to ozbiljne kompanije koje moraju da vode ozbiljni, stručni i iskusni ljudi.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Jedna rečenica. Danas je sreda, a mislim da je sutra sednica na kojoj će se raspravljati o tom zakonu. Videćemo da li se vaše zalaganje pretvorilo u praksu kroz predlog zakona. U nekim situacijama ste isto od nas kao vlast tražili strpljenje. Govorili ste da rešenja koja ste predložili i doneli neće izazvati probleme, pa će koliko čujem ova sednica prekidana zbog hitne ili neposredno nakon njenog kraja će biti usvajane i razmatrane hitne izmene Zakona o NBS kako bi se ispravile neke od grešaka koje su napravljene pre samo nekoliko meseci i na koje smo vas vrlo dobronamerno upozoravali.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospođo Tomić, po kom osnovu se javljate?
(Aleksandra Tomić, sa mesta: Htela sam samo da pojasnim neke stvari.)
Imaćete vremena na kraju diskusije, kada završe svi govornici.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled govornika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Miroljub Stojčić.

Miroljub Stojčić

Socijalistička partija Srbije
Hvala lepo.
Uvažena potpredsednice, uvažene kolege narodni poslanici, javio sam se za diskusiju pod tačkom 5, odnosno za Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji a.d. "Železnica Srbije", akreditacija pruga, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoju. Mogu odmah da kažem da je dobro što se ova tačka danas našla na dnevnom redu, s obzirom da se radi o zaista značajnoj investiciji od 95 miliona evra. Pomalo je nerazumno da od 27. januara čekamo na donošenje ovakve jedne saglasnosti i, da kažemo, oslobađanja jedne ovakve investicije, imajući u vidu da je Republici Srbiji potrebna jedna ovakva investicija u jednom ovako ozbiljnom iznosu, ako imamo u vidu stanje železničkih pruga i angažovanje naše građevinske operative.
Iskreno se nadam da ćemo posle devet meseci doneti jednu značajnu odluku. Ako se uzme u obzir da će nakon donošenja ove odluke, predstoji ovaj tehnički deo raspisivanje tendera. Izgubili smo godinu dana, u smislu početka ovako značajnog projekta.
Naime, želim da kažem da u samom ugovoru stoji da se banka saglasila da odobri zajam zajmoprimcu u iznosu od 95 miliona evra za rehabilitaciju i modernizaciju mreže pruga na Koridoru 10, fokusirajući se na obnovu deonice Beograd-Rakovica-Resnik, i rehabilitaciju deonica duž Koridora 10. Saglasno uslovima koje ugovor o zajmu potvrđuje ili na koje se poziva, ali samo pod uslovom da garant garantuje za obaveze zajmoprimca po ugovoru o zajmu, kako je predviđeno ovim ugovorom.
Želim da kažem da se u opisu projekta kaže da projekat obuhvata obnovu građevinske i elektrotehničke infrastrukture na magistralnim prugama a.d. "Železnica Srbije" na deonicama Beograd-Rakovica-Resnik, što je dato u osnovnom ugovoru, Jajinci-Mala Krsna, Lapovo-Bagrdan, Paraćin-Ćićevac i Ćićevac-Stalać. Da ne bih bio pogrešno shvaćen i nemam ništa protiv da se ova sredstva angažuju i da se ulaže u ove deonice koje su navedene, po meni je malo čudno da se čitava deonica pruge od Niša prema granici sa Makedonijom izostavi, imajući u vidu da je najgore stanje, što se tiče pruga, u Koridoru 10, upravo na deonici između Leskovca i Vranja, na deonici u samoj Grdeličkoj klisuri, s obzirom da je ozbiljno poremećena statika i mostova a i same pruge. Na pojedinim deonicama vozovi se kreću brzinom do 30 kilometara na čas i ako kažemo da je potrebno između Leskovca i Vranja da se putuje oko dva i po sata, govori da je ta deonica pruge zaista u kritičnom stanju.
O tome koliki je značaj pruge za ovaj deo Srbije ne treba mnogo govoriti, imajući u vidu strukturu privrede juga Srbije, da je sama pruga jedan ozbiljan faktor razvoja čitavog juga Srbije, da se planira otvaranje industrijskih zona i slobodnih zona na prostoru Vladičinog Hana i grada Vranja. Moja diskusija je usmerena u vidu jednog pitanja – da li postoji neka mogućnost da se iz ovih sredstava, iz ovih 95 miliona dinara, izdvoje određena sredstva za sanaciju jednog dela pruge na ovoj deonici ili će se možda čekati na neke nove kredite, koji se najavljuju od strane Vlade Republike Srbije? Molim vas da se ovaj moj predlog uzme ozbiljno na razmatranje, s obzirom na stanje železničke pruge na tom prostoru, da se upravo sa vozovima, koji idu iz pravca Preševa preko Vranja i Leskovca, prevozi jedan značajan broj studenata koji studira u Nišu i da je ovaj infrastrukturni objekat veoma značajan. Zahvaljujem se.